Poštovani predsedniče Stefanoviću, ministre Krstiću, posle ove rasprave u današnjem danu vraćam se u Vojvodinu, u svoje selo i sa žaljenjem ću morati reći glasačima Vojvođanima da niste prihvatili nijedan amandman skupštine AP Vojvodine. Sada smo dobili izveštaj i vidim da nije ništa prihvaćeno.
Za narodne poslanike koji dolaze iz Vojvodine, a u Narodnoj skupštini ih ima oko 45, ako sam dobro izračunala, deo iz budžeta koji se odnosi na finansiranje regiona iz koga oni dolaze mora da bude prioritetan, jer prirodno je da svako ko dolazi iz nekog kraja bori se za njega, bori se za ljude, bori se za kraj u koji će se vratiti i u koji odlazi svaki dan. Zato ću se u svom govoru najviše osvrnuti na Vojvodinu i deo budžeta koji se odnosi na nju.
Kao što svi znamo, Ustav Republike Srbije je donet 2006. godine. Građani Vojvodine ga nisu podržali. Dan, 31. decembra 2008. godine bio je poslednji rok kad je trebalo da leti Zakon o finansiranju AP Vojvodine, kojim bi se postiglo da budžet ispunjava ustavne stavke. I dalje je finansiranje Vojvodine nestabilno i nepredvidivo. I dalje je finansiranje Vojvodine suprotno Ustavu Republike Srbije. Cilj je da se u budžetu AP Vojvodine obezbedi odredbom člana 184. stav 4. Ustava Republike Srbije utvrđeni minimum obima budžeta u visini od 7% republičkog budžeta, odnosno omogući realizacija ustavne obaveze da se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
U situaciji kada ne postoji jasno definisan zakonski okvir za finansiranje nadležnosti AP Vojvodine i u situaciji kada ovaj ustavni minimum od 7% je sve samo ne obaveza zvaničnog Beograda prema AP Vojvodini, u situaciji kada od planiranih budžetskih sredstava iz budžeta Republike Srbije prema kapitalnim transferima u AP Vojvodini od 9,5 milijardi, koliko je trebalo da dođe u toku ove godine, za deset meseci nije završio nijedan dinar u budžetu u AP Vojvodine.
U situaciji kada se za ukupan regionalni razvoj u Republici Srbiji od 100 izdvojenih dinara za Vojvodinu izdvoji samo četiri dinara, jedina logična reakcija kada je republički budžet, odnosno Zakon o budžetu Republike Srbije ušao u skupštinsku proceduru, jeste da se pokuša amandmanima na taj zakon obezbediti onaj minimum od 7% koji predviđa Ustav.
Transferna sredstva treba da budu direktno upućena krajnjim korisnicima, a ne da idu preko budžeta Vojvodine i da stvaraju jednu sliku da je on veći nego što realno jeste. Vojvodina će biti zakinuta za više od polovine svog budžeta koji je skrojen na 56 milijardi dinara, odnosno za 32 milijarde dinara. Reč je o transfernim sredstvima namenjenim obrazovanju i lokalnim samoupravama.
Da vas podsetim, u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u prvom stavu člana 157. je navedeno – u budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i učenika u osnovnoj i srednjoj školi koji osniva Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave. Znači, bez obzira ko je osnivač, sredstva za obrazovanje se obezbeđuju direktno iz budžeta Republike Srbije.
Smatram da je svakom jasno da je u ovakvom Predlogu budžeta Republike Srbije za 2014. godinu kroz preusmeravanje 23 milijarde dinara kroz budžet AP Vojvodine, praktično Republika Srbija sebi uštedela 23 milijarde, jer je dva puta računala nešto što je moralo da se zaista računa.
Transferna sredstva u strukturi rashoda iznose više od 60%, a ova činjenica ukazuje na to da je Vlada AP Vojvodine imala jako mali finansijski prostor za sprovođenje svojih ciljeva, kao što je smanjenje nezaposlenosti, podsticanje privrede, podržavanje kulture, rada nacionalnih zajednica, itd.
Vojvodina je nedovoljno razvijen region. Ko je odgovoran za to što je Vojvodina postala nedovoljno razvijen region? Beogradski region svrstan je u razvijene, jer ostvaruje vrednost bruto domaćeg proizvoda iznad republičkog proseka. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je nezaposlenost u Vojvodini najveća u državi posle regiona južne Srbije.
Zanimljivo je i kako su u Srbiji dolazile strane investicije. Na primer, u Vojvodini su prodate sve uspešne kompanije kao što su, recimo, pivare, dok ne NIS, koga je činilo 90% vojvođanskog „Naftagasa“, prodat za svega 400 miliona evra, iako je bila procenjen na 2,2 milijarde. Dakle, ta politička prodaja nacionalne naftne kompanije pala je direktno na teret građana Vojvodine.
S druge strane, ni jedna velika vojvođanska kompanija koja se nalazila u problemima, nije dobila podsticajna sredstva, kao što je npr. dobila „Zastava“, kada je prodata „Fijatu“. Građane Srbije očekuje i najava da će ih sledeće godine očekivati otpuštanja i da će se nova radna mesta slabo otvarati. Lična potrošnja će biti smanjena.
Hoću još da kažem nešto o poljoprivredi. Poljoprivreda će još teže živeti. Poljoprivrednici će morati da angažuju lične knjigovođe. Neće moći da registruju poljoprivredna gazdinstva ako nemaju svoje knjigovođe. Znamo koje su cene poljoprivrednih proizvoda, znamo i to da poljoprivrednici iz mog sela u kome živim još uvek čekaju podsticaje, u stvari od uprave za agrarna plaćanja iz Šapca…
(Predsednik: Vreme.)
…još za 2012. godinu, što im nije uplaćeno.
Još samo da kažem, pripadam jednoj nacionalnoj zajednici. Članica sam Nacionalnog saveta. Hoću da kažem da bez nekih pogovora dobijamo rešenja da su sredstva za rad Nacionalnih saveta smanjena za 20%. Mislim da će u ovoj godini to biti još gore i da se vodi pozitivna diskriminacija prema nacionalnim savetima, time što ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Hvala.