Niste čuli od vike koju izazivate da ste spomenuli DS. Mislim da nije korektno to stalno dobacivanje sa mesta i pokušaj da se ovakvom nervozom, bukom i podsećanjem….
Sećate se da sam vam jednom zaista dobronamerno rekao da ovde u Skupštini ljudi za vas kažu – Zoran prethodni period Babić i to je, nažalost, nešto što stalno ponavljate. Razumem da vi mislite da je to uspešna politika, to je vaše pravo. Sto puta smo vas ovde zamolili – recite vi nama, šta ste vi uradili od kad ste na vlasti, koji su vaši rezultati?
Pitanje JAT-a i trineste plate, pitajte vašeg šefa Komiteta za saradnju sa Arapskim Emiratima, on je tada vodio to preduzeće. Pitanje bezbednosti pitajte vašeg premijera. Pitanje ekonomije pitajte takođe šefa Komiteta za saradnju sa Arapskim Emiratima. Mi da smo demokrate dočekali, presrećni smo što vi nama kažete da smo mi protiv stranih investicija i otvaranja prema svetu i progresu. Da li vi shvatate koliko su vaše reči potvrda naše uspešne politike? Da nisu, vi biste ovde sedeli malo drugačije obučeni, gospodine Babiću. Ne biste vi ovde nama širili ruke i pričali o Evropi, već biste pričali o nekim starim, užasnim stvarima na koje ne volite da vas podsećaju. Ono što je najtužnije, na jasne argumente i kritike budžeta i predloge koje smo izneli, vi ste komični već u Srbiji, jer ne znate šta da kažete, već vadite papir 2009. godine. Ta projekcija iz 2009. godine je inače rađena sa MMF. Za vas je to misaona imenica. Vi ste na vlasti pola mandata, gospodo. Nemate pojma gde ćete, šta ćete…
(Predsednik: Vreme.)
… u kom ćete pravcu da krenete sa ovom zemljom. Onda, kada vam se kaže šta ne valja, vi kažete – 2009. godine. Zamislite 1999. godinu da izvadim ja iz torbe ovde.

Dva minuta i 30 sekundi. Hvala vam.
Zoran Babić, replika.

Ovo je očiti primer bežanja od odgovornosti – hoću u Vladu, hoću fotelje, hoću dobre plate, hoću sve beneficije vlasti, ali neću odgovornost. Partneri su odgovorni. Onda pitajte nekog drugog za bilo šta, ali samo ne za odgovornost.
Uvek, i u onom trenutku kada se formirala ova Vlada Republike Srbije, kada sam govorio, tražio sam primopredaju. Mora da se zna i mora da se napravi jasna primopredaja i obaveza i odgovornosti i svega zatečenog. Nikakav problem ne postoji ako se podseća na ono što je zatečeno. Ako je to dobro, dobro je, odlično je, ali ne možemo da bežimo od odgovornosti. Neko će za ovu Vladu Republike Srbije, ovu sada, praviti tu istu primopredaju.
I stalno partijsko zapošljavanje i stalno poziv da se svi ugovori koji su napravljeni za vreme ove Vlade, a procenjujete ih na nekoliko desetina hiljada, da se napravi prekid tih ugovora.
Kada je započela kriza? Godine 2008. Tada ste počeli da koristite krizu kao izgovor. Hajdete onda, pošto je tada krenula kriza i u svetu, a nas nije ni okrzla, mi smo u Srbiji videli šansu u krizi, sve su to bile poruke bivše Vlade, hajde onda i ja ću biti partner u razgovoru, hajde onda da prekinemo sve ugovore od 2008. godine za zapošljavanje u javnom sektoru.
Da li hoćemo onda to da uradimo? Hajde da napravimo proporcionalno vremenu koje smo proveli u nekim vladama. Ne možemo da gledamo na realnost jednim okom. Ne možemo da kažemo – samo se zadnjih godinu i po dana desilo. Jednom se dogovorite koliko ljudi će ova Vlada da otpusti po vašoj projekciji. Jedan vaš predstavnik kaže – 60.000, drugi kaže – 100.000, a sada se licitira na 140.000. Da li to zavisi od struje u vašoj poslaničkoj grupi, pa kakva je procena i koliko će ljudi ostati bez posla?

Hvala, gospodine Babiću.
Reč ima Borislav Stefanović, replika.

Zaista sjajno izlaganje. Naravno, ponovo zasnovano na tako praznoj priči.
Moram da vam kažem, nemojte o strujama, pošto vidim uglavnom kod vas pripadnike struje Tomislava Nikolića. Zato su vam i mlaki aplauzi. Ali, to je već vaša unutrašnja stvar i ja se u to stvarno neću mešati, neću se spuštati na taj nivo.
Mi smo nosili odgovornost za prethodnu Vladu u vremenu najteže ekonomske krize. Vi kažete da je to nama bilo pravdanje. Šta je vama sada opravdanje? Šta je opravdanje za vašeg pola neuspešnog, katastrofalnog mandata? Znate šta vam je opravdanje? Demokratska stranka. Da nema nas, vi biste već bili pet partija, gospodine Babiću. Treba sliku da nam ljubite. Ništa vas više ne drži, osim mržnje i priče o DS. Vi ne možete rečenicu da počnete bez prethodnog perioda.
Samo mi objasnite šta znači reč „hajdete“. To mi samo objasnite da razumem.
Gospodine Babiću, za kraj, kada pogledamo neslavan saldo vašeg rada, uključujući i vaš neuspešan, a kratak i buran rad u Vaterpolo savezu, nema ničega, knjige, braćo, a ne zvona i praporci. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Za razliku od mog kratkog, po vašoj proceni neuspešnog, neka vam bude, boravka i ostanka na mestu predsednika Vaterpolo saveza Srbije, velika je razlika između mene i vašeg lidera koji je na dugom i krajnje neuspešnom boravku na mestu predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Zašto? Zbog promocije. Zbog želje da se na sportu promoviše uspešno i dobro. Gde su ti uspesi? Zašto je to samo rezervisano za vas? Zašto nije rezervisano za bilo koga drugog? Zašto me sa istim žarom napadate i onda kada sam se kandidovao i pobedio vašeg kandidata, ubedljivo pobedio, zašto me sa istim žarom napadate i onda kada sam podneo ostavku u želji da departizujemo Srbiju i da departizujemo sport?
Šta je to onda? Lična mržnja, ništa drugo. Jer, ako je princip, onda bi rekli - bravo, majstore, tako treba, reći ćemo i našem lideru da to isto uradi. Ali ne, mržnja. Onda se ta mržnja spočitava onoj drugoj strani. To je mnogo lakše. Kada ne postoje odgovori, kada sa jedne strane postoji staklena kugla u koju se gleda šta će ova Vlada da uradi… Izvinite, molim vas, jedino mesto i jedini reper kvaliteta jedne vlade su izbori, gospodo, izbori koje ste sve izgubili u proteklih godinu i po dana, izbori koje ćete izgubiti za nekoliko dana na svim mestima. Bilo kako da se pojavimo i ma kako nas delili i ma kako želeli da budemo i u kojem formatu da se pojavimo, opet ćemo da vas pobedimo, ali ne zato što smo mi takvi, već zato što vam građani Srbije više ne veruju.
Između te staklene kugle u koju stalno gledate i one realnosti u Srbiji, a realnost je 400.000 porodica zavijenih u crno zato što su izgubili radna mesta od 2008. do 2012. godine … Nećete mi staviti flaster na usta i neću prestati o tome da govorim, jer malo je samo politička cena koju ste platili samo jednom, platićete sve dok ti ljudi ne budu ponovo došli i dobili posao.

Gospođa Mehandžić već predugo čeka.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, volela bih da mogu da kažem i poštovani ministre, ali on trenutno nije u sali, pa bih vas zamolila ako biste mogli da pozovete ministra da dođe.

Kao što vidite, brže nego što ste mogli da izgovorite, ministar je tu.