Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi završavamo već drugi dan rasprave Predloga zakona o budžetu i mogu reći da su poslanici, manje ili više, imali slične stavove po određenim pitanjima kako vezane za kritike budžeta, tako i za određene prednosti ovog Predloga zakona o budžetu i u tom smislu rizikujem da se u pojedinim segmentima ponavljam, pošto je već kraj rasprave po ovom pitanju.
U svakom slučaju, član 3. Predloga zakona o budžetu predstavlja jednu tabelu u kojoj se nalaze garancije koje će Srbija izdati u 2014. godini prema poslovnim bankama u iznosu do 787 miliona evra i to na sledeći način. Javnom preduzeću „Srbija gas“ ide 200 miliona evra, Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ 100 miliona evra i „Železara Smederevo“ 30 miliona evra.
U sva tri pomenuta slučaja od 787 miliona čak 330 se izdvaja za održavanje tekuće likvidnosti ova tri preduzeća. Mislim da možda nekim delom privredna i ekonomska neefikasnost Srbije i srpske privrede uopšte možda leži baš u ovim mojim navodima.
Sledeća oblast Predloga zakona o budžetu o kojoj sam želela da govorim jeste oblast o kojoj se govorilo i protekle nedelje prilikom rasprave o setu zakona neophodnih za sprovođenje ekonomskih mera predloženih od strane Vlade Republike Srbije i tiče se stanja javnog duga na dan 30. septembar 2013. godine i projekcije rata glavnice uzetih kredita.
Gospodine ministre, mislim da možda niste prava adresa za konstataciju o ovom pitanju, s obzirom da se radi o kreditima koji su uzeti u periodu pre nego što ste vi došli na mestu ministra, ali to je vaše nasleđeno stanje, tako da je situacija takva kakva jeste.
Ono što je simptomatično jeste velika šarenolikost po pitanju kamatnih stopa za određene kreditne linije, tako da se kreću od čak 0,75% do 8,5% i više, što jasno pokazuje da je država možda uzimala čak i preskupe kredite u odnosu na ono što zapravo može da plati.
Kao posledicu jedne ovakve situacije imamo činjenicu da je prihod dobiti NBS potpuno isti kao i dobit od javnih preduzeća, odnosno preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. On iznosi tri milijardi dinara.
Na kraju, u delu Predloga zakona o budžetu koji je vezan za Ministarstvo privrede opisan je kapitalni projekat izgradnje infrastrukture i suprastrukture u turističkim centrima, koji podrazumeva ulaganja u iznosu oko 947 miliona dinara za nabavku mašina i opreme u skijaškim centrima Kopaonik, Stara planina i Zlatibor.
Mislim da turistički centri ne predstavljaju samo ulaganje u planinski turizam. U tom smislu ja ću pomenuti da Srbija ima oko 50 banja i u tom smislu banjski turizam jeste mnogo jednostavniji za ulaganje u smislu da ne zahteva neke velika infrastrukturne izdatke, a učinci ulaganja u ovu granu turizma su znatno veći.
Pretpostavljate da ću kao Nišlijka pomenuti Nišku banju i ne samo njenu toplu vodu, već i to da ona predstavlja jednu od najstarijih banja u Evropi. Ona ima izuzetno povoljan strateški položaj u smislu avio saobraćaja, odnosno povezanosti železničkog, avio i drumskog saobraćaja. Nišlije već dugo čekaju izgradnju pomenutog akva parka u Niškoj banji i mislim da on može biti potencijalno veoma značajan za ovaj deo Srbije.
Pošto imam još dovoljno vremena, pomenula bih samo, podnela sam i amandman na tu temu, pa ćemo razgovarati u periodu kada za to bude predviđeno vreme, ali moram da pomenem da je meni prilično razočaravajuće kao nekom ko dolazi iz Niša da ne namenski transferi za Grad Niš budu umanjeni do tog iznosa kao što je to slučaj sa ovogodišnjim budžetom.
Niš ima preko 40 hiljada nezaposlenih ljudi. Na jutrašnjem delu zasedanja sam govorila o tome da se brojne fabrike zatvaraju, da se prestaje sa investicijama i mislim da umanjenje ne namenskog transfera u Gradu Nišu i te kako predstavlja veliki problem za njeno dalje funkcionisanje. Hvala.

Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Moram da se obratim u ovom poslednjem delu, a to je da smo za sve, pa i za Niš imali isti kriterijum. Nažalost, to je ono što će biti u sledećoj godini, a do polovine godine ćemo menjati i Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, tako da će više biti na samim lokalnim samoupravama što se tiče poreza koji će oni moći da skupljaju. Hvala.

Narodni poslanik Sanja Jefić Branković, replika. Izvolite.

Gospodine Krstiću, zaista verujem u to da vi volite svoj grad i da ste se trudili da Niš dobije više sredstava nego što jeste, ali očigledno da niste dovoljno.
Uporno pričam o tom Zakonu o finansiranju lokalne samouprave koji predviđa dva kriterijuma na osnovu kojih se određuje iznos sredstava nenamenskog transfera. I sami znate da je jedan od tih broj stanovnika, a da je drugi kriterijum stepen razvijenosti.
Način na koji je predstavljena tabela i pojedini gradovi u tabeli je tako selektivno prikazan. Recimo, moraću da pomenem i Novi Sad. Ukoliko već govorite o tome da se meri neki od ova dva kriterijuma, ako ćemo poći od stepena razvijenosti, onda Novi Sad kao najrazvijeniji ne može nikako imati 920 miliona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Poštovani predsedniče Stefanoviću, ministre Krstiću, posle ove rasprave u današnjem danu vraćam se u Vojvodinu, u svoje selo i sa žaljenjem ću morati reći glasačima Vojvođanima da niste prihvatili nijedan amandman skupštine AP Vojvodine. Sada smo dobili izveštaj i vidim da nije ništa prihvaćeno.
Za narodne poslanike koji dolaze iz Vojvodine, a u Narodnoj skupštini ih ima oko 45, ako sam dobro izračunala, deo iz budžeta koji se odnosi na finansiranje regiona iz koga oni dolaze mora da bude prioritetan, jer prirodno je da svako ko dolazi iz nekog kraja bori se za njega, bori se za ljude, bori se za kraj u koji će se vratiti i u koji odlazi svaki dan. Zato ću se u svom govoru najviše osvrnuti na Vojvodinu i deo budžeta koji se odnosi na nju.
Kao što svi znamo, Ustav Republike Srbije je donet 2006. godine. Građani Vojvodine ga nisu podržali. Dan, 31. decembra 2008. godine bio je poslednji rok kad je trebalo da leti Zakon o finansiranju AP Vojvodine, kojim bi se postiglo da budžet ispunjava ustavne stavke. I dalje je finansiranje Vojvodine nestabilno i nepredvidivo. I dalje je finansiranje Vojvodine suprotno Ustavu Republike Srbije. Cilj je da se u budžetu AP Vojvodine obezbedi odredbom člana 184. stav 4. Ustava Republike Srbije utvrđeni minimum obima budžeta u visini od 7% republičkog budžeta, odnosno omogući realizacija ustavne obaveze da se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
U situaciji kada ne postoji jasno definisan zakonski okvir za finansiranje nadležnosti AP Vojvodine i u situaciji kada ovaj ustavni minimum od 7% je sve samo ne obaveza zvaničnog Beograda prema AP Vojvodini, u situaciji kada od planiranih budžetskih sredstava iz budžeta Republike Srbije prema kapitalnim transferima u AP Vojvodini od 9,5 milijardi, koliko je trebalo da dođe u toku ove godine, za deset meseci nije završio nijedan dinar u budžetu u AP Vojvodine.
U situaciji kada se za ukupan regionalni razvoj u Republici Srbiji od 100 izdvojenih dinara za Vojvodinu izdvoji samo četiri dinara, jedina logična reakcija kada je republički budžet, odnosno Zakon o budžetu Republike Srbije ušao u skupštinsku proceduru, jeste da se pokuša amandmanima na taj zakon obezbediti onaj minimum od 7% koji predviđa Ustav.
Transferna sredstva treba da budu direktno upućena krajnjim korisnicima, a ne da idu preko budžeta Vojvodine i da stvaraju jednu sliku da je on veći nego što realno jeste. Vojvodina će biti zakinuta za više od polovine svog budžeta koji je skrojen na 56 milijardi dinara, odnosno za 32 milijarde dinara. Reč je o transfernim sredstvima namenjenim obrazovanju i lokalnim samoupravama.
Da vas podsetim, u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u prvom stavu člana 157. je navedeno – u budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i učenika u osnovnoj i srednjoj školi koji osniva Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave. Znači, bez obzira ko je osnivač, sredstva za obrazovanje se obezbeđuju direktno iz budžeta Republike Srbije.
Smatram da je svakom jasno da je u ovakvom Predlogu budžeta Republike Srbije za 2014. godinu kroz preusmeravanje 23 milijarde dinara kroz budžet AP Vojvodine, praktično Republika Srbija sebi uštedela 23 milijarde, jer je dva puta računala nešto što je moralo da se zaista računa.
Transferna sredstva u strukturi rashoda iznose više od 60%, a ova činjenica ukazuje na to da je Vlada AP Vojvodine imala jako mali finansijski prostor za sprovođenje svojih ciljeva, kao što je smanjenje nezaposlenosti, podsticanje privrede, podržavanje kulture, rada nacionalnih zajednica, itd.
Vojvodina je nedovoljno razvijen region. Ko je odgovoran za to što je Vojvodina postala nedovoljno razvijen region? Beogradski region svrstan je u razvijene, jer ostvaruje vrednost bruto domaćeg proizvoda iznad republičkog proseka. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je nezaposlenost u Vojvodini najveća u državi posle regiona južne Srbije.
Zanimljivo je i kako su u Srbiji dolazile strane investicije. Na primer, u Vojvodini su prodate sve uspešne kompanije kao što su, recimo, pivare, dok ne NIS, koga je činilo 90% vojvođanskog „Naftagasa“, prodat za svega 400 miliona evra, iako je bila procenjen na 2,2 milijarde. Dakle, ta politička prodaja nacionalne naftne kompanije pala je direktno na teret građana Vojvodine.
S druge strane, ni jedna velika vojvođanska kompanija koja se nalazila u problemima, nije dobila podsticajna sredstva, kao što je npr. dobila „Zastava“, kada je prodata „Fijatu“. Građane Srbije očekuje i najava da će ih sledeće godine očekivati otpuštanja i da će se nova radna mesta slabo otvarati. Lična potrošnja će biti smanjena.
Hoću još da kažem nešto o poljoprivredi. Poljoprivreda će još teže živeti. Poljoprivrednici će morati da angažuju lične knjigovođe. Neće moći da registruju poljoprivredna gazdinstva ako nemaju svoje knjigovođe. Znamo koje su cene poljoprivrednih proizvoda, znamo i to da poljoprivrednici iz mog sela u kome živim još uvek čekaju podsticaje, u stvari od uprave za agrarna plaćanja iz Šapca…
(Predsednik: Vreme.)
…još za 2012. godinu, što im nije uplaćeno.
Još samo da kažem, pripadam jednoj nacionalnoj zajednici. Članica sam Nacionalnog saveta. Hoću da kažem da bez nekih pogovora dobijamo rešenja da su sredstva za rad Nacionalnih saveta smanjena za 20%. Mislim da će u ovoj godini to biti još gore i da se vodi pozitivna diskriminacija prema nacionalnim savetima, time što ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Hvala.

Sledeći prijavljeni je gospodin Jeremić.
Ne želite reč, ili želite? (Ne)
Gospodin Čolaković?
(Momo Čolaković, s mesta: Koliko vremena još imamo?)
Imate jedan minut vremena, kao vreme grupe, a gospodin Čolaković ima četiri minuta.
Onda gospodin Čolaković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, pre svega želim da izrazim jedno veliko zadovoljstvo i pohvalu na račun ministra Krstića, zbog uvažavanja narodnih poslanika, bez obzira na pristup po pojedinim pitanjima i u celini Narodne skupštine.
Na kraju želim da kažem da ćemo mi podržati Zakon o budžetu, pre svega zbog toga što smo razumeli i shvatili da je premijer, gospodin Ivica Dačić, u ekspozeu u avgustu mesecu naznačio ovakve mere i ovakav način pristupa u izradi budžeta za 2014. godinu.
Drugo, zbog toga što su socijalna izdvajanja ostala na nivou 2013. godine i zbog toga što je Vlada pokazala odgovornu socijalnu politiku i u tom pogledu zaštitila, u onoj meri koliko je to moguće u ovom trenutku, najsiromašnije građane naše zemlje. I treće, zbog toga što je Vlada razumela i shvatila da je najveći deo penzionerske populacije siromašan i da u tom pogledu nisu zadirali u stečena prava penzionera i zbog toga što su obezbeđena sredstva za svih 12 penzija i drugih penzionerskih prava, obezbeđena u celini za 2014. godinu.
Iz tih razloga i razloga koje smo u raspravi izneli, naša poslanička grupa će podržati Zakon o budžetu za 2014. godinu, odluku o PIO fondu i odluku Nacionalne službe za zapošljavanje. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 69. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Preostalo vreme je 9 minuta.