Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, i ja se javljam po Poslovniku, po članu 255, a radi se o javnosti rada Skupštine.
S obzirom da je prekinut prenos Skupštine i s obzirom da su mnoge poslaničke grupe iskoristile gro vremena koje imaju, nadam se da ćete sutra moći mnogo lakše da radite i mnogo ćemo više amandmana preći po ovom zakonu.
Zakon jeste bitan, jedan od najbitnijih zakona koji se usvaja ove godine i iz tih razloga i ja se pridružujem sugestijama gospodina Janka da u ovom trenutku prekinemo rad Skupštine, a vidim da se slažu i poslanici opozicije i pozicije, te da nastavimo sutra.
Gospodine generale, nadam se da ćete prihvatiti ovu sugestiju. Zahvaljujem.

Moj odgovor vama je istovetan kao i prethodnom govorniku.
Nastavljamo sa radom.
Repliku ima gospodin Anđelković. Izvolite.

Prvo da napravim šalu. Da je pozicija, da je SNS tražila da prekinemo prenos, razumeo bih, da gledaju svog predsednika, ali vas ne razumem zašto se toliko nervirate. Tek smo sada raspoloženi da radimo.
(Predsedavajući: Narodni poslanici, molim vas, nemojte međusobno dijalog da vodite.)
Ovo je bila više šala. Mislim da smo se razumeli.
Naravno, „S“ nikad ne prenosi skupštinska zasedanja, niti hoće. Možete da slušate muziku, lepu zabavu.
Ali, da se vratimo na predmet rasprave, jedna stvar je ovde važna. Mislim da ste vi u sadašnjem obraćanju u stvari potvrdili ono što sam ja govorio. Vi ste prethodno govorili da nećete dozvoliti nikakvu elektrifikaciju pruge kroz grad Niš, a ja vam kažem da je to pogrešno. To su dve različite stvari. Ono što je gospodin Đelić potpisao nije ovo što ste vi na početku govorili, ali jeste ovo što ste kasnije govorili. To je da zalaganje države Srbije i „Železnice“ jeste da se ovih 14 kilometara uradi zaobilaznica za teretni saobraćaj, ali nemojte da sprečavate elektrifikaciju pruge po češkom kreditu kroz centar Niša, nego tražite sredstva. Treba zajednički da tražimo sredstva za podvožnjake i nadvožnjake, kako bi Niš dobio dve stvari – i zaobilaznicu i faktički gradsku železnicu. To kažem da je pogrešno, za šta ste se vi na početku zalagali, a kasnije ste potpuno promenili.
Kada je reč o sredstvima, mislim da to u ovom budžetu nije moguće. Samo sam to rekao, ali ne kažem da to nije potrebno. Jeste to projekat od 54 miliona i jeste, kako ste rekli, IPA fondova. Na tome se radi i radiće se sasvim sigurno u granicama koliko to mogu zajednički država i „Železnica“ da urade, a zajedno sa Gradom, naravno. Ništa drugo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Rajčić. Izvolite.

Zahvaljujem. Javljam se po amandmanu.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, tema pitanja železnice, izmeštanja, odnosno izgradnje zaobilaznice pruge u Nišu neće se sigurno rešiti ovogodišnjim budžetom. To je jedno pitanje koje već više od dve decenije egzistira u našem gradu, gde su nekada pre dvadesetak godina pravljeni prvi koraci koji se nažalost nisu realizovali tokom čitave dve decenije, a kalendarski gledano smo ušli čak i u treću. Ali, smatram da je potrebno da se za početak iskaže dobra volja.
Gospodine Krstiću, vi ste ovde večeras najviši predstavnik Vlade. Molim vas da tu dobru volju prenesete ostalim članovima Vlade i samom premijeru, prenevši mu, recimo, ove reči i ovu moju molbu i sledeći zahtev. Odluka o izgradnji, odnosno elektirifikaciji pruge na relaciji Železnička stanica Niš – Niška Banja – Prosek – Staničenje – Pirot i dalje Dimitrovgrad je zakucana, da tako žargonski kolokvijalno kažem, uredbom Vlade Republike Srbije donete negde, čini mi se, u oktobru 2009. godine. Mislim da uredba nosi broj 59, a to je uredba kojom je donet prostorni plan Republike Srbije za posebnu namenu Koridora 10 Republike Srbije, kojim su definisani pravci infrastrukture koja nije vezana samo za železnicu, već i za drumski i za optički saobraćaj i za gasifikaciju. Tom uredbom, zapravo izmenom te uredbe stvorile bi se zakonske pretpostavke da se ozbiljnije planiraju sredstva u narednim godinama, kako bi se ovo pitanje otvorilo, procesuiralo i u jednoj zakonitoj proceduri rešilo.
Kao što rekoh, znamo da se ne može sigurno pitanje izgradnje zaobilaznice rešiti u 2014. godini, ali za početak, ova Vlada može promeniti tu uredbu o izradi i usvajanju prostornog plana posebne namene Koridora 10, kako bi se omogućilo da se izgradnja obilaznice teretnog saobraćaja od stanice Crveni Krst preko Panteleja, idući trasom postojeće zaječarske pruge do nivoa Matejevca, a zatim izgradnjom potpuno nove deonice od Donjeg Matejevca do Proseka, to je neka relacija od nekih oko devet kilometara, stvorila mogućnost da se taj saobraćaj izvuče, teretni saobraćaj izvuče iz centra grada.
Mi znamo naravno, kao što rekoh ne može se sigurno pitanje izgradnje obilaznice rešiti u 2014. godini, ali za početak ova Vlada može promeniti tu Uredbu o izradi i usvajanju prostornog plana posebne namene Koridora 10 kako bi se omogućilo da izgradnja obilaznice teretnog saobraćaja od stanice Crveni krst preko Panteleja, idući trasom postojeće zaječarske pruge do nivoa Matejevca, a zatim izgradnjom potpuno nove deonice od Donjeg Matejevca do Proseka. To je relacija od nekih, mislim oko devet kilometara, stvorila mogućnost da se taj saobraćaj izvuče, teretni saobraćaj izvuče iz centra grada. Čudi me da gospodin Anđelković, moram ga spomenuti, možda će on replicirati, da pominje, neuporedivo je tražiti da se izgrade nadvožnjaci, podvožnjaci i sve.
Vi znate,gospodine Anđelkoviću kakvo je staro gradskog jezgro u Nišu, da su tamo ulice tog profila da se jedva odvija u ovom trenutku običan drumski saobraćaj, a kamo li da sada dižemo nadvožnjake. Nema prostora. Naprosto,to je neko zatečeno urbanističko rešenje iz 1878. pa na ovamo. Nemojte da sada pričamo o tome, neuporedivo je pričati o Novom Beogradu, o „Delta sitiju“ o pravcima prema Šimanovcima, odnosno zapadu itd. Ako želimo da nađemo rešenje, hajdemo da tražimo da budemo svi deo rešenja. Ako želimo da tražimo probleme da se nešto ne uradi, problema uvek možemo lako i elegantno naći.
Tačno je da su neka sredstva opredeljena 2010. godine, ali u to ne bi ulazio. Ovo je potrebno uraditi. Ovaj prvi korak na izmeni prostornog plana, kako bi država mogla da kroz jedno trogodišnje ili petogodišnje budžetsko strateško planiranje, da opredeli i tih, pa ne za državu prevelikih, dvadesetak ili pedesetak miliona dinara.
Postojećom trasom prema Generalnom urbanističkom planu grada Niša je predviđeno, usvojenom 2010. godine, na koju je saglasnost, između ostalog i dala, ne između ostalog, nego na kraju dala republička Vlada, odnosno resorno tadašnje ministarstvo, predviđeno je da se na toj postojećoj trasi izgradi tzv. „južni bulevar“ koji bi bio jedna od glavnih arterija drumskog saobraćaja kroz grad. To je jedan strateški dugoročni program.
Ne bih ulazio u tu analizu. Dakle, molim vas, nisu sada u pitanju finansije nego vam se obraćam kao najvišem predstavniku Vlade ove večeri ovde. Inicirajmo izmenu Prostornog plana posebne namene infrastrukturnog Koridora 10, u kome je sadržano i ovo rešenje o kome sam govorio. To je početak svih početaka. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Drago mi je da predsednik skupštine želenice razmišlja i uključuje se aktivno u rešavanje ovog problema koji muči godinama sve građane koji žive u Nišu. Jako je dobro i pohvalno što nas razume i želi da nam pomogne.
Dozvolite gospodine Anđelkoviću, da o tome šta je interes nas iz Niša odlučujemo mi. Nemojte vi iz Beograda da se brinete za nas i da znate šta je bolje za nas od nas samih.
(Zoran Anđelković, s mesta: Ovde je pitanje ko daje pare.)
Izvinite molim vas, pare su državne. Ne može da interes „Železnica Srbije“ bude preči od interesa građana Niša. Ne može da prođe pruga gde je železnici volja. Valjda su građani nosioci suvereniteta u ovoj državi, a ne javno preduzeće koje su stvorili, da onda ono nameće prioritete. Šta je problem da se izgradi obilaznica oko Niša i da sav saobraćaj prođe tu? Zašto bi prošla elektrifikacija kroz centar grada?
Kažite mi u Beogradu koliko ima pružnih prelaza kroz grad Beograd? Nigde. Svuda je denivelisana. Jel to može da se uradi u Nišu? Naravno da ne može. Može teoretski, fiktivno za 400 miliona evra da se ukopamo sedam metara u dužinu od 12 km. To je nemoguće, nikada te pare država neće naći.
Zaboravite tu priču da nas stalno zamajavate o tome kako mi treba da se dogovorimo sa „Železnicom“. Nema šta da se dogovaramo sa „Železnicom“. Odluka skupštine grada, odbornika gde su građani dali suverenitet odbornicima da odlučuju o tome, jeste da nema saobraćaja kroz centar grada, jer deli grad na dva dela. Nema ukrštanja pružnih prelaza na više od 20 mesta. Hoćemo van grada prugu i tu je tačka. Hoćemo da se Vlada opredeli prema tome i da nađe pare i kraj priče više.

Replika, Zoran Anđelković.

Bilo bi dobro gospodine da ne vičete na mene, na mene ni moja majka nije vikala, ni moj otac, jer to nije dobro, nije lepo, nije korisno, a nije potrebno. Jer, to što sam ja pričao, ja sam govorio više u prilog Nišu nego vi i o više para, većoj količini para koja je potrebna da se uradi ovo, nego što vi pričate.
A to šta vi ne date, znate šta, nije pruga ni moja ni vaša. Nisam ja projektovao tu prugu kroz Niš, nego neki mnogo pre mene, neki kralj, nisam ja, neka vlada, neka skupština, neka država. Ako vi mislite da treba da je ukinete, ukinite, povadite prugu. Šta to mene briga. Pa nije to moje.
Samo sam govorio da ova država ovog trenutka nema para da izmesti celu tu prugu zaobilaznicom, nema. Da li je to korisno za „Železnica“ da ide okolo. Nije nikakav problem. Ako ima para, ja glasam odmah, evo neka se napravi šest pruga. A inače da li ima u Beogradu ukrštanja ili nema? Pa vi onda ne znate Beograd, odite malo do Dorćola, pa vidite da li ima ili nema. Ceo deo grada je podeljen rampom. Kako nema. Ima i u većini delova grada.
Odite malo po Evropi pa vidite gde su železničke stanice. U centru grada. I naravno država pokušava da tu prugu da deniviliše, da je spusti ispod zemlje, da je podigne iznad zemlje, parče po parče, deo, po deo, ali ne uzme iz Malmea ili Kopenhagena železničku stanicu i odnose 10 kilometara van grada. To nije aerodrom. Recite mi jedan ozbiljan grad u Evropi koji nema glavnu železničku stanicu u centru grada.
Naravno da čini sve, evo poslednjih par godina, nismo mi Nemačka na žalost. Štutgard je uložio nekoliko milijardi da spusti prugu koja ulazi u glavni grad i glavnu železničku stanicu spusti ispod zemlje. To mi naravno treba da radimo postepeno kada se razdužimo.
Prema tome, govorio sam da je projekat i ono što je za sada plan i što je Đelić potpisao kao tadašnji ministar jeste da se obezbede sredstva za zaobilaznicu, a da se ne zaustavlja elektrifikacija Dimitrovgrad – Niš. Ako država odluči drugačije, šta to mene briga.

Milan Lapčević, replika.