Gospodine Anđelkoviću, nisam vikao na vas to mi je prosto stil, kao što kaže vaš kolega Mrkonjić – malo glasnije pričam. Dakle, naravno da u svim razvijenim gradovima u Evropi su železničke stanice u centru grada. Ali, naravno da ne postoji nijedan grad na svetu, da ne preterujem, ali u Evropi ne postoji nijedan grad gde pruga prolazi od jednog kraja grada do drugog kraja grada, deli ga na dva dela sa 20 pružnih prelaza. To ne postoji nigde, a da nisu denivelisana.
U Beogradu ima pružnih prelaza, ali su oni dole prema Dunavu, prema Savi, ne dele grad na dva dela. Kroz Novi Beograd sve je denivelisano od Topčidera do glavne železničke stanice sve je denivelisano. Možda ima negde neki prelaz ali nije ovako drastična situacija.
Treća stvar, elektrifikacija pruge od Dimitrovgrada prema Nišu, naravno, sve do samog Niša može da se radi bez ikakvog problema. Ali, ako Srbija nema 30, 50 miliona evra da izgradi 14 kilometara pruge, hajde da se ugasimo odmah. Pa, mi ćemo samo za kamate ove godine dati milijardu evra, a nemamo 50 milina evra da pet godina izdvojimo da napravimo 12 kilometara pruge. Onda smo neozbiljna država, izvinite molim vas.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovde u pitanju samo Niš i Beograd. Ne možemo da rešimo pitanje pruge bez jednog celovitog rešenja koje će da bude zaista deo koherentne politike. Hajde malo da pređemo preko Dunava i da uđemo u Vojvodinu i da se pitamo šta je sa prugom od Novog Sada koja povezuje Kovačicu sa Beogradom i da vidimo da li je to onda politika jedne političke partije koherentna koja je sa jedne strane. Kaže, sedam posto nam dajte jer mi volimo Vojvodinu, a odmah ide amandman znate šta, ne interesuje me Vojvodina nego dajte nam zaobilaznicu Niš jer Niš je prioritet svih prioriteta.
Hajde da se već jednom opredelimo šta su nam prioriteti. Nemojte da predlažemo nekoherentnu politiku koja kad sakupimo sve amandmane ispod crte, daje toliko para koliko nemamo u dva državna budžeta. Hajde da onda ne pričamo samo o Beogradu i o Nišu. Hajde da pričamo da iz Kovačice 500 uglavnom žena putuje autobusom do Beograda zato što pruga koja povezuje Novi Sad, Kovačicu i Beograd, jednostavno ne funkcioniše i vozi 20 kilometara na sat.
To rešenje mora da se nađe na taj način što će da se predloži jedna koherentna i dugoročna politika.
Drago mi je što su tu predstavnici Vojvodine i nadam se da će da se slože sa mnom da nije problem samo Beograd i Niš, nego i malo šire ima problema i to je razlog zašto ne može da se prihvati amandman. Hvala.

Molim poslanike da ne proširuju temu.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Želeo bih da kažem da je zaista legitiman pokušaj da se iz jedne lokalne sredine uloži amandman ili pokuša da se obezbede sredstva, ali moram da istaknem i nekoliko negativnih primera koji danas postoje.
Dakle, ovo je pokušaj rešavanja problema koji datira već dugi niz godina. Da država ima povoljniju ekonomsku situaciju, možda bi zaista bilo moguće izdvojiti određeni iznos para za izgradnju zaobilaznice ili bilo kog infrastrukturnog projekta koji muči neku lokalnu sredinu. Mnogo je gora situacija kada sada u ovakvoj ekonomskoj krizi, koja je posledica onoga što se dešavalo pre ko zna koliko godina, nećemo sada da elaboriramo, mnogo je gora situacija koja danas može da nastane i nastaje danas, u ovom trenutku.
Danas se stvara situacija, molio bih da me kolega iz DSS sasluša, da se jedan grad u Srbiji, zove se Pirot, infrastrukturno, po prostornom planu posebnih namena iz 2009. godine, koji je napravljen uz saglasnost tadašnjeg predsednika Republike Borisa Tadića i tadašnjeg ministra Olivera Dulića, Pirot se danas deli na dva dela, bez ikakvih skrupula, izgradnjom auto-puta koji deli praktično grad od Gradske bolnice. Nažalost, vlast u kojoj se nalazi predsednik opštine koji je samovoljan, koji ne dozvoljava ni povrede Poslovnika, vlada apsolutistički, i nažalost i Demokratska stranka je u vlasti, apsolutno se oglušavao o pokušaje apelovanja na negativnost jednog takvog rešenja i danas se stvara problem koji ćemo možda morati da rešavamo mi kao država, kao vlast, u narednom periodu, što je mnogo teži oblik problema nego što je ovaj problem koji je nastao ko zna koliko godina ranije.
Da je povoljnija ekonomska situacija, sigurno da bih i ja lično kao poslanik Pokreta socijalista glasao za ovakav amandman. Ali, zaista u ovom trenutku ne postoji mogućnost da se u budžetu iznađu sredstva koja bi mogla da se opredele za rešavanje ovakvih infrastrukturnih problema. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto radi gledalaca, ma kada išao ovaj prenos, u prethodnom svom govoru ja sam izrazio žal za vozovima prepunim radnicima, za šinobusima koji su bili prepuni radnika, za vozovima koji su prevozili ono što su radnici proizvodili. Ja sam radio u IMT-u. Mi smo proizvodili 45 hiljada traktora. Samo do luke Bar je godišnje išlo za Alžir 10 hiljada traktora. Za unutrašnje tržište je išlo 30 hiljada komada i za izvoz na druga tržišta je išlo još pet hiljada komada. Samo od toga železnica je prihodovala onda preko 40 hiljada maraka, samo na prevozu robe iz jedne fabrike.
O tom žalu sam ja govorio. Govorio sam o industrijskom prstenu u Beogradu koji je imao preko 250 hiljada zaposlenih u proizvodnji, između 250 i 300 hiljada, a danas broji samo 20 hiljada. Govorio sam o tome da pare ponovo treba da uložimo u proizvodnju, da ne pričamo samo kako ćemo nešto izvaditi iz budžeta, već kako ćemo kroz proizvodnju nešto i ubaciti u budžet.
S obzirom da sam radio u IMT-u šest godina, s obzirom da sam sretao svakodnevno ljude u prvoj i drugoj smeni u tim vozovima, ja mogu da opišem tu sreću koju su ti ljudi imali kada nose svoju platu svojim ukućanima i kada ponosno mogu da izađu pred svoju decu. O tome sam ja govorio i rekao da su oni na određeni način lustrirani i evo, priznajem grešku. Umesto njih što su otpustili, treba lustrirati političare koji su oteli državu i fabrike i radna mesta i dostojanstvo. Stoga se slažem da sam pogrešio što sam rekao da su lustrirani, otpušteni su surovo od onih koje smo mi trebali lustrirati iz politike i iz javnog života.
Ja sanjam san da ponovo napunimo te vozove, da tako punim vozovima ubrzavamo svoje pruge. Razumem ja i gospodina Šajna, Kovačica, kroz Šećeranu, po svakom svom građaninu izveze dve do tri hiljade evra šećera. Ja pozdravljam to što Kovačica može da digne društveni proizvod, da proizvede određenu robu i da učestvuje u punjenju budžeta.
Ali, ja ne razumem nastojanja da se samo iz budžeta nešto uzme, da se svoja greška pripiše nekom drugom protivniku, ne razumem da je neko otpustio 400 hiljada radnika i da onda kaže da je to uradila ova Vlada.
Ja sanjam san da ponovo vozovi budu prepuni robe i putnika, da se digne proizvodnja u Srbiji i to mi niko ovde ne može zabraniti. Hvala.

       Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev i Marko Milutinović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Marko Milutinović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Arsenoviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo ovaj amandman podneli jer smatramo da…
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da omogućimo narodnom poslaniku da može da govori. Izvolite.)
Mi smo ovaj amandman podneli jer smatramo da izdavanje garancija u ovom predloženom iznosu od 200 miliona evra za stend baj liniju za Agenciju za osiguranje depozita nije u ovom momentu najprihvatljivije. Naravno, nama jeste jasno da su ova sredstva Agenciji za osiguranje depozita potrošena prethodnih godina raznim intervencijama, u sanacijama loših banaka, pre svega kroz isplatu ovih osiguranih i neosiguranih depozita.
Međutim, zaista mislimo da sa takvom praksom mora da se prekine i da se mora uvesti određena odgovornost bankarskog sektora. Otkad su strane banke, ali i otkad je upravljačka struktura u bankama u kojim većinski udeo ima država, poslednjih 13 godina građani su i te kako osetili pre svega po svojoj koži sve ono što je loše od tog bankarskog sektora, i kroz visine kamata koje imaju vezano za svoje kredite.
Odlični primeri onoga gde je država na kraju morala da odgovara jesu primeri „Agrobanke“, „Razvojne banke Vojvodine“, gde je zbog nedostatka adekvatnih sredstava obezbeđenja država morala da reaguje preko Agencije za osiguranje depozita.
Zaista je neophodno rešiti ovaj problem u bankarskom sektoru tako što bi se pojačala odgovornost banaka i mi mislimo da je ovaj budžet i ove sistemske zakone trebalo da prate određeni sistemski zakoni iz područja samog bankarskog sektora.
Naravno, mi smo svesni da je u 2014. godini takođe moguće da se dođe do novih kriza u ovom sektoru, nekih banaka, pretpostavljamo, i zato ne predlažemo potpuno ukidanje ovih sredstava nego njihovo smanjivanje na 100 miliona. Smatramo da je ostatak možda bolje utrošiti u poljoprivredu, kako bi sprečili prodor genetski modifikovane hrane.
Zašto mi kao poslanička grupa imamo određeno nepoverenje prema Vladi i Ministarstvu, iako o ministru Krstiću lično ne mislim ništa loše, čak mislim da se dosta i trudi u svom resoru. Međutim, ministre, ove neophodne mere štednje za koje vi smatrate da su neophodne, ne utiču na to da se troškovi u ovom budžetu, pre svega ministarstava, smanje, nego se oni uvećavaju a javnim preduzećima nastavljamo i dalje da dajemo ogromne sume novca, pre svega „Srbijagasu“ i mnogim drugima, u kojima svi znamo šta se dešava. Zahvaljujem se.

Da li još neko želi reč?
Ima reč gospodin Krstić.