Poštovani gospodine predsedavajući, predložio sam da se član 38. briše, jer Vlada nije definisala kriterijume za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih u jedinici lokalne samouprave, a istovremeno ovaj član zakona je u koliziji sa postojećim zakonskim rešenjima.
To ću da vam definišem na primeru, recimo, jednog lekara koji radi u domu zdravlja, koji se finansira iz budžeta lokalne samouprave.
Imate lekara koji je već kažnjen činjenicom da mu Vlada smanjuje platu. Posle toga, kažnjen je i činjenicom da, ako živi u gradu u kom SNS vrši vlast, plaća veći porez na imovinu, što nije plaćao i, na kraju, kada ode u prodavnicu da kupi mleko, šećer, zejtin, onda plaća veći PDV. Tom lekaru plata, realna plata, ona stvarna plata je bitno smanjena, jer su mu troškovi životno bitno poskupeli, a platežna moć je bitno opala. Ako ima još saznanje da će mu plata rasti 1% godišnje, njegova tuga je još veća.
Sad, ako taj lekar ima suprugu koja je završila fakultet i treba da se zaposli negde u tom mestu, bilo kojem mestu, Čačak, Ćuprija, Kruševac, Ćićevac, Trstenik, sve jedno, onda mu Vlada još donese zakon po kom dve godine u javnom preduzeću ili budžetskom korisniku ne može da bude zaposlen njegov član porodice, pa ni u domu zdravlja. Postavlja se pitanje da li on onda treba da se seli iz Srbije u Nemačku ovim novim auto-putevima koji se ubrzano grade ili treba da ostane da živi u Srbiji?
Za kraj, kada već govorim o auto-putevima, 2000. godine infrastrukturu su zatekli razorenu, a otad smo obnavljali stotine kilometara auto-puteva i mostova da bi ti mladi ljudi ostali ovde, a ne da bi se selili iz Srbije.

Replika, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Nema razloga za toliku brigu. Sećam se perioda kada se za mleko, meso, lekovi, hrana, bebi opremu nije plaćao porez na promet robe i usluga. Poreska stopa je bila nula. Tadašnji ministar, a sada kolega iz DS, uveo je porez na meso, mleko, hleb, jaja, lekove, hranu za odojčad u iznosu od 10%. Sada objasnite zašto se tada niste bunili protiv toga.
Ne želim bilo šta drugo da kritikujem, samo postavljam pitanje. Ako je neko uveo porez na sve ove stvari, uveo je ministar tadašnji iz DS i to mislim ne 10%, nego 12%, jer bile su dve stope 12% i 24%. To je istina. Pogledajte „Službene glasnike“ iz 2001. godine. O tome govorim.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, takođe se i ja sećam jednog perioda kada su mleko, zejtin, šećer, bebi oprema, nafta i benzin bile misaone imenice, jer, koliki god da je bio porez na njih, nisu mogle da se kupe. To je bilo vreme kada sam ja bio petokolonaš. Svakog dana sam bio peti u koloni za mleko, šećer, zejtin i osnovne životne namirnice i to vreme, hvala Gospodu Bogu, ne ponovilo se.
U to vreme ste baš vi bili najodgovorniji za stanje u državi. Sada ne znam odakle odjedanput takva briga o građanima? Što tada niste ispoljili brigu o građanima Srbije, kada smo stajali u nepreglednim redovima? To poniženje nisam zaboravio. Najlepše godine moga života proveo sam u redovima da kupim šećer, zejtin, benzin.
Da li ste vi prespavali taj period? Niste, bili ste i te kako budni. Kamo sreće da ste prespavali, onda bi građanima Srbije bilo mnogo bolje. Sada vi, naravno, mirno spavate, jer se tog perioda ne sećate.
Pitam da li ima mehanizma gde čovek može da prekine svoju misao i svoje sećanje kao nit, da se uopšte ne seća prošlosti, da bi se rasteretio osećaj odgovornosti?
Morate imati odgovornost za svaki dan života koji ste proveli baveći se politikom, jer posledice tih dana kada ste se bavili politikom i dan danas osećamo. One su katastrofalne, porazne.
Nemojte nam spočitavati kada smo državu Srbiju uredili konačno i kada su građani ove zemlje mogli da kupe i šećer, i zejtin i bebi opremu normalno, da uđu u prodavnicu, kao svi ljudi na svetu i kažu – želimo zejtin, izvolte zejtin, hoćete pet litara, pet litara. Dođem na benzinsku pumpu – hoću za hiljadu dinara da kupim gorivo – izvolite za hiljadu dinara gorivo, a ne da sipam gorivo iz prokuvane flaše od dva litra, koja se prokuvava da bi se smanjila njena zaprema na 1,8 litara. Ne želim da se sećam tog vremena, ali ga pamtim.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Nemojte da se sekirate, nije svako podsećanje pretnja, niti je svako ćutanje zaborav.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić i završavamo sa replikama.

Moj kolega zaboravlja neke stvari, ali dobro. U redovima se stajalo za one jeftine, koji su davani iz robnih rezervi. Tržišno ste mogli da ih kupite gde god ste hteli. To ste zaboravili da kažete.
Za ono što je bilo jeftino ljudi su stajali u redu. Mogli su da biraju – da plate skuplje ili da stoje u redu za jeftinije. Pa, bilo je tako. Nemojte sada da izbegavate odgovornost, ali su imali izbora.
Kada ste završili priču oko bivšeg režima Slobodana Miloševića, vi ste dali građanima skuplje, ali ste im uzeli nešto. Uzeli ste im fabrike, uzeli ste im radna mesta, uzeli ste im plate i sad to nema veze. To se ne računa? Džabe nešto imam da kupim, kad je jedna ruka prazna, a u drugoj nema ništa. Takvu ste Srbiju ostavili 2012. godine.
Da završim oko tog famoznog bedža pošto ga stalno spominjete. Nosio sam taj bedž i sprovodio sam program gospodina Tomislava Nikolića, koji je obećavao građanima Srbije da će tadašnja stranka u kojoj sam bio da ih uvede u EU. Pošto to nije mogao da završi u toj stranci, osnovali smo novu. To je jedan stav koji se nije promenio. U tom delu se nismo promenili, hoćemo Srbiju u EU, da sarađujemo i sa istokom, i sa zapadom i sa svima. To su bila predizborna obećanja 2008. godine, ako niste zaboravili i to.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Htela sam da se zahvalim u ime DSS što ste prihvatili ovaj amandman na član 38. Mogli ste da vidite da razmišljamo u duhu budžeta i želimo da ga popravimo. Ono što bih želela ovom prilikom da dodam jeste da u samom budžetu treba više voditi računa o transferima lokalnim samoupravama.
Dozvolite mi da podsetim i vas i građane Srbije da su ti transferi smanjeni sa 35 milijardi i nešto malo preko na 33 milijarde za ovu godinu.
Treba isto da znate da u nekim drugim zemljama se mnogo više sredstava izdvaja za lokalne samouprave. U Srbiji je to 7%, a od toga 3,5% za lokalne samouprave i 3,5% za Vojvodinu iz ovih nenamenskih transfera, dok je u Sloveniji, na primer, taj procenat oko 12%. Umanjeni su i ovi transferi dve milijarde lokalnim samoupravama, 700 hiljada AP Vojvodini.
Nedavno pod plaštom parafiskalnih nameta ukinute su naknade za vode, za šume, za puteve, za registraciju motornih vozila itd, koji su u značajnom delu išle u budžete lokalnih samouprava, ali to nisu svakako parafiskalni nameti zato što oni nisu na pamet bili regulisani da idu u budžete lokalnih samouprave, jer su se upravo koristili za održavanje lokalnih puteva, za zaštitu životne sredine, za borbu protiv elementarnih nepogoda, od požara, od poplava itd.
Morate da znate da, na primer, što se tiče lokalnih puteva, loši putevi znače manje investicija, samim tim manje privredne aktivnosti, manje posla i niži standard i lošiji uslovi života.
Složili smo se da svi mi želimo da unapredimo privrednu aktivnost i da forsiramo rast privrednog sektora itd, samo ne znam kako i na koji način, jer i ono malo investitora koje pokušavamo da privučemo tako što im dajemo subvencije za radna mesta neće hteti da dođu tamo gde je loša infrastruktura. Mi dajemo 300 miliona evra godišnje investitorima za zapošljavanje, a i dalje imamo preko 25% nezaposlenih. Htela sam da vas pitam kako i na koji način to da rešimo?

Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Aleksandar Pejčić i Milan Lapčević.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.