Završavam.
To se uči na nekim drugim fakultetima na kojima se uči kako se u vreme kada građani Srbije ostaju bez svojih stanova na Kosovu dobija stan od dva ara.
Za kraj, pozivam narodne poslanike, koji su položili zakletvu, na Ustav ove zemlje, da će svoj posao raditi savesno i odgovorno, u najboljem interesu građana Republike Srbije, da ne glasaju za ovaj budžet, da ostanu verni svojoj skupštinskoj zakletvi koju su dali, jer ovo nije budžet u interesu građana Republike Srbije.
Pozivam predsednika Republike, Tomislava Nikolića, da ne potpiše ovaj budžet, da iz njega isija njegova predsednička zakletva koju je dao pred narodnim poslanicima, postajući predsednik Republike i da ne potpiše ovaj sraman budžet. Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić. Replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću da se napravim tako pametan i inteligentan, ne umem tako da se napravim, samo postavljam pitanje – kada je neko tako dobro vodio svoju privatnu firmu, što tako nije radio i sa gradom koji mu je poveren na izborima? Ali dobro, neću sada o tome više da polemišem.
Samo bih još hteo da kolegi koji je govorio pre mene čestitam novu 2014. godinu, poželim puno zdravlja, uspeha, sreće i da ga obiđe Deda Mraz.

Na član 42. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Bojana Božanić, Dušica Morčev i Gorica Gajić.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić.
Završite ga u veselom tonu.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Ovo je zaista poslednji amandman na budžet, ali, na žalost, ne možemo ga završiti u veselom tonu.
Predložili smo da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara 2014. godine, a ne kako stoji u predlogu ovog člana 42, jer zaista smatramo, obzirom da su specifičnosti Zakona o budžetu, da je potpuno normalno da on svakako stupa 1. januara. Ne može svakako stupiti pre toga.
U obrazloženju stoji da treba da se donesu određeni podzakonski akti, pa vi svakako sada, predstavnici ministarstva, pripremate te podzakonske akte i logično je da će oni isto stupiti 1. januara. Ne vidim razlog zbog čega je ovaj amandman odbijen, niti mislim da je to obrazloženje neko specijalno, koje bi moglo da me ubedi, pošto svakako Zakon o budžetu stupa 1. januara. Želim da vas podsetim jednu stvar, da mi, ako ne budemo izvršili određene reforme, reforme javnih preduzeća, ako ne budemo izvršili reformu državne uprave, ako državna uprava i državna javna preduzeća i svi ostali korisnici budžetskih sredstava ne budu poštovali zakone koje ova Skupština donosi, ako ne budu poštovali zakone o rokovima novčanih transakcija, o javnim preduzećima, o platama itd, neće biti dobro. Dok god zarađuje Telekom, a pojedu to, na primer, „Petrohemija“, „Galenika“, EPS, „Železnica“ itd, mi svakako ne možemo ići dalje. Sve gubitke države u stvari pokrivaju građani Srbije, nešto kroz garancije, nešto iz budžeta, nešto se oprosti, neki ne plaćaju komunalije itd.
Samo želim još jednom da vam kažem da DSS će dati podršku svim dobrim i kvalitetnim reformama koje budete predložili u cilju oporavka pre svega srpske privrede i domaćih privrednika, ali čini mi se da to sada nije u ovom budžetu definisano i mislim da iz tog razloga ne možemo završiti u veselom tonu, ali uvek se nadamo da će ta nova godina da nam donese nešto bolje. Na osnovu ovog budžeta, čisto sumnjam.

Hvala.
Reč ima ministar Krstić.

Hvala.
Ja ću vrlo kratko i neću se osvrtati na budžet. Mislim da smo dovoljno govorili o njemu i o ovim zakonima u prethodne dve nedelje, da bismo to rekapitulirali.
Hoću dve stvari da kažem. Hoću da se zahvalim najpre na onome što mislim da je u jednom delu bila dobra i konstruktivna rasprava o budžetu i o mnogim drugim stvarima uz put, i nadam se da će praksa koju smo imali ove godine biti, oko saradnje sa poslaničkim grupama i pre same sednice, nešto gde ćemo moći, poslaniče grupe, ali i mnogo drugih u sledećem budućem ciklusu, da uključimo i ranije, kako bismo imali što više mišljenja i konsenzus, onoliko koliko je to moguće, bar oko toga šta su ključna pitanja, a onda oko odgovora možemo i da se ne složimo. To je jedna stvar koju sam hteo, hteo sam da vam se zahvalim.
Druga stvar jeste da ovaj budžet, kao takav, podrazumeva i to je ono o čemu smo pričali, nećemo slaviti njegovo usvajanje, već moramo da prionemo na posao, kako bi smo ga realizovali u ovom obliku. Samo hoću da iznesem ono što mislim da je sedam smernica koje moramo da pratimo, kako bismo zapravo, ovo što ćemo danas izglasati, sproveli u delo, kao prvu stvar na putu ovog zaokreta koji smo pokrenuli.
Tih sedam stvari su prva borba protiv sive ekonomije i reforma poreske uprave, odnosno ubiranje više poreza. Naravno, ako omanemo na porezima i ako tu ne budemo uspeli da budemo dosledni projekcijama koje imamo, vidimo dokle to dovodi. Imali smo taj primer i ove godine, nažalost.
Drugo, jeste da sprečimo dalje sanacije državnih banaka, poput ove tri koje smo imali, i ova tri meseca sada kao nasleđen problem. To podrazumeva pravljenje strategije za državne banke, nešto na čemu smo već krenuli da radimo i gde se nadam da ćemo prve rezultate, odnosno prve ideje već imati na osnovu podataka koje dobijamo i do kraja godine.
Treće i prilično pozamašno jeste restrukturiranje preduzeća. Tu mislim da postoje dve različite stvari. Jedno su ova preduzeća koja su u restrukturiranju već 10 i više godina, 153, gde moramo na odgovoran način da probamo da sačuvamo što je više moguće radnih mesta, zašto ne, u nekim slučajevima otvorimo i nova, nadam se uz strane investitore, ali i uz naš napor menadžmenta u tim preduzećima.
Drugo je restrukturiranje, uslovno govoreći, odnosno reforma u javnom sektoru, odnosno javnih preduzeća. Ne možemo sebi da dozvolimo da na sebe, na državu preuzimamo otplatu dugova i obaveza javnih preduzeća, što je bila praksa u poslednjih nekoliko godina, što je nešto što ćemo na žalost morati da plaćamo bez ikakvih daljih propusta u ovom smeru, ako tako mogu da ih nazovem, sledeće četiri godine najmanje.
Četvrta stvar je državna uprava. Ne mislim samo tu na državnu upravu, već na javni sektor u širem smislu, a i užem, bez ovih javnih preduzeća, o njima sam već pričao. Tu krećemo sa ovim zakonom koji isto nije idealan, o kome se puno pričalo, oko ograničenog zamrzavanja zapošljavanja i to će biti test – da li smo u stanju, budući da imamo sada registar zaposlenih, možemo da ocenimo, prioritizujemo i onda sprovedemo u delo, da zapošljavamo samo tamo gde je potrebno, kao preduslov jednoj opsežnijoj reformi koja će omogućiti povećanje efikasnosti u sektorima prosvete, u sektorima prosvete i nauke, ako hoćete, u zdravstvu, u kulturi i na posletku državnoj i lokalnoj upravi, odnosno lokalnoj samoupravi.
Mislim da je učinkovitost, pre nego sama efikasnost, efikasnost je naročito bitna, uzev u obzir u kakvoj se fiskalnoj i ekonomskoj situaciji nalazimo, ali povećanje učinkovitosti u ovim domenima je od ključnog značaja za srednjeročnu i dugoročnu održivost države kao takve.
Sledeća stvar o kojoj smo puno pričali, na kojoj moramo da radimo, jesu promene načina na koji raspoređujemo sredstva. To podrazumeva promenu Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i donošenje Zakona o finansiranju AP Vojvodine. To je od ključnog značaja i nadam se, ne da se nadam, nego mislim da bez toga neće ići, da se sledeći budžet pravi po novom Zakonu o budžetskom sistemu i uz ova dva jasno definisana zakona koja će određivati parametre i rešiti nedoumice, kako ne bismo iznova dogodine vodili sve ove diskusije.
Ne mislim da će to biti lako. Mislim da treba da bude uključeno puno ljudi, ali isto mislim da je skupštinsko državno pitanje i da to prevazilazi pitanje samog finansiranja finansija.
Šest stvar o kojoj se nije puno pričalo ali se u pozadini puno radilo na tome i radi se i dalje, jeste artikulisanje tačnih načina i uslova oko ovih kredita koji će doneti do 700 miliona evra, 500 miliona evra i 200 miliona dolara jeftinih kredita za poljoprivrednike i za mala i srednja preduzeća. Govorimo o zajmovima Fonda za razvoj Abu Dabija o kojima se pričalo puno i juče i APEKS zajma. To je od suštinskog značaja i to je nešto na čemu Ministarstvo finansija radi. Od ključnog je značaja da taj novac ode tamo gde je to potrebno i da ode na stvari koje će imati multiplikativni efekat na naš rast BDP.
Uzev u obzir da kao država u 2014. godini nismo u mogućnosti da u meri u kojoj bismo voleli finansiramo infrastrukturne projekte ili možda pomažemo privredu i taj deo privrede treba prvo da restruktuiramo da bismo mogli da ga pomažemo.
Naposletku sedma stvar je gde će veliku ulogu imati Ministarstvo finansija kao takvu, ali mislim da je opet državni projekat proces pridruživanja EU gde puno toga mora da se uradi kako bi se prosto usaglasili i krenuli u taj proces usaglašavanja regulative. Tako da ide istovremeno na našu korist, a da to ipak uradimo onoliko efikasno koliko je moguće.
Još jednom da rekapituliram, hvala na onome što je bila konstruktivna rasprava, moja prva rasprava. Nadam se da ste i vi našli da je bila konstruktivna i trudili smo da dajemo odgovore i objašnjenja na svaku tačku i čeka nas još puno posla u 2014. godini. Hvala.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici, pošto smo završili raspravu o tačkama 12, 13. i 14. dnevnog reda ove sednice, podsećam vas na odredbe člana 185. stav 3. i člana 187. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine prema kojima predsednik Narodne skupštine može da odredi da dan za glasanje o Predlogu budžeta kao i o pojedinim drugim zakonima bude odmah po završetku pretresa tog predloga zakona, ne čekajući da se završi rasprava i o ostalim tačkama dnevnog reda.
U skladu sa ovom odredbom predsednik Skupštine odredio je petak, 13. decembar 2013. godine sa početkom u 17,00 časova kao dan za glasanje o tačkama 12, 13. i 14. dnevnog reda ove sednice, odnosno o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2014. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2014. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2014. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2013. godinu i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2013. godinu.
Hvala vam lepo.
(Posle pauze)