Reč ima ministar Dačić.

Nažalost, ne mogu da vam previše konkretno odgovorim na ovo pitanje zato što ne raspolažem svim tim informacijama. To takođe pripada Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. Tu su i ministar zdravlja i ministar finansija.
Ono što mogu samo da kažem je to da je naš zadatak u narednim godinama, osim ovoga što govorimo političkom nebu, a to znači EU, evropske integracije, ekonomija, svakako povećanje nataliteta, odnosno prirodnog priraštaja našeg naroda i naše zemlje i svih građana uopšte. Toga naravno ne može biti bez ovoga svega o čemu ste vi malopre govorili. To znači bez povećane brige cele države i celog društva, od različitih podsticaja, beneficija pa do pojednostavljivanja procedure i svega ostaloga što ste vi spominjali.
Zamolio bih vas da to pitanje dostavite adekvatnijim ministarstvima da vam odgovore u najkonkretnijem smislu, šta se može uraditi u smislu pojednostavljenja procedure. Takođe, bih zamolio i ministra finansija da dok razmišlja o MMF-u i ostalim finansijskim institucijama u budžetu razmišlja i o tome kako da podstaknemo rađanje više dece u Srbiji. Ako to ne uradimo, neće nam pomoći niko živi, jer za 300 godina Srbija jednostavno će doći u situaciju da izumre sama od sebe.
Četrdeset hiljada dece se godišnje manje rodi nego što ljudi umre u Srbiji. Taj trend je sve veći i veći, odnosno sve lošiji i lošiji iz decenije u deceniju.
Mora se osmisliti. Ništa nije skupo imajući u vidu cenu koju ćemo svi zbog toga platiti. Prirodni priraštaj pre 50 godina je bio da smo imali 100 hiljada više rođene dece nego što je bilo umrlih. Sada imamo 40 hiljada manje. Ako se tako nastavi, a takvih podataka ima. Profesor je jedan od retkih koji čita knjige, pa mu zahvaljujem. Ovo su podaci statističkog kalendara RS iz Republičkog zavoda za statistiku. Ovo je skraćena verzija velikog pregleda koji su napravili, gde postoji velika analitika i statistika za razne oblasti, između ostalog i za pitanje prirodnog priraštaja.
Kod nas je, nažalost, kao što sam rekao, taj prirodni priraštaj minus 4,8% na hiljadu stanovnika. To je sada pitanje koje je važno reći, kada sam već dobio ove podatke, to sam rekao i misiji MMF kada su dolazili kod nas, jer postoje veliki zahtevi da se produžava broj godina potrebnih za odlazak u penziju i to je evropska tendencija. Ali, postoji jedan veliki disparitet u načinu i trajanju života na zapadu i ovde u Srbiji. Pogledajte u čemu, prosečni vek, očekivano trajanje života muškarca npr. u Austriji je 77 godina, a u Srbiji 71 godina. Nama muškarcima je žao, ali šta da radimo. Očekivani život žena u Austriji je 83 godine, a u Srbiji 76 godina. Znači, pet godina je očekivano da će žene živeti duže od nas.
Hoću da kažem da je kod nas nemoguće slepo prepisati pravila jer ne može neko da radi toliko dugo da jednostavno…
(Predsednik: Vreme.)
… to prirodno više ne može da izdrži.
Zahvaljujem uopšte što ste pokrenuli ovu temu. U opštoj poplavi političkih tema retko ko se bavi ovim pitanjem i zato bi trebalo ono što očekujemo da pokrene celo naše društvo na reforme da u toku razgovora i pregovora sa EU o specifičnim temama probamo da napravimo što širu saglasnost oko važnih tema. Tema broj jedan je svakako natalitet, odnosno demografija.
(Predsednik: Vreme.)
Nadam se da će ministri koji još nisu poradili na tome imati dovoljno vremena da na delu pokažu svoju opredeljenost za realizaciju ovih ciljeva.

Narodna poslanica Jelena Travar Miljević.

Poštovani premijeru, zahvaljujem vam se na odgovoru.
Moram vam reći da sam politikom počela da se bavim upravo zbog ovakvih tema. Politikom sam počela da se bavim zato što dolazim iz opštine Žitište koje je u poslednja dva kruga izgubilo 15% stanovnika, a kao neko ko dolazi iz političke partije koja uglavnom nudi rešenja, predložiću jedno rešenje za sve, ne košta budžet, ne koša poreske obveznike, a tiče se samo direktnije komunikacije državnih organa.
Druga stvar koja može da se uradi bez novca, a u cilju rešavanja ovog problema jeste izmena i dopuna Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, što je pod ingerencijom Ministarstva rada i socijalne politike. Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Slobodan Samardžić.
Molim kolege da saslušaju.
U dogovoru sa članovima Vlade odlučio sam da sednicu produžimo za koji minut da bi svi predstavnici političkih stranaka u opoziciji imali priliku da postave pitanje. Izvolite.

Poštovani članovi Vlade, svoje pitanje bih postavio predsedniku Vlade.
Srbija je dobila datum. Jedna stvar koja je proslavljena po drugi put ove 2013. godine, prvi put 28. juna, a sada 20. decembra sa dosta neumerenosti i neskromnosti, nezasnovanog slavlja sa teškim rečima, velikim rečima da je to istorijski datum i istorijski događaj, apsurdno je da je ovo istorijska stvar za Vladu po tome što će u istoriji Srbije ostati upamćena po tome – uslov i zalog za ovaj datum jeste predavanje Kosova. Predavanje Kosova nije formalni uslov EU, niti pisani uslov. To je nešto što je EU krišom i ispod žita nagoveštavala vladama Srbije još ranije i našla uporište za takvu neku politiku u SSP.
Dakle, u onom naslovu koji govori o dobrosusedskim odnosima ona je Kosovo priključila toj kategoriji suseda Srbije i samim tim nju uključila u obavezu da i sa Kosovom ostvaruje dobrosusedske odnose. Posle toga je ta stvar bila prevedena u normalizaciju odnosa sa Kosovom.
Dakle, ovde je reč upravo o tom problemu neformalnih, nepisanih uslova za započinjanje razgovora u vezi sa pristupanjem Srbije EU. Hoću da skrenem pažnju da je na briselskom spisku tih nepisanih uslova dosta tačaka, da Kosovo nije jedina i upravo u vezi sa tim hoću da postavim pitanje.
Naime, EU nije zadovoljna ni sa Ustavom Srbije, nije zadovoljna sa položajem Vojvodine, posebno sa njenim ustavnim položajem. Vrlo je verovatno da će se takvo jedno nepisano pitanje uskoro postaviti pred Srbijom. Dakle, ne prilagoditi Statut Vojvodine Ustavu Srbije, nego obratno, menjati Ustav Srbije, da bi se ovaj nivo autonomije, koji je ustavno protivrečan, zadržao. Potom, EU će insistirati da Srbija razvije vrlo intenzivne evroatlantske odnose, da jednog dana uđe u NATO, da zaustavi svoj ugovor o Južnom toku…
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, gospodine predsedavajući, ja sam počeo 30 sekundi ranije i molim da mi to nadoknadite. Kasnije sam počeo i samo da bih postavio pitanje.
Dakle, takvih primera ima jako puno. Privilegovani položaj Hrvatske u trgovini duvanom sa Srbijom i mnogo štošta drugo.
Mene ovde zapravo zanima pitanje - da li Vlada Srbije, obzirom na ove činjenice koje sam pomenuo, a to je taj spisak nepostojećih uslova ili formalno nepisanih uslova, da li Vlada Srbije ima bilo kakvu ideju o povlačenju crte, o povlačenju crte trpeljivosti tih uslova koji zapravo teraju Srbiju da bude sve slabija, sve kraća i sve manja u svom procesu pridruživanja EU?
(Predsednik: Gospodine Samardžiću, već ste prešli četvrti minut. Da bismo dali i drugima priliku, ja vas molim, imaćete priliku u drugom pitanju da postavite dodatna pitanja.)
Hvala.

Predsednik Vlade. Izvolite.

Ono što je sadržano u pregovaračkom okviru EU, objavljeno je na sajtu našeg pregovaračkog tima. Pregovarački okvir EU nije javni dokument, ne zato što je tajna, nego zato što to do sada nije bila nikakva praksa. Na državi sa kojom se pregovara je da odluči šta će sa tim da uradi. To nije dokument na koji mi dajemo saglasnost prilikom njegovog donošenja.
Prva međuvladina konferencija je događaj na kojem EU iznosi svoj pregovarački okvir, a Srbija iznosi svoj, odnosno svoje mišljenje o onome što je sadržano u tom pregovaračkom okviru. Ovo što ste vi spominjali kao neke dodatne uslove, to uopšte nije predmet bilo kakvih razgovora, u smislu daljeg uslovljavanja Srbije.
Da li će biti daljeg uslovljavanja? Biće, to ne treba da piše bilo gde. Sve su zemlje prošle kroz to.
Sa druge strane, Srbija je specifična u tome što je naš glavni politički kriterijum vezan za normalizaciju odnosa sa Prištinom, dijalog sa Prištinom i što je taj ključni politički kriterijum i dalje zadržan kroz poglavlje 35. Znači, pregovarački proces se u svakom momentu može zaustaviti ukoliko ne ide u pravcu napretka u poglavljima 23, 24. i 35. To je sve tako.
Sa druge strane Srbija nikad nije ni obećala, ni bilo kome rekla da će promeniti svoj stav o statusnom pitanju kada je reč o KiM. Mi nikad nećemo, ne da nećemo mi to uraditi, nego nećemo dati bilo kome drugome ohrabrenje da to može da uradi ili da treba da uradi, kao što je bilo nekih reči vezano za mesto u UN, da Srbija navodno se neće protiviti, ali će reći mnogim svojim prijateljima da to ipak prođe. To nije tačno. Srbija ne menja svoj stav o statusnom pitanju, ali pitanje normalizacije života i odnosa sa Prištinom jeste nešto što nas čeka u svakodnevnom životu.
Predavanje Kosova nije bio nikakav uslov, niti posledica Briselskog sporazuma i datuma za otpočinjanje pregovora o pristupanju. A da li jeste bio i da li jeste istorijski događaj? Jeste. Zašto? Zato što kada Srbija bude ulazila u EU, uvek će se spominjati kada su započeti pregovori.
Sa druge strane, drago mi je što smo na neki način uspeli da ostvarimo one ideje za koje ste se vi zalagali pre 12, 13, 14 godina, samo što niste uspeli vi da ih ostvarite. Šta da radimo? I vi ste na bilbordima govorili o tome da je izvodljivo. Evo, jeste izvodljivo. To više nije politička laž pred svake izbore. Dobićemo viznu liberalizaciju, ući ćemo u EU. Evropa i EU danas nije samo bajka, sada će zavisiti od nas koliko ćemo brzo tome ići.
Da li je ona pravedna? Da li je ovaj svet pravedan u kojem živimo? Da li su svi događaji na ovom svetu pravedni? Pa ipak, i dalje verujemo u Boga.
Prema tome, iako je nepravedna međunarodna zajednica, ne znamo u šta bismo drugo mogli da verujemo. U izolaciju, osiromašenje i dalje upropašćavanje Srbije, sigurno ne. U izmišljena partnerstva negde na istoku u koja nas niko ne zove, sigurno ne. Narodu treba reći istinu. Ili će Srbija ući u EU ili će zaista Albanija za nju biti zapad za 10 godina.
(Predsednik: Vreme.)
Ja ovo ne govorim, u stvari, govorim ovoliko i ako nema prenosa, ne govorim ovo zbog prenosa. Govorim ovo da bih vas ubedio. Da li ima prenosa ili nema prenosa, to stvarno ne znam.
Izvinjavam se predsedniče, samo još jednu rečenicu. Zamolio sam predsednika Narodne skupštine u ime Vlade Republike Srbije da napravite izmenu, ili ako hoćete napravite dogovor, mi smo spremni ceo dan da odgovaramo na vaša pitanja, a ne samo popodne. Prema tome, apsolutno sam saglasan, da ne ispadne posle da neko nema pravo. Sa druge strane, niti ja mogu da odgovorim u dva ili pet minuta na možda neke veoma ozbiljne političke teme i nemamo razloga da se toga plašimo i da se toga stidimo. Ako imate prostora u vašem zgusnutom Poslovniku o radu i ako imate vremena da se ceo dan posvetite Vladi Republike Srbije, mi smo tu da vam udovoljimo u toj želji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Gospodine predsedniče Vlade, nema na sajtu kancelarije, niti na sajtu EU danas pregovaračkog okvira. On je još uvek tajnovit dokument.
Iz druge ruke, preko medija se saznaje da je glavna stavka u tom okviru koji se tiče našeg interesa zapravo eksplicitan zahtev da Srbija potpiše obavezujući pravni dokument sa Kosovom. Ne znam da li je to razlog te tajnovitosti, ali po svoj prilici to je tako.
Prema tome, videćemo šta tu piše, ali je činjenica da Srbija je na dobrom putu da završi taj posao oko predaje Kosova. Upravo taj dokument jeste finale i de jure priznanja, ako smo ih do sada de fakto priznali, priznaćemo ih i de jure i to piše u tom pregovaračkom okviru, po svoj prilici.
Podsetio bih vas da je danas savetnik Guzenbauer rekao da će Srbija i Kosovo kad tad uspostaviti normalne odnose. Vidite, on nije savetnik Austrije, iako ima nemačko prezime, on je savetnik srpske vlade ili nekoga u srpskoj vladi. Takvih je, činjenica, koliko god hoćete i mi možemo voditi igru veoma dugo oko toga da li je Srbija priznala ili nije, možemo se nadgornjavati, ali to zaista nije bitno. Svi znaju da je to uslov. To je uslov koji je Vlada manje-više ostvarila, plus taj obavezujući dokument koji će jednog dana potpisati da bi napredovala u tim pregovorima.
Ali, u vezi sa time, pošto je na dnevnom redu tema o drugim uslovima koju sam započeo kada sam počeo da govorim, imam jedno drugo pitanje za vas.
Naime, ovde se maločas razvila jedna diskusija oko Zakona o finansiranju Vojvodine, pa je ministar finansija rekao – nemoguće je zakon doneti, zato što ne postoje nadležnosti Vojvodine u zakonskom obliku.
Pitanje za Vladu glasi – zašto Vlada do sada nije napravila predlog zakona o nadležnostima Vojvodine? Pre godinu i po dana, u maju 2012. godine, Ustavni sud Srbije je 22 odredbe tog postojećeg zakona poništio i Vlada je imala zadatak da napravi taj zakon. Taj zakon bi zapravo omogućio da se odmah pravi statut saglasan zakonu, pa onda i zakon o finansiranju.
Zašto to sada govorim? Zato što to jeste test za Vladu - da li će u ovom momentu napraviti taj zakon i učiniti i zakon i statut saglasan Ustavom, ili će čekati šest meseci?
Moje podozrenje je da Vlada to ne radi zato što se boji reakcija EU, a to je poseban dokaz za ovu tezu o uslovima koji nisu pisani, koji lebde u vazduhu, koji su vama sasvim jasni. Ne radite posao koji treba da radite da biste regulisali zakonski i ustavno status Vojvodine, upravo zato što vodite računa šta o tome govore i razmišljaju pojedine države članice EU, koje su za pitanje enormne autonomije Vojvodine izuzetno zainteresovane.