Gospodin Stefanović.

Hvala gospodine predsedniče Skupštine što ste nam omogućili više vremena, kao poslanicima da postavljamo pitanja.
Moram da kažem, gospodine Dačiću, ministarka kada govori o kočenju ona priča o vama, ona ne priča URS. Ona javno priča o SPS. Dakle, taj problem ne izmišlja opozicija. Nismo mi rekli da postoji ministar u Vladi koji radi protiv Srbije i koji namešta priki svom poslove. To je rekla ministarka koja sedi na metar od vas. I ne želi da odgovori i dalje. Zamislite to.
Inače, za vreme naše Vlade za 10% je smanjen broj zaposlenih u javnih preduzećima. Mi smo prva Vlada u Srbiji koja je moritorijum uvela na tako nešto. Vi ste na žalost loši ponavljači. Inače, poslove koje ste spominjali za Adu Ciganliju su sezonski poslovi. Vi znate razliku između toga? Znate. Pa kažite, evo ako je tu ministar poljoprivrede, možda da vam on objasni šta su sezonski poslovi.
Pitate za direktore. Zašto niste imenovali direktore? Zašto na vašoj centralnoj otadžbinskoj upravi vi raspravljate o direktorima? Zašto? Ne vi lično. Ja znam da ste vi devijacija. Ali, zašto vaša stranka raspravlja o direktorima javnih preduzeća, umesto da poštujete zakon kojim se dičite. Izaberete te direktore. Pa gde su vam direktori na konkursu? Ne poštujete svoje zakone gospodo.
Mislim da u novinama i na predsedništvu SNS se u ovoj zemlji, na žalost, naravno, kada predsednik vaše stranke donese odluku donose sve ključne odluke o ovoj državi. Vi se time ponosite. U Evropi se svako toga stidi kome je stalo do demokratije i slobode. I vi, iako mislite kako meni sada dobacuju sa ove strane. Ne znaju oni šta je to. Pa znam ja da biste vi nas naučili šta je to. Ali, malo ćete teže to da uradite i taj orah nećete slomiti gospodo. To je to. Nije vam ovo „Beli izvor“ gospodine Babiću. Nije vam ovo „Beli izvor“ da dobacujete. Znate, više je novinara ispred vaše centrale nego ispred Vlade.
Gospodine Dačiću, mislim da ni jednu ružnu reč niste čuli, ni jednu tešku reč niste čuli i mislim da objektivno treba vi, kao predsednik Vlade, iako znam da već jeste, da se zabrinete. Da se zabrinete šta se dešava sa ovom državom i šta se dešava sa ovom Vladom i kako mislite da izađete iz ove krize koje prave ljudi koji sede pored vas.

Gospodine Šormaz, izvolite.

Uvaženi gospodine predsedniče Narodne skupštine, predsedniče Vlade, gospodine Dačiću, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da se izvinim zbog lošeg tona, ali navijao sam za naše rukometašice onog dana i od tada me nekako drži grlo.
Želim da postavim dva pitanja u ovih tri minuta, pošto vidim da su neki nervozni. Da ubrzamo rad. Uvaženom ministru odbrane, gospodinu Rodiću. Prvo želim da kažem nešto, da treba svi mi ovde da se zapitamo posle onoga što smo doživeli 90-tih, šta nas u stvari više košta? Da li nas više košta ulaganje u odbranu ili ne ulaganje u odbranu? Ja sam uvek bio pristalica toga da treba da se ulaže u odbranu, u Vojsku Republike Srbije, u naš odbrambeni sistem, više nego što to sada radimo. Čak sam to i kao poslanik činio amandmanima u pokušajima da se ispravi taj balans i smatram da to treba i u narednom periodu da radimo. Jer, kada su naši građani bezbedni onda mogu i normalno da vode računa o svojim porodicama, o svom radnom mestu i normalno da vode svoj život. Važnost ulaganja u Vojsku Srbije je zbog toga nemerljiva, kao i važnost ulaganja u namensku industriju kao privrednu granu u Srbiji.
Takođe je bitna međunarodna saradnja. Ja mislim da su nas 90-te takođe naučile da izolacija nije dobra. Mene čude baš neki koji stalno sada govore o tome kako je Srbija sama sebi dovoljna, a u stvari treba da radimo i u okviru UN, u okviru jednog dana EU, a sada sarađujemo sa EU, NATO paktom, da razvijamo bilateralne odnose, da razvijamo parlamentarnu demokratiju, parlamentarnu diplomatiju. Zbog toga postavljam dva pitanja, zato što znam da će ministar to razjasniti, zbog nekih pitanja koja su se u javnosti pojavila.
Šta za Republiku Srbiju i Ministarstvo odbrane znači potpisivanje sporazuma sa Evropskom odbrambenom agencijom? Drugo pitanje – zašto ministarstvo od sledeće godine povećava broj vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka? Toliko od mene.

Morate se prijaviti ministre.

Prvo da kažem u petak, 13. decembra u Briselu smo potpisali administrativni ugovor o saradnji Ministarstva odbrane i Evropske odbrambene agencije. Prvi potpredsednik Saveta EU i koji je visoki predstavnik za spoljnu politiku, ali i politiku bezbednosti gospođa Ešton.
Reč je o jednom dokumentu koji je finalizovan posle aktivnosti koja je početa u aprilu 2011. godine. To je jedan projekat koji je, na moje insistiranje trebao da se završi do kraja 2013. godine, iz prostog razloga što Evropska odbrambena agencija od januara 2014. godine ima svoju drugačiju organizaciju i svoju drugačiju strukturu.
Vlada Srbije je prihvatila ovakvo obrazloženje i mi smo od oktobra meseca čekali samo da se administrativno utvrdi trenutak kada će se sam čin potpisivanja i definisanja odnosa, koji postoje između Ministarstva odbrane i Evropske odbrambene agencije, na taj način regulisati.
Treba znati da Evropska odbrambena agencija predstavlja asocijaciju zemalja EU, izuzimajući Kraljevinu Dansku, jedino ona nije tu. Ono što je jako važno, gospodine poslaniče, što ste vi pitali, ove 2013. godine u EU je prometnuto 180 milijardi evra u odbrambenom sektoru, 180 milijardi. Od toga je 60% otišlo za isplatu zarada i održavanje nivoa borbene gotovosti, a 40% je otišlo u odbrambenu industriju. To su ogromne pare i Srbija jednostavno nije mogla da ostane izvan toga, što je Evropa započela da radi 2004. godine.
Mi smo se sada implementirali u ceo ovaj proces i možemo da imamo određene benefite, koje sam ja na sastanku prošle subote sa svim direktorima namenskih preduzeća iz Srbije istakao, jeftinije ćemo moći da kupimo ono što nam treba za vojsku, ali ćemo moći i skuplje da prodamo ono što naša namenska industrija radi. Moram reći da nije dovoljno prisutno određenje da mi i danas izvozimo u EU naše proizvode namenske industrije. Belgija je jedan od ozbiljnih kupaca naših proizvoda i obično se misli da to odlazi na neke konfliktne prostore i konfliktne zone, a u stvari veliki deo kupaca upravo potiče iz EU.
Šta ćemo dobiti? Razvoj odbrambenih sposobnosti u oblasti upravljanja krizom. To je suština upravljanja krizom, jer prvi potpredsednik Saveta EU jednom godišnje, pošto je ona odgovorna i direktor Evropske odbrambene agencije, podnosi izveštaj. Ona ukazuje na poslove koji se upravljanju krizom u okviru Evrope moraju činiti: širenje i unapređenje saradnje u oblasti naoružanja, jačanje evropske odbrambene tehnološke industrijske osnovice i formiranje evropskog tržišta vojne opreme, evropsko tržište na tome insistira i razvoj evropskog istraživanja i tehnologije.
Za par dana Evropska odbrambena agencija će imati tri operativne direkcije. To je planiranje i podrška, sposobnost naoružanja i tehnologija, evropska sinergija i inovacije.
Mi ćemo biti u prilici da ovde u Srbiji ugostimo gospođu Klod Frans Arno, koja je izvršni direktor Evropske odbrambene agencije. Ona će negde tokom februara doći kod nas. Mislim da imamo benefit da je to jedan od poslova koji je prethodna administracija i u Ministarstvu odbrane započela sa dobrim konekcijama i interesom, koji je pre svega u funkciji vojske, odnosno naše namenske industrije. Od toga treba da proizađe određena korist za koju smatram da će već u drugoj polovini naredne godine biti izvesna.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, ova Skupština je nekako pre tri godine, mislim negde oko 15. decembra 2010. godine, donela odluku kojom je privremeno obustavljeno služenje vojnog roka. Ona je počela da se primenjuje od 1. januara 2011. godine, i tada je vojna obaveza regulisana isključivo na principu dobrovoljnosti. Te 2011. godine, sistem je mogao da primi 500 ljudi, a mi smo u prvom roku, koji je bio u martu 2011. godine, imali skoro duplo, da bi se u septembru dogodilo da imamo tri puta više. Imali smo prijavljenih 1514, a 517 smo mogli zaposliti.
Šta nam je intencija? Da sledeće godine imamo, umesto 1000, 1800. Zašto? To je najjeftiniji način da dođemo do profesionalnih pripadnika vojske. To rade zemlje u okruženju. Smatramo da je to put koji nam donosi uštede u obuci profesionalnih pripadnika vojske.
Ono što vas molim, tu je i ministar prosvete, ja sam njemu rekao, izvanredna su iskustva, s obzirom na reformu i obrazovanja u vojsci koje su zemlje zapadne Evrope primenile u srednjem obrazovanju. Imamo Holandiju koja je ceo sistem svoje vojske obezbedila na način da se u redovnom ciklusu srednjeg obrazovanja pojavljuju odeljenja koja se namenski formiraju za potrebe kraljevske vojske. Inače, ovog trenutka veliki broj vrlo bogatih zemalja u Evropi ima profesionalno služenje vojske, što je prosto neverovatno, i Norveška, i Danska, i Finska, i Švajcarska, i Austrija, i Grčka. To su bogate zemlje, ali su i dalje zadržale profesionalce.