Da li još neko želi reč? (Ne)
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Vuk Jeremić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Lazar Krstića, pozvao da sednici prisustvuju i Nikša Vušurović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Zlatko Milekić, pomoćnik ministra finansija i Đorđe Jeftić, direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama u NBS.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima po Prvoj tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O OSIGURANjU.
Primili ste amandmane koje su na Predloga zakona podneli narodni poslanici Srđan Miković, Srđan Milivojević i Nataša Vučković.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo priliku da govorimo o amandmanima na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju koji je Vlada podnela 18. decembra i predložila da se donese po hitnom postupku.
Zakon se može doneti po hitnom postupku kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad ograna i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima EU. Predlagač zakona je dužan da navede razloge za donošenje zakona po hitnom postupku.
Formalno, dat je Predlog zakona po hitnom postupku, pa neka mi neko u državi objasni da li smo svi znali da će rok koji ističe 31. decembra ove godine tada isteći? Tim članom 234. odlaže se primena, da organizacije za osiguranje treba da odvoje životno i neživotno osiguranje i sada, čekajući cajtnot 18. decembra, desilo se nešto novo što nismo znali.
Zbog toga zakon ne može da sedi u proceduri u Skupštini 15 dana, što je obaveza, da svaki zakon bude u proceduri 15 dana, pa da svi vidimo i da budemo u prilici da učestvujemo u odborima, i svaki narodni poslanik, čak i koji nije u matičnim odborima ili odborima koji treba da se izjasne, da može da se izjasni i da učestvuje adekvatno u radu. Ne. Mi smo osamnaestog to dobili u skupštinsku proceduru, a dvadeset trećeg je počela sednica gde je trebalo da o tome započnemo raspravu u načelu.
Mi smo dobili uveravanja gospodina ministra da će Narodna banka Srbije, kao ovlašćeni predlagač zakona, uraditi Predlog zakona o osiguranju i da će se to desiti do polovine naredne godine. Naime, u članu 107. Ustava Republike Srbije izričito stoji da pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, Skupština Autonomne pokrajine i najmanje 30 hiljada birača. Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.
Sada, Vlada sa svoje strane toleriše nerad Narodne banke Srbije koja nije na vreme obavila svoj deo posla, jer to je predlaganje zakona iz nadležnosti Narodne banke. Ali, Vlada ima onu opštu odgovornost za predlaganje propisa i iz nadležnosti Narodne banke i uopšte u svim oblastima.
Obrazlažući zašto Vlada nije predložila Zakon o osiguranju, čekamo drugi neki subjekt u državi, a to je Narodna banka, da se namoli da uradi Zakon o osiguranju. Još ga nemamo. Ako nemamo od strane onih koji imaju ovlašćenja da predlažu zakon, zašto Vlada nije uradila taj deo posla, pogotovo što postoji, navodno radna grupa…

Gospodine Mikoviću, ipak moram da intervenišem..

Pričam o roku. Predlažem da se rok skrati na šest meseci, sada obrazlažem zašto.

Čujte me, nadoknadiću vam vreme, da se ipak dogovorimo. Ovo je sada rasprava po amandmanima. Cela vaša diskusija je rasprava u načelu. Mogu vas da pustim, ne radi se o tome, ali morate priznati,  vi to dobro znate, da diskutujete u načelu.
Molim vas, bar vas koji ste pravnik i znate dobro ovaj Poslovnik, da se koliko toliko pridržavate Poslovnika. Izvolite.

Pokušavam da objasnim zašto je rok od šest meseci prolongiranja dovoljan da se uradi posao i ukazujem ovde ministru, pred svima vama, da ne mora da čeka one koji ne rade svoj posao. Ako Narodna banka Srbije ne radi svoj posao ili ne radi dovoljno brzo svoj posao, vi imate, gospodine ministre, ovlašćenje da tražite od Vlade da Vlada predloži novi Zakon o osiguranju. Vlada ima ovlašćenje, kao što Vlada ima ovlašćenje da predloži zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, jer da nema to ovlašćenje, ne biste vi bili, kao predstavnik Vlade, na današnjoj sednici Skupštine i obrazlagali.
Šta se ovim izmenama i dopunama menja? Menja se Zakon o osiguranju. Ako je Vlada nadležna da predloži izmene i dopune, onda je Vlada nadležna da predloži i zakon. Zato vam kažem, ako ne radi Narodna banka dovoljno brzo svoj posao, na vama je odgovornost, kao izvršnoj vlasti – izvolite, predložite novi Zakon o osiguranju. Ako tvrdite da je moguće za šest meseci da se uradi, zašto onda taj rok produžavati, šest, osam, devet, 12 meseci ili koliko?
Vi ste u Predlogu zakona rekli – nama treba još godinu dana. Rekli ste – biće gotov posao do pola godine. Ako ne uradi Narodna banka, taj materijal dajte na Vladu, neka Vlada izglasa i imaćemo mogućnost da za šest meseci se taj posao uradi, ako je tačno to što ste tvrdili, a ja nemam razloga da sumnjam da je posao skoro gotov u pogledu novog Zakona o osiguranju. A vi ćete novim Zakonom o osiguranju definisati i taj rok. Tada neće biti člana 234, ako dođe novi Zakon o osiguranju, i tada možete da kažete – videli smo da obaveze iz člana 234. sadašnjeg zakona ne mogu da se izvrše za šest meseci, godinu dana, pet godina, treba nam 13 godina još. Novim zakonom definišete koji je realan rok. Ja smatram da, ukoliko rok opredelite za narednih šest meseci, to će biti obaveza svima vama, i Narodne banke koja je obećavala da će da uradi posao, a nije uradila na vreme taj posao, i vama koji tvrdite da je to moguće uraditi za šest meseci. Ako je moguće, preuzmite obavezu, prihvatite amandman na šest meseci.
Moje kolege iz poslaničke grupe DS su bili malo blaži od mene. Gospodin Srđan Milivojević je predložio produženje roka, ne šest meseci, nego osam meseci, gospođa Nataša Vučković je bila još blagonaklonija prema izvršnoj vlasti, ona je rekla – hajde da produžimo za devet meseci. Zar devet meseci nije dovoljno, nego se traži 12? Za devet meseci dete bi se rodilo. Zar to nije dovoljno? Za sedam dana Bog je stvorio svet, a vama šest, osam ili devet meseci nije dovoljno za ovo i za sve one koji treba da odvoje životno od neživotnog, ili da date novi predlog zakona kojim će se, kako ste sami rekli, napraviti Kineski zid u okviru samih organizacija, šta je životno, a šta neživotno osiguranje.
Upravo zbog svega toga, što svaki zakon čekamo da bude cajtnot i onda brže bolje dajemo predloge zakona koji nisu dorađeni, upravo zbog toga ste bili u prilici i mene raduje što ste jedan moj amandman usvojili, postao je sastavni deo, to je amandman na član 3. Moguće je da će to biti i poslednji usvojeni amandman u ovom sazivu Narodne skupštine.
U svakom slučaju, pozivam vas da još jednom razmislite da li ovaj rok treba skratiti, odnosno produžiti na šest meseci, odnosno skratiti rok koji ste vi predložili u zakonu, sa 12 meseci na šest meseci.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, ja podržavam amandman gospodina Mikovića i drago mi je da o ovom amandmanu razgovaramo tokom dana, a ne kao što smo razgovarali o amandmanima na budžet Republike Srbije, kada smo o vrlo važnim pitanjima razgovarali oko ponoći, a u odloženom prenosu to je išlo negde oko tri sata ujutru, tako da su o vrlo važnim pitanjima građani Srbije ostali neobavešteni i nisu mogli dati svoj sud. Ne mogu da ne zaključim da to nije bilo slučajno.
Danas pred sobom imamo amandmane na zakon koji ima tri člana, čija su praktično dva ne primenljiva. U tom smislu je i amandman Srđana Mikovića išao, da na neki način poboljša ovaj zakon i da ga optimalizuje, da se ne daje rok od 12 meseci za takvo jedno, moglo bi se reći, redovno usaglašavanje koje je potrebno privrednim društvima koja se bave osiguranjima, da bi razdvojili osiguranje lica, odnosno životno i neživotno osiguranje, i da bi na taj način prilagodile se u ovom delu izmenama zakona.
Smatram da je loše da se to usaglašavanje definiše, odnosno određuje na 31. decembar 2014. godine, jer obično takve odredbe završavaju na sličan način, kao što je to običaj u našem parlamentu, da krajem godine stižu ovakvi zakoni gde se primena odredbi sa 31.12.2012. godine prebacuje na 31.12.2013, pa se sada sa 31.12.2013. godine ne prebacuje na 31.12.2014. godinu. U suštini, najveći broj zakona, nažalost, koji je stigao u proceduru ovih dana jesu odlaganja. Odlažemo za godinu dana, ne pitaj, odlažemo.
Niste mogli da uradite nešto za godinu dana, pa prebacujete, odnosno odlažete za godinu dana. Kada bi mogla ova godina da se produži za još nekoliko dana, kakva nam je namera bila jednim članom, o kome ćemo kasnije diskutovati, moguće da bi vi nešto od vaših izbornih obećanja ispunili. Dakle, da decembar traje do 33 dana, kako ste predložili, moguće da bi nešto od tih vaših izbornih obećanja bilo realizovano, moguće da bi „Al Dahra“ uplatila taj novac koji ste obećali početkom godine i moguće da bi stigle te strane investicije.
Gospodine Krstiću, tražite pomoć kod predsedavajućeg, pošto nije tema, je li tako? Ali, moguće da bi stiglo nešto od stranih investicija do 33. decembra, ako bi se ta budžetska godina produžila.
U tom smislu smatram da je predlog kolege Mikovića vrlo optimalan, razuman i da se daje jedan razuman rok za jednu Vladu kakva je vaša, čak kakva je vaša, nesposobna, neefikasna itd, da da mogućnost da se prilagode privredna društva za osiguranje ovakvoj jednoj mogućnosti. Smatram da je ovo predlog koji biste trebali da prihvatite. Hvala.

Hvala.      
Da li još neko želi reč? (Da.)
Po ovom amandmanu, reč želi Marko Milutinović. Izvolite.

Uvaženi gospodine Arsenoviću, dame i gospodo narodni poslanici, zaista ću jako kratko. Suština je i bitno je reći u ovoj raspravi sve ono što smo u načelu govorili, pa i ponoviti, a to je odnos Narodne banke Srbije uopšte prema osiguranju i činjenica da Narodna banka Srbije ne radi svoj posao koji je bila dužna i do sada da uradi.
Naveo sam i tada u diskusiji u načelu, a ponoviću i sada, zato što mi ovde treba da ukažemo gospodinu Krstiću na problem koji ovde postoji, koji sve to zna i iz njegovih reakcija na naše diskusije to se jasno vidi. Radi se o neradu Narodne banke Srbije, u kojoj je ogroman broj ljudi, stotine ljudi zaposlenih od 2012. godine, a i pre toga, ali pogotovo tada, a dosta u sektore normative, zastupanja. Dakle, dosta pravnika je tamo došlo. Ne priprema se ništa i ne radi se ništa.
Gospodine Mikoviću, po meni bi i manji rok trebalo dati, s obzirom da su to sve stvari koje su moguće, ako postoje određeni nacrti, ako postoji određena diskusija koja se vodila po pitanju osiguranja, da već do tada, a i ranije dođe ovde predlog zakona o osiguranju. Jednostavno, ne možemo da trpimo i tolerišemo nečiji nerad. To je ono što mi ovde moramo da istaknemo, pa makar i u ovoj raspravi o amandmanu.
Gospodine Krstiću, zaista znam da verovatno niste u mogućnosti da kritikujete guvernera i ostalo rukovodstvo Narodne banke. Čini mi se, odnosno deluje mi da vam je jasno šta se sve tamo dešava. Bilo bi u redu da vi iz vaše nadležnosti samoinicijativno uputite predlog zakona o osiguranju. Tu je zaista još mnogo stvari koje bi trebalo da se regulišu na jedan bolji i prijemčiviji način u zemlji, ali o tome ćemo kada dođe vreme.
S tim u vezi ja lično nisam podneo amandman, ne zato što nisam imao vremena, nego što se vidi kakva je sudbina svih amandmana koji ovde dolaze. Mislim da ovaj rok apsolutno treba skratiti, da ne treba dati još godinu dana, pogotovo što mi svi znamo da ti rokovi 31. decembar uglavnom služe da bi se posle opet premostili. Dakle, neophodno je što pre pristupiti tom poslu, jer dokle god odlažemo, toliko ćemo trpeti više štete. Hvala.