Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želim da podržim amandman mog kolege Mikovića, iz razloga što već 10 godina imamo sistemski Zakon o osiguranju koji očigledno imaju sistemsku grešku, a to je da mogućnosti našeg sektora osiguranja da odvoji različite vidove osiguranja, naročito životno od neživotnog, očigledno prevazilazi kapacitet tog sektora. Samim tim najava Vlade da će doneti neki novi zakon u suštini možda jeste odgovor na taj sistemski problem. Međutim, kao u skoro svemu, ova Vlada ne kaže šta je problem, ne kaže kako namerava da ga reši, nego od nas po ko zna koji put očekuje da odložimo stvari.
Vi ste bili ovde, gospodine Krstiću, pre koji dan i tražili ste podršku ovog doma da se odloži primena jednog poreskog zakona, pa vidimo da ćete možda izgubiti direktora poreske uprave sutra. Videćemo. Šta će biti sa ovim sektorom osiguranja? To je veliko pitanje znajući šta se dešava u „Dunavu osiguranje“, a on je i dalje lider na našem tržištu, osigurava veliki broj javnih preduzeća. Vidimo da i ona partija koja je vodila to preduzeće je ušlo u neki sukob, jer je direktorka smenjena. Vidimo da oni koji su pre koju godinu kupili „broja dva“, a to je italijanski partner, odavno prodaje to preduzeće, za sada bez uspeha. Vidimo da drugi lideri iz sveta, uprkos nekim najavama, ili ništa ne rade, ili ulaze na naše tržište na jedan veoma, veoma ograničen način.
Strah me je da je ovo odlaganje kao sve što radi ova Vlada. Setili ste se u pet do 12 da ćete uskoro prekršiti zakon. Da niste usvojili jedan drugi amandman, o kome naravno neću pričati ovde, vi bi bili u velikom zakonskom problemu. Amaterizam u vođenju javnih finansija, u vođenju ekonomske politike globalno, to ne može biti samo vaš problem, ali to postaje problem celog našeg društva. Zbog toga prihvatite ovaj amandman, jer mislim da ovaj amandman može da ubrza i one napore koje ste sami najavili, a to je da se donese kvalitetno rešenje. Jer, očigledno je da, imajući u vidu celokupnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji, nema šanse da bilo ko ubrizga nužni kapital da osiguravajuća društva, ne samo sledeće godine, nego za dve do tri godine ispune one uslove koje smo u nešto boljim vremenima, kada smo se mnogo brže nego što je sada slučaj približavali evropskim standardima, odredili za sektor osiguranja.
Na kraju, naši amandmani imaju za cilj da vidimo da li ova Vlada namerava u sledećim nedeljama i mesecima da se stvarno bavi reformama o kojima govori, ili je ovo odlaganje, kao i sve drugo, samo najava izbora. Hvala.

Gospodine Mikoviću, javljate se po amandmanu? (Da.)
Reč ima gospodin Miković. Izvolite.

Moram da polemišem sa svojim kolegom Markom Milutinovićem iz poslaničke grupe DSS, koji je predložio da se ovaj rok od šest meseci skrati.
Smatram da je korektno predloženo šest meseci, imajući u vidu da Vlada smatra da je njoj godinu dana malo za ovaj posao. Ne vidim zašto bi to bilo malo, ali opet vas pozivam da imamo razumevanja, jer ovo je vreme posta, vreme praštanja. Ljudski je grešiti, božanski je praštati. Ukoliko neko ne može da uradi nešto, daj da mu oprostimo, ali da to budu neki rokovi primereni, na primer na šest meseci. Hvala.

Gospodin Milutinović se javio za repliku.
Izvolite.

Hvala.
Sasvim sigurno da je ovo vreme praštanja i treba svi da pokažemo tu dozu ljudskosti. Evo, ja u tom smislu opraštam ministru, dok traje ovaj božićni post.
Ali, šalu na stranu, iako ima dosta istine u tome što smo rekli, moraćete i kao Vlada i kao Ministarstvo, u neophodnoj saradnji sa Narodnom bankom Srbije, da izdejstvujete da što brže uđe u proceduru ovaj zakon.
Zato ne mogu da podržim ove amandmane kolege Milivojevića i kolege Vučković, s obzirom da je taj rok još duži. Eventualno mogu da razmislim da podržim amandman gospodina Mikovića, iako smatram da je ovaj rok trebao da bude kraći.
Kažem vam, stotine ljudi je ušlo u Narodnu banku Srbije, stotine ljudi, to se zna. Mislim da tu može da se napravi jedan veliki tim stručnjaka, pretpostavljam, koji može da uradi i pripremi na vreme sam taj tekst i predlog zakona.
S tim u vezi, nećemo dalje kritikovati, s obzirom na sve ono što je kolega Miković rekao, imajući u vidu i božićni post, ali zaista bi trebalo ovo uzeti u obzir, jer je ovo sve jedna debata o našem sistemu, o stanju u kojem se naše institucije, pa i Narodna banka Srbije nalazi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, hajde malo da pričamo o struci. Hajde malo da izbegnemo stvari formalnog karaktera da li će Narodna banka podneti taj predlog zakona ili će to uraditi Vlada, u kojem roku i neke stvari koje imaju veze sa politikom, a nemaju veze sa strukom.
U Srbiji funkcioniše i radi 27 osiguravajućih društava. Dvadeset tri se bavi osiguranjem, a četiri se bavi reosiguranjem. Po tačnim podacima u 2013. godini, u ovoj godini, i to na osnovu podataka iz prvog kvartala, tržište osiguranja imalo je rast od 2,29% u odnosu na isti period lane, u odnosu na isti period u 2012. godini, što ima kao ekvivalent 15,25 milijardi dinara.
Doprinos ukupno fakturisanim premijama životnog osiguranja je 19,28%. Ova cifra raste, međutim i dalje je manja u odnosu na većinu evropskih zemalja. Većina od 27 osiguravajućih kompanija koje funkcionišu i rade u Srbiji su strani osigurovači koji su na naše tržište ušli ili preko akvizicija ili preko grinfild investicija. Mi ne smemo da se igramo sa tim tržištem. Ne smemo da šaljemo lošu poruku tim ljudima.
Svrha pomeranja ovakvog zakonskog, primene zakona je u deobi kompozitnih društava. Veliki broj društava osiguravajućih kompanije koje funkcionišu u Srbiji su kompozitni. Šta znači kompozit? Osiguravaju i životno i neživotno osiguranje. Ovakav predlog zakona koji nije pravila SNS niti ova Vlada Republike Srbije je predvidela odvajanje. Sa jedne strane tu postoji logika da se premije i životnog ne prelivaju ne neživotno i obrnuto. Ali, da li je poneta praviti nove kompanije? Da li je poenta praviti nove troškove za te kompanije? Nije. Mislim da su rešenja koja će biti predviđena, pretpostavljam novim zakonom o osiguranju da se računovodstveno razdvajaju baš da ne bi pravili nove troškove poslovanja, jer ti troškovi poslovanja verovatno da bi se prelili na osiguravače, što nam naravno nije cilj, ili bi možda neki od ovih 27 kompanija hteli da oteramo iz naše zemlje, što takođe nije cilj.
Zbog čega ne bih licitirao sa šest meseci, devet meseci, godinu dana i zbog čega SNS protiv ovog amandmana koji više otvara priču nego što se bavi suštinom. Nije potrebno Vladi niti Narodnoj banci Srbije da predloži novi zakon šest meseci, ali koliko je vremena potrebno da se ovih 27 osiguravajućih društava pripremi za tako nešto. Koliko im je potrebno vremena, ako će se razdvajati na životno i neživotno osiguranje? Koliko je potrebno vremena čak i da se računovodstveno razdvajaju premije? Mislite da to može preko noći. Mislite da to može za šest meseci. Ne može.
Zbog toga je dobro kontaktirati, komunicirati, informisati se, ne govoriti samo političku priču i otvarati samo neko vreme za raspravu. Jeste, parlament je mesto za raspravu, slažem se. Ali, odgovornost za ovih godinu dana nije na predlagaču zakona, jer da je prethodni, koji je pisala neka prethodna vlada i usvajala neka druga većina bio dobar, ne bi išli sa novim zakonom. Primenili bi taj, ali nije bio dobar. To svi kažu da nije bio dobar. Mnoge su zamerke i od osiguravača i od države i od svih.
Godinu dana je vreme koje je potrebno, ne samo za pisanje zakona, ne samo za donošenje zakona. Godinu dana je vreme koje je potrebno da bi se kompanije pripremile za primenu i za konzumaciju tog zakona. Da li možemo bilo koji segment našeg društva da trpimo, da kažemo imaće neki luft u vremenu kada će moći da se primeni pa se neće primenjivati ni jedan zakon? Ne možemo. Moraju neke stvari da se rade u hodu. Zbog toga je vreme od godinu dana sasvim dovoljno i zbog toga SNS neće podržati ni ovaj amandman, ali ni druge amandmane koji su bile više odokativni nego što su bili suštinski i potkovani strukom.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, po amandmanu?

Da, pošto je moj amandman u pitanju, ako mi ne dozvoljavate repliku, ja ću u okviru vremena koje imamo, u vezi amandmana.
Ovde su date određene paušalne ocene, da li se neko bavi politikom ili pokušava da unapredi tekst zakona, pa se kaže – ukoliko se prihvati rok od šest meseci bile bi oterane osiguravajuće kuće iz države, a da nije bilo amandmana Srđana Mikovića da traži da zakon stupi na snagu narednog dana, sve osiguravajuće kuće bi 1. januara bile u docni.
Objasnite mi ko se bavi suštinom, a ko se bavi politikom? Kada sam video totalnu nelogičnost da ne postoji mogućnost da zakon stupi na snagu u 2013. godini, a rok je 31. decembar 2013. godine, odmah sam podneo amandman da ne bude totalno bespredmetan. Sada se meni prebacuje što sam predložio da rok bude šest meseci.
Vidite, u našem narodu se kaže ako vam se žuri negde, ako na vreme krenete nećete zakasniti. Ako ne krenete na vreme onda preti opasnost da zakasnite. Upravo zato kažem da se na vreme krenulo sa pravljenjem zakona o osiguranju, a to je mogla da radi Narodna banka Srbije, to je mogla da radi Vlada Republike Srbije, to je mogao čak da radi i svaki narodni poslanik. Normalno da je ovo težak zakon što očekujem da pre svega oni koji imaju i raspolažu većim resursima i predlože takav zakon. U svakom slučaju, evo, mi iz poslaničke grupe DS voljni smo, ako nemate dovoljno stručnjaka, znanja da to napravite da vam pomognemo da se to napravi. Smatram da je šest meseci apsolutno primeren rok da se napravi zakon kako treba. Ili da se napravi zakon kako treba ili da se u tom roku osiguravajuće kuće obavežu da ispoštuju sadašnju odredbe Zakona o osiguranju i da se više ne produžava taj rok iz člana 234. Zakona o osiguranju.
Znači, u svakom slučaju mislim da ocene da je neko odokativno ovo ili ono uradio. Nisam rekao da je neko odokativno rekao kada zakon treba da stupi na snagu, a naša Vlada je očigledno odokativno to uradila kada je predložila rok za stupanje na snagu takav da apsolutno obesmišljava ceo zakon.
Znači, u tom smislu naše sugestije su sasvim dobronamerne, primerene, naročito imajući u vidu diskusiju gospodina ministra koji nas je uveravao da će novi zakon biti u prvih šest meseci. Novi zakon će definisati i rok za eventualno odvajanje životnog od neživotnog osiguranja ili drugi način i drugi sistem računovodstvenog ili bilo kog odvajanja u poslovanju osiguravajućih kuća, da eventualno jedna osiguravajuća kuća se bavi i jednim i drugim, da se premije ne prelivaju.
U svakom slučaju, ne mora svako preko Nove godine, preko raspusta da bude na odmoru, ako je to hitno. Hajde da se radi i preko Nove godine i tokom januara, da se stigne do adekvatnog zakonskog predloga, da se svi tokom januara izjasne na to i evo, februara ili marta meseca, već bi moglo da se na početku redovnog zasedanja raspravlja i usvoji zakon.
Jedino, ukoliko stvarno mislite da će ovaj amandman na član 3. koji je usvojila Vlada biti poslednji razmatran i poslednji usvajan amandman u ovom sazivu Narodne skupštine, onda razumem zašto su potrebni neki duži rokovi, ko zna kakvi rokovi.