Ovo je krupno i teško pitanje za nas i uopšte ne želim, iako bi mi bilo najlakše da vam kažem – rešićemo to pitanje pre 1. septembra 2017. godine, na lak način, neće biti lako.
Ne želim da prebacujem krivcu na bilo koga zato što ne znam kako i koliko je teško bilo pregovarati taj Sporazum svojevremeno. To su neki drugi ljudi radili, ali želim da vam ukažem na činjenicu da nisu sve zemlje imale eseje, dakle Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa i pomenuta Češka o kojoj ste govorili, uopšte nije imala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To je jedan od razloga što su mogli to da pomere.
Sada se ovde postavlja pitanje, jer mi ovde imamo nekoliko velikih stvari o kojima ćemo morati da razgovaramo u budućnosti, na mnogo pošteniji i na mnogo odgovorniji način, nego što smo to činili u prošlosti.
Pokušaću sada da otvorim te teme odgovarajući direktno i na vaše pitanje. Dakle, da, mi ćemo pokušati zato što mislimo da je rano za nas, jer mi ne bismo mogli da učestvujemo, nemamo dovoljno ljudi koji bi mogli da učestvuju u tržišnoj utakmici kupovine zemljišta, i mislim da bi bilo dobro da to možemo da pomerimo za neku godinu.
Međutim, ljude u Srbiji ne treba da plašimo činjenicom kao da će neko da odnese na Mars tu zemlju, ili kao da neko neće želeti da na njoj napravi najveće moguće prinose, ako je reč o poljoprivrednom zemljištu, a najčešće bi u pitanju bilo poljoprivredno zemljište. Dakle, daćemo sve od sebe da taj rok pomerimo, ali ako me pitate da li će to biti lako, reći ću vam da neće zato što će vam oni reći – niste pouzdan partner, ne poštujete ono što ste potpisali.
Možemo da promenimo zakon i prvom prilikom će nam u okviru bilo kog poglavlja reći – ima nešto što niste ispunili, što je vaša evropska obaveza, otvorili smo pregovore i vi to morate da poštujete. Dovešće nas do zida i reći će nam – ili nastavljate dalje ka Evropi i poštujete evropska pravila, poštujete svoj potpis, pokazujete se kao pouzdan partner, ili odustanite od toga.
Sa druge strane, imamo mnogo takvih slučajeva. Da pitate ljude ovde u sali kada se isključe kamere – zašto danas nemamo stočarsku proizvodnju, zašto smo uništavali u prethodnih 20 godina, razarali? Uz sve to što nedostaje, preduzetnički duh, uz sve to što smo svi u državi prilično nesposobni ili nismo dovoljno dobro uradili posao, ili nam svi ministri poljoprivrede nisu bili dobri, tu ima još razloga. Samo u našoj zemlji u poređenju sa zemljama u okruženju, uspešnim zemljama, stočna hrana i to pre svega za izvoz ne može da bude GMO hrana. Ona je tri, četiri puta jeftinija nego ova druga. Nikome se ne isplati, niko ne može da napravi proizvod koji će da bude konkurentan na bilo kojem tržištu.
Važna i dobra vest za sve poljoprivrednike, mi sada imamo novca. Imamo novca i za navodnjavanje koje je već podeljeno, prvih 100 miliona evra, ili treba da dobiju ovih dana. Dobijamo drugih 100 miliona evra za farmere, za seljake. Ne znamo u šta da uložimo, ne znamo kako taj novac da potrošimo, zato što to neko mora da vrati a ne da se baci u bunar. Najpovoljniji uslovi sa tri godine grejs perioda, neki će biti sa pet godina grejs perioda, što nikada nismo imali, ne znamo šta da radimo sa tim. Nema računice ni u čemu. Ako budemo imali više novca, a ja vam kažem da očekujem da ćemo imati i više za druge namene, nećemo znati šta da uradimo. Mislim da je to mnogo veći problem.
Govorio je gospodin Dačić na početku večerašnjeg izlaganja, dobili smo ponudu od Rusa da se dogovorimo da izvezemo sve što možemo od hrane, konzervisane hrane, mesa, ribe i svega drugog, voća, povrća, ali naša prerađivačka industrija je minimalna. Mi sve što možemo da izvezemo u sirovinama nije ni deseti deo onoga čime bi oni bili zadovoljni.
Usporili su sada razvoj svojih odnosa sa Moldavijom zbog okretanja Moldavije ka EU i žele konačnog ili ne znam već čega, da ne ulazim u te političke odnose jedne velike sile, prema drugoj manjoj zemlji. Otvorilo se veliko tržište za nas, velika prilika za nas, i sada vam kažem da imamo problema šta sa tim da radimo. Ministar Radulović će ovde organizovati 9. januara skup svih naših privrednika da vidimo šta je to što možemo da ponudimo.
Pismo iz Kine koje smo dobili je pismo u kojem su oni zainteresovani za sve što imamo od svinjskog, ovčijeg i goveđeg mesa. Dakle, sve što imamo da damo, a mi nemamo šta da damo, jer nemamo mesa da pokrijemo 25% naših potreba i uvozimo meso koje GMO meso. Lažemo naš narod kako ćemo to zbog toga i toga da štitimo, da bismo imali tajkune koji bi mogli da imaju najvišu moguću cenu sojine sačem i druge vrste stočne hrane i da tako ucenjuju celu poljoprivredu.
To jesu naši ključni problemi i zato vas neću, bez obzira na činjenicu što vas sve veoma poštujem, neću na bilo koji način da vam se dodvoravam odgovarajući – to će biti lako. Neće biti lako. Potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, naša strana ga je potpisala, ovi ljudi ovde su ga potpisali, ali oni predstavljaju Srbiju u tom trenutku. Ne možemo sa dea da kažemo – izvinite, puj pike ne važi. Bili bismo neozbiljna država, bili bismo nepouzdana država i zato toga moramo da se držimo, a da li ćemo pokušati da menjamo? Pokušavamo.
Niko u Srbiji nije primetio, primetili su neki političari iz opozicije koji su bili veoma korektni pa su to rekli. Mi smo prvi put sada uspeli, uz pre svega neočekivanu Britansku pomoć, od drugih naših prijatelja je bila očekivana, ali Britanska podrška je bila neočekivana, gde nam je gotovo sve prebačeno u 35. poglavlje, sve vezano za Kosovo. Niko na to nije obratio pažnju, a to je bio strašan pregovarački uspeh našeg tima.
Da li ćemo uspeti u ovome? Pokušaćemo. Da li mogu da vam garantujem da ćemo to uspeti? Na žalost, ne mogu. Hvala najlepše.