Hvala.
Ako mogu samo da dodam, pretpostavljam da i vi znate, pošto sam imao priliku da prilikom parlamentarne posete Mađarskoj u direktnom dogovoru sa najvišim predstavnicima mađarske vlasti, a kasnije i sa našim pregovaračkim timom dogovorim učešće mađarskih eksperata za poljoprivredu koje su već pregovarali u toj oblasti, oni će biti sastavni deo našeg tima za poljoprivredu.
Gospodine Pastor izvolite.

Meni je najbitnije što smo dobili odgovor u smislu da će Vlada učiniti sve da iznađe rešenje za ovaj problem. Spremni smo kao opoziciona stranka da damo doprinos rešavanju i ovog problema i svih drugih. Znam da poljoprivredni proizvođači imaju i drugih problema koji su danas možda veći ili se čini da su veći nego što je ovaj koji će nastati tek za tri ili četiri godine, ali mislio sam da ne bi bilo korektno pokretati ta pitanja vezana za poljoprivredu pošto ministar poljoprivrede trenutno nije prisutan, a imamo dobru saradnju, komunikaciju sa njim, tako da ćemo u dogovoru sa njim pokretati i ostala pitanja vezana za poljoprivredu, a njemu ćemo prezentovati neka rešenja, odnosno naše predloge u vezi ovih pitanja koje sam pokretao.
Trenutno analiziramo uporednu praksu svih država članica EU, a ne samo Mađarske. Slažem se da mađarski zakon o poljoprivrednom zemljištu može da služi kao primer, odnosno neka rešenja iz tog zakona i Republici Srbiji. Želimo na sveobuhvatniji način da sagledamo tu problematiku i da vidimo kako su ostale zemlje uredile ovu oblast.
Sada možemo razgovarati o tome i polemisati kakva je cena hektara u Srbiji. Slažem se da je cena malo skočila poslednjih meseci, poslednjih godinu dana, ali treba uzeti u obzir činjenicu da, kao što znate, na pojedinim područjima RS, pre svega AP Vojvodini, kvalitet poljoprivrednog zemljišta je mnogo bolji nego u većini država članica EU i zbog toga mislim da je taj skok cene u neku ruku i opravdan.
Ali, još uvek smatram da, ukoliko ne bismo uspeli da rešimo ovo pitanje, da pod znacima nelojalna konkurencija bi uništila naše poljoprivredne proizvođače. Ni ja nisam krivio ni jednu prethodnu vlast, ni jednu političku stranku za ovakvo rešenje iz Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, samo sam ukazao na problem i nadam se da sve političke stranke, sve parlamentarne stranke smatraju da treba zaštiti domaćeg poljoprivrednog proizvođača i naravno, da ne dovodimo u pitanje važnost, prioritet, pristupanja…
(Predsednik: Vreme.)
…naše države EU, ali u sledećim godinama pregovaranja taj cilj treba postići na način da to u što većoj meri bude u interesu tzv. običnih ljudi, građana Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospodine prvi potpredsedniče, dame i gospodo ministri, u ime poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije želim da postavim par pitanja, prvenstveno ministru sporta, gospodinu Vanji Udovičiću, a posredno i gospodinu Jovanoviću, ministru prosvete.
Naime, pre izvesnog vremena pročitali smo jednu izjavu koja nas je pomalo i obradovala, ne pomalo, nego nas je dosta obradovala, gospodina ministra sporta, koji kaže da će pokrenuti inicijativu da se u osnovne i srednje škole časovi fizičkog obrazovanja ili fizičke kulture, već kako se to naziva, vrate na neki stari nivo.
Naime, danas, prema mojim saznanjima, u osnovnim školama časovi fizičke kulture su dva časa nedeljno, plus jedan fakultativno, to znači izborno, može a ne mora, a u srednjim školama su dva časa nedeljno. Nekada, u moje vreme, i dosta ljudi to pamti, bilo je tri časa fizičkog vaspitanja i u osnovnim i u srednjim školama obavezno.
Kada ovo kažem, da nas je obradovala ova izjava gospodina Udovičića, to iz razloga što prema statističkim podacima koji su neumoljivi, na osnovu određenih sistematskih lekarskih pregleda, dolazimo do određenih saznanja da mnogo mladih ljudi danas u osnovno-školskom uzrastu i srednje-školskom uzrastu, imaju problema sa ravnim tabanima, sa krivom kičmom, sa kardio-vaskularnim problemima i sa nekim drugim zdravstvenim problemima koji su upravo rezultat fizičke neaktivnosti, jer ti mladi ljudi danas, sa određenim tehničkim dostignućima kao što su kompjuteri i slično, mnogo vremena provode na stolici sedeći, pa i ono malo vremena što bi trebali da provedu na časovima fizičkog vaspitanja ili fizičke kulture, ili se izbegava, ili se na neki drugi način i na ovako malom broj časova ne učestvuje.
Da bi nacija, naročito mlada populacija, bila zdravija, da bi mogli da zadovolje određene svoje potrebe, ne samo u pogledu fizičkog, nego i u pogledu drugih aktivnosti, potrebno je da podržimo ovu inicijativu i ja zato postavljam pitanje gospodinu ministru sporta, Udovičiću – kada misli i na koji način, a posebno mora da bude i saradnja sa Ministarstvom prosvete, da se krene u ovu inicijativu i da li je moguće da se u narednom polugodištu, do početka nove školske 2014/2015. godine, izmene propisi, ukoliko treba da se izmene? Ja mogu unapred da obećam da će vam poslanički klub i poslanici JS u tome dati punu podršku. Molim vas da mi odgovorite na to pitanje.

Reč ima ministar Udovičić.

Hvala na pitanju, hvala na podršci.
Mi se suočavamo sa ozbiljnim problemom i prvi put javno kazujemo da imamo problem i prvi put izlaze u javnost svi rezultati istraživanja i problemi sa kojima se deca suočavaju. Naravno da znamo koji je procenat deformiteta i koliko taj procenat iz godine u godinu raste. Razgovarali smo o tome da ćemo zajedno sa Ministarstvom prosvete pokrenuti akciju ne samo vraćanja u nastavne aktivnosti, već i jačanja vannastavne aktivnosti, gde ćemo želeti da inficiramo decu da se bave sportom, a samim tim i edukovati roditelje da decu vode na sport.
Mislim da je izuzetno bitno ovo drugo, da edukujemo starije građane i roditelje da, kako svojim primerom, tako i pričom sa decom podstaknu decu da se bave sportom.
Naravno da moramo da omogućimo deci gde da se bave sportom i da radimo na sportskoj infrastrukturi, da bi deca mogla da se bave sportom i da se inficiraju i da povećamo i procenat broja sala fizičke kulture u samim školama, ali da bih vam konkretno rekao da li može od nove nastavne godine, mislim da je nezahvalno da ja pričam o tome, a mislim i da je teško da bilo ko sada trenutno kaže. Ono što je bitno je da smo uveli akciju „Sport u škole“ i kroz Sportski savez Srbije akciju „Šta treniraš“, gde pokušavamo da i edukujemo i da vaspitamo roditelje da bi se upoznali sa svim roditeljima, a kroz akciju „Sport u škole“ da inficiramo samu decu da se bave sportom. Radi se o vannastavnoj aktivnosti, gde deca mogu da biraju.
Ono što je pozitivno je da je odziv za tu akciju izuzetno veliki i da deca žele da se bave samim sportom, gde se razvijaju osnovne motoričke sposobnosti kod same dece i to je ono što želimo da podstaknemo mlade, da vode računa o sebi, da vode računa o svom fizičkom sazrevanju, jer svi znamo da je ulaganje u to, pored ulaganja u obrazovanje, najisplativije ulaganje.
Već sam pričao sa ministrom Jovanovićem o tome, mislim da imamo obojica istu želju, ne samo ova dva ministarstva, već celokupna Vlada, jer želimo da se suočimo i da rešavamo objektivni problem.
Ove dve akcije ćemo pojačati, to je sa moje strane, što mogu sada kao ministar omladine i sporta da učinim, a i kroz edukaciju i kroz saradnju sa Ministarstvom prosvete, da utičemo na ovo što ste rekli, izmenu u nastavnim aktivnostima i na sam zakon.

Hvala. 
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Hvala gospodine ministre.
Drugo pitanje koje bih želeo da postavim se takođe odnosi na vas i vaše ministarstvo, a to je – da li će i koliko će Ministarstvo omladine i sporta, uz sadejstvo i drugih ministarstava, prvenstveno Ministarstva za lokalnu samoupravu, da učini da se sportska infrastruktura, da je tako nazovem, u manje razvijenim i nerazvijenim opštinama poboljša, da bi građani koji žive na tim teritorijama, u tim opštinama, mogli više da se bave rekreativnim, pa i amaterskim sportom. Jer, kakva je sada situacija, imamo vrlo loše pokazatelje, da u ovim manjim, nerazvijenim opštinama, gde nema dovoljno sredstava da se izgrade sportski tereni, tereni za bavljenje rekreativnim sportom, oni nisu u mogućnosti da se bave time.
Ja dolazim iz Jagodine i mogu da se pohvalim da smo mi, na nivou lokalne samouprave, ranijih godina dosta uložili u sportske terene, sportsku infrastrukturu i rezultat tog našeg ulaganja je sigurno i u nekim drugim sportovima, jer iz tog bavljenja sportom rekreativno, pa zatim i amaterski, dolazi iz kvantiteta do kvaliteta, ljudi prepoznaju sebe, da mogu da daju više u nekom sportu i zato imamo situaciju da je Jagodina bukvalno postala, u svojoj veličini, jedan od najsportskijih gradova u Srbiji.
Zato vam ja postavljam pitanje, vama i ostalima iz Vlade – da li ćete odvojiti više sredstava da se pomogne lokalnim samoupravama koje nisu u mogućnosti da u svojim budžetima odvoje dovoljno sredstava da izgrade terene, prvenstveno za rekreativno bavljenje sportom, a zatim i za amatersko bavljenje sportom, da se pomaže malim amaterskim klubovima, da bi mogli što više mlade ljude da privuku da se bave sportom, da ih odvojimo od ovih pogubnih stvari, sedenja po kafićima, da ne pominjem drogu, alkohol i slično? Jer, bavljenjem sportom i fizičkom aktivnošću sigurno da doprinose zdravom telu, zdravom duhu, a to će dati i rezultate. Zato vas molim da odgovorite na ovo pitanje.

Reč ima ministar Udovičić.

  Iskreno nisam za to da se pomažu klubovi, već da se omogući mladima da se rekreativno bave sportom, da im se prave tereni koji su dostupni svima i na kojima mogu bez neke nadoknade da se bave sportom. Takvih terena je dovoljno, ali ih i nije dovoljno srazmerno, kako gledate, jer mnogi se žale da takvih terena nema. Želja mi je samo da izgradimo terene, već i prostor gde narod može da se rekreativno bavi sportom i sobom.
Mislim da ove godine jeste odobreno i jesu raspodeljena sredstva za pravljenje takvih terena, ali moramo da znamo da isto u Srbiji ima mnogo terena koji su već započeti da se grade i stali su. Mislim da je suludo kretati da se gradi nešto novo. Mislim da je mnogo bolje završiti ono što je već započeto i napraviti od pola nečega jednu celinu, nego kretati u neke nove akcije. Da bi mogli da se izgrađujemo i da dajemo mogućnost narodu, to je isto zavisno od privrede i finansija.
Ako uzmete za primer druge zemlje, sada velike ekonomske sile, Kinu i Japan, one su se razvile u sportu poslednjih deset godina. Posle njihovih kriza i ratova nisu ni mogle da budu jake u sportu, jer im ni privreda ni finansije nisu bile jake, pa nisu ni mogle da ulažu, kako u klubove, tako i u rekreativni sport.
Neminovno je da iz godine u godinu Srbija sve više i više ulaže sredstava, kako u sport, tako i u samo bavljenje rekreativnim sportom i to je nešto što ćemo nastaviti dalje i poboljšati, jer želimo da se brinemo o mladima i o građanima Republike Srbije.