Hvala.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala.
Meni je nekako draže bilo da odgovore slušam od ministarke Mihajlović. Na kraju krajeva, njoj sam i uputila pitanje.
Gospodine Dačiću, mislim da me niste pomno pratili kada sam izlagala, jer da jeste verovatno bi i sami zaključili šta sam htela reći. Rekla sam da kada je Energetski sporazum sa Rusijom zaključen najmanje je imao veze sa energijom. Rekla sam takođe da kada je zaključivan počinjeno je jedno teško krivično delo kojim se krčmi nacionalno bogatstvo. Kada je zaključivan taj isti Energetski sporazum, sada znamo, svi ste lepo rekli ko je i kada zaključio, da je tada izvršeno jedno krivično delo, a nije zloupotreba službenog položaja, nego nekada što se zvala veleizdaja, pa sam takođe rekla da neki poslanici na tu veleizdaju vole da se i danas pozivaju.
Dakle, niste me pratili šta sam htela da kažem, a gospodinu Iliću se zahvaljujem. On uvek duhovito i na jedan opsežan način pokušava da nas zabavi i da nam objasni pravo stanje.
O onome što je DHSS imala tada na čelu sa Vladanom Batićem, vrlo dobro je objasnila taj energetski sporazum u jednoj šaljivoj kolumni, budući da je bio i kolumnista jednih dnevnih novina. Naziv tog Energetskog sporazuma sa Rusijom nosio je naziv „gasovito stanje“, jer kakav sporazum, gasni sporazum, takvo je isto i gasovito, ali, u toj kolumni je pisalo – čitaj pijano stanje, jer u tom stanju se nalazila tadašnja Vlada kada je takav sporazum zaključila. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, jeste da je razbijena ova kamerna atmosfera, ali ne bih da izlažem političke memoare, nisam još u tim godinama, nego bih postavio konkretna pitanja predsedniku Vlade i prvom potpredsedniku Vlade. Ovo pitanje će se ticati Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.
Znam da nisu ove stranke bile na vlasti kada je taj sporazum potpisan 2008. godine, odnosno nisu sve stranke iz današnje vlasti bile u toj vlasti i znam da niko od sadašnjih ministara tada 2008. godine nije mahao naliv perom, ali mislim da pitanja treba postaviti čelnicima sadašnje Vlade zbog toga što bi nešto trebalo uraditi povodom ovih pitanja.
Naime, na prvi pogled se može pomisliti da se radi o pitanjima iz oblasti poljoprivrede, ali se radi o strateškim pitanjima, o političkim pitanjima. Premijer je malo pre rekao da je poljoprivredna kapitalna grana u Republici Srbiji i upravo zbog toga bih želeo da pitam predsednika i prvog potpredsednika Vlade šta žele da učine, šta je politika Vlade povodom činjenice da po ovom Sporazumu, član 63. Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, državljani EU, državljani država članica EU od 1. septembra 2017. godine mogu da stiču pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem u Republici Srbiji pod kojima to mogu učiniti i državljani Republike Srbije. Ni jedna država koja je želela da postane članica EU to nije dopustila državljanima država članica EU nekoliko godina pred pristupanje EU, nego su to učinili nekoliko godina nakon punopravnog članstva. Izneo bih samo nekoliko primera.
Republika Češka je ispregovarala taj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju da tu mogućnost mogu da stiču državljani EU 10 godina nakon pristupanja Republike Češke EU, u Poljskoj 12 godina, u Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Slovačkoj 10 godina, u Sloveniji sedam godina itd.
Mislim da još uvek ima mogućnosti da se ovo konkretno rešenje izmeni, ne revizijom Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, nego izmenama određenih zakona Republike Srbije, pre svega tu mislim na Zakon o poljoprivrednom zemljištu Republike Srbije i u skladu sa tim postavljam pitanje. Hvala.

Gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Ovo je krupno i teško pitanje za nas i uopšte ne želim, iako bi mi bilo najlakše da vam kažem – rešićemo to pitanje pre 1. septembra 2017. godine, na lak način, neće biti lako.
Ne želim da prebacujem krivcu na bilo koga zato što ne znam kako i koliko je teško bilo pregovarati taj Sporazum svojevremeno. To su neki drugi ljudi radili, ali želim da vam ukažem na činjenicu da nisu sve zemlje imale eseje, dakle Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa i pomenuta Češka o kojoj ste govorili, uopšte nije imala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To je jedan od razloga što su mogli to da pomere.
Sada se ovde postavlja pitanje, jer mi ovde imamo nekoliko velikih stvari o kojima ćemo morati da razgovaramo u budućnosti, na mnogo pošteniji i na mnogo odgovorniji način, nego što smo to činili u prošlosti.
Pokušaću sada da otvorim te teme odgovarajući direktno i na vaše pitanje. Dakle, da, mi ćemo pokušati zato što mislimo da je rano za nas, jer mi ne bismo mogli da učestvujemo, nemamo dovoljno ljudi koji bi mogli da učestvuju u tržišnoj utakmici kupovine zemljišta, i mislim da bi bilo dobro da to možemo da pomerimo za neku godinu.
Međutim, ljude u Srbiji ne treba da plašimo činjenicom kao da će neko da odnese na Mars tu zemlju, ili kao da neko neće želeti da na njoj napravi najveće moguće prinose, ako je reč o poljoprivrednom zemljištu, a najčešće bi u pitanju bilo poljoprivredno zemljište. Dakle, daćemo sve od sebe da taj rok pomerimo, ali ako me pitate da li će to biti lako, reći ću vam da neće zato što će vam oni reći – niste pouzdan partner, ne poštujete ono što ste potpisali.
Možemo da promenimo zakon i prvom prilikom će nam u okviru bilo kog poglavlja reći – ima nešto što niste ispunili, što je vaša evropska obaveza, otvorili smo pregovore i vi to morate da poštujete. Dovešće nas do zida i reći će nam – ili nastavljate dalje ka Evropi i poštujete evropska pravila, poštujete svoj potpis, pokazujete se kao pouzdan partner, ili odustanite od toga.
Sa druge strane, imamo mnogo takvih slučajeva. Da pitate ljude ovde u sali kada se isključe kamere – zašto danas nemamo stočarsku proizvodnju, zašto smo uništavali u prethodnih 20 godina, razarali? Uz sve to što nedostaje, preduzetnički duh, uz sve to što smo svi u državi prilično nesposobni ili nismo dovoljno dobro uradili posao, ili nam svi ministri poljoprivrede nisu bili dobri, tu ima još razloga. Samo u našoj zemlji u poređenju sa zemljama u okruženju, uspešnim zemljama, stočna hrana i to pre svega za izvoz ne može da bude GMO hrana. Ona je tri, četiri puta jeftinija nego ova druga. Nikome se ne isplati, niko ne može da napravi proizvod koji će da bude konkurentan na bilo kojem tržištu.
Važna i dobra vest za sve poljoprivrednike, mi sada imamo novca. Imamo novca i za navodnjavanje koje je već podeljeno, prvih 100 miliona evra, ili treba da dobiju ovih dana. Dobijamo drugih 100 miliona evra za farmere, za seljake. Ne znamo u šta da uložimo, ne znamo kako taj novac da potrošimo, zato što to neko mora da vrati a ne da se baci u bunar. Najpovoljniji uslovi sa tri godine grejs perioda, neki će biti sa pet godina grejs perioda, što nikada nismo imali, ne znamo šta da radimo sa tim. Nema računice ni u čemu. Ako budemo imali više novca, a ja vam kažem da očekujem da ćemo imati i više za druge namene, nećemo znati šta da uradimo. Mislim da je to mnogo veći problem.
Govorio je gospodin Dačić na početku večerašnjeg izlaganja, dobili smo ponudu od Rusa da se dogovorimo da izvezemo sve što možemo od hrane, konzervisane hrane, mesa, ribe i svega drugog, voća, povrća, ali naša prerađivačka industrija je minimalna. Mi sve što možemo da izvezemo u sirovinama nije ni deseti deo onoga čime bi oni bili zadovoljni.
Usporili su sada razvoj svojih odnosa sa Moldavijom zbog okretanja Moldavije ka EU i žele konačnog ili ne znam već čega, da ne ulazim u te političke odnose jedne velike sile, prema drugoj manjoj zemlji. Otvorilo se veliko tržište za nas, velika prilika za nas, i sada vam kažem da imamo problema šta sa tim da radimo. Ministar Radulović će ovde organizovati 9. januara skup svih naših privrednika da vidimo šta je to što možemo da ponudimo.
Pismo iz Kine koje smo dobili je pismo u kojem su oni zainteresovani za sve što imamo od svinjskog, ovčijeg i goveđeg mesa. Dakle, sve što imamo da damo, a mi nemamo šta da damo, jer nemamo mesa da pokrijemo 25% naših potreba i uvozimo meso koje GMO meso. Lažemo naš narod kako ćemo to zbog toga i toga da štitimo, da bismo imali tajkune koji bi mogli da imaju najvišu moguću cenu sojine sačem i druge vrste stočne hrane i da tako ucenjuju celu poljoprivredu.
To jesu naši ključni problemi i zato vas neću, bez obzira na činjenicu što vas sve veoma poštujem, neću na bilo koji način da vam se dodvoravam odgovarajući – to će biti lako. Neće biti lako. Potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, naša strana ga je potpisala, ovi ljudi ovde su ga potpisali, ali oni predstavljaju Srbiju u tom trenutku. Ne možemo sa dea da kažemo – izvinite, puj pike ne važi. Bili bismo neozbiljna država, bili bismo nepouzdana država i zato toga moramo da se držimo, a da li ćemo pokušati da menjamo? Pokušavamo.
Niko u Srbiji nije primetio, primetili su neki političari iz opozicije koji su bili veoma korektni pa su to rekli. Mi smo prvi put sada uspeli, uz pre svega neočekivanu Britansku pomoć, od drugih naših prijatelja je bila očekivana, ali Britanska podrška je bila neočekivana, gde nam je gotovo sve prebačeno u 35. poglavlje, sve vezano za Kosovo. Niko na to nije obratio pažnju, a to je bio strašan pregovarački uspeh našeg tima.
Da li ćemo uspeti u ovome? Pokušaćemo. Da li mogu da vam garantujem da ćemo to uspeti? Na žalost, ne mogu. Hvala najlepše.

  Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Naravno, nismo ni mislili da bi to bilo lako i naravno da nismo i ne bismo predlagali izmenu tog Sporazuma, jer bi to iziskivalo toliko dugotrajne i komplikovane procedure i ratifikacije tih sporazuma u svim nacionalnim parlamentima država članica EU, kao u Evropskom parlamentu, da to jednostavno ne bi bilo moguće i ne bi bilo celishodno.
Mislimo da postoji rešenje i pitanje se odnosilo na to da li Vlada uopšte razmišlja o tom rešenju i o tome kako bi se mogao postići krajnji cilj. Krajnji cilj je da našim poljoprivrednim proizvođačima omogućimo da žive od poljoprivrede na način kako su to činili njihovi preci na teritoriji čitave Republike Srbije. Mislim da tu ima raznih iskustava i u uporednom pravu i da bi trebalo poći od tih uporednih iskustava.
Po SVM tu treba predvideti da poljoprivredno zemljište može da kupuje samo neko ko je registrovani poljoprivredni proizvođač, ko ima prebivalište, određeni broj godina na području katastarske opštine itd. Mislimo da je ovo pitanje eventualno moguće rešiti samo na način da se te izmene odnose i na domaće državljane. Znam da onda otvaramo novo pitanje i to treba uraditi u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer nije jednostavno ograničavati domaće državljane da kupuju poljoprivredno zemljište, ali smatramo da postoji rešenje. To rešenje se verovatno neće svideti tajkunima i još nekim kategorijama stanovništva, ali mislimo da je došlo vreme u kojem u Republici Srbiji poljoprivredno zemljište mogu da kupuju samo subjekti koji se bave poljoprivredom, bez obzira da li se radi o domaćim ili o stranim državljanima.
Ukoliko pokušavamo rešavati ili rešiti stvar na takav način, i ako blagovremeno razgovaramo sa državama članicama EU i sa Evropskom komisijom o tim modalitetima i upravo zbog toga pokrećemo ovako „rano ovo pitanje“ da bi bilo vremena za to, onda smo mi ubeđeni da se može naći rešenje. Naravno da neki subjekt koji kupi poljoprivredno zemljište u Srbiji neće odneti to zemljište na Mars. Naravno da neće. Ali je evidentno da je poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji višestruko jeftinije nego što je u većini država članica EU i ukoliko se liberalizuje tržište na takav način tako rano onda ćemo mi onemogućiti ljude koji se generacijama bave poljoprivredom da to čine i u budućnosti.
Zbog toga molim predstavnike Vlade Republike Srbije da zajednički u razgovorima sa državama članicama EU i Evropskom komisijom iznađemo blagovremeno rešenje na ovaj problem. Hvala.

Reč ima gospodin Aleksandar Vučić.

Zahvaliću se gospodinu Pastoru na svemu što je izrekao.
Mi smo spremni da primimo sve vaše predloge i sve ideje koje imate ja bih vas molio da nam i u pisanoj formi dostavite. Dakle, mi znamo nešto o mađarskim iskustvima Vlada Viktora Orbana je nešto slična preduzimala. Nismo dovoljno upoznati. Zato ćemo to učiniti u narednim nedeljama.
Međutim, mi smo u težoj situaciji danas nego što bi on, kao što znate, i ne malo težoj situaciji i politički i ekonomski na svaki drugi način.
Što se tiče cene poljoprivrednog zemljišta, tu ne mogu da se složim sa vama pošto cena poljoprivrednog zemljišta posle najave dolaska investitora, naročito na teritoriji AP Vojvodine je dramatično skočila, te je ona viša nego što je u mnogim zemljama EU.
Nije kao što je u Holandiji, nije kao što je u Nemačkoj, ali je viša nego u Rumuniji, viša nego u Bugarskoj i u još nekim zemljama EU. Viša je čak nego u Poljskoj.
Sada imamo bezbroj problema. Imamo i veće probleme danas. U pravu ste, o ovome treba danas da se razmišlja, a ne 2017. godine, jer smo dočekali 2014. godinu da nemamo mogućnost nikakve zaštite domaćih poljoprivrednika, nikakvu mogućnost da zaštitimo domaćeg seljaka od uvoza svih proizvoda iz EU, zato što mislim da u toj sferi nije na najbolji mogući način pregovarano, a ne mogu da tvrdim da je bilo moguće da to bude mnogo bolje. Znam kako idu ti pregovori i ne mogu nikome da objašnjavam koliko je to teško i naporno i neretko mučno. Svako ko misli da neko ide na putovanje u Brisel, da se tamo provede, pitajte ljude iz Vlade, niko živ neće da ide u Brisel. Niko živ neće da ide u Brisel zato što nas tamo nikada ne čeka ništa lepo, nego nas čekaju muke i problemi, ali to je naš posao. To je posao za svakoga ko hoće… Govorim o sastancima, govorim o našoj budućnosti. Ko hoće da izvrće ruglu svaku reč onda je to neki drugi stav.
Hteo sam da kažem time i za neke druge koji su ranije pregovarali da znam da im nije bilo lako i da nije bilo jednostavno, iako bi mi danas bilo najlakše da kažem da je za to kriv Đelić ili ovaj ili onaj. Znam da nije bilo lako.
Ponavljam, sada imamo veliku šansu, ali moramo ovde da počnemo da menjamo stvari jer konačno imamo plasman i tržište zagarantovano dugoročnim ugovorima koje ćemo da ugovorimo. Samo je pitanje hoćemo li se za to opredeliti ili ne, hoćemo li imati snage da to napravimo ili ne?
Pogledajte šta smo u međuvremenu u proteklih 10 godina uništili od naše prerađivačke industrije, od „Delišesa“ u Hanu, „Džervina“ u Knjaževcu, „Srbijanke“, „Budimke“, „Podgorke“ iz Osečine. Više ne znam šta nam je ostalo sem nekoliko privatnih firmi. Hvala bogu da postoje, da imamo nešto prerađivačke industrije. Ne znam šta ćemo da donesemo pred te Ruse i Kineze da im ponudimo. Nekada smo za američku vojsku izvozili stišljenu šunku. Pomislio sam da to možda imamo. Ponudio sam na razgovorima, a onda su mi rekli da to odavno nemamo i da mora neko da se snađe, a možemo milione tona da izvozimo. Ali, nemamo. Neko to mora da radi.
Da li ćemo uspeti? Još jedanput kažem, proučićemo sve što nam budete doneli, sve načine da zaštitimo i naše državne interese i nacionalne, ali i da zaštitimo pre svega našeg seljaka i poljoprivrednika koliko možemo. Ali, moramo da razumemo da ćemo biti izloženi evropskom tržištu, da se tržišno ponašamo. Imamo neke prednosti koje drugi nemaju.
Evo jednog primera. Izvinite što na ovaj način o tome govorim, ali mislim da nije loše da čujete. Recimo, po kilogramu trešnje prevoz do Rusije nas je koštao, do Moskve ili Vladimirske, Kaluge, 22 centa po kilogramu. Imali smo prednost jer je 20% morala da plaća Poljska. Poljska više ne mora zbog njihovih bilateralnih sporazuma da plaća tih 20%. Sada smo u problemu. Čime se sada bavimo? Bavimo se time da nađemo taj transportni voz koji putuje tri i po dana ili četiri dana do prestonice Ruske Federacije i to nam spušta cenu na sedam evro-centi, što je dramatično poboljšanje za nas i to je naša nova šansa. Ali, moraju ljudi da to proizvedu. Po prvi put ćemo imati dugoročne ugovore na pet godina, da mogu da naprave računicu, da ulaže u nešto i kako i koliko će moći da vrate i po prvi put će imati nešto što se zove okvirna cena. Minimalnu cenu će u svakom slučaju imati. Da li im se to isplati li ne isplati, sami će donositi odluku.
To su stvari koje su dobre vesti, ali od tih dobrih vesti nema ništa ako ne budemo radili više, ako ne budemo bili posvećeni i ako ne budemo računali na sebe mnogo više nego na bilo koju državu, pa čak i na sopstvenu državu. Hvala vam najlepše.