Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Javio sam se posle u replici gospodine predsedavajući, ali ne znam kome repliciram. Praznoj klupi, jer po matematici koju insistira i po računu po kojem insistira gospodin Šutanovac, on nije u parlamentu. Šest posto na pedeset procenata izašlih birača je tri posto. Nedovoljno po Ustavu, po zakonu, nedovoljno za vašu poslaničku grupu. Vi onda niste u parlamentu. Ne znam kome repliciram, gospodin Šutanovac nije tu. Ispod cenzusa je onda na taj način. Hajde da pogledamo tu matematiku ali na pravi način za obe poslaničke grupe i za svakoga podjednako.
Sa druge strane, slažem se da ljudi u Srbiji teško žive, slažem se da je stopa nezaposlenosti ogromna, slažem se da su nam potrebne teške reformske mere i SNS, ne da nije bežala od toga, već je vrlo hrabro, otvoreno, i u predizbornoj kampanji, i ranije, i sada govorim o tome i spremni smo, ma koliko nas to koštalo, politički koliko nas to koštalo, spremni smo da ih sprovedemo. Spremni smo da ih sprovedemo zato što će Srbija dobiti. Kamo sreće da ste imali mudrosti 2008. godine, 2007. godine da uđete, a ne da zamajavate građane Srbije da je kriza šansa ili da nas kriza neće ni okrznuti, jer to su bile poruke Vlade iz 2008. godine. Kamo sreće da ste tada ušli u reforme. Mi bi sada već izlazili iz krize.
Ovako je težak posao ostavljen u ruke Aleksandru Vučiću i SNS i ne bežim od toga, ali se slažem da neki ljudi u Srbiji teže žive nego što su živeli do pre dve godine. Slažem se i siguran sam da ste jedan od njih i vi gospodine Šutanovac. Teško je prihvatiti situaciju kada mesečno ti dolazi šnajder iz Turske pa ti šije dva, tri, pet odela, sada samo jednom mesečno može jedno odelo. Teško je prihvatati tu krizu. Boli ta kriza, ali ta kriza i te mere prvo će pogoditi nas, sve ljude koji se bavimo politikom i SNS je spremna na tako nešto. Niti smo se rodili u foteljama, niti smo se vezali za skupa odela, niti smo se skupo vezali za blindirane automobile, niti smo se vezali za bahatost, niti smo bahati. Zbog toga verujem da žalite za vremenom koje je daleko iza svih nas.

Dajem reč Draganu Šutanovcu.

Gospodine predsedavajući, vi ste dužni da opomenete narodnog poslanika kada je ovako ličan i kada imenom i prezimenom se obraća svom kolegi u Parlamentu Srbije.
Ne bitan je Dragan Šutanovac, Dragan u Parlamentu Srbije, bitni su građani Srbije. Ne postoji niko u Srbiji danas ko živi bolje nego 2012. godine. Životni standard je u opadanju, kupovna moć je u opadanju, privreda u kolapsu, budžet sa enormnom rupom kao nikad do sada, za godinu i po dana preko pet i po milijardi zaduženja, ulazimo u dužničko ropstvo, a vi pričate ovde o odelima. Ko o čemu, baba o uštipcima. Građani Srbije će tražiti rezultat.
Uspeli ste da im objasnite da vi niste bili na vlasti godinu i po dana, da smo mi bili na vlasti ovih proteklih godinu i po dana jer rezultat naše vlasti od pre 2012. godine. Sad je došlo vreme da objasnite šta ćete da radite i kako mislite da menjate Srbiju. Ovako kako ste danas počeli, neće moći. Nije bitno koliko nas ima ovde. Imajte svesti o tome da i Milošević nije imao mnogo više poslanika opozicije, pa je otišao sa vlasti.
Znači, morate opoziciju da gajite, da budete nežni prema nama. Gospodine Babiću, znam da je to vama teško, ali morate biti fini. I to vam je teško? Vežbajte, imaćete sada gospođu Maju Gojković koja može da vam pomogne da se obraćate nama sa uvažavanjem i da nas čuvate. Mi smo jedina opozicija ovde. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Dame i gospodo dobar dan, čestitam svima na izboru. Jako je lepo videti u parlamentu ovoliko puno ljudi, što potpuno se slažem, nije bio običaj zadnjih desetak godina. To zaista nema veze sa tim što ja nisam bio u parlamentu zadnjih desetak godina, to su neki drugi razlozi.
Potpuno je prirodno da najveća poslanička grupa dobije pravo da i predloži i izabere kandidata ili kandidatkinju za predsednicu parlamenta i to je potpuno prirodno. Potpuno je prirodno i to da se za to dobije predlog nekom razumnom roku. Mogu da vas obavestim da ja, ne samo ja, nismo dobili pisani predlog za ovu tačku dnevnog reda, bez bilo kakve biografije, bez bilo kakvog predloga koje taj kandidat.
Tako da mislim da je neozbiljno da se na takav način počinje rad jednog novog parlamenta, posebno kada je u tom parlamentu dominantna jedna poslanička grupa, odnosno jedna politička stranka koja kaže da će sve da promeni na bolje u ovoj državi. Mislim da početak nije dobar. Nije dobro ni to što bivši potpredsednik Vlade nije došao da položi zakletvu kao poslanik, a bio je na Izbornoj listi SNS nego je to uradio tajno. Nije prirodno ni to da danas imamo raspravu koja je previše gruba i koja se previše bavi stvarima koje su potpuno ne važne za današnji dan, ali verovatno je to samo težak početak kao i u mnogim drugim stvarima.
Izneto je mnogo pogrešnih činjenica, odnosno pogrešnih teza koje nisu činjenice od toga da je DS jedina opoziciona stranka u ovom parlamentu, što naravno nije jer i NDS je takva. Ne slažem se ni sa tim govornikom koji je rekao da je SNS dobila mali broj glasova. Mislim da je SNS dobila preveliki broj glasova, ali to je volja naroda, tako da tu ne možemo da promenimo ništa bitno.
Čuli smo još puno pogrešnih informacija. Da je ovo najveća pobeda neke liste u istoriji srpskog parlamenta. To nije tačno i 2000-te godine i 1990. godine su pobednici na izborima imali i veći broj glasova i veći procenat od ukupnog broja izašlih i veći broj poslanika koji su osvojili.
Priča se stalno o nekoj veliko brzini, o tome da će ovo biti najbrže konstituisana Skupština, da će Vlada koju ćemo valjda dobiti do nedelje biti najbrže izabrana, što nije tačno. Ni jedno, ni drugo, ni treće. Znači, najveći broj glasova u istoriji Srbije je osvojio DOS 2000-te godine 23. decembra, dva miliona i 402 hiljade i nešto preko toga, što je bilo 64% od ukupnog broja izašlih i 176 poslanika. Taj parlament je konstituisan, koji je konstituisan posle tih izbora je konstituisan za manje od 30 dana i to od 22. januara, a izbori su bili 23. decembra prethodne godine. To je znači 29 dana uz sve Božiće, nove godine i ostale praznike. Konačno, ni Vlada ako bude izglasana do nedelje neće biti najbrže izabrana Vlada jer je Vlada Zorana Đinđića izabrana 25. januara 2001. godine, 33 dana nakon izbora, a ova Vlada ako bude izabrana u nedelju i ako obračunamo da su izbori završeni 23, a ne 16, što suštinski jesu, to će biti 35 dana.
Naravno, ovo nisu previše bitne stvari, ovo su samo činjenice koje govore o tome da nova vlast koja se sprema da preuzme odgovornost u Srbiji za naredni period, da više polaže na tim nekim estradnim stvarima, a to je ko je brži, ko je najbrži. Mislim da to nije suština i mislim da većina poslanika ovde to zna. Ono što treba Srbiji to su reforme. To su reforme koje su započete ne danas prvi put, danas još uvek nisu započete. Nisu započete ni pre dve godine, jer da jesu videli bi se rezultati, a njih nema ni u jednoj oblasti.
Reforme su započete pre 14 godina, ali tada je većina ljudi koji danas sedi u ovom parlamentu bila protiv tih reformi. Radujem se što je došlo do opamećivanja većine. Da su shvatili da je pao Berlinski zid, da su shvatili da pored javnih preduzeća postoji i realni sektor, da su shvatili da je borba protiv kriminala nešto što se radi sa policijom, pravosuđem, a ne sa medijima. Ali se bojim da početak rada ovog parlamenta i početak rada sledeće Vlade nije počeo u dobrom smeru.
Rekao sam već šta zameram parlamentu. Neozbiljno će biti ako danas glasamo posle podne o potpredsednicima parlamenta, a da u ovom trenutku niko ne zna ko će biti predloženi ljudi.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mislim da će biti jako neobično da tek u subotu saznamo kandidate za ministre u budućoj Vladi, a da onda, nakon toga, za 24 sata glasamo o tim ljudima.
Mislim da jedna vlast koja ima ogromnu većinu, veliko poverenje građana, rekoh preveliko, ima dovoljno mogućnosti da pristupi ozbiljnije svom poslu.
Ne očekujem ništa bitno dobro u ovom parlamentu od većine, od buduće predsednice, niti od Vlade koja će biti izabrana, tako da neću biti iznenađen, ali se bojim da će većina građana Srbije, pa i najveći deo onih koji su glasali za vas, biti razočarani.
Prema tome, apelujem na vas da radite svoj posao, da se u obavljanju svog posla bavite onim što je u zakonu, u Poslovniku i da na taj način pokušamo da ovu napaćenu zemlju izvučemo iz teške situacije u kojoj se ona danas nalazi.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo je teško govoriti posle mog kolege poljoprivrednika, ali ću pokušati da se sa nekim njihovim stavovima složim.
Kralj Petar je započeo gradnju ovog parlamenta čini mi se 1907. godine. On je želeo da Srbija ima dostojanstvenost zgradu Narodne skupštine poput one u kojima su bili evropski parlament. Ta zgrada je građena dugo. U toj zgradi se Srbija tek nedavno vratila. Propalo je nekoliko država. Ali, pored toga što je želeo da ima dobru zgradu, najverovatnije da je kralj Petar hteo i da imamo i dostojanstvene poslanike.
Priznajem da nisam baš najveće dostignuće dostojanstvenog poslanika zbog svog oštrog jezika, ali verujem da će se neke kolege potruditi da budu bolji, plemenitiji i čestitiji od mene, a to verujem da će biti ovi sa moje leve strane.
Želim da zahvalim pre svega DS na dobrom rezultatu koji je ostvarila lista koju je predvodila lista SNS. Teško bi mi ovako ubedljivu pobedu postigli da nije bilo njih i da nije bilo ljudi koji su tu stranku vodili.
Takođe se slažem da smo 2000. godine, a bio sam sastavni deo toga, imali istorijsku šansu da iskoristimo ogromnu energiju, a u tu energiju ne računam onu vašu toplu ljubav kojom ste spalili ovu skupštinu, u tom delu nisam učestvovao, da izvršimo političke i ekonomske reforme u zemlji. Umesto da reforme izvršimo, 2000. godine oni koji su vodili državu, posebno posle smrti premijera, tu ima jedan živi dokaz za to, borili su se protiv reformi. Nisu izvršene političke i ekonomske reforme i to je razlog zašto se u Srbiji ne živi bolje i to je razlog zbog čega je Srbija u krizi.
Oni koji danas govore da se mi dovoljno ne borimo protiv krize su Srbiju i gurnuli u krizu. Zato ne stoje primedbe koje su ovde iznosili, jer sve vreme, umesto da su parlamentu i državi služili, oni su se parlamentom, narodom i državom služili.
Sada me podsećaju da sam odstupio od teme, a zaboravili su da su ovo samo odgovori ili pokušaji tumačenja njihovih već izgovorenih govora. Dakle, držim se onoliko teme koliko ste se, draga moja gospodo iz opozicije, i vi držali.
Pozdravljam nameru predsedavajućeg da bude tolerantan, posebno prema opoziciji koja je malobrojna. Nemojte da kažete da vas nisam upozorio da imate tri posto. Lepo sam vam to rekao na vreme. Tolio ste i osvojili. Imate sreće što je bila niska izlaznost i što ste uspeli zahvaljujući niskoj izlaznosti da premašite taj čarobni cenzus od pet posto. Kako ste uspeli, stvarno ne znam. Pretpostavljao sam da vam ni to neće poći za rukom.
Veličina nekoga je u praštanju. Vi ste svakako svedoci da neko ko vas je ubedljivo pobedio, a tu pre svega mislim na nosioca izborne liste koja je pobedila na ovim izborima, je bio dovoljno plemenit prema vama. Posle ubedljive pobede nije želeo da vas ponizi, već vam je pružio ruku pomirenja. Čak je predložio da se predsednici Skupštine u četiri godine rotiraju, koliko sam ja razumeo.
Moram priznati da sam bio protiv tog predloga. Dakle, većina postoji i jedan sam od onih koji je smatrao da većina treba da ima predsednika parlamenta, s obzirom da je to druga funkcija po važnosti, s obzirom da, ne daj Bože, predsednik parlamenta, koga danas biramo, menja predsednika Republike i to je izuzetno važna funkcija koja po meni nije trebala da pripadne opoziciji. Ovde su kolege svedoci mog nezadovoljstva, da nisam bio zadovoljan činjenicom što je nosilac liste bio toliko plemenit i, ne želeći da ponizi pobeđene, predložio da se na mestu predsednika Skupštine predsednici rotiraju.
Mislim da SNS, a ja sam predstavnik Narodne seljačke stranke, kao ubedljivo većinska stranka na ovoj izbornoj listi, ima pravo da predloži svog kandidata za predsednika parlamenta. Oni su odlučili ko će to biti. Moje je, kao i svih drugih kolega sa te izborne liste, da taj predlog svojim glasovima u skupštini podržimo.
Ovde su neki pitali zašto u ovoj državi nema države, iako su oni glavni krivci za tu okolnost i ne treba nas da pitaju zašto je ova država surovo istrgnuta iz ruku svojih građana. To treba da pitaju sebe, treba da pitaju svoje predsednike, one koji su vodili državu u poslednjih 10 godina.
Zašto se u Srbiji loše živi? Ne živi se loše zato što danas biramo predsednika parlamenta. U Srbiji se živi loše zato što je do 2012. godine, u ovoj zemlji javni sektor umnožen na 781 hiljadu ljudi, što je država manja, što je za to vreme umrlo 350 hiljada ljudi više nego što se rodilo, zahvaljujući ekonomskoj i socijalnoj situaciji kojoj je ta vlast doprinela, zato što se još 300 i nešto hiljada ljudi iz Srbije odselilo, a broj ljudi u javnom sektoru se povećao.
Četiristo hiljada ljudi je ostalo bez posla u tom periodu, ispali su iz privrednog lanca. Nije bilo zdravstvenih i penzijskih doprinosa koji bi oni uplaćivali. Nije bilo njihovih plata kojima bi svojom potrošnjom povećali budžetski trošak. Deficit koji ste pravili nadoknađivali ste zaduženjem. Vaš jedini proizvod u toj državi je bio dug.
Prekomerno ste se zadužili i sada pitate zašto se mi zadužujemo da bi vratili dug koji ste vi neodgovorno napravili u vreme kada ste imali prihode od svih privatizacija, kada ste imali prihode od donacija, kada ste imali velike prihode od dijaspore.
Vi ste u to vreme živeli od zaduženog, a ne od zarađenog, a sada je došlo vreme – vrati koko što si pozobala. Sada treba živeti od zarađenog, a vraćati ono što ste vi zadužili. Zato se danas teško živi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

  Ovo je povreda Poslovnika, gospodine predsedavajući. Član 106. I nije prethodni govornik jedini u nizu flagrantnih kršenja Poslovnika koje ste dozvolili.
Znam da ponavljam da ste vi ovde privremeno i da nemate nameru da se upuštate u sve ono što, nažalost, krasi ovu skupštinu, ali ipak mislim da morate reagovati u situaciji kada ovde imamo ovako neverovatan prikaz raznih parlamentarnih primeraka koji, iznoseći besmislice, hrabreći sebe pred ogromnim izazovom i očigledno iznevereni budućim očekivanjima naroda i nemogućnosti da ispune ogromnu nadu koju su vam dali na ovim izborima, sada ovde hrabrite sebe napadajući DS i vi dozvolite da u razgovoru o jednom kandidatu, čiji pismeni predlog nismo ni dobili, niti biografiju, niti bilo šta, oni ponovo pričaju o tome ko je koliko ljudi stavio u javna preduzeća, a samo oni, to jest vi iz većine ste stavili preko 30 hiljada ljudi, ponovo pričaju o osiromašenju građana, a uništili ste zemlju za dve godine, ponovo pričaju o rastu duga koji ste vi proizveli, ponovo pričaju o zatvorenim fabrikama koje vi ne znate da otvorite i naravno da zna taj poslanik da njemu lično nikad nećemo odgovarati, jer neke stvari su zaista ispod nivoa.
Vi kao predsedavajući biste trebali da znate da se ovde raspravlja o predlogu jedne žene koja treba da vodi Skupštinu, koja je ispunjenje, kako kaže gospodin Mašić, principa da se rotira predsednik ne menjajući fizičkog predsednika, jer je promenila toliko partija da ste uveli rotaciju. Imate buduću predsednicu koja neće da se izvini za to što je htela da nas zatire. Imate predsednicu koja je najveću mržnju ispoljila, a hoće da radi sa nama. Mi samo to pitamo – kada ćete da uradite?
Vi umesto toga, gospodine predsedavajući, dozvoljavate da ovde ljudi ponovo glume tužioce, ne sporeći ogromnu podršku koju imate. Ja vas molim da se ovo prekine, da se priča ili o kandidatu, o tački dnevnog reda, ili da svi počnemo ovako da se ponašamo, što će pretvoriti ovu Skupštinu u ono što oni priželjkuju, a to je kozačka skupština.