Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Predlogu zakona o ministarstvima, bilo je mnogo reči o broju ministarstava. Premijer, odnosno mandatar za sastav nove Vlade, gospodin Aleksandar Vučić i manje-više svi mi iz SNS isticali smo da je jedan od kvaliteta ovog zakona i da će jedan od kvaliteta nove Vlade biti i to što će ona biti relativno mala.
Prema ovom Predlogu zakona o ministarstvima, Republika Srbija imaće ukupno 16 ministarstava i sigurno je da u novijoj političkoj istoriji Republike Srbije to jeste najmanji broj ministarstava.
Inače, Srbija u 19. i početkom 20. veka bila jedna od zemalja koja je u tadašnjoj Evropi imala najmanji broj ministarstava. U periodu od 1862. godine, pa sve do 1918. godine Kneževina, odnosno Kraljevina Srbija imala je ukupno osam ministarstava.
Naravno, vremena se menjaju. Država je počela da se bavi određenim oblastima društvenog života kojima se tada nije bavila i moralo je da dođe do povećanja broja ministarstava. Nema nikakve sumnje da ovo jeste jedan krupan korak ka racionalizaciji državne uprave, da je došlo do značajnog smanjivanja broja ministarstava.
Ono što je posebno važno da se kaže, u nomotehničkom smislu, posmatrano čisto pravnički, ovo je jedan od najbolje pisanih predloga zakona o ministarstvima u poslednjih nekoliko godina. Dakle, evidentno je da je primenjen takozvani resorni princip u formiranju ministarstava, u kombinaciji sa personalnim principom, zato što se posebno u predlogu zakona apostrofiraju dve kategorije građana Republike Srbije, a to su borci u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i u okviru Ministarstva omladine i sporta to je omladina.
Ono što je takođe važno da se kaže jeste da je predlog zakona potpuno koherentan sa Ustavom Republike Srbije. Kada uporedite Predlog zakona o ministarstvima sa članom 97. Ustava Republike Srbije u kome se nabrajaju nadležnosti Republike Srbije u ukupno 17 tačaka i kada uporedite broj ministarstava od njih 16 vidite da je ovaj predlog zakona o ministarstvima apsolutno sledio logiku Ustava, što do sada uglavnom nije bio slučaj.
Iskoristio bih ovo javljanje za reč da bih skrenuo pažnju na neke netačne informacije koje su izneli poslanici iz opozicije.
Što se tiče diskusije gospodina Čanka, koji nas je pitao koliki broj zaposlenih u ministarstvima će biti, želim da mu kažem da prosto to nije materija Zakona o ministarstvima. Ni ovog niti bilo kog drugog. Koliko je zaposlenih u ministarstvima reguliše se pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, koji donosi svaki ministar ponaosob. Ubeđeni smo da će u svakom ministarstvu, koje je predviđeno ovim predlogom zakona, biti manje zaposlenih nego što ih je sada, ne zato što bilo ko u Srbiji voli da otpušta ljude, nego zato što srpska privreda ne može više da finansira onaj broj zaposlenih u javnom sektoru, pa i u ministarstvima, kao što je do sada bio slučaj.
Što se tiče diskusije gospođe Čomić, koja kaže da se nigde ne pominju javna preduzeća u Predlogu zakona, a i ovima drugima koji kažu da se pominju, ali im nije jasno zašto su sva javna preduzeća, odnosno predlozi akata o imenovanju organa upravljanja u javnim preduzećima i u privrednim društvima koja posluju sa državnim kapitalom u okviru Ministarstva privrede, odgovor je vrlo jednostavan. Gospodin Aleksandar Vučić i SNS na ovaj način vrlo jasno pokazuju na delu kako se vrši defeudalizacija javnih preduzeća. Sada će svi akti o imenovanju organa upravljanja u svim javnim preduzećima u nadležnosti jednog ministrstva – Ministarstva privrede, što do sada nije bio slučaj i ni jedna Vlada Republike Srbije nije na taj način radila. Ovo je prvi put da u okviru jednog ministarstva imate politiku vođenje svih javnih preduzeća. Više neće svako ministarstvo da vodi, uslovno rečeno, svoje javno preduzeće ili svoje privredno društvo koje posluje sa državnim kapitalom, nego će to da radi jedno ministarstvo, čime će se postići mnogo veća objektivnost u radu i mnogo veća efikasnost u radu tih javnih preduzeća.
Notorna je činjenica, i to svi znamo, na to je, na kraju krajeva, ukazao više puta mandatar za sastav nove Vlade, Aleksandar Vučić, da javna preduzeća u Srbiji, kao i privredna društva koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, više ne smeju da budu gubitaši. To moraju da budu institucije koje će donositi prihod, ne samo sebi, nego svom osnivaču, Republici Srbiji. Da bi tako nešto bilo moguće, ovo je bilo jedino rešenje da se svi predlozi akata o imenovanju organa upravljanja u svim javnim preduzećima, a ima ih u Srbiji mnogo, i u svim privrednim društvima koja posluju sa državnim kapitalom, a ima ih mnogo, da budu u okviru jednog ministarstva, odnosno Ministarstva privrede.
Što se tiče diskusije gospodina Veselinovića, sada možemo da budemo zajedljivi, pa da kažemo – ova Vlada će imati 16 ministarstava, a što ih nema 15 ili što ih nema 14. Lako je biti zajedljiv, ali mislim da to nije pošteno prema građanima Republike Srbije.
Kao što mislim da nije poštena, u političkom smislu, diskusija gospodina Dušana Petrovića. Ono što je gospodin Dušan Petrović rekao u prevodu na jezik koji narod razume znači sledeće – mi smo 12 godina vladali Srbijom, radili smo šta smo hteli, a radili smo mnogo toga lošeg, upropastili smo gotovo sve čega smo se dotakli i sada mi, koji smo vladali 12 godina, kako kaže gospodin Petrović, čekamo u nedelju Aleksandra Vučića da nam kaže šta je to što će on da uradi i da popravi sve ono što smo mi 12 godina u Srbiji uništavali.
Ono što se postavlja kao suštinsko pitanje – ko je vas iz DS, iz NDS, iz ZZS, kako se već zovete, sprečavao da 12 godina sprovedete sve te genijalne ideje o kojima ste maločas govorili? Ideju o energetskoj efikasnosti nije izmislila Zorana Mihajlović. Ideju o navodnjavanju nije izmislio aktuelni ministar poljoprivrede. To su stvari koje su se u svetu i Evropi sprovodile decenijama unazad.
Pitam vas - od petog oktobra 2000. godine ko je vas sprečavao da sve to uradite? Nije vas sprečavao niko i sada ste dovoljno licemerni da kažete – mi koji nismo uradili ništa, sada smo mi ti koji ćemo da se isprsimo i jedva čekamo nedelju da dođe Aleksandar Vučić da nas ubedi da je u stanju da za šest meseci popravi ono što smo mi uništavali 12 godina.
Gospodine Petroviću, pred vama će se u nedelju pojaviti čovek od krvi i mesa, čovek sa ogromnom energijom, čovek koji ima gvozdenu volju da popravi stanje u Srbiji, ali se pred vama neće pojaviti čarobnjak koji će vam odati alhemijski recept kako da se digne na noge država koja je od 2000. godine sistematski uništavana u svim oblastima društvenog života. Nema oblasti društvenog života koje su pokrivene delokrugom rada ovih ministarstava, a da ih razne vlade od 2000. godine nisu u većoj ili manjoj meri devastirale. Hoćete li da vam nabrojim: finansije, privreda, poljoprivreda, građevinarstvo, trgovina, pravda, državna uprava, unutrašnji poslovi, odbrana, spoljni poslovi, prosveta, nauka, zdravlje i td. Sve je uništeno i sada vi kažete – čekamo nedelju da dođe Vučić da nas on, kao navodno, pogleda u oči, nas koji smo super radili, nas koji smo doneli mnogo toga dobro građanima Srbije i da nam on kaže šta je to što će on da uradi. Uradiće sve što je do njega, ali bi mu posao bio mnogo lakši da vi prethodnih 12 godina niste radili to što ste radili, da se vi niste bavili, ne mislim vi lično, ali oni koji su vodili Srbiju 12 godina, da vi niste prouzrokovali nezapamćenu stopu kriminala i korupcije, da vi niste upropastili lošim privatizacijama privredu u Srbiji, da vi niste izvršili lošu reformu pravosuđa i td. Dakle, posao bi mu bio mnogo lakši. Nema čoveka u Srbiji kome je teže danas, nego što je Aleksandru Vučiću.
Sada je lako biti u opoziciji, sedeti skrštenih ruku, filozofirati o tome šta treba da se uradi i cepati dlaku na četiri dela i tražiti u svakoj rečenici koju izgovori Aleksandar Vučić, ili bilo ko iz SNS, nešto što možda nije tačno ili nešto što može da se protumači ovako ili onako, a to rade isti oni ljudi koji su od 2000. godine, doveli Srbiju u stanje u kojem se ona sada nalazi.
Gospodin Stefanović koji se takođe pomalo podsmešljivo izražavao o tome da je ovo najbrže formirana Vlada, jeste, ovo je potpuno tačno. Izbori su bili 16. marta. Konačni rezultati izbora su objavljeni 24. marta. Vlada će biti formirana 27. aprila. Kako su nekada bile formirane vlade u Srbiji? Evo jednog malog podsetnika.
Znaju to mnoge kolege narodni poslanici, 21. januara 2007. godine održani su parlamentarni izbori. Ako se ne varam, 15. februara, ili 14. februara 2007. godine potvrđeni su mandati narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I kada je formirana Vlada? Formirana je 20 minuta pre ponoći, 14. maja 2007. godine, ako se ne varam. Kako je ta Vlada formirana? Tako što je Srbija pretvorena u buvlju pijacu, oko toga koja partija će dobiti koje ministarstvo. I to je bio jedini razlog zašto smo čekali skoro puna tri meseca da se formira Vlada Republike Srbije. To je ta famozna druga Vlada Vojislava Koštunice u kojoj su većinu ministara činili predstavnici, da vas podsetim, DS. A kako je formirana ta Vlada? Formirana je tako što je gospodin Tomislav Nikolić imao dovoljno političke hrabrosti i što je ispao politički džentlmen i rekao – Gospodo, vi koji ste tri meseca trgovali sa ministarstvima, vi koji ste piljarili u Srbiji, pa kad ste se već konačno dogovorili ko će koje ministarstvo da preuzme po feudalnom principu, evo, mi nećemo biti smetnja da se formira Vlada Republike Srbije. I da on to tada nije učinio, isteklo bi 90 dana za formiranje Vlade i išlo bi se na ponovljene parlamentarne izbore. Sad nam ljudi koji su učestvovali u toj buvljoj pijaci kažu – ovo nije baš najbrže formirana Vlada. A kad smo trebali da je formiramo? Pre nego što je Republička izborna komisija saopštila zvanične rezultate izbora? Zašto je vi niste formirali tako brzo?
U svemu ovome što govori DS, odnosno poslanici koji izgleda ne mogu da se dogovore koja je prava i autentična opozicija, ima mnogo licemerja, ima mnogo nepoštenja i ima mnogo toga što podseća na onu biblijsku priču o grešniku koji se na drugoga baca kamenom, o onome ko u tuđem oku vidi trun, a u svom oku ne vidi ni balvan. Ima mnogo toga što je ružno i što ne priliči da govore ljudi koji su imali svu vlast u ovoj državi od 2000. do 2012. godine.
Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o Vladi, ovde je bilo mnogo reči o tome i na tome je naročito insistirala DS, a to je neki vid spinovanja javnosti, oni su sada prestali da plaše narod time da Aleksandar Vučić navodno hoće da izazove rat, da zarati sa celim svetom, da nije za EU itd, itd, pa pošto više ne mogu da plaše narod time, sada su se dosetili nečeg drugog – hajde da plašimo narod time da Aleksandar Vučić hoće da postane diktator. Kako to dokazujemo? Dokazujemo tako što na svakoj mogućoj televiziji u Srbiji slobodno možemo da kažemo da je Aleksandar Vučić diktator. Kažite mi koja je to država na svetu koja je diktatorska a da svako kome padne na pamet kaže za budućeg predsednika Vlade da je diktator? Ja za takvu diktatorsku državu i za takav diktatorski režim nisam čuo.
Šta hoće SNS? Srpska napredna stranka hoće ono što je rekao narod na izborima 16. marta – hoćemo jakog predsednika Vlade, hoćemo čoveka koji može da rešava probleme u Srbiji. Zato smo pristupili izmenama Zakona o Vladi. Zato omogućavamo budućem predsedniku Vlade da formira savete, i to ne u obliku agencija, kao što je rekao gospodin Stefanović, nego u obliku odnosno u formi kvalitetnih i stručnih ljudi koji će zahvaljujući svom bogatom znanju, iskustvu koje je stečeno godinama, da pomognu predsedniku Vlade, da pomognu Vladi da reši nagomilane probleme sa kojima se Srbija suočava.
Mi smo imali veliki problem u proteklih nekoliko godina što smo imali, nemojte mi uzeti za zlo ako upotrebim jednu tešku reč, ali pomalo fiktivne predsednike Vlade. Nemojte mi reći da je Mirko Cvetković bio pravi i autentični predsednik Vlade. Na papiru da, ali, on tu Vladu nije vodio kako je on hteo. Sadašnja Vlada – pomalo neuobičajena situacija. Predsednik Vlade je predsednik stranke koja nije najjača stranka u parlamentu, a potpredsednik mu je čovek koji vodi najjaču partiju u državi. To takođe nije baš uobičajena parlamentarna praksa.
Posle izbora 16. marta, Srbija će konačno da se vrati dobro oprobanim receptima iz dobro uređenih parlamentarnih država. Onaj ko ima najjaču partiju, treba da vodi Vladu i nama je potreban snažan i jak predsednik Vlade, ne da bi bio diktator, ne da bi bio tiranin, nego da bi slušajući savete onih koji o nekim stvarima znaju i više od njega, mogao da rešava probleme sa kojima se Srbija suočava. I zbog toga će SNS da podrži i Predlog zakona o ministarstvima i Predlog zakona o izmenama Zakona o Vladi. I mi čekamo nedelju i Aleksandra Vučića, ali ne da bismo ga pitali zašto nije rešio probleme koje smo mi napravili, nego da bismo mu pružili podršku u onome što radi, da bi i naša deca i naše porodice, kao što je rekao gospodin Dušan Petrović, koji je takođe živeo u Srbiji, živeli u narednom periodu mnogo bolje i mnogo srećnije nego što žive danas.

Narodni poslanik Dušan Petrović, replika.

Gospodine Petrović, gde vi nalazite motiv za ovakav govor? Vi pričate o političkom poštenju? Otišli ste kod Vučića i Tomislava Nikolića 4. jula 2012. godine. Do tada ste bili kod Šešelja. Oni su bili opozicija Vladi u kojoj sam ja bio ministar poljoprivrede i pobedili su na tim izborima, i predsedničkim i parlamentarnim, pa je napravljena Vlada, pa sam ja onda otišao u opoziciju. Šta tu ima politički nepošteno?
Pitate me šta sam radio? Radio sam ovo što pitam sad Vladu – zašto ne radi dalje? Navodnjavanjem u ovoj zemlji se niko nije bavio od kada je napravljen Kanal Dunav-Tisa-Dunav. Ima ovde ljudi koji se bave poljoprivredom i znaju to, gospodine Martinoviću. Vi ste iz jednog velikog poljoprivrednog kraja i veliki broj ljudi koji u Rumi žive se bave poljoprivredom. Niko nije pipnuo kanale po Vojvodini dok ja nisam postao ministar poljoprivrede, pa sam pitao – zašto se, ljudi, ne bavite navodnjavanjem? Rekli su mi – niko nije rekao. To je bio odgovor. Dakle, ja ne pitam stvari koje nisam radio, nego koje sam radio. Ostavio sam i programe. Dve godine najuljudnije pitam ministre i Vladu zašto se to ne nastavlja? Pitaću to i gospodina Vučića kad bude bio ovde u nedelju.
Gospodine Martinoviću, kada kao pripadnik i član velike parlamentarne većine ovde mene prekorevate što se ja usuđujem da pitam nešto čoveka koji će da ovde dobije najveću vlast u zemlji i formalno u nedelju, vi ste inače obrazovani pravnik i čovek koji se bavi edukacijom mladih ljudi, pa kako vi to ovde propagirate parlamentarizam? Ne sme niko ništa da pita? Čemu mi onda služimo ovde? Zlatko Dragosavljević je bio državni sekretar u ministarstvu koje je bilo nadležno za rudarstvo, ne znam kako se tačno zvalo, i on je predložio Vladi koja je usvojila strategiju rudarstva da do 2020. godine ovde može da bude uloženo u Srbiju, gde vaša i moja deca žive, četiri i po milijarde evra. Pitam dve godine šta je s tim i ne dobijam odgovor? Zbog toga sam politički nepošten a vi ste politički pošteni. To nije dobar manir.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam.
Imate veliku većinu i nemate razloga da budete arogantni, ni jedan jedini razlog. Valjda ćemo svi zajedno ovde pitati mandatara u nedelju – kud je krenuo ovaj brod? Ja mislim da je to prirodno i normalno i očekujem da dobijem odgovore. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Gospodin Borislav Stefanović, pravo na repliku.

Gospodina Martinovića cenim kao vrsnog pravnika, studirali smo zajedno. Vi ste dobili ogromnu većinu, preuzeli ste svu odgovornost i više nema ni popravnog, niti sakrivanja iza bilo koga.
Mislim da je krajnje vreme, iako vi nećete poslušati savet, da napustite tu besmislenu politiku pričama o tome - šta ste vi radili i šta ste vi za 12 godina. Koliko smo mi 12 godina na vlasti, toliko ste vi, gospodine Martinoviću, već sedam godina na vlasti. Takva je vaša računica. Ako smo mi 12, vi ste sedam. Potpuna besmislica.
Moram da vam kažem jednu stvar. Da mi nismo radili sve to što smo radili, mnogo toga i lošeg, ali mnogo toga i dobrog od 2000. godine, vi ne biste dalje od Minska mrdnuli i vaš predsednik danas ne bi čitao Vebera i ne bi pričao o Nemačkoj i Bar-Minhenu. Nemojte vi da pričate – ništa nije urađeno.
Ja znam šta ste vi uradili. Vi ste 4. jula, na Dan nezavisnosti SAD, otišli u SNS. To nije slučajno, kako bi rekle vaše bivše kolege. Tada ste rekli – između Borisa Tadića i Tome nikakve suštinske razlike nema, to je lice i naličje iste prozapadne, izdajničke i antisrpske politike. To ste rekli o Tomislavu Nikoliću, koga sada citirate. Nemojte da uzimate taj mač, da nam pričate o predsedniku Nikoliću kao džentlamenu, kada kažete da je on čovek izdajnik, a vi ste lično reli, gospodine Martinoviću, da je bolje biti prostitutka nego izdajnik. Da li ste svesni šta ste rekli?
(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, molim vas.)
To nije nepristojno. Izvinite. Ja citiram. Dakle, to nije korektno.
Možete da kažete da nismo dobro radili. Ponavljam, puno toga nismo dobro, zato smo izgubili izbore, dva puta. Dve godine ste na vlasti. Dokle mislite da zamajavate ovaj narod upirući prstom u opoziciju, umesto da nešto najzad radite. Zasučite više te rukave…
(Predsedavajući: Vreme.)
… o kojima pričate, a ne ovde da nam drže predavanje o parlamentarizmu ljudi iz kladionica i ostali, da vi nama objašnjavate nešto. Nemojte pritiskati osim ako se niste prepoznali.

Dr Aleksandar Martinović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da nisam najbolje razumeo izlaganje gospodina Petrovića i gospodina Stefanovića oko 4. jula. Dakle, ako spojimo njihove diskusije, ispada da sam ja 4. jula otišao u SNS i rekao Tomislavu Nikoliću da između njega i Borisa Tadića nema nikakve razlike. Nisam to učinio, ne znam koji je datum bio.
Ono što znam pouzdano, gospodine Petroviću, kad već spominjete te seljačke krajeve i kada spominjete Vojvodinu, od 2000. godine, stranka kojoj ste do juče pripadali i koja i dan danas vlada Vojvodinom, sistematski je upropastila Vojvodinu u svim oblastima, uključujući i poljoprivredu, preko Razvojne banke Vojvodine, preko Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Ako me ubedite da vi i Bojan Pajtić niste bili u istoj političkoj partiji od 2000. godine pa do prošle godine, onda ću vam se ja izviniti i reći da nisam bio u pravu, ali mislim da jesam.
Dakle, ako pričate o toj politici navodnjavanja u Vojvodini, čišćenja kanala, što to pitate mene, što to pitate bilo koga iz SNS? Ko ima vlast u Vojvodini i ko je grčevito drži i dan danas, aiko je očigledno da ne uživa podršku 95% građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine? Ona ista stranka koja je od 2000. godine pa do danas na vlasti u Vojvodini. Kako sam ja i kako je bilo ko iz SNS mogao da čisti kanale u Vojvodini od vas koji ste vladali Vojvodinom i koji i dan danas vladate Vojvodinom?
Što se tiče manira, što se tiče Šešelja, SRS itd…
(Predsedavajući: Vreme.)
… ja samo želim da vam kažem jednu stvar. Priznajem, učestvovao sam u nekoj vrsti tuđeg političkog rata između Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja i koristio sam reči koje vrlo često nisu bile primerene. Žao mi je zbog toga i ja verovatno i dan danas plaćam neku političku cenu zbog tih i tako izgovorenih reči, ali ne plašim se da kažem da sam pogrešio.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, samo dve stvari. Ono što je činjenica, dve činjenice su u pitanju. Jedna činjenica je, kada je Vojislav Šešelj odlazio u Hag, šta je rekao? „Idem tamo da pobedim Haški tribunal, a vama ostavljam da pobedite dosmanlijski režim.“ Kome je to pošlo za rukom? Pošlo je za rukom Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, nije pošlo za rukom SRS.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Martinoviću.)
Još jedna stvar.
(Predsedavajući: Tri minuta je prošlo.)
Završavam, neću se više javljati za reč. Vi koji nekome spočitavate političku prošlost, koji spočitavate što je neko nekada pripadao SRS, vi veliki evropejci i demokrate, kako vam to ne smeta, SRS u gotovo svim opštinama u Vojvodini gde je prešla cenzus, da vam omogući da sačuvate vlast?
(Predsedavajući: Gospodine Martinoviću, moram vas prekinuti.)
Kako vam ne smeta SRS u Somboru… (isključen mikrofon)

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po Poslovniku.

U pitanju je replika, ako može, ako ne, povreda Poslovnika.
(Predsedavajući: Ne možete dobiti repliku, možete samo povredu Poslovnika.)
Povreda Poslovnika, član 104, zato što se gospodin Stefanović na neki način uvredljivo izrazio o ljudima iz kladionice, aludirajući naravno na mene. Moram da mu kažem, za razliku od njega, u životu sam vredno učio, završio Pravni fakultet, doktorsku disertaciju koju radim odnosi se na igre na sreću i to je jedna oblast koju on ne poznaje, zato što je njegova vlast, koju je predstavljao, uneredila je. Zato imamo danas neverovatno crno tržište, a možda on želi da to tako ostane. Ljudi, inače, koje su oni postavljali u preduzeću koje se zove Državna lutrija Srbije, doveli su to preduzeće do minusa, odnosno do 150 miliona dinara da budu u minusu.
Upravo zbog toga sam želeo da reagujem, da mu se izrekne opomena, jer nema pravo da vređa ničiju profesiju, niti ima pravo da vređa tako narodne poslanike. Hvala.