Replika, gospodin Zoran Babić, izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, velika je razlika između fisije i fuzije, velika je razlika između razgrađivanja i stvaranja. Srpska napredna stranka stvara. Stvara pristojnu, normalnu Srbiju u kojoj je normalno prihvatiti nečije slabosti, u kojoj je normalno ceniti hrabrost i priznanje, u kojoj je normalno praviti prijateljstva, a ne neprijateljstva.
Ali, ako ćemo se hvatati stenograma i hvatati se onoga izrečenog, hajdete da pogledamo malo sve ono izrečeno, recimo, o Vuku Jeremiću, koji je jednog čoveka u ovoj sali iz političke anonimnosti stvorio. Šta je posle toga rekao o Vuku Jeremiću? Hajde da vidimo šta je rekao i o Borisu Tadiću, koji ga je još podigao na pijedastal, politički pijedastal. Hajdete da vadimo te stenograme. Hajdete da pogledamo šta se govorilo prilikom razgrađivanja nekih političkih opcija i nekih ljudi. Ja lično i SNS smo spremni i otvoreni za sve ljude u Srbiji, i za one koji su bili članovi nekih stranaka i za one koji nisu, otvoreni za ljude koji se nisu ogrešili o zakon, ceneći ljudske slabosti brzopleto izrečenih reči ili bačenog kamena, verbalnog kamena, ali je ljudski, pristojno, normalno pružiti ruku, oprostiti i u istom frontu, sa istom idejom, sa istim programom krenuti napred.
Zbog toga apelujem – vodite više računa o vašim strankama, vodite više računa o tome šta vi radite. Pustite SNS da je vodi Aleksandar Vučić, pustite SNS da sprovodi politiku koju želimo da sprovodimo, pustite SNS da formira prijatelje i prijateljstva sa kojima želimo da stvorimo prijatelje i prijateljstva. Vodite računa o vašoj kući i o tome šta vi radite i šta izričete jedni o drugima.

Hvala gospodine Babiću.
Narodni poslanik Dušan Petrović, replika.

Gospodine Martinoviću, ne znam opet u čemu je problem. Niti smo mi ovde pričali, odnosno ja nisam pričao ni o SRS ni o SNS, već govorim o vašem iskazu o tome da sam ja politički nepošten i da to kažete vi. Sve drugo su činjenice. Opet se vraćate na stvari koje prosto ne odgovaraju istini. Ne pitam ja vas o navodnjavanju. Pitao sam ministra poljoprivrede jednog i ministra poljoprivrede drugog i predsednika Vlade, zbog toga što imam pravo kao poslanik da to činim, a vi meni prebacujete što to radim, a inače predajete na Pravnom fakultetu deci, mladim ljudima, kako treba da izgleda život u Skupštini.
Pitam stvari koje sam radio. Pitam o projektima koji su početi, zbog toga što mislim da je to dobro za 2.400.000 ljudi koji se bave poljoprivredom u Srbiji i zato što je to dobro za 7.500.000 koji žive u Srbiji. To su legitimne stvari. I tako, sada da se ne ponavljam, oko rudarstva i oko svega drugog.
Oko političkog poštenja, dokle god hoćete, gospodine Martinoviću, vi i ja možemo da razgovaramo. Mislim da ste ušli u zonu iz koje ne možete da se izvadite. Nije majka sina grdila što je na kocki izgubio, već kad je krenuo da se vadi. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, pravo na repliku. Izvolite.

Samo istine radi i preciznosti, nisam zaista želeo nikog da uvredim i zaista mi je žao što se neko prepoznao. Ni jedno ime nije spomenuto. Ima novih kolega, neka prouče Poslovnik. Drugog maja ste rekli to za Tomislava Nikolića, a 4. jula ste izašli na Dan nezavisnosti SAD i otišli u SNS, istine radi. To sam samo morao da pojasnim pošto sam video da je to bilo u pitanju.
Ne treba se stideti promena u životu. Niko vas ovde neće da stigmatizuje zbog toga. Ali, onda isto tako nije korektno da kažete – znate šta, vi ste upropastili sve, a vi što ste nosili pidžame, majice i bedževe, vi niste upropastili ništa. To je nezgodno. Evo, tu sedi gospodin Radomir Nikolić, pa mu objasnite kako ste mogli za njegovog oca to da kažete u tom momentu.
Zašto mi uopšte pričamo o ovome? Zato što vi ne možete da pričate o temi i ne možete da pričate šta ćete da radite, jer je predsednik vaše stranke u miru i tišini svoje radne sobe, nakon 20 sati rada, napravio plan rada Vlade. Opet slušamo maratonske metafore. Opet slušamo nov naprednjački rečnik o nečemu što se kaže - „pijadastal“ i „hajdete“. Na to sam već navikao ovde, ali ovde ima novih kolega. Drage kolege, to je nov vokabular, shvatite. Ne samo što morate da slušate o tome da neko trči dva kilometra, a nema vazduha ili ima, nego morate da slušate i o tome – šta, „hajdete“, na „pijadastal“ da stavimo.
Znači, ljudi, uozbiljite se. Veliki posao je pred vama, ogromnu odgovornost imate. Naš zadatak nije da vas kritikujemo. Mi ćemo vam reći šta bismo mi uradili u toj situaciji. Vi to nećete prihvatiti, ali nema potrebe da govorite takve stvari za nas, jer mi smo mali, mi smo nebitni. Za nas je glasalo mnogo malo građana u odnosu na vas…
(Predsedavajući: Vreme.)
… zato ustanite i recite šta ćete da radite. Pustite ove priče. Dvanaest godina vlasti mi smo kao bili, a nismo. Onda mi pričamo o vašoj vlasti, šta ste vi uradili sa javnim preduzećima, sa poljoprivredom, sa pravosuđem. Za vreme tog pravosuđa…
(Predsedavajući: Vreme, molim vas.)
… gospodine Martinoviću, setite se kako su se sudije postavljale. Setite se Zakona o informisanju… (Isključen mikrofon.)

Reč ima gospođica Olgica Batić, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 106. stav 1. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Vi uporno dozvoljavate da se o svemu vodi pretres, samo ne o tački dnevnog reda. Kada na dnevnom redu bude tačka razno, onda može da se priča o ovome o čemu se sada polemiše. Ali, koliko ja znam, na dnevnom redu su dva zakona i to jako ozbiljna zakona. Koliko znam, imamo redosled narodnih poslanika koji su se prijavili za reč i koji verovatno ne mogu stići na red, ako se ovako nastavi, ni do nedelje, niti ćemo izabrati Vladu u nedelju.
Naravno, reklamirala sam samo povredu ovog člana, iako ima osnova za reklamiranje povreda više članova. Nadam se da ćete ubuduće samo voditi računa o vremenu koje narodnim poslanicima pripada po replikama, a ne da neko dobije tri minuta, neko dva minuta, a neko četiri minuta, kako se vama hoće. Hvala.

Hvala, gospođice Batić.
Reč ima gospodin Marijan Rističević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, bojim se da vi imate jedan Poslovnik za mene, a drugi za druge poslanike. Reklamiram član 107. stav 2. i član 103. stav 3. Član 103. stav 3. kaže da predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine, kada neko zatraži povredu Poslovnika, daje reč preko reda. Ja sam to zatražio pre dva govornika, ali nema veze, konačno sam dobio reč.
Hteo sam da reklamiram član 107. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnih poslanika drugom narodnom poslaniku. Vi to dobro znate, kao i ja. Pustili ste živahno da ova Skupština teče tim tokom, da se neposredno obraćaju jedni drugima. To se može podnositi do određene mere. Međutim, mislim da ste ovog puta prekršili Poslovnik i da ste dozvolili da se u tom neposrednom obraćanju malo i pretera. Dakle, sledeće posle toga može da bude nešto više od neposrednog obraćanja, pa bih molio da se to otprilike vrati, dok još ima nekih regularnih tokova, da se to vrati u regularne tokove.
Što se tiče Poslovnika, narušeno je malo i dostojanstvo Skupštine. Ovde se 4. juli spominje isključivo kao praznik nekog američkog naroda. Ovo je srpska Skupština. Ovde je nekad bila jugoslovenska Skupština. Tamo je bio Ivo Andrić, koliko se sećam, poslanik. Mislim da se on sada prevrće u grobu kada se o 4. julu govori samo kao o prazniku SAD. Mislim da je američki mozak dospeo u srpske klupe. Nemam ništa protiv, ali 4. juli je bio i dan nekog borca. Ja sam bio tipični antikomunista, ali se treba prisetiti da je to bio praznik jedne velike države koje interesima stranih država više nema, ta država je uništena. Nema ni tog praznika, ali zašto bi morali toliko da pominjemo taj američki praznik? Hvala.