Svakako imate pravo na repliku, Zoran Živković.
Pozivam poslanike da u početku našeg rada paze na to šta ćemo jedni drugima govoriti i da se ne obraćamo lično i da ne koristimo kvalifikacije iz života.

Obavešten sam o prezimenu mog prethodnika, sada sam se setio da je to odbornik u Skupštini grada Beograda, juče je ponovio to oko grama obećanja i tone rada, tu lošu metaforu.
Što se tiče mog imovnog stanja, naravno, bez obzira što sada imate malo više od 15 godina, malo toga znate.
Nemam ja nikakve vinograde i to ko vam o tome priča ta njegova pamet je na nivou koji ja neću da komentarišem, a vama dajem preporuku da ga ne slušate.
Ja nisam dobio nikakvu subvenciju nikada, to je dobilo jedno preduzeće gde sam ja bio suvlasnik, a vaš Aleksandar Vučić je dobio stan od države sa 20 i nešto godina na 15 dana pred početak bombardovanja 1999. godine, tada kada je još uvek bio patriota, tada kada je još uvek govorio o Ogulinu, o Karlobagu, o proterivanju ovih ili onih preko ovih i onih planina, i to je pitanje, a vas gospodin predsednik je platio porez na ekstra profit, to nije moja kleveta niti moja dosetka, to je fakat.
Prema tome, dokazano je sudski, po osnovu zakona, nije sudski , da je ostvario ekstra profit, što je naravno, za bilo koju moju, poslovnu aktivnost od 1986. godine do danas, niti je utvrđeno, bez obzira na velike napore raznih vlasti.
Konačno, moji naslednici su živi i zdravi, nisu u ovom parlamentu, ni direktno ni kroz metaforu i ja ljude koji sede u ovom parlamentu, nikoga od njih, nijednog pojedinačno niti grupno ne smatram svojim naslednikom. Hvala.

Molim vas da krug replika zatvorimo sa ovim, ali pravo na povredu Poslovnika, Veroljub Arsić.

Član 106,107. povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Kolega koji je govorio pre mene spominjao je i mandatara koji nije u ovoj sali i ne može da mu odgovori, spominjao je neka vremena kada su ovde ušli poslanici u farmerkama, pocepanim cipelama, i za 12 godina na vlasti nose danas odela i satove koje ja ne mogu da zaradim od poslaničke plate za 20 godina. Spominjao je neke poslanike koji su mu srušili vladu. Spominjao je poslanike koji su glasali za njegovu Vladu, pa su glasali protiv njegove Vlade. Spominjao je neke stanove u kojima ljudi žive, a ne spominju se stanovi koji su sticani da bi se neko bogatio.
Spominjao je Zakon o porezu na ekstraprofitu, a platila su ga samo dva čoveka zato što su oni koji su stvarno trebali da plate odjednom postali miljenici režima. Spominje se vreme uspešnih evropskih integracija tako što smo kršili prelemane na izvoz šećera u EU. Spominje se rad parlamenta koji je bio demokratičniji, a isključivan je bio televizijski prenos. Spominje se uspešan Poslovnik. Ovo je nastavaka onog prvog Poslovnika. To su sva ona ružna vremena koja bih ja hteo da zaboravim.
Ako neko kao kolega koji je govorio o svemu tome…
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam.
…uvideo je svoje greške iz svoje prošlosti i želi da ih ispravi u ovom parlamentu i da se…
(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme za povredu Poslovnika je dva minuta.)
… Evo, završavam rečenicu koju sam započeo. Dozvolite mi da završim.
(Predsednik: Produžili ste na još pet sekundi. Izvolite.)
Zahvaljujem.

Smatram da nisam povredila Poslovnik time što nisam sprečila poslanika Zorana Živkovića da iskaže svoju vrstu replike.
Gospodine Arsiću, ukoliko želite, Narodna skupština može da se izjasni o povredi Poslovnika u danu za glasanje?
(Veroljub Arsić, s mesta: Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate, postoji jedna izreka u našem narodu koja kaže: „Nije šija nego vrat“. Na to mi je ličila izreka kolege od malopre – nisam dobio ja, ali je dobila moja firma gde sam suvlasnik. Naravno da su to neposredno dobijena sredstva i priznao sve ono što je kolega Jovičić veoma temeljno izneo.
Sa druge strane, napominjanje Aleksandra Vučića i njegovog političkog delovanja… Znate, iza Aleksandra Vučića i njegovog političkog delovanja i delovanja SNS nisu ostale stotine hiljada ljudi bez posla, kao što su ostale stotine hiljada ljudi bez posla u prethodnih 12, 13 godina, nije ostala razorena privreda kao što smo je zatekli pre dve godine, kada smo preduzeli odgovornost vršenja vlasti, nije ostala privreda prepuštena tajkunima da rade šta hoće, nije ostavljena privreda prepuštena privatizacijama kumovskim, burazerskim, bahatim, nije ostavljena država da pluta i luta u bespućima novih zaduživanja koja su davana u potrošnju bez novih vrednosti, nije dočekana država sa izgrađenim koridorima, sa uređenim pravosuđem, sa uređenim sistemom. Ne, ostalo je razgrađeno, razrušeno, bez ikakvih mera i načela.
Neću da prihvatim takvu etiketu na Aleksandra Vučića i na SNS, naročito što je naša politika politika gradnje, politika nulte tolerancije za kriminal za korupciju, politika suočavanja sa svim izazovima našeg društva i neću etiketu koja ne stoji i koja nije iskrena.

Narodni poslanik Zoran Živković, pravo na repliku.
Pošto ste se udaljili od teme, po članu 104. zatvaram krug replika posle vas.
Molim vas da obratite pažnju na to što ćete izgovoriti. Izvolite.

Naravno, da neću da upadnem u zamku da govorim neistinu da bih dobio već naručeni aplauz svojih kolega. Naravno da je i to deo poslaničke prakse i nemam ništa protiv toga.
Samo hoću da vas podsetim, pošto ste vi, gospodine Babiću, nešto stariji od ovog kolege čije sam prezime uspeo da upamtim, a to je da se u vreme dok sam se ja bavio politikom pre ovih nekoliko meseci koji su iza nas, od 1997. godine kao predsednik Skupštine Grada Niša, od 2000. do 2003. godine kao savezni ministar unutrašnjih poslova, od 2003. do 2004. godine kao premijer i par navrata poslanik, što savezne, što republičke skupštine, ova država nije zaduživala, nego su dugovi vraćeni. Pet milijardi dugova je vraćano za jednu godinu. Zapošljavanje bilo pozitivno, odnosno da je trend bio pozitivan. Obnovljeno je sve ono što su socijalisti zajedno sa vama i sa NATO paktom uništavali u devedesetim godinama. Propast Srbije je počeo 1990. godine, a naravno da nije prekinut, na moju žalost, 5. oktobra, nego je to bila samo jedna mala šansa koja nije iskorišćena, a posebno u periodu od 2004. godine do dana današnjeg.
Ne vidim bitnu razliku u vremenu od 2004. godine do današnjeg dana, bez obzira ko je bio tada na vlast, u posledicama koje su te vlasti od 2004. godine do dana današnje nanele i privredi, i građanima, i pravu, i poštovanju i časti ove države. Devedesete godine, to je najgore vreme u istoriji Srbije. Ako hoćete, i od Karađorđa ili ako hoćete od Nemanje ili ako hoćete od Radovana nekog pra, pra, to je najgore vreme u istoriji ove zemlje.
Nemojte da se pozivate na to vreme, nije dobro ni za vas, nije dobro za bilo koga. Naravno da istorija to piše i naravno da ljudi koji žele da pamte činjenice to jako dobro znaju.
Nemam nameru da govorim o tome. Kao što ste videli, podneli smo 36 amandmana.
(Predsednik: Vreme.)
To je bila naša ideja za današnji dan.
(Veroljub Arsić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Po kom osnovu? Koji član reklamirate?

Član 106, 107. i 108.