Sami ste videli da sam pokušavala da privedem sednicu u tokove da razgovaramo isključivo o amandmanima. Molim vas za pomoć. Neću izricati opomene poslanicima. Rekla sam na samom početku da ću pokušati zajedno sa vama da sednicu vodim na jedan pravi i dostojanstven način i da svako obrati pažnju na način izlaganja, kako smatra da treba da stvara sliku parlamenta sam za sebe, tako da ću izbegavati bilo kakve mere.
Inače, mislim da je bilo sasvim dovoljno da isključim govornika koji je izašao iz teme.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, i dalje insistira na povredi Poslovnika.

Dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, ovog puta reklamiram član 108. To nije član koji je reklamiran. O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Zahvalan sam na tome što predsednik, odnosno predsedavajuća, to upravo čini, ali čini mi se da pojedini poslanici daju sebi za pravo da oni sami odluče šta je red na sednici Narodne skupštine i šta predsedavajući treba da radi.
Mislim da ne može narodni poslanik, ma iz koje partije bio, da preuzme ingerencije koje ima predsednik i da traži da gotovo on izvrši određenu egzekuciju i na način na koji je to rekao. Možda ja jesam povredio Poslovnik, ali Poslovnik kaže da to poslanik ne može da učini, može samo predsedavajući. Ja se predsedavajućem izvinjavam ako sam povredio Poslovnik, makar nisam povredio budžet Republike Srbije. Hvala.

Vi ne možete da povredite Poslovnik, ali dozvolite kolegama koji su novi poslanici ipak malo vremena da se upoznaju sa našim pravilima. Zahvaljujem.
Na član 4. i član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, prof. dr Janko Veselinović i Marko Đurišić.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz naše poslaničke grupe i ja podneli smo amandman na član 4. stav 1. i u vezi sa tim na član 39. stav 2. Predloga zakona o ministarstvima.
Naime, član 4. Predloga zakona ministarstvima reguliše nadležnost Ministarstva privrede i, između ostalog, kaže da je ovo ministarstvo nadležno za određivanje strateških ciljeva, unapređenje rada i poslovanja, nadzor i pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja u javnim preduzećima.
Mi predlažemo da se iza ovih reči dodaju reči: „iz svoje nadležnosti“. Time bi se zadržalo rešenje iz važećeg Zakona o javnim preduzećima, u kome se kaže da su nadležnosti nad javnim preduzećima predviđene resornim ministarstvima, odnosno da svako ministarstvo u skladu sa svojim resorom ima nadležnost nad određenim javnim preduzećima.
Zadržavanjem ovog postojećeg rešenja, time bi sprečili da se sva javna preduzeća stave pod nadležnost Ministarstva za privredu, jer bi to na neki način stvorilo monopol u okviru ovog ministarstva, dovelo do nagomilavanja velikog obima posla, do usporavanja rada, a dovelo bi u pitanje i stručnost prilikom pravljenja strateških planova, jer su javna preduzeća iz različitih oblasti i izbora stručnjaka za organe upravljanja u javnim preduzećima.
Dakle, zalažemo se za da ostane rešenje da javna preduzeća budu pod nadležnosti resornih ministarstava i u skladu sa tim, pored ove dopune u stavu 1, predlažemo da se briše stav 2. člana 39.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hteo sam samo da dodam nešto što je bila tema diskusije kada smo govorili o ovom zakonu u načelu. Kritikovao sam tada činjenicu da se članom 39. menja jedan zakon koji uopšte nije tema dnevnog reda i tada mi je predlagač zakona, gospodin Arsić, rekao kako je to bila praksa u nekom prošlom vremenu. Sećam se diskusije iz tog prošlog vremena, kada smo mi kritikovali takvu praksu. Sada pitam gospodina Arsića – da li on ima problem sa istinom? Da li je …
(Predsednik: Poslaniče, da li govorite o amandmanu?)
O amandmanu na član 39.
(Predsednik: Razumela sam da govorimo o prošlosti čitavo pre podne. Molim vas da govorimo o amandmanu.)
Članom 39. se menja zakon koji nije na dnevnom redu. Gospodin Arsić je govorio da je to moguće. Hteo sam da pitam, ako nije bilo moguće u prošlosti, …
(Predsednik: Molim vas diskusiju povežite sa javnim preduzećima.)
… što ste kritikovali, zašto je moguće danas? Govorim o činjenici da je Odbor za pravosuđe predložio amandman koji se sada menja i predlaže se da se promeni Zakon o centralnom registru. Želim da postavim pitanje gospodinu Arsiću, koji je jutros govorio o tome šta narod misli o ljudima koji ne uče na tuđim greškama.

Ne možete direktno da se obraćate poslaniku. Vi ste stari poslanik, znači znate da ne možete direktno da mu se obraćate. Izlazite iz konteksta amandmana.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Naravno, ne prihvatamo, kao član Odbora za pravosuđe, juče smo raspravljali o tome, ovakav amandman zato što smo do sada imali kroz ministarstva čiste partijske feude u javnim preduzećima. Dobro je da će se ovo na neki način centralizovati, izvršiti bolja kontrola. Dosadašnja praksa je bila takva da smo imali neka javna preduzeća koja su ušla u gubitke zbog ovakvog rada i kontrole.
Što se tiče ovoga što je gospodin, uvaženi kolega, rekao, mi ovde ne menjamo suštinski Zakon o javnim preduzećima ovim zakonom, već samo upućujemo te zakone na ovaj Zakon o ministarstvima, a verujem da će u nekom narednom periodu takva intencija dovesti do potpune promene Zakona o javnim preduzećima, odnosno da ćemo imati jedan novi zakon. Hvala.

Reč ima predlagač, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Ne razumem svog kolegu koji govori da se jednim zakonom ne mogu suspendovati odredbe drugog zakona. Šta ako imate dva zakona i hoćete da napravite jedan? Šta je tu sporno? Hoćemo li da donesemo zakon o prestanku važenja zakona, pa da onda pristupimo izradi novog zakona? Već sam vam dao primere iz prošlosti, da se to dešavalo. Zakone za koje ste vi glasali, menjali ste odredbe drugih zakona. Menjali ste odredbe iz 25, 30 zakona u jednom zakonu. To vama tada nije smetalo. Sada vam odjednom smeta. Stavljali ste odredbe u zakone koji nisu imali nikakve veze sa onim što je pisalo u njima i za to ste glasali. To vam tada nije smetalo, a sada odjednom počinje da vam to smeta i da vam bode oči. Rekao sam, čak sam naveo nekoliko primera. Ako hoćete, mogu još, nema problema.