Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da očigledno kolega, podnosilac amandmana, kada je u pitanju Zakon o ministarstvima, ima problem. Nisam ja kriv što je dok je on bio predsednik Vlade bilo vanredno stanje, koje je odlukom Ustavnog suda proglašeno neustavnim. Nisam ja kriv što su tu neustavnu odluku mnogi ljudi koji su trebali da odsluže kazne morali da budu suspendovani zato što je dokazni materijal pribavljen suprotno Ustavu Republike Srbije.
Republika Srbija ima prilično velike odštetne zahteve, ali to vanredno stanje, bez obzira kakvo je stanje bilo u državi, je bio zločin prema demokratiji. Tada su bile čak suspendovane, a kasnije je pokušano da se uvede kao praksa zabrana prenosa sednica Skupštine Srbije, kao da će narodni poslanici da izvrše državni udar.
O čemu pričate? Za vreme vanrednog stanja prodat je „Sartid“. Neko kaže – prodao ga je stečajni sud. Da, ali ne onaj u Požarevcu koji je bio nadležan, nego onaj u Beogradu koji je bio nenadležan. To je samo neko iz vaše Vlade mogao da naredi.
Šta je sa Agencijom za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka, koja je za taj „Sartid“ otpisala sve dugove koje su banke koje su mogle da rade i da budu likvidne, otpisalo sve dugove da bi privatizovano i to antidatumirano i vi kao član Vlade i onaj koga postavljate da bude direktor te agencije ne reagujete? To je milijardu dolara.

Vreme. Zahvaljujem.
Obaveštena sam, sedam replika, dva puta između vas. Pravo na repliku nemate više. Po članu 104. predsednik odlučuje o pravima iz stava 1. i 2. Replike nema. Vraćamo se na dnevni red sednice.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Ivan Karić i Aleksandar Senić.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, ovaj amandman se odnosi na prostor. Prostor zaista jeste životna sredina i planiranje prostora je od izvanrednog ekološkog značaja. Zbog toga smo iz ovog ministarstva izdvojili prostorno planiranje i potrudili se da predložimo stvaranje jednog novog ministarstva, a to je ministarstvo za zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje, upravo sa željom, a o tome su govorili i moji prethodnici, ako promenimo formu, da li će biti 16 ili 17 ministarstava, važnija nam je suština od forme. Zbog toga ovde tražimo da se promeni suština, jer je ona važna, a formalno ćemo povećati broj ministarstava.
Ako ne budemo imali posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, zahvataćemo i zalivaćemo poljoprivredne površine vodom četvrte klase. Nećemo prečišćavati industrijski i komunalni otpad. Imaćemo, nažalost, javna komunalna preduzeća lokalnih sredina koja nisu uključena u sistema sakupljanja i reciklaže otpada. Imaćemo i dalje 30.000 građana koji su zaposleni u sivoj zoni upravljanja otpadom. Imaćemo uvoz i izvoz otpada prepušten crnom tržištu. O tome su govorile moje kolege i iz pozicije i opozicije. Što pre bi trebalo da radimo na novom zakonu o upravljanju otpadom, koji i dalje nije usvojen i ono što je veoma važno, nećemo imati samo 15% ambalažnog otpada koji se reciklira, nego ta cifra mora da bude 60, 70 ili 80%. Hvala.

Na naziv iznad člana 7. i član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo, poštovane predsednice, naš predlog je da se član 7. i naziv iznad člana 7. menjaju. Hteo bih samo da obrazložim zašto imamo takav stav.
Ovde imamo jednu specifičnu situaciju, kao i u prethodnom amandmanu i u članu. Dakle, predlog gospodina Arsića Zakona o ministarstvima podrazumeva da postoji 16 ministarstava buduće Vlade, a budući da naš predlog podrazumeva da postoji devet ministarstava, onda je neophodno da izvršimo jednu vrstu pomeranja kada se tiče sadržine članova Zakona o ministarstvima, kako bi naši predlozi bili međusobno dobro usklađeni. Tako da, ovaj amandman se tiče Ministarstva odbrane. Tekst ovog amandmana poklapa se u ovom delu koji se menja, u odnosu na članove, sa onim što je došlo od gospodina Arsića.
Hteo bih samo da dodam dve stvari. Jedno je da ne postoji ni jedan kriterijum koji možemo da uzmemo ovde za argumentaciju za ovo Ministarstvo odbrane, na osnovu kojeg bismo mogli da zaključimo da u Srbiji ne treba da postoji Ministarstvo odbrane. Ako uzmemo taj istorijski kriterijum, prosto, to je jedno staro ministarstvo, postoji životni kriterijum, moramo da uredimo našu državu pa i u ovoj oblasti i mi smo saglasni sa sadržinom vašeg člana 12, odnosno člana 12. koji je predložio gospodin Arsić, samo predlažemo da se taj član premesti i pozicionira u Predlogu zakona o ministarstvima kao član 7.
Moram samo jednu veoma kratku dopunu. Da bismo dobro učestvovali u ovoj raspravi o amandmanima, neophodno je da pročitamo sve amandmane. I ova moja sugestija usmerena je ka gospodinu Jovičiću. Hoću samo da mu kažem da naš predlog podrazumeva da postoji Ministarstvo prosvete, nauke i kulture i ono je predviđeno kao tačka 9, odnosno ministarstvo broj devet. Hvala vam.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Ivan Karić i Aleksandar Senić.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem se.
Mi smo ovde predložili da se iz Ministarstva energetike i rudarstva izdvoji deo prirodnih resursa i spoji u jedno novo jedinstveno Ministarstvo zaštite životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje sa željom da se površina zaštićenih područja u Srbiji sa 520.000 hektara podigne na svetski i na evropski nivo, da kažemo da postoji nedovoljno planske i strateške iskorišćenosti akata kod upravljanja prirodnim resursima, a prirodne resurse čini i zemljište, i da sa jednom dobrom strategijom, kroz jedno novo Ministarstvo, na najbolji mogući način upravljamo tim sistemima.
Ono što je takođe važno da u narednih šest meseci, ukoliko bismo imali jedno posebno Ministarstvo, možemo da obezbedimo garantovano 10.000 novih radnih mesta, pre svega, u oblasti upravljanja otpadom i da može da se omogući 150 miliona evra direktnih investicija u oblast zaštite životne sredine, obnovljive izvore energije i zelenu ekonomiju.
Ono što su procene UN za sledećih 20 godina je da će samo investicije u zelenu energiju premašiti 350 milijardi dolara, dok će 200 milijardi dolara biti uloženo u razvoj i ozelenjavanje saobraćajnog sektora, 134 milijarde dolara u sektor građevinarstva i turizma i više od 100 milijardi dolara plan upravljanja otpadom i vodnim resursima, a 76 milijardi dolara za povećanje efikasnosti u industriji. Zbog toga znači zelene ekonomije, zelene privrede i zbog toga svi ovi naši amandmani. Zahvaljujem se.

Na naziv iznad člana 8. i član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala predsednice. Ovo je jedan od suštinskih amandmana gde, kao što ste imali priliku da vidite, mi predlažemo Ministarstvo gde bi bili sadržani poslovi poljoprivrede, zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Čuli smo više koncepata, više načina kako se sagledava ova oblast, i naravno svako ima pravo da brani svoj odnos prema tome, ali upravo ideja da se u jedno ministarstvo stave ove tri nadležnosti polazi od toga da se takvim rešenjem upravo na najbolji način vrši subordinacija između ova tri važna segmenta društva.
Imali smo puno prilike i pojedinačno i kao građani, i kao političari, privrednici da se srećemo sa situacijom da vas oko nekih stvari koje su vezane za gradnju, Ministarstvo za zaštitu životne sredine vraća, šalje na šalter kod Ministarstva za građevine, za planiranje ili o poljoprivredi da ne govorim, to je još gori slučaj. Kad bi to bilo u jednom ministarstvu, na čijem čelu, znači jednom od ovih devet, bi bio odgovorni političar, znači ne neko ko je tu pao sa ove ili one grane, nego pravi političar, ne govorim ništa lično ni o jednom ministru do sada ni u budućnosti da vam bude jasno, a da ispod njega u organizaciji imamo tri državna sekretara, jednog za poljoprivredu, jednog za zaštitu životne sredine, jednog za prostorno planiranje, sa svim službama, sa svim onim što čine sadašnja ministarstva mi bismo imali situaciju da imamo jedan zajednički rad oko iste stvari. To bi sprečavalo mogućnost da jedno ministarstvo igra sa drugim ping-pong sa ljudima, sa klijentima koji žele da dobiju ovu ili onu dozvolu, potvrdu, saglasnost ili bilo šta. Time bi se ostvario jako brzo koncept….
(Predsednik: Vreme, izvinjavam se, dva minuta.)
…. kojim se sada na slab način pokušava zameniti ova kancelarija za brze odgovore.