Hvala lepo.
Na pragu smo glasanja i ovo će biti prvi zakon, odnosno prva dva zakona koja ćemo da usvojimo i bilo bi jako loše da to uradimo protivno Ustavu, a to će biti protivno Ustavu ako se ne usvoji naš amandman na član 41. koji glasi – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana, od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
U Predlogu zakona je dato rešenje da ovaj zakon važi od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a ne od dana posle objavljivanja što je loše rešenje. Prvo, to je protivustavno.
U članu 196. Ustava stav 4. piše da zakoni važe osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, osim ako postoji veoma opravdan razlog da počne da važi ranije, a kao razlog za taj kraći rok ovde se navodi u vašem Predlogu zakona da će ne donošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija.
Besmisleno. Postoji tehnička Vlada i može da radi još dva, tri meseca. Ne postoji nikakvo ugrožavanje rada organa i organizacija, naprotiv. Ovo je samo jedno silovanje da bi se sutra izabrala Vlada.
Postoji jedno rešenje koje je moguće, mada bi to bio jedan viši nivo političkog silovanja, da zakon važi od trenutka usvajanja, ali mislim da nema potrebe za tim. Logično rešenje je da ako već ne čekamo rok od osam dana da zakon važi od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Ovako ćemo imati problem, da ako bude rešenje kao što je dato, da ne znamo od kog trenutka važi ovaj zakon.

Vreme. Dužna sam da vas upozorim na vreme.

Mi ne znamo u kom trenutku je odštampan taj „Službeni glasnik“.

Zahvaljujem.
Imali ste 16 sekundi duže.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogao bih čak u mnogim stvarima da se složim sa prethodnim kolegom, ali da li stvarno imamo toliko vremena?
Srbija više nema ni trenutka za gubljenje. Možda to vama izgleda kao floskula. Pogledajte malo kako izgleda otplaćivati kredite danas koje Republika Srbija otplaćuje, koji su podizani 2005, 2006, 2007. godine. Samo marta meseca oko 170 miliona evra i svaki mesec je takav.
Potpuno se slažem da se možda žuri, ali nemamo ni vremena kao što je imao Vojislav Koštunica da Vladu pravu tri ili četiri meseca. Potrebna nam je Vlada što pre koja će da preuzme odgovornost, Vlada koja će da ispunjava ono što je obećavano na izborima i ne vidim šta je sporno hoće li predsednik Republike Srbije danas potpisati Ukaz o proglašenju zakona ili sutra? Ipak ćete morati da pitate predsednika Republike. Što se nas tiče ovo zakonsko rešenje je potpuno u redu. Postojeće je.

Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Ne mogu se složiti sa amandmanom podnosioca. Iz jednog razloga razumem donekle pravnu nepismenost, ali do danas ova Skupština kao i sve Skupštine pre ove Skupštine usvajale i predlagale da upravo zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“ i apsolutno ne vidim šta je to protiv Ustava.

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O VLADI
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Branka Karavidić, Ivan Karić i Biljana Hasanović Korać.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Izmene Zakona o Vladi su u jednom članu koji u osnovnom predloženom tekstu glasi – predsednik Vlade može da osnuje savet za ekonomski razvoj, savet za državne organe i javne službe i druge savete.
Amandman koji podnosim glasi da se doda rečenica – sastav saveta određuje se aktom o njegovom osnivanju tako da u savetu mora biti zastupljeno najmanje 30% članova saveta koji su pripadnici onog pola koji je manje zastupljen u savetu.
Ovaj amandman idealno dolazi na sve što smo čuli i što ima težinu javnog izgovorene reči da se namerava politika celovitog pristupa, ustavnom rešenju politike jednakih mogućnosti, da se namerava da se rodna ravnopravnost radi kroz svako ministarstvo i zadatkom svakog ministra. Tu ponavljam da ću vrlo čvrsto se držati obećanja koje sam čula i svakog ministra pitati šta u njegovom ministarstvu daje kao rezultat primenu rodnih politika. Ovaj amandman koji je pred vama omogućava da se svi zajedno obavežemo, da podržimo sjajne, stručne žene koje inače malo ko vidi kada treba raditi predlaganja imenovanja, predloge za pozicije u jednom ovako važnom telu kao što su saveti koje Vlada može da osnuje.
Ako zaista stojimo iza reči koje delimo, kada govorimo da će biti organizacione strukture umesto Uprave za rodnu ravnopravnost onda je ovaj amandman idealna prilika za sve nas da pokažemo delima da želimo žene Srbije, njihovo znanje, njihovu dobru volju, njihovu stručnost, njihovu odgovornost, da ih želimo obavezno u Vladi.
Želimo da bude i 30% muškaraca, ako onaj ko predlaže savet sam vidi koliko ima na raspolaganju sjajnih žena koje su zaslužile da svoje znanje i sposobnosti stave u službu rada u savetu Vlade.
Zato sam zadovoljna što se dogodilo da ova dva zakona idu jedan za drugim i da omogući svaku šansu da dokaže da je važno šta se radi, a ne šta se priča. Hvala.

Nisam vas prekidala. Pretpostavljam da ste koristili vreme poslaničke grupe.