Poštovana gospođo predsednice Skupštine Republike Srbije, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje nesumnjivo podržati kompletan set pravosudnih zakona o kojima raspravljamo i to ne samo danas već o kojima ćemo raspravljati i sutra i verovatno prekosutra i narednih nekoliko dana sve dok ne završimo raspravu u celosti.
Odmah i na početku da se krene pažnja barem zbog onih koji prate ovu javnu raspravu da se radi o izmenama pojedinih pravosudnih zakona koji iziskuju tzv. urgentne ili nužne izmene. Pre svega zbog toga što je Republika Srbija preuzela obaveze prema EU, obaveze koje se vezuju za poglavlje 23. i 24. Obaveze koje je preuzela Vlada u ranijem sazivu sa premijerom Ivicom Dačićem nastavlja ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem i to intenzivno pridržavajući se isključivo odredaba Sporazuma o pridruživanju.
Naravno da ove izmene koje su nužne neće zaustaviti proces konačnog uspostavljanja zakonodavnog sistema na najbolji mogući način, a to je donošenje celovitih zakona, pa bih vas zamolio, gospodine ministre, da u tom pravcu, pored toga što ste istakli činjenicu da Vlada, što zaista i jeste tako, naročito resorno ministarstvo, analizira potrebu donošenja celovitih zakona, da je ta već potreba proistekla iz same sudske prakse.
Konkretno, kada govorimo o Zakoniku o krivičnom postupku, javno-tužilačka istraga je iznedrila veći broj manjkavosti, problema u sudskoj praksi, problema sa kojima se suočavaju sudije i sudovi, problema sa kojima se suočavaju tužioci, kako u materijalnom, finansijskom smislu reči, tako i u smislu postojanja adekvatnih procesno-pravnih rešenja.
Naravno da će se u tom smislu nakon sveobuhvatne analize pristupiti donošenju celovitog, jasnog i preciznog Zakonika o krivičnom postupku.
Ono što je danas predmet naše rasprave jesu tri izmene i dopune zakona - Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakon o izvršenju vanzavodskih mera i izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku.
Ako posmatramo komparativno, ZIKS, dakle Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, kao i Zakon o izvršenju vanzavodnih sankcija i mera, doći ćemo do jedinstvenog zaključka, a to je da ova dva zakonska akta imaju istu svrhu. Pre svega, specijalna i generalna prevencija sa ciljem resocijalizacije i reintegracije osuđenih u društvu.
Osuđenim licima se nakon represivnog tretmana koji počinje kroz prinudu, a prinuda počinje od izricanja adekvatne krivične sankcije na zakonu zasnovane, mora omogućiti da prihvatanjem osnovnih i elementarnih moralnih vrednosti mogu da se vrate u društvo, mogu da formiraju svoj lični etički kodeks, mogu da se vrate u svoje porodice, u svoje okruženje, u mesta gde žive i rade. Na koji način? Pre svega, podizanjem kapaciteta kazneno-popravnih zavoda, okružnih zatvora i ostalih organa i tela u sklopu ustrojstva kazneno-popravnih ustanova koje su definisane odredbama ovog zakona.
Ono što je jako važno istaći jeste da kroz dozvoljene mere represije, a ta represija nesumnjivo postoji, jer se resocijalizacija i sprovodi represivnim tretmanima u granicama gde je to i kada je to dozvoljeno, mora ostvariti poštovanje ličnosti osuđenih lica u kazneno-popravnim ustanovama, poštovanje njihovih elementarnih prava koja su pre svega garantovana Ustavom, zatim garantovana međunarodnim konvencijama, Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i svim ostalim međunarodnim pravnim aktima i drugim aktima iz pozitivno-pravnih propisa našeg sistema.
Kada govorimo o novinama u ovim zakonskim aktima, ono što je više puta ovde navedeno jeste da je kvalitativan pomak u ovom zakonskom rešenju primena instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija.
Gospodine ministre, s obzirom da se sudija za izvršenje krivičnih sankcija pojavljuje po funkcionalnoj nadležnosti kao sudija pojedinac, po stvarnoj nadležnosti kao sudija višeg suda, a po mesnoj nadležnosti kao sudija suda gde se nalazi kazneno-popravni zavod u kome osuđeni izdržava izrečenu krivičnu sankciju, čuo sam jedan komentar, da viši sudovi, navodno, nemaju potencijal i nemaju kadrovsko rešenje. To ni u kom slučaju ne može da se prihvati, jer činjenično ne stoji.
Podsećanja radi, do donošenja zakona o uređenju sudova nedavno okružni sudovi, kasnije viši sudovi su imali vrlo male nadležnosti, naročito u građansko-pravnoj materiji gde gotovo da nisu imali posla. Tek sada, od donošenja novog zakona o uređenju sudova, proširen je krug nadležnosti i obim poslova koje obavlja viši sud, pa je nesumnjivo da ni u kom slučaju neće biti dodatan teret sudijama koji i onako imaju malo posla da se posvete ovom zadatku. Zašto? Jednostavno, iz razloga što barem u višim sudovima moraju postojati usko specijalizovane sudije sa dugogodišnjim radnim iskustvom, koje kroz edukacije koje moraju postojati, koje se moraju uvesti, će biti osposobljeni za ovakav posao koji im ovaj zakon nalaže.
Ono što je veoma važno da se istakne jeste činjenica da upravo te sudije imaju ogroman stepen odgovornosti. Opet iz razloga koji su stručnoj javnosti više nego dobro poznati, pred sudijama za izvršenje krivičnih sankcija u postupcima se pojavljuju sva načela procesno-pravne prirode prisutna u procesno-pravnim zakonima i načelo dvostepenosti, imajući u vidu da se na odluku sudije za izvršenje krivičnih sankcija može izjaviti žalba vanraspravnom veću istog suda. Dalje, načelo kontradiktornosti kroz izvođenje dokaza, omogućavanjem osuđenom da kao stranka koja aktivno učestvuje u postupku, može predlagati dokaze. Ti se dokazi izvode i na osnovu tih dokaza se donosi adekvatna odluka ne u obliku kako je greškom rečeno i navedeno u zakonskom tekstu, već u formi rešenja.
Svakako da je taj kapacitet odgovornosti sudije za izvršenje krivičnih sankcija i te kako velik upravo iz ovih razloga koje sam naveo. Ali, treba zarad javnosti istaći i ono što je veoma važno. Sudija za izvršenje krivičnih sankcija nije prva instanca uvek, već se njegovo sudovanje pojavljuje tek nakon iscrpljivanja drugih sredstava, a to je podnošenje pritužbe upravniku kazneno-popravnog zavoda, potom direktoru uprave, ovde prisutnog, a onda naravno da pravo na sudsku zaštitu podrazumeva izdizanje pravno zaštitnih traženja osuđenih lica na nivou sudova, a to su u konkretnom slučaju viši sudovi.
Što se tiče odredaba zakona i jednog i drugog, i ZIKS-a i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, potrebno je istaći da pored ušteda kao jednog od ciljeva smanjenja tereta po budžet, a opet zarad pravilnog informisanja javnosti, vanzavodske sankcije se ne izriču osuđenima za najteža krivična dela. Oni ne mogu dobijati benefite, ne mogu dobijati povoljnosti koje se vezuju za izdržavanje kazne tzv. kućnog zatvora. Ne mogu biti uvek pod elektronskim praćenjem. Stepen društvene opasnosti, kao i kvalifikacija krivičnog dela, a naročito težina krivičnih dela ukazuje da to ne mogu da budu lica koja su učinioci onih najtežih krivičnih dela. Međutim, i u jednoj i drugoj situaciji i shodno odredbama i jednog i drugog zakona, cilj je jedinstven – sprečiti recidiv, sprečiti povrat, omogućiti da se smanji broj učinilaca krivičnih dela, a da oni učinioci krivičnih dela koji su osuđeni mogu što pre na što adekvatniji način biti vraćeni u društvo i biti korisni članovi društva.
Ovde je bilo dosta rasprave oko toga kako to postići. Pa upravo na osnovu finansijskih sredstava koja su dobijena kroz ove uštede. Potrebno je izvršiti ulaganja kako u kazneno-popravne zavode i ustanove, njihovu materijalnu, tehničku i svaku drugu opremljenost, a naročito edukacija i podizanje stručnih kapaciteta zaposlenih u ovim ustanovama.
Gospodine ministre, istakli ste jednu činjenicu u jednu novinu, a ta novina predstavlja novi status zaposlenih u kazneno-popravnim ustanovama, koji sada dobijaju kategoriju službenih lica. Samom tom činjenicom njihova odgovornost je povećana, naročito u slučaju protivpravnog delovanja, gde postoji mogućnost da kvalifikacija takvog protivpravnog delovanja može biti i krivično delo zloupotrebe službenog položaja ili zloupotrebe položaja odgovornog lica. Naravno da to i te kako postaje ne samo odgovornost, već i obaveza svih zaposlenih u kazneno-popravnim ustanovama da svoj posao obavljaju na najbolji mogući način.
Da bi ga obavljali na najbolji mogući način, nije dovoljno da se podiže taj kapacitet upravo u kazneno-popravnim ustanovama. Potrebno je da i one ustanove koje sarađuju sa kazneno-popravnim ustanovama imaju isto takav stručni kapacitet, pre svega centar za socijalni rad, kao organ starateljstva, kao i druge institucije, jer da ne zaboravimo, u ovom zakonu, a nadam se da će podzakonskim aktom biti rešeno, je izostavljeno nešto što je obaveza poverenika, a obaveza poverenika pored dostavljanja izveštaja, kao što je sistematizovano, podrazumeva da u tom izveštaju poverenik obavesti onoga kome podnosi izveštaj da li je komunicirao, ostvario kontakte, kakve vrste sa organom starateljstva, drugim ustanovama, naročito specijalizovanim ustanovama koje mogu biti od pomoći prilikom resocijalizacije učinilaca krivičnih dela.
Jedna od novina koja ovde nije pomenuta jeste da kod odlaganja izvršenja kazne zatvora, onaj ko je već osuđen i nalazi se na izdržavanju kazne zatvora ne može tražiti odlaganje za novu izrečenu kaznu. Naravno da je to jedna od pozitivnih promena u ovim tekstovima zakona.
Kada govorimo o Zakoniku o krivičnom postupku, imamo jednu veliku potrebu svi mi zajedno, a naročito stručna javnost, da sve one vrste protivpravnog delovanja sistematizujemo u zakon. Odlična su rešenja koja su u ovom zakoniku predviđena, pre svih da sada isključivo sud može da da nalog za bilo kakvu vrstu prikupljanja elektronskih podataka, kao i podataka o ličnosti, kako bi se izbegla samovolja, arbitrarnost i svaka druga pojava koja je negativna pojava za društvo.
Međutim, ono što je i te kako potrebno, gospodine ministre, nadam se da će vaše ministarstvo u tom pravcu preduzeti važne korake, to je da se zakon dopuni onim što je do sada ostalo kao jedna vrsta praznine. Naime, mi smo izvršili dekriminalizaciju krivičnog dela klevete, to je dobro, što je jedan demokratski progres, ali smo isto tako omogućili da se kroz sve vidove informisanja, sva sredstva informisanja pojavljuje nešto što ne sme da se pojavljuje, da se vođenje postupaka, naročito krivičnih postupaka, vrši preko štampe, preko stubaca u štampi, da se objavljuju podaci koji ne mogu biti objavljivani, da se objavljuju informacije, pa čak i dokazi koji se vezuju za pretkrivični postupak, za istražni postupak.
Jako je važno da se sistematizuje mera kojom će se sprečiti ovakva vrsta zloupotreba, a naročito zloupotreba koja podrazumeva uticaj na pravosuđe, uticaj na svedoke, uticaj na sve aktere krivičnog postupka.
Ne može se ni u kom slučaju prihvatiti činjenica da se pre stavljanja optužnice na snagu ili pre donošenja prvostepene presude, bez obzira na transparentnost rada sudova, omogući da javnost bude upoznata sa informacijama i činjenicama koje mogu biti isključivo predmet ocene sudova u samom dokaznom postupku.
Imamo situaciju da se kroz neovlašćena tonska prislušivanja, kroz neovlašćeno slušanje tuđih razgovora, neovlašćena snimanja pojavljuju mnogi, naročito javne ličnosti, naročito su na udaru funkcioneri, ličnosti koje obavljaju i javne funkcije i sve ono što podrazumeva značaujna mesta u sistemu aparata države, odnosno Republike Srbije.
Takvo zaštićeno dobro, a zaštićeno dobro jeste neovlašćeno snimanje i prisluškivanje, mora da zasluži adekvatan krivično-pravni tretman, a to znači da krivična dela koja se vezuju upravo za ovakva protivpravna delovanja moraju da budu sankcionisana daleko strožijom krivičnom sankcijom, kako bi se sprečile pojave koje su se u sudskoj praksi pojavile kroz donošenje sudskih presuda.
Poslanička grupa SPS raspolaže sa saznanjima da su sudovi već doneli sudske odluke kojima su pre svega inkriminisane radnje koje se vezuju za neovlašćena tonska prisluškivanja, slušanja itd, doživele sudski epilog, da se u dokaznom postupku utvrdila krivična odgovornost i učinioci takvih krivičnih dela ili nedela kažnjeni.
Naravno da iz toga treba iskustva i pouke da izvuku oni koji takva protivpravna delovanja preduzimaju, kako ih nikada više ne bi preduzimali. Ali, smatram da je ova dobronamerna sugestija i te kako značajna, kako bi se i Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku upotpunio sa onim što podrazumeva krivično-pravnu zaštitu i ovakvog ponašanja.
Na kraju, želeo bih da istaknem da sve ovo što je navedeno, kako u tekstovima predloženih zakona, tako i ono što je rečeno danas ovde u rasprava je već doživelo realizaciju u praksi.
Sa ponosom mogu da istaknem da je Užice, grad iz koga dolazim, dobilo povereničku kancelariju za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera. Nije to jedini grad u Srbiji i ne treba da bude jedini, svi gradovi u kojima postoje viši sudovi sa svojom teritorijalnom nadležnošću treba da imaju takve kancelarije i naravno da povereničke službe u upravi sa povereničkim kancelarijama, prema teritorijalnoj nadležnosti viših sudova, moraju da pokažu pune rezultate u svom radu. Kroz praćenje, kroz nadzor nad izvršenjem vanzavodskih sankcija i mera, uveren sam da je to u praksi već započelo na adekvatan način, ali sam još uvereniji da se upravo u te kancelarije i u tu struku mora uraditi i uložiti još mnogo više, kako bi se stručni kapacitet i sve ono što podrazumeva pravilan pristup ovakvom radu omogućilo na najbolji mogući način.
Još jednom, pošto će biti još dovoljno vremena za diskusiju po ovim pitanjima, podvlačim da će poslanička grupa SPS iz svih ovih razloga koje sam istakao podržati kompletan set pravosudnih zakona. Hvala.