Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko reči o svakom od ovih zakona koji su danas pred nama, želim da kažem i sledeće, da iskoristim priliku da kažem da je jutros Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao ove predloge zakona jednoglasno.
U ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije hoću na početku da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati sva ova tri predloga zakona u načelu iz više razloga. Sigurno je jedan od osnovnih razloga taj što su ovi predlozi zakona koji su danas pred nama dobili veoma povoljne i pozitivne ocene od nadležnih stručnih tela Saveta Evrope, jer ovim zakonima mi jednostavno naše zakonodavstvo upodobljavamo zakonodavstvu Evropske unije kojoj težimo. To treba da imamo u vidu kada danas razgovaramo o ovim zakonima, a takođe i to da nas očekuje u vrlo skorijoj budućnosti i takozvano poglavlja 23. i 24., o kome će se razgovarati, i sigurno da ovi zakoni su jedan od razloga, i oni budući, koje ćemo i sutra ili prekosutra imati na dnevnom redu, kao i ove druge koje prema mojim saznanjima Ministarstvo pravde i priprema. Sve je to u nameri i želji i obavezi da naše zakonodavstvo ne samo krivično-pravno, nego i građansko-pravno i upravno-pravno upodobimo zakonodavstvu Evropske unije.
Kada je reč o ova dva zakona, Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija i Zakonu o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, iz jednog postojećeg zakona Ministarstvo je pripremilo dva postojeća zakona i ovaj drugi zakon je izašao kao poseban zakon iz ovog prvog zajedničkog zakona koji je ranije rešavao ovu problematiku. Ono što je za poslaničku grupu JS je bitno da imamo u Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija novi institut, kao što je i ministar rekao, i u zakonu je lepo objašnjeno, a to je sudija za izvršenje krivičnih sankcija kao specijalni sudija pri višim sudovima, koji će se starati i brinuti o svemu kako se sprovode sankcije i o zaštiti prava Ustavom garantovana i drugim zakonima svih osuđenih lica koja su upućena na izdržavanje ovih kazni.
Ovim zakonom je određena uloga i nadležnost ovih sudija za izvršenje krivičnih sankcija i mislim da posebno o njima ne treba razgovarati, već samo treba podržati napore Ministarstva da kroz ovaj zakon reši na primeran način ovu materiju.
Više bih vašu pažnju zadržao na ovom drugom zakonu, a to je Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera. On je vrlo bitan zato što ima, kao što i statistika govori, povećan broj izvršioca krivičnih dela, ali naročito koja su sankcionisana raznim zakonima, a naročito onih, da upotrebim taj izraz, lakših krivičnih dela odnosno gde su predviđene manje vremenske kazne za učinioce takvih krivičnih dela. Kroz ovaj Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera mi kao društvo želimo da pomognemo tim učiniocima krivičnih dela da više to ne rade. Da jednostavno i oni shvate da su u jednom trenutku svoje slabosti, neodlučnosti ili ne znam čega učinili neko krivično delo, a upućivanjem u zavodske ustanove možda bi došli u goru situaciju da u druženju i razmeni iskustava sa učiniocima težih krivičnih dela, koji se nalaze na izdržavanju kaznenih mera u zavodima za izdržavanje kaznenih mera, došli u takvu situaciju da po izlasku iz tih ustanova ponovo učine krivično delo.
Sa druge strane, kao što smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina ministra, i država na ovaj način ima veliku korist jer smanjuje troškove za boravak ovih lica u zavodskim ustanovama, a takođe ima korist što oni kroz javne i druge radove izdržavaju te svoje kazne kao alternativne kazne, a istovremeno i pomažu ne samo sebi nego i društvu.
Zato ćemo kao poslanička grupa podržati ovaj zakon.
Kada se radi o trećem zakonu koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku posebno bismo pohvalili ovo poboljšanje teksta u smislu da se zabranjuje prisustvo učiniocima krivičnih dela tamo gde su učinili krivično delo. Ministar je pominjao sportske priredbe koje su nažalost ove države i ovog društva postale u mnogo čemu mesta gde se odigravaju i događaju određena krivična ponašanja koja dolaze pod udar zakona. Baš upravo nosioci takvih ponašanja su određeni povratnici, ljudi koji su i ranije činili ista ili slična krivična dela na sportskim ne terenima, nego na gledalištu.
Mislim da ovde nije pomenuto, ali verovatno u širem obrazloženju je i to podrazumevano, da se zabrani prisustvo određenim učiniocima krivičnih dela, kao što su javna okupljanja, diskoteke, restorani itd, gde se takođe čine razna krivična dela, nasilničko ponašanje, određena dela iz oblasti seksualnog krivičnog dela itd.
Tako da mislim da je na ovaj način dobro uočeno u postojećem zakonu da je to bila, da ne kažem manjkavost, određeni nedostatak, upravo na ovaj način mi dopunjavamo te članove zakona koji regulišu tu oblast.
Takođe je dobro uočeno da se kod priznanja krivice prihvati ono što je praksa pokazala, a to je da se može sporazumno priznanje krivice sada u ovom predlogu novog zakona sačiniti do završetka glavnog pretresa što je vrlo pozitivno, jer će to siguran sam dati određene rezultate da će mnogi koji se nalaze u procesuiranju do kraja glavnog pretresa iako nisu na početku prihvatili da bude postignut sporazum o priznanju krivice i na taj način takođe se smanje troškovi i sudskih i drugih postupaka, i da činioci takvih krivičnih dela u sporazumu sa tužiocima prihvate određenu krivicu i normalno prihvate određenu sankciju.
Iz svega, da ne bih dužio, pošto su stvari poznate, još jednom bih pohvalio ministarstvo na naporima koje je učinilo da nam prezentira, ne samo ova tri zakona i sutra pet, nego i ovaj što radi na drugim zakonima i u ime poslaničke grupe JS još jednom kažem, mi ćemo dati podršku ovim zakonima i za njih glasati u danu za glasanje i kada bude u načelu i u pojedinostima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović, neka se pripremi narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, svi znamo da su različiti osnovi za izricanje krivičnih sankcija. Nekima se krivične sankcije izriču zbog toga što su počinili najsurovija i najbrutalnija krivična dela, nekima zbog krivičnih dela koja su učinili u saobraćaju, a nekima zbog učinjenih prekršaja kao najblažih, nedozvoljenih oblika ponašanja.
Međutim, ako želimo da znamo u kakvoj državi živimo i koji smo civilizacijski nivo postigli kao država, a i kao društvo moramo znati kakav je odnos države upravo prema tim licima prema kojima je izrečena neka krivična sankcija ili mera. U tom smislu mislim da su jako važne dve stvari. Prvo, da li se u tom postupku izvršavanja krivičnih sankcija poštuju osnovna ljudska prava i elementarno ljudsko dostojanstvo ne samo oni koji su osuđeni, odnosno lica kojima se izriče krivična sankcija, već i članovima njihovih porodica koji vrlo često trpe posledice, a ostaju negde van našeg vidokruga. Druga stvar, da li sva osuđena lica imaju ili nemaju isti tretman, bez obzira na njihova i lična svojstva kao što su pol, vera, nacionalna pripadnost, ali moram da naglasim, i politička pripadnost, dakle da li u tom smislu s obzirom na ta svoja lična svojstva imaju ili nemaju jednak tretman.
Izvršenje krivičnih sankcija pored pravosnažne presude u tom smislu predstavlja na neki način krunu krivičnog postupka i ako u izvršavanju krivičnih sankcija postoje propusti onda u vodu padaju i dobri zakoni i efikasni krivični postupci i stručne sudije. Izvršenje krivičnih sankcija je ogledalo svih nas, pre svega naravno Vlade i resornog ministarstva, ali i svih nas koji u Srbiji živimo. Zbog toga su važna ova dva zakona koja se danas nalaze na dnevnom redu.
Moram da kažem da je primetno angažovanje domaćih stručnjaka, ali i stručnjaka iz Saveta Evrope i pretpostavljam da je s tim u vezi i uvedena kontrola izvršenja krivičnih sankcija od strane Narodne skupštine, što mene posebno raduje zbog toga što smatram da neće sada samo tabloidi moći pomno da prate izvršenje krivičnih sankcija, već ćemo to moći da radimo i mi narodni poslanici.
Slažem se sa ministrom da je uvođenje novog instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija pomak u odnosu na sudsku zaštitu osuđenih lica, ali ipak imam jednu malu dilemu i nadam se da ćemo o tome razgovarati još.
U obrazloženju predloženih zakona kažete da uvođenje instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija neće izazvati dodatne troškove i da je sadašnji broj sudija viših sudova sasvim dovoljan da bi se izvršila ova odredba zakona. Za razliku od toga ja zaista mislim da postojeći broj sudija viših sudova nije dovoljan i ne samo da nije dovoljan broj sudija, već i obim poslova i nadležnosti koje im se u poslednje vreme bez nekog posebnog reda i sistema stalno dodaju i proširuju, bojim se da će izazvati to da neće moći da izvršavaju ne samo postojeće nadležnosti i već dodatne koje se ovim zakonom propisuju.
Mislim da uz najlepše želje, i vaše i naše i svih sudija viših sudova, oni fizički neće biti u stanju da se savesno staraju o izvršavanju krivičnih sankcija na način kako je to ovim zakonom propisano, već da bi zadovoljili normu više će otaljavati te poslove, da bi ispunili ono što je forma, a da se suštinski neće upuštati u nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija.
U tom smislu zaista mislim da je nužno povećanje broja sudija viših sudova i istinski se za to zalažem, što će svakako prouzrokovati dodatna finansijska sredstva, ali svaka vladavina prava i pravna država koštaju, one nisu besplatne. Ako smi istinski opredeljeni za to onda smo dužni i da finansiramo izgradnju krhkih osnova pravne države, kakve želimo svi zajedno da bude Srbija.
Druga stvar koja kod mene izaziva dilemu jeste spisak od 26 različitih podzakonskih akata koje Vlada i resorno ministarstvo, odnosno ministar u narednom periodu od šest meseci treba da donese. Negde nas iskustvo uči da kad god izvršna vlast za sebe zadrži ogromnu i obimnu normativnu aktivnost to može dovesti, ne kažem da nužno i dovodi, ali može dovesti do razvodnjavanja i relativizovanja zakonskih odredbi i da stvori jednu nepreglednu šumu propisa u kojoj se neće snalaziti ni oni koji te propise treba da primenjuju, a još manje oni na koje se ti propisi odnose.
Osim toga, mislim da je i u samoj proceduri učinjena jedna povreda, jer u skladu sa rezolucijom ove Narodne skupštine o zakonodavnoj politici od 25. juna 2013. godine svi nacrti podzakonskih akata je trebalo da budu priloženi uz predložene zakone, a to nije učinjeno.
Za sam kraj želim da se osvrnem i na izmene Zakonika o krivičnom postupku u delu koji se odnosi na način korišćenja sredstava uplaćenih od strane osumnjičenih u slučaju odlaganja krivičnog gonjenja gde mislim da bi bilo vrlo uputno i korisno izričito predvideti mogućnost da se po javnim konkursima jave i jedinice lokalnih samouprava, a to predloženom izmenom nije predviđeno izričito. U teškim finansijskim prilikama iz budžeta lokalnih samouprava prvo se brišu stavke koje se tiču finansiranja humanitarnih, socijalnih, kulturnih, itd, potreba što se naročito desilo prošle godine kada je prethodna vaša Vlada predložila, a ova Skupština donela Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kada su sve opštine i gradovi u sred budžetske godine ostali bez bitnih finansijskih sredstava, te su prve na listi za otpisivanje se upravo našle stavke koje se tiču socijalnih, zdravstvenih, kulturnih potreba, pa su mnogo škole, domovi zdravlja, itd, ostali bez nužnog finansiranja.
Prethodnih dana imali smo prilike i u ovoj skupštinskoj sali da čujemo dosta priča o tome kako su štetne privatizacije bitno uticale na funkcionisanje lokalnih samouprava. Zbog toga mislim da je važno predvideti mogućnost da i jedinice lokalnih samouprava mogu učestvovati po konkursima koje će komisija raspisati.
Bukvalno za sam kraj, predlažemo vam da razmotrite mogućnost da se član 5. doda novim članom gde će se izuzetno omogućiti Vladi Republike Srbije da u slučaju potrebe lečenja dece u inostranstvu bez konkursa može da odobri dodatna sredstva upravo iz ovog fonda javnih prihoda, a radi finansiranja u celosti ili makar delimično lečenja dece u inostranstvu. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Zahvaljujem se, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Uvaženi ministre, drage koleginice i kolege narodni poslanici, u svojstvu ovlašćenog predstavnika SDPS ukazaću na nekoliko po nama značajnih činjenica koje se tiču dva zakona od tri, koliko se nalazi u ovom setu pravosudnih zakona o kojima danas raspravljamo u načelu. Dakle, govoriću o Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Predlogu zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija.
Ministar je u svom izlaganju zaista veoma opširno i do detalja obrazlagao novine koje nam dolaze i koje su ponuđene ovim predlozima zakona, a koje ćemo, verujem, u Danu za glasanje u najvećem broju i usvojiti.
Podsetio bih i ponovio bih značaj pre svega ovog instituta sudija za izvršenje krivičnih sankcija. Mislim da neću preterati ako kažem da je to jedan istorijski iskorak kada je u pitanju uvođenje ovakvog instituta u ovoj oblasti, a koji deluje, naravno, pri višim sudovima. Jer, sadašnja praksa, ono što smo imali kao neku vrstu sudske zaštite osuđenih lica, a kroz postupanje pred upravnim sporom, je dovodila do određenih manjkavosti i problema. Toga su svedoci i sami predlagači ovog zakona, ali sa propisivanjem posebnog sudije za izvršenje će se, verujemo mi u SDPS, uspostaviti mnogo čvršća, mnogo jača i samim tim delotvornija zaštita.
Zašto o kažem? Zato što je u ovom predloženom zakonu zaista veoma, veoma precizno i taksativno nabrojana određena uloga i nadležnosti organizacije i celokupan tzv. procesni okvir za postupanje. Kako je to novi institut, i nadležnosti sudije su relativno ograničene. Hteo bih da podsetim u ovom segmentu svog izlaganja da se radi o zaštiti prava na pritužbu pritvorenika i na postupak po zahtevu za sudsku zaštitu osuđenog. Sudije za izvršenje bar jednom u četiri meseca će obilaziti zavode na teritoriji svoje tzv. mesne nadležnosti, razgovaraće sa osuđenima i informisati o načinima ostvarivanja njihovih prava, odnosno o eventualnim ugrožavanjima njihovih prava.
Ova ustavno-sudska zaštita koja postoji u važećem dosadašnjem zakonu nije bila delotvorni način zaštite, s obzirom da je najčešće ograničavana samo na kontrolu zakonitosti onog dela koji se zove upravni akti. Zato će sudija za izvršenje imati šire nadležnosti od upravnog suda. Ali, mislim da tu ne treba da se uljuljkamo. Ne treba da mislimo da će samo uvođenje ovog instituta rešiti sve probleme. Dakle, moramo posebnu pažnju da obratimo na to kako će to funkcionisati u praksi.
Svedoci smo i u Skupštini Republike Srbije da imamo čitav niz zakona koje donosimo, a čije sprovođenje škripi, čija primena, odnosno ta famozna reč implementacija negde zariba u nekom prikrajku i onda prođe nekoliko meseci i mi od zakona samo imamo mrtvo slovo na papiru. Zato ne verujem da ćemo mi, ukoliko pre svega Komisija za nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija, koja ovim zakonom dobija znatno veći značaj i ovlašćenja, ne bude radila svoj posao, tako se u vršenju nadzora mogu pokretati i disciplinski postupci protiv upravnika npr. pred disciplinskom komisijom uprave, ukoliko utvrde da postoji povreda radne obaveze.
Želeo bih da napomenem nešto što nije čak, rekao bih, ni dovoljno poznato našoj široj javnosti. Ova primena zakona čini mi se da bi posebno trebala da bude i predmet onoga čime se bavi postojeća parlamentarna Komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Mi smo u proteklom radu od nekih godinu i po dana, kroz iskustva i saradnju, moram priznati veoma uspešnu, sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija pri Vladi Republike Srbije, bili svedoci da i zajedničkim delovanjem preko Zaštitnika građana Republike Srbije uočavamo dobar niz nepravilnosti, koje su kasnije i taksativno pobrojane, a koje se i sada kroz ovaj zakon ispravljaju i gde ćemo imati, hoću da verujem i u to sam siguran, mnogo bolje stanje i mnogo bolju situaciju kada se gleda taj segment društva, ukoliko isključimo ono što je najvažnije, a to jesu finansije i materijalni aspekti. To škripi u svim segmentima društva. To škripi i u svim sferama. Onda možete i sami da pretpostavite koliko je to materijalno i finansijsko stanje teško pre svega kada su u pitanju zavodske ustanove, odnosno kazneno popravni zavodi ili zatvori, popularno rečeno u našem narodu.
Ono što bih želeo da napomenem kada je u pitanju ovaj prvi zakon, jeste da se u ovom zakonu izdvajaju i odredbe koje regulišu izvršenje alternativnih sankcija i one postaju predmet posebnog zakona, o čemu ću nešto malo kasnije govoriti. Ona formulacija – mnogo više rada u javnom interesu, a mnogo manje kazni za lakša krivična dela i prekršaje, biće omogućena upravo ovim zakonima koji se danas nalaze pred nama i koje ćemo mi, duboko sam siguran, usvojiti u Danu za glasanje.
Uvedena je, po nama iz SDPS-a, veoma značajna nova odredba o obaveštavanju žrtve krivičnog dela, koja je u skladu sa pravnim tekovinama EU. To je nešto na šta se mi često pozivamo. Naime, u ovom slučaju i kroz ovaj predlog zavod obaveštava žrtvu krivičnog dela o otpustu ili bekstvu osuđenog lica kome je izrečena kazna zatvora zbog krivičnog dela protiv života i tela i protiv polne slobode i protiv braka i porodice. Obaveštenje se dostavlja žrtvi, ukoliko ona to traži i ukoliko procena rizika ukazuje na potrebu preventivne zaštite žrtve.
Pošto se ovim predloženim zakonom smanjuje i socijalna isključenost, a i sam ministar je dosta govorio o rizicima za povrat, želeo bih da ukažem na neke odredbe kojima bih želeo i mislim da možemo da pojačamo, rekao bih, i neku logičnu službu u onim odredbama zakona koji postoje, a koje po nama nedostaju, a to je da spojimo tu službu za socijalni rad i tretman.
Zašto to kažem? Zato što je još davne, možemo tako reći, 1989. godine EU donela Povelju o socijalnim pravima, kojom je utvrđen minimum socijalnih normi i prava koja se moraju poštovati kako bi određena članica postala punopravni član EU. Dakle, to je jedan od uslova za prijem u članstvo u EU. Iz tog razloga, tokom trajanja statusa kandidata za članstvo u EU, u ovom slučaju Srbija je na početku tog statusa, razrađuju se i pitanja sistema socijalne politike i rada institucija u kojima se ostvaruje i planiranje i normiranje prava, odnosno kroz obezbeđivanje stručnog rada u ovom sistemu.
U tom smislu je čak usvojena i Međunarodna definicija socijalnog rada, kojom je definisana profesija koja promoviše socijalne potrebe, rešava probleme u međuljudskim odnosima, osposobljava i oslobađa pojedinca, sa ciljem povećanja blagostanja. Upražnjavajući teorije ljudskog ponašanja i socijalnih sistema, socijalni rad je taj segment koji interveniše na mestima gde dolazi između interakcije ljudi i njihovog okruženja.
Među ciljevima socijalnog rada posebno se izdvajaju ciljevi: pomoć u uključivanju marginalizovanih socijalno isključenih grupa, raseljenih, ranjivih i riziku izloženih grupa ljudi, o čemu je govorio i ministar, rad sa pojedincima, odnosno porodicama, organizacijama i zajednicama, radi njihovog osposobljavanja za kasnije samostalno uključivanje u društvo, odnosno kasnije samostalno rešavanje sopstvenih problema sa kojima će se suočiti.
Principi ljudskih prava i socijalne pravde su postali globalni standardi za obrazovanje poslova. U tom smislu postavlja se i pitanje aktuelnog problema osposobljenosti stručnog kadra koji se bavi socijalnim radom i socijalnim problemima pojedinca, porodice, odnosno lokalne zajednice, do nivoa u celoj državi.
Predlogom ovog zakona, u članovima 19. i 20. propisane su vrste službi u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Prema sadržaju člana 20. Predloga zakona, kao i s obzirom na prirodu aktivnosti koje se obavljaju u službama za tretman, jasno se radi o delokrugu nečega što se zove socijalni rad. Naime, nesporno je da je u odnosu na osuđeno lice potrebno izvršiti i procenu i obezbediti podršku u cilju preveniranja ponavljanja krivičnog dela. Sve ove aktivnosti koje su navedene u članu 20. Predloga zakona po svojim atributima i u značajnoj meri su upravo aktivnosti socijalnog rada.
Zbog toga ja mislim da bi bilo jasnije da su za rad u ovoj službi potrebni stručni i kvalitetni, kvalifikovani i socijalni radnici između ostalog koji će svojom ekspertizom omogućiti kvalitetno funkcionisanje ove službe i povećati i samim tim kapacitet službe da na odgovarajući način obavljaju i poslove i ispunjavaju svoju svrhu formiranja.
Ono što bih želeo da naglasim u ovom drugom delu svog izlaganja, jer ću o segmentu uvođenja institucije tretmana za socijalni rad i tretman, govoriti kada se bude razgovaralo o pojedinostima, jer sam upravo podneo amandman na ovaj član 19, pa mislim da ćemo i kroz raspravu na odboru, i u plenarnoj raspravi o pojedinostima doći do najsvrsishodnijih rešenja za koja mislim da je i predlagač spreman.
Ono što želim posebno da naglasim i da istaknem kao veliku vrednost, nešto što moram priznati u nekoj prethodnoj praksi nije bila dobra konekcija, dobra saradnja između jedne vrlo značajne ustavne institucije kakva je Zaštitnik građana i ovako osetljivih institucija, odnosno segmenata našeg društva kakve su uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Saradnja ministarstva i uprave sa Zaštitnikom građana je u poslednjih nekoliko godina više nego uznapredovala i kao rezultat, na kraju krajeva, i preporuka Zaštitnika građana, imamo dobar deo odredbi u ovom predloženom zakonu i što je mnogo značajnije kao rezultat te saradnje i uspešne interakcije između Zaštitnika građana i Ministarstva pravde preko Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, imamo unapređenje smeštajnih kapaciteta Okružnog zatvora Beogradu, gde bih podsetio kolege narodne poslanike i javnost, da je formirana posebna prostorija za posete bračnog druga, dece ili drugih bliskih osoba bez prisustva osoblja zavoda.
Tokom prošle 2013. godine adaptirano je više objekata ne samo u Beogradu nego i u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Čačku, Negotinu u Kazneno popravnom zavodu za maloletna lica u Valjevu. Uprkos smanjenju na žalost broja lica koja služe kaznu kroz institucije amnestije i dalje su zatvorski kapaciteti pretrpani. Ministar je u više navrata u javnosti govorio i kroz javnu raspravu koja je bila i stručna i opšta, hajde da je tako nazovem pošto nisam pravnik, govorilo se o dugoročnim efektima i ovog zakona kroz rasterećenje.
Naime, podsetiću još jedanput, kapacitet zatvora u Srbiji je trenutno 9.300 osoba, do skora je bilo, zna to ministar bolje od mene, 7.500. Na izdržavanju kazne nalazi se 10.200 osoba. Dakle, ko zna matematiku može da vidi razliku. Malo je poznato da su u Evropi zatvori prebukirani. Ministar često uzima primer Italije gde su kapaciteti 35.000 osoba, u njima se nalazi ne 3.000 više kao u Srbiji, nego 35.000 više. Dakle, u Italiji ima 75.000 zatvorenika, a kapacitet je 35.000. Nije sve bajno ni sjajno u tamo nekim državama na koje se često ugledamo kada je u pitanju nešto što se zove standardizacija ili evropske norme. Moramo da nastavimo da radimo na rekonstrukciji i renoviranju zatvora ali i da jačamo ovaj sistem alternativnih sankcija.
Ono što je posebno značajno, rekao bih da iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u 2013. godini sve pa čak i one nepravilnosti koje je Evropska komisija uočila Ministarstvo pravde i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija su bukvalno otklonili. Podsetio bih šta je sve to urađeno osim Strategije za razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u periodu 2013. godine do 2020. godine koja je urađena u decembru mesecu. Imamo i ovaj set zakona koji upravo danas razmatramo. Zakon o amnestiji ima neposredan efekat na prebukiranost u zatvorima. Izmene Krivičnog zakonika su uvele mogućnost uslovnog otpusta. Povećan je broj alternativnih sankcija, o čemu je ministar govorio kroz institut kućnog pritvora uz elektronski nadzor i društveno koristan rad. Zatvorenici u tri glavna zatvora u Srbiji, a to su Požarevac, Niš i Sremska Mitrovica imaju priliku da im se nudi stručna obuka kroz pilot programe, ali potrebno je uraditi i dalje dodatno uložiti napor da se poboljšaju pre svega uslovi za život, zdravstvena nega i pruže adekvatni programi terapije za zatvorenike. To naravno zahteva puno više novca, puno više finansijskih, materijalnih izdvajanja i naravno zahteva i proširenje onoga što mi znamo, zove se sistematizacija, a znamo da imamo zakone kojima smo zabranili novo zapošljavanje tako da su to problemi sa kojima se suočavamo.
Alternativne sankcije treba da se uvedu u većem obimu. Dalje, po meni, ne postoji dovoljan broj zatvorskog osoblja koji je u direktnom kontaktu sa zatvorenicima. Dakle, nama nedostaju i čuvari i svi oni koji bi u zatvorima imali direktne kontakte sa zatvorenicima.
Još jedanput bi se osvrnuo i podsetio da na žalost zbog finansijskog i materijalnog još uvek imamo određene probleme. Mislim da kada imamo probleme, ako sam ovih 14 minuta i hvalio ministarstvo i hvalio zakon, ne treba da bežimo od toga da se i dalje pojedinim pritvorenicima ne onemogućuje da raspoloživo vreme tokom dana provode van ćelije. Da veliki deo okružnog zatvora, to gospodin Milan Stevović najbolje zna, i dalje se koristi za stanovanje porodica sadašnjih i bivših radnika zatvora. To su veliki problemi sa kojima se mi suočavamo i koje ne treba da krijemo od javnosti. Postoje na žalost osuđena lica koja imaju mentalne poremećaje, a koja se i dalje nalaze u redovnim smeštajnim kapacitetima. Dakle, nemojte me pogrešno shvatiti, lica koja su ometena u razvoju su sa zdravim osobama koja izdržavaju zatvorske kazne u istim prostorijama. To nije dobro.
Poslednje što mislim da je loše i što moramo da menjamo u narednom periodu po izlasku iz zatvora bivši osuđenik je prepušten sam sebi i za njega nije predviđen nikakav socijalni program ili program integracije u društvo. Još samo nekoliko rečenica o Predlogu zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera kako bih iskoristio svo vreme koje mi stoji na raspolaganju. Podsetio bih da zemlje EU imaju taj sistem alternativnih sankcija i mera razvijen jako dugo i da se o njemu kod nas pričalo, a evo praksa u Srbiji je ukazala na neophodnost pre svega donošenja preciznijih odredbi kojima se ova oblast uređuje kako bi se u potpunosti iskazale sve prednosti ovakvog vida kažnjavanja. Došlo se do najlogičnijeg i najsvrsishodnijeg rešenja da se odvoji od ovog zakona koji prvi razmatramo i tako se to može postići upravo izmena posebnog zakona kojim se uređuje postupak izvršenja vanzavodskih sankcija i mera izrečenih u krivičnom, a kroz ovaj zakon o kome raspravljamo i presuda izrečenih u prekršajnom postupku.
Pozitivni efekti onoga što ćemo imati kroz primenu ovih sankcija jeste ono što treba stalno ponavljati pogotovo u periodu krize i stanja u kome mi danas živimo. To je efikasnije sankcionisanje počinilaca, smanjenje broja lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, a ovako izvršenje sankcija je jeftinije. Ministar nam je u svom uvodnom izlaganju dao i precizne podatke o tome koliko šta košta, tako da se ovim koriguje funkcionisanje osuđenog bez isključenja iz njegovog socijalnog okruženja. Može da mu se sačuva i posao i slično, međutim, ono što je takođe važno može i da se olakša njegova reintegracija i time smanji ona tzv. kriminalna infekcija.
Budžetske uštede su velike. Tokom prošle godine su iznosile više od 60 miliona dinara, koliko sam razumeo ministra, ne otvaranju četrnaeste po redu kancelarije o kojoj je i danas govorio u uvodnom izlaganju za alternativne sankcije u Srbiji. Čuli smo do kraja godine ćemo imati još devet ovakvih kancelarija. Tako da ćemo zaokružiti ovaj sistem koji je vrlo značajan.
Na samom kraju dozvolite mi da kažem da će poslanici SDPS u danu za glasanje podržati set ova tri zakona koja su na dnevnom redu o kojima danas raspravljamo u načelu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Neđo Jovanović.

Poštovana gospođo predsednice Skupštine Republike Srbije, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje nesumnjivo podržati kompletan set pravosudnih zakona o kojima raspravljamo i to ne samo danas već o kojima ćemo raspravljati i sutra i verovatno prekosutra i narednih nekoliko dana sve dok ne završimo raspravu u celosti.
Odmah i na početku da se krene pažnja barem zbog onih koji prate ovu javnu raspravu da se radi o izmenama pojedinih pravosudnih zakona koji iziskuju tzv. urgentne ili nužne izmene. Pre svega zbog toga što je Republika Srbija preuzela obaveze prema EU, obaveze koje se vezuju za poglavlje 23. i 24. Obaveze koje je preuzela Vlada u ranijem sazivu sa premijerom Ivicom Dačićem nastavlja ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem i to intenzivno pridržavajući se isključivo odredaba Sporazuma o pridruživanju.
Naravno da ove izmene koje su nužne neće zaustaviti proces konačnog uspostavljanja zakonodavnog sistema na najbolji mogući način, a to je donošenje celovitih zakona, pa bih vas zamolio, gospodine ministre, da u tom pravcu, pored toga što ste istakli činjenicu da Vlada, što zaista i jeste tako, naročito resorno ministarstvo, analizira potrebu donošenja celovitih zakona, da je ta već potreba proistekla iz same sudske prakse.
Konkretno, kada govorimo o Zakoniku o krivičnom postupku, javno-tužilačka istraga je iznedrila veći broj manjkavosti, problema u sudskoj praksi, problema sa kojima se suočavaju sudije i sudovi, problema sa kojima se suočavaju tužioci, kako u materijalnom, finansijskom smislu reči, tako i u smislu postojanja adekvatnih procesno-pravnih rešenja.
Naravno da će se u tom smislu nakon sveobuhvatne analize pristupiti donošenju celovitog, jasnog i preciznog Zakonika o krivičnom postupku.
Ono što je danas predmet naše rasprave jesu tri izmene i dopune zakona - Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakon o izvršenju vanzavodskih mera i izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku.
Ako posmatramo komparativno, ZIKS, dakle Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, kao i Zakon o izvršenju vanzavodnih sankcija i mera, doći ćemo do jedinstvenog zaključka, a to je da ova dva zakonska akta imaju istu svrhu. Pre svega, specijalna i generalna prevencija sa ciljem resocijalizacije i reintegracije osuđenih u društvu.
Osuđenim licima se nakon represivnog tretmana koji počinje kroz prinudu, a prinuda počinje od izricanja adekvatne krivične sankcije na zakonu zasnovane, mora omogućiti da prihvatanjem osnovnih i elementarnih moralnih vrednosti mogu da se vrate u društvo, mogu da formiraju svoj lični etički kodeks, mogu da se vrate u svoje porodice, u svoje okruženje, u mesta gde žive i rade. Na koji način? Pre svega, podizanjem kapaciteta kazneno-popravnih zavoda, okružnih zatvora i ostalih organa i tela u sklopu ustrojstva kazneno-popravnih ustanova koje su definisane odredbama ovog zakona.
Ono što je jako važno istaći jeste da kroz dozvoljene mere represije, a ta represija nesumnjivo postoji, jer se resocijalizacija i sprovodi represivnim tretmanima u granicama gde je to i kada je to dozvoljeno, mora ostvariti poštovanje ličnosti osuđenih lica u kazneno-popravnim ustanovama, poštovanje njihovih elementarnih prava koja su pre svega garantovana Ustavom, zatim garantovana međunarodnim konvencijama, Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i svim ostalim međunarodnim pravnim aktima i drugim aktima iz pozitivno-pravnih propisa našeg sistema.
Kada govorimo o novinama u ovim zakonskim aktima, ono što je više puta ovde navedeno jeste da je kvalitativan pomak u ovom zakonskom rešenju primena instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija.
Gospodine ministre, s obzirom da se sudija za izvršenje krivičnih sankcija pojavljuje po funkcionalnoj nadležnosti kao sudija pojedinac, po stvarnoj nadležnosti kao sudija višeg suda, a po mesnoj nadležnosti kao sudija suda gde se nalazi kazneno-popravni zavod u kome osuđeni izdržava izrečenu krivičnu sankciju, čuo sam jedan komentar, da viši sudovi, navodno, nemaju potencijal i nemaju kadrovsko rešenje. To ni u kom slučaju ne može da se prihvati, jer činjenično ne stoji.
Podsećanja radi, do donošenja zakona o uređenju sudova nedavno okružni sudovi, kasnije viši sudovi su imali vrlo male nadležnosti, naročito u građansko-pravnoj materiji gde gotovo da nisu imali posla. Tek sada, od donošenja novog zakona o uređenju sudova, proširen je krug nadležnosti i obim poslova koje obavlja viši sud, pa je nesumnjivo da ni u kom slučaju neće biti dodatan teret sudijama koji i onako imaju malo posla da se posvete ovom zadatku. Zašto? Jednostavno, iz razloga što barem u višim sudovima moraju postojati usko specijalizovane sudije sa dugogodišnjim radnim iskustvom, koje kroz edukacije koje moraju postojati, koje se moraju uvesti, će biti osposobljeni za ovakav posao koji im ovaj zakon nalaže.
Ono što je veoma važno da se istakne jeste činjenica da upravo te sudije imaju ogroman stepen odgovornosti. Opet iz razloga koji su stručnoj javnosti više nego dobro poznati, pred sudijama za izvršenje krivičnih sankcija u postupcima se pojavljuju sva načela procesno-pravne prirode prisutna u procesno-pravnim zakonima i načelo dvostepenosti, imajući u vidu da se na odluku sudije za izvršenje krivičnih sankcija može izjaviti žalba vanraspravnom veću istog suda. Dalje, načelo kontradiktornosti kroz izvođenje dokaza, omogućavanjem osuđenom da kao stranka koja aktivno učestvuje u postupku, može predlagati dokaze. Ti se dokazi izvode i na osnovu tih dokaza se donosi adekvatna odluka ne u obliku kako je greškom rečeno i navedeno u zakonskom tekstu, već u formi rešenja.
Svakako da je taj kapacitet odgovornosti sudije za izvršenje krivičnih sankcija i te kako velik upravo iz ovih razloga koje sam naveo. Ali, treba zarad javnosti istaći i ono što je veoma važno. Sudija za izvršenje krivičnih sankcija nije prva instanca uvek, već se njegovo sudovanje pojavljuje tek nakon iscrpljivanja drugih sredstava, a to je podnošenje pritužbe upravniku kazneno-popravnog zavoda, potom direktoru uprave, ovde prisutnog, a onda naravno da pravo na sudsku zaštitu podrazumeva izdizanje pravno zaštitnih traženja osuđenih lica na nivou sudova, a to su u konkretnom slučaju viši sudovi.
Što se tiče odredaba zakona i jednog i drugog, i ZIKS-a i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, potrebno je istaći da pored ušteda kao jednog od ciljeva smanjenja tereta po budžet, a opet zarad pravilnog informisanja javnosti, vanzavodske sankcije se ne izriču osuđenima za najteža krivična dela. Oni ne mogu dobijati benefite, ne mogu dobijati povoljnosti koje se vezuju za izdržavanje kazne tzv. kućnog zatvora. Ne mogu biti uvek pod elektronskim praćenjem. Stepen društvene opasnosti, kao i kvalifikacija krivičnog dela, a naročito težina krivičnih dela ukazuje da to ne mogu da budu lica koja su učinioci onih najtežih krivičnih dela. Međutim, i u jednoj i drugoj situaciji i shodno odredbama i jednog i drugog zakona, cilj je jedinstven – sprečiti recidiv, sprečiti povrat, omogućiti da se smanji broj učinilaca krivičnih dela, a da oni učinioci krivičnih dela koji su osuđeni mogu što pre na što adekvatniji način biti vraćeni u društvo i biti korisni članovi društva.
Ovde je bilo dosta rasprave oko toga kako to postići. Pa upravo na osnovu finansijskih sredstava koja su dobijena kroz ove uštede. Potrebno je izvršiti ulaganja kako u kazneno-popravne zavode i ustanove, njihovu materijalnu, tehničku i svaku drugu opremljenost, a naročito edukacija i podizanje stručnih kapaciteta zaposlenih u ovim ustanovama.
Gospodine ministre, istakli ste jednu činjenicu u jednu novinu, a ta novina predstavlja novi status zaposlenih u kazneno-popravnim ustanovama, koji sada dobijaju kategoriju službenih lica. Samom tom činjenicom njihova odgovornost je povećana, naročito u slučaju protivpravnog delovanja, gde postoji mogućnost da kvalifikacija takvog protivpravnog delovanja može biti i krivično delo zloupotrebe službenog položaja ili zloupotrebe položaja odgovornog lica. Naravno da to i te kako postaje ne samo odgovornost, već i obaveza svih zaposlenih u kazneno-popravnim ustanovama da svoj posao obavljaju na najbolji mogući način.
Da bi ga obavljali na najbolji mogući način, nije dovoljno da se podiže taj kapacitet upravo u kazneno-popravnim ustanovama. Potrebno je da i one ustanove koje sarađuju sa kazneno-popravnim ustanovama imaju isto takav stručni kapacitet, pre svega centar za socijalni rad, kao organ starateljstva, kao i druge institucije, jer da ne zaboravimo, u ovom zakonu, a nadam se da će podzakonskim aktom biti rešeno, je izostavljeno nešto što je obaveza poverenika, a obaveza poverenika pored dostavljanja izveštaja, kao što je sistematizovano, podrazumeva da u tom izveštaju poverenik obavesti onoga kome podnosi izveštaj da li je komunicirao, ostvario kontakte, kakve vrste sa organom starateljstva, drugim ustanovama, naročito specijalizovanim ustanovama koje mogu biti od pomoći prilikom resocijalizacije učinilaca krivičnih dela.
Jedna od novina koja ovde nije pomenuta jeste da kod odlaganja izvršenja kazne zatvora, onaj ko je već osuđen i nalazi se na izdržavanju kazne zatvora ne može tražiti odlaganje za novu izrečenu kaznu. Naravno da je to jedna od pozitivnih promena u ovim tekstovima zakona.
Kada govorimo o Zakoniku o krivičnom postupku, imamo jednu veliku potrebu svi mi zajedno, a naročito stručna javnost, da sve one vrste protivpravnog delovanja sistematizujemo u zakon. Odlična su rešenja koja su u ovom zakoniku predviđena, pre svih da sada isključivo sud može da da nalog za bilo kakvu vrstu prikupljanja elektronskih podataka, kao i podataka o ličnosti, kako bi se izbegla samovolja, arbitrarnost i svaka druga pojava koja je negativna pojava za društvo.
Međutim, ono što je i te kako potrebno, gospodine ministre, nadam se da će vaše ministarstvo u tom pravcu preduzeti važne korake, to je da se zakon dopuni onim što je do sada ostalo kao jedna vrsta praznine. Naime, mi smo izvršili dekriminalizaciju krivičnog dela klevete, to je dobro, što je jedan demokratski progres, ali smo isto tako omogućili da se kroz sve vidove informisanja, sva sredstva informisanja pojavljuje nešto što ne sme da se pojavljuje, da se vođenje postupaka, naročito krivičnih postupaka, vrši preko štampe, preko stubaca u štampi, da se objavljuju podaci koji ne mogu biti objavljivani, da se objavljuju informacije, pa čak i dokazi koji se vezuju za pretkrivični postupak, za istražni postupak.
Jako je važno da se sistematizuje mera kojom će se sprečiti ovakva vrsta zloupotreba, a naročito zloupotreba koja podrazumeva uticaj na pravosuđe, uticaj na svedoke, uticaj na sve aktere krivičnog postupka.
Ne može se ni u kom slučaju prihvatiti činjenica da se pre stavljanja optužnice na snagu ili pre donošenja prvostepene presude, bez obzira na transparentnost rada sudova, omogući da javnost bude upoznata sa informacijama i činjenicama koje mogu biti isključivo predmet ocene sudova u samom dokaznom postupku.
Imamo situaciju da se kroz neovlašćena tonska prislušivanja, kroz neovlašćeno slušanje tuđih razgovora, neovlašćena snimanja pojavljuju mnogi, naročito javne ličnosti, naročito su na udaru funkcioneri, ličnosti koje obavljaju i javne funkcije i sve ono što podrazumeva značaujna mesta u sistemu aparata države, odnosno Republike Srbije.
Takvo zaštićeno dobro, a zaštićeno dobro jeste neovlašćeno snimanje i prisluškivanje, mora da zasluži adekvatan krivično-pravni tretman, a to znači da krivična dela koja se vezuju upravo za ovakva protivpravna delovanja moraju da budu sankcionisana daleko strožijom krivičnom sankcijom, kako bi se sprečile pojave koje su se u sudskoj praksi pojavile kroz donošenje sudskih presuda.
Poslanička grupa SPS raspolaže sa saznanjima da su sudovi već doneli sudske odluke kojima su pre svega inkriminisane radnje koje se vezuju za neovlašćena tonska prisluškivanja, slušanja itd, doživele sudski epilog, da se u dokaznom postupku utvrdila krivična odgovornost i učinioci takvih krivičnih dela ili nedela kažnjeni.
Naravno da iz toga treba iskustva i pouke da izvuku oni koji takva protivpravna delovanja preduzimaju, kako ih nikada više ne bi preduzimali. Ali, smatram da je ova dobronamerna sugestija i te kako značajna, kako bi se i Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku upotpunio sa onim što podrazumeva krivično-pravnu zaštitu i ovakvog ponašanja.
Na kraju, želeo bih da istaknem da sve ovo što je navedeno, kako u tekstovima predloženih zakona, tako i ono što je rečeno danas ovde u rasprava je već doživelo realizaciju u praksi.
Sa ponosom mogu da istaknem da je Užice, grad iz koga dolazim, dobilo povereničku kancelariju za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera. Nije to jedini grad u Srbiji i ne treba da bude jedini, svi gradovi u kojima postoje viši sudovi sa svojom teritorijalnom nadležnošću treba da imaju takve kancelarije i naravno da povereničke službe u upravi sa povereničkim kancelarijama, prema teritorijalnoj nadležnosti viših sudova, moraju da pokažu pune rezultate u svom radu. Kroz praćenje, kroz nadzor nad izvršenjem vanzavodskih sankcija i mera, uveren sam da je to u praksi već započelo na adekvatan način, ali sam još uvereniji da se upravo u te kancelarije i u tu struku mora uraditi i uložiti još mnogo više, kako bi se stručni kapacitet i sve ono što podrazumeva pravilan pristup ovakvom radu omogućilo na najbolji mogući način.
Još jednom, pošto će biti još dovoljno vremena za diskusiju po ovim pitanjima, podvlačim da će poslanička grupa SPS iz svih ovih razloga koje sam istakao podržati kompletan set pravosudnih zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predložene izmene zakona, kao i novi zakonski predlozi koji su u ovom setu pravosudnih zakona na dnevnom redu, izuzetno su bitni za naše krivično zakonodavstvo i za kontinuitet u reformama koje sprovodi Ministarstvo pravde u prethodne dve godine.
Kratko ću se osvrnuti prokomentarisati Predlog za izmenu i dopunu važećeg Zakonika o krivičnom postupku, odnosno jednu dopunu koja se odnosi na meru kojom se sprečava vršenje krivičnog dela, u konkretnom slučaju krivičnog dela nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu. To je mera zabrana posećivanja određenog mesta. Ova mera nije novina. Ona je postojala u jednom od ranijih Zakonika o krivičnom postupku, ista je, smatram, bez nekog velikog razloga izostavljena.
Međutim, kako je, nažalost, prisutna eskalacija nasilja na sportskim manifestacijama, imamo učinioce ovih krivičnih dela koji su u najvećoj meri povratnici, odnosno vraćaju se na mesto zločina i zauzimaju svoje mesto ponovo na tribinama. Vraćanjem mere zabrana posećivanja određenog mesta deluje se preventivno na učinioce krivičnog dela i to bukvalno da ne dođu do iskušenja da učine ponovo krivično delo.
Što se tiče Predloga zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Predlogu zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, reč je o zakonskim predlozima koji su posledica strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija. Ovi predlozi zakona prate trendove EU i posebnu pažnju posvećuju resocijalizaciji, reintegraciji osuđenih lica, gde se više od 60% sankcija izvršava kao alternativna sankcija. Jedna od alternativnih sankcija u Francuskoj je finansijska nagodba, u Austriji je privremena probacija, u Italiji je policijski nadzor, a u Portugalu je vikend pritvor. Jedna od alternativnih sankcija koja je kod nas – rad u javnom interesu, gde se okrivljenom najjednostavnije daje ponuda da li hoće da izabere da radi u javnom interesu ili hoće da ide u zatvor.
Da bi ova vrsta sankcija mogla da se sprovede, bitno je da postoji pristanak okrivljenog, da je to rad koji neće povrediti njegovo dostojanstvo i da postoji saradnja i sa javnim preduzećima, gde bi okrivljeni odradio ovu sankciju.
Krivičnim zakonikom propisano je kada dolazi do zastarelosti izvršenja kazne, što jeste opasnost, jer postoji prenaseljenost zatvora, ali alternativnim sankcijama takva bojaznost se otklanja. Imali smo probleme da se izrekne kazna zatvora i da okrivljeni čeka poziv da ide na izvršenje krivične kazne i dok on čeka poziv dođe do zastarelosti izvršenja. Na ovaj način to se neće događati zato što će postojati poverenik, koji će se starati da okrivljeni izvrši svoju kaznu.
Kada govorimo i o prenasiljenosti zatvora u Srbiji, htela bih da navedeni primer okružnog zatvora u Novom Sadu u kome se trenutno nalazi, koliko sam videla, 444 lica lišeno slobode dok je kapacitet 304. Do sada u Srbiji izrečeno je tek oko 700 alternativnih sankcija i smatram da to nije dovoljno, previše se izriču kazne zatvora i previše su sudije navikle da je to jedini način kažnjavanja.
Ministar je napomenuo koliko državu Srbiju košta jedan zatvorski dan i koliko se alternativnim sankcijama uštedi za državu Srbiju.
Mnogi su me pitali, da li to znači da kada neko učini krivično delo, kada usvojimo ove zakone, da taj neko neće biti kažnjen. Ne, taj neko će biti kažnjen, ali drugom vrstom sankcije, jer rad u javnom interesu jeste kazna zato što neko radi bez naknade i pod nadzorom poverenika. To su te alternativne sankcije koje što više treba spominjati i sudija može da izrekne ovu alternativnu kaznu samo za lakša krivična dela i za prekršajna dela.
Porastom kriminaliteta dolazi do opterećenosti zatvorskih ustanova. Kaznom zatvora ne ostvaruje se željeni efekat, jer imamo lice koje mora da napusti posao, mora da napusti školu, uticaj zatvorske okoline, koji nije mali, pa se većinom slučajeva dešava da lice koje je u zatvoru ostvari određene kontakte, povežu se, pa kada izađu zajedno čine nova krivična dela.
Nasuprot negativnim efektima, pozitivna strana alternativnih sankcija za državu je besplatan rad za društvo, ali se smanjuje društvena stigmatizacija okrivljenog, jer u našem narodu nije isto ako je neko bio u zatvoru ili je bio u kućnom zatvoru ili je radio u javnom interesu. Samim tim je okrivljeni manje obeležen, lakše mu je da nađe posle zaposlenje.
Smatram da je najbitnije, što se postiže alternativnim sankcijama, da ne dolazi do povrata okrivljenih, jer lice koje je u zatvoru prilagođava se uslovima i okruženju i neretko izlazi još gori iz ustanove u kojoj izdržava kaznu zatvora. To je tzv. kriminalna infekcija. Nasuprot tome, kod van zavodskih sankcija nema odlaska u zatvor, već je više u pitanju pedagoški tretman poverenika i rad na rehabilitaciji okrivljenog.
U našem sistemu, smatram, da postoji nedovoljna aktivnost usmerena kroz socijalizaciju osuđenih lica i to je u suprotnosti sa međunarodnim standardima po kojima postoji obaveza za izvršavanje krivičnih sankcija, da ih obrazuju, da im upute podršku pre otpuštanja iz ustanove. Najbitniji je program za okrivljenog koji pravi poverenik, a koji ima za cilj da spreči okretanje okrivljenom kriminalu i da se smanji ta stopa povrata. Opet se vraća na tu socijalnu reintegraciju.
Moje kolege su već spomenule da se Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija uveo novi institut. To je sistem sudskog, a ne dosadašnjeg administrativnog nadzora. Zakonskim predlogom se definiše postupanje sudije za izvršenje i smatram da će se sudije za izvršenje maksimalno starati o zaštiti prava osuđenih lica.
Nadam se da će predloženi zakoni i implementacijom novih zakonskih instituta kod nas doprineti da se smanji broj zatvorenika, pre svega da se smanji broj povratnika i da se smanji broj krivičnih dela u Srbiji. Ujedno izražavam žaljenje što ranije nismo imali razvijen sistem alternativnih sankcija, jer bi bilo mnogo manje ljudi u zatvoru na koje bi uticali zatvorenici, uticala bi ta okolina i ne bi izlazili tako što bi već bili poznati u kriminalnim krugovima sa kontaktima i vezama, već bi u kućnom zatvoru bili u okruženju porodice i uspeli bi da se resocijalizuju.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ove zakone i reformu koju sprovodi Ministarstvo pravde. Hvala.

Prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.