Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 14.05.2014.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/54-14

4. dan rada

14.05.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:00 do 17:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Dozvoljeno vam je da nastavite, nema problema. Pričajte o zakonu. Građani možda čitaju zakone, ali ovo su zakoni kojima se bave pravnici.
...
Demokratska stranka

Vesna Martinović

Demokratska stranka
Za razliku od mnogih koji se usuđuju da komentarišu zakone, ja jesam diplomirana pravnica, imam preko 20 godina radnog iskustva i diplomirala sam, ne na nekom fakultetu u trendu, nego na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde inače predaje i naš uvaženi ministar. Nadam se da mi to donekle makar, po vašim strogim kriterijumima, daje za pravo da po nešto i prokomentarišem.
Kao što sam rekla, komentarišem u najboljoj nameri, jer od toga da vam svi čitamo hvalospeve nećemo doći do toga da dobijemo najbolji zakonski tekst, a to je, verujem, vaš interes, jer da nije vaš interes, vi ne bi danas sedeli ovde i ja to poštujem, ali je interes i svih nas koji ovde živimo. Mi možemo politički da se ne slažemo, ali se slažemo oko jedne stvari, a to je da, kakva god da su nam politička opredeljenja, svi tražimo da živimo u pravnoj državi i da se poštuje naše pravo na pravnu sigurnost. Nema više šta da kažem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ovlašćeni predstavnik predlagača, ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Nikola Selaković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nikola Selaković

| Ministar kulture
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista cenim i svaku upućenu kritiku. Kao što ste mogli da primetite u svom učešću u raspravi o predlozima zakona, kako u načelu, tako i u pojedinostima, najveći cilj kome težim jeste da donesemo što je moguće bolji propis koji će građanima obezbediti pravnu sigurnost, pravnu predvidivost sistema i koji se neće ticati donošenja zakona koje ne možemo da primenjujemo.
Složio bih se sa svojom prethodnicom u njenom izlaganju da postoji problem kod građana u sagledavanju značaja propisa koje mi kao Vlada predlažemo, a vi kao narodni poslanici u Skupštini razmatrate i o njima odlučujete. Naravno, nije naša uloga samo da predložimo propise. Naša uloga je i da građanima približimo nužnost donošenja određenog propisa. U potpunosti se sa vama slažem da postoji razlika, recimo, između Predloga zakona o pravobranilaštvu, sa jedne strane, i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, sa druge strane, ali i sam značaj donošenja nekog od ovih zakonskih predloga zavisi od toga kako ćemo ga predstaviti.
Očigledno je da između ova dva zakona postoji jedna velika razlika. To nije samo razlika na koju ste vi ukazali gledano iz jednog ugla. Razlika postoji i u prirodi tih propisa. Predlog zakona o pravobranilaštvu jeste predlog zakona koji upotpunjuje jedan slabo definisan, gotovo nepostojeći deo našeg pravnog sistema. Ne sporim da ćemo se svi složiti da je važeći Zakon o javnom pravobranilaštvu, kao što je uvažena profesorka Besarović govorila, zakon koji je i te kako štur, koji jednu važnu instituciju funkcionisanja i pravosuđa i pravnog sistema ne definiše do kraja. Verovatno je tu problem bio trenutak donošenja tog zakona, kada još uvek nismo mogli da se oslobodimo nekih prevaziđenih uticaja prošlosti, a nismo bili ni dovoljno smeli da zagazimo u neke izazove budućnosti. Ali, ako biste, recimo, celishodnost predlaganja i donošenja Zakona o pravobranilaštvu prikazali na način da građane i te kako interesuje kako se brane imovinsko-pravni interesi Srbije i kako se štiti njena imovina, verujem da bi građani i te kako bili svesni nužnosti donošenja ovog zakona.
Daću vam jedan primer, držeći se teme, naravno, a mislim da građani to treba da znaju. Zbog neuređenosti ovog dela našeg pravnog sistema, nedavno sam kao ministar tada u tehničkoj Vladi bio suočen sa nekim podacima koji su bili više nego zabrinjavajući. Naime, reč je bila o pravu konverzije, odnosno o konverziji prava korišćenja u pravu javne svojine. Bio sam zaprepašćen činjenicom kada sam video da se javna pravobranilaštva, kako na republičkom, tako i na gradskom nivou, gotovo uopšte nisu izjašnjavala o sprovođenju te konverzije koja je vršena potpuno nezakonitim tumačenjem postojećih zakona.
Daću vam primer konkretan. Taj primer, odnosno takvo delovanje je rezultiralo činjenicom da je Vlada Republike Srbije pre, mislim da je u pitanju period od osam ili devet meseci, dobila zahtev tada od Grada Beograda da plati zakupninu za korišćenje jednog objekta u kojem se četiri decenije unazad nalazi jedno ministarstvo. Svi koji smo članovi Vlade pitali smo se kako je moguće da Grad Beograd hoće da naplati zakupninu Vladi Republike Srbije za smeštaj državnog organa tj. ministarstva u zgradi koju je Vlada Republike Srbije podigla, u zgradi čiji je korisnik dato ministarstvo.
Onda smo došli do podatka da se Grad Beograd uknjižio na toj zgradi kao vlasnik. Tragajući dalje istim tim sledom događaja, došli smo u situaciju da Vlada Republike Srbije u svom vlasništvu nema ništa zato što se Grad uknjižio kao vlasnik nad tim objektima. Onda me interesovalo kako je Grad mogao da se uknjiži. Grad se uknjižio tako što je tumačio potpuno krivo, da tako kažem, nepravilno, jednu postojeću odredbu Zakona o planiranju i izgradnji.
Naime, u Zakonu o javnoj svojini se kaže da će pitanje konverzije prava korišćenja u pravo javne svojine biti regulisano posebnim zakonom. Taj zakon o javnoj svojini je donet kasnije u odnosu na Zakon o planiranju i izgradnji, a onda je Grad Beograd tumačio Zakon o planiranju i izgradnji koji je donet godinu dana pre Zakona o javnoj svojini kao taj poseban zakon, što nije bilo uopšte namera zakonodavca.
Problem bi bio otklonjive prirode da jedinice lokalne samouprave nisu činile nešto drugo, a to je da su u konverziji prava korišćenja u pravo javne svojine došavši u posed velikog broja nekretnina, a sećam se jedne rasprave sa uvaženom koleginicom Đukić-Dejanović tada, koja je imala izričit zahtev Grada Beograda, ako se ne varam, da se Klinički i Urgentni centar i sve klinike čiji je korisnik Ministarstvo zdravlja koje su vlasništvo Republike Srbije, da se sve prenesu na Grad Beograd. Ona je tome davala veliki otpor tadašnjoj gradskoj vlasti i svaka joj čast na tome, što je u tome istrajala, jer onda bi ispalo da Srbija nema ni jedan jedini klinički centar u svojoj prestonici, da sve ima Grad Beograd.
Naravno, možemo sada da kažemo – pa čiji je Grad Beograd nego Republike Srbije. Problem nastaje u sledećem. Mislim da je ovo od opšteg interesa što pričam, pa nećete mi zameriti što koristim ovu priliku.
Problem nastaje u tome što pojedine nekretnine, svako od nas zna gde je zgrada Vlade, zgrada ministarstva, zgrada Kliničkog centra ili neke bolnice, ali građani Srbije ne znaju koja je to sve svojina na nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije. Onda se dešavalo da se neke nekretnine koje su bile u režimu prava korišćenja prenesu na neku jedinicu lokalne samouprave, onda ta jedinica lokalne samouprave raspiše licitaciju i organizuje prodaju nekih od tih nepokretnosti i to se dešavalo. To bi bilo u redu da je to sprovedeno zakonito.
Zašto nije sprovedeno zakonito? Zato što niko nije kontrolisao rad Republičkog javnog pravobranilaštva. Zašto niko nije kontrolisao rad? Zato što je taj državni organ bio ustrojen na jednom potpuno prevaziđenom zakonu koji je imao toliko opštih mesta, odredbi ili nedefinisanih mesta, apsolutno nedefinisanih i ako stvari postavimo na ovakvim osnovama, mislim da je svakome jasno zašto je hitno donošenje ovog zakona.
Dešavale su se stvari da se nepokretnost upiše na ime Grada Beograda, da je na toj nepokretnosti pre 20 godina podignuta kuća nelegalno, bespravno, da je Grad Beograd raspisao licitaciju i prodao tu, recimo njivu, ne znajući i ne odlazeći uopšte da utvrdi faktičko stanje da su tu podignute bespravno neke nekretnine u kojem slučaju je pokrenut postupak za legalizaciju. Sada dolazi vlasnik koji treba da kupi tu nekretninu i na toj nekretnini vidi podignutih nekoliko novih objekata. Grad ni ne zna šta je prodao.
Dao sam primer Grada Beograda, nemojte mi zameriti, bez ikakve političke konotacije. Možemo to da govorimo i kada su u pitanju druge opštine. Samo se rekao nešto, verujem da će kolega Stefanović, znajući njegovu ulogu ranije, čime se bavio. Samo sam rekao – hvala Bogu, pa niko za ovo nije saznao na Kosovu i Metohiji, možete misliti šta bi se desilo sa državnom svojinom tamo, a mi nameravamo da vodimo pregovore o tome. Dakle, verujte mi, ja se naježim kada na ovo pomislim.
Sa jedne strane imate potpuno neuređenu evidenciju nepokretnosti u vlasništvu države. Znači, nešto čime se bavi Direkcija za imovinu što je Direkcija počela u poslednjih godinu dana da radi i zaista radi dobar posao. Sa druge strane imate ovako loše tumačenje zakona i primenu na osnovu toga. Verujte mi, kada sam tražio odluke odnosno rešenja kojima je vršena ta konverzija, Direkcija za imovinu uopšte nije bila pitana za mišljenje, dakle, uopšte nije traženo mišljenje. Mišljenje pravobranioca nekada dato nekada ga uopšte nema. Zato nam treba bolja organizacija pravobranilaštva.
I ja bih se sa vama u potpunosti složio da nije ovakvih stvari, da mi ne regulišemo neki već postojeći sistem, mi regulišemo postojeći sistem zato što ovakva kakav je radi loše. Na nama je iz izvršne vlasti da damo svoj maksimum, da on radi mnogo bolje. Nažalost dešavalo nam se u prošlosti, donesemo zakon koji onda stvori još gore stanje. Dakle, na nama je da damo svoj maksimum da ovu tematiku i ovu oblast uredimo što bolje. Mislim da koliko u običnom životu građanina zakon, o recimo, izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, ili o parničnom postupku, donosi neke za građanina mnogo vidljivije promene. Toliko zakon koji je sistemske prirode te vidljive promene na prvo viđenje i ne daje, ali kada uđete u materiju i te kako.
Mislim da bismo se oko jedne stvari još složiti. Naravno, građaninu je često nerazumljiva suština zakona o kojima mi ovde raspravljamo i koji donosimo. Složićemo se još i oko toga da su lekarska i pravnička profesija, profesija koje su najčešće izložene komentarima lajika i da svako od nas i svako od naših komšija, prijatelja, drugova često zna da se stavi ili u ulogu lekara, ili u ulogu pravnika i da sam uspostavlja dijagnoze i da sam daje pravnička mišljenja. Da je tako ne bi postojala specijalizacija kroz sistem obrazovanja za ove dve izuzetno važne struke, ali na nama je ovde i da kroz ovu raspravu građanima približimo šta je to korist od donošenja ovih zakona.
Složiću se da kada se pomene promena člana 85. Zakona o parničnom postupku to građaninu ne znači ništa, ali ako građaninu kažete da je postojećim zakonom obavezan da kao punomoćnika, odnosno svoga zastupnika pred sudom angažuje samo i isključivo advokata, navodim upravo ovo, dakle, članom 85. je propisano to, a da se ovim izmenama i dopunama zakona taj krug lica ne značajno mnogo, ali proširuje i da ćemo imati, uveren sam, uskoro u skupštinskoj proceduri zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji treba da upotpuni ovaj sistem zastupanja pred sudom, onda to stvara jednu sistemsku celinu i građaninu ne sužava krug prava već ih naprotiv povećava.
Želim da vam se zahvalim jer da vi niste vašu diskusiju započeli na ovakav način kao i vašu diskusiju od pre neki dan, verovatno ne bih ni ja sada ovako govorio, a mislim da su ova razmenjena mišljenja i argumenti i te kako od koristi građanima. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Koleginice Marjanović, po kom osnovu? Po Poslovniku? Izvolite.
...
Demokratska stranka

Vesna Marjanović

Demokratska stranka
Hvala, gospodine predsedavajući.
Nisam reagovala odmah nakon vaše polemike s mojom koleginicom Martinović, ne želevši da prekinem njenu diskusiju i diskusiju ministra, ali član 103. i članovi od 105. pa nadalje o održavanju reda na sednici. Dakle, vi ste opomenuli koleginicu Vesnu Martinović zbog toga što je upotrebila metaforu u svom izlaganju i moram da priznam da od kada sam poslanik se to još nikada nije desilo da predsednik ili predavajući zbog tako nečega opomene govornika.
Nakon toga, dakle, ne zato što se udaljila od teme, kako ste vi rekli, nego zato što je upotrebila metaforu, nakon toga je govorio ministar, veoma iscrpno. Po mom ličnom uverenju, on se mnogo više udaljio od teme nego moja koleginica, ali ne mislim da je to tema, zato što smatram da je njegovo izlaganje bilo vrlo sadržajno, kao i njeno.
Ja bih vas molila da ubuduće vodite računa o tome kako se ophodite prema opoziciji, jer to govori o ugledu parlamenta. Način na koji upotrebljavate principe u rukovođenju sednicom prema opoziciji a fleksibilnost koju pokazujete prema izvršnoj vlasti, ovo sada nije primedba konkretno ministru Selaković, naprotiv, već isključivo vama, dakle, ako primenjujete principe, predsedavajući, dok vodite sednicu jedne, strožije prema poslanicima a posebno prema opoziciji, a veoma fleksibilne prema izvršnoj vlasti, to mnogo govori o načinu kako shvatate parlament i dostojanstvo ove kuće.
I da, tražim da se Skupština u Danu za glasanje izjasni o ovome.
Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Pošto sam dužan da vam odgovorim, Narodna skupština će se u Danu za glasanje svakako izjasniti o vašoj reklamiranoj povredi Poslovnika, međutim, predsedavajući mora da se stara o primeni Poslovnika. Član 106. predviđa da narodni poslanik može da govori samo o tački dnevnog reda kada dobije reč. Isto tako se slažem da predsedavajući, ali i sve kolege narodni poslanici, treba da vode računa o tome odnosno da se staraju o ugledu Narodne skupštine.
Mislim da ne može niko da mi zameri kada izmene i dopune zakona neki narodni poslanik nazove „dnevnim redom vožnje“. Svi su bili prisutni i čuli su. Rečeno je da izmene i dopune zakona više liče na „red vožnje“. Znači, metafore su dozvoljene, nikome ne zabranjujemo, ali i narodni poslanici moraju da se postaraju da na određeni način te iste metafore koriste.
Kada su u pitanju kriterijumi, jedno što sam želeo je da se koleginica vrati na dnevni red. Ne znam odakle neke priče oko Megatrend fakulteta, šta je ko po struci itd, svakome to piše u biografiji, ali, pustio sam koleginicu da završi, da nije problem sa „dnevnim redom vožnje“, nego je problem što zakoni nisu dovoljno proučeni.
Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje? (Da)
Hvala.
Gospodine Rističeviću, po kom osnovu? Povreda Poslovnika. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo, javio sam se odmah po učinjenoj povredi, da reklamiram član 103. stav 1. i član 106. stav 3. Dakle, radi se o stavu koji kaže: „Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u redu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjenu na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi“.    
Prethodna govornica, koju uvažavam, nije to učinila blagovremeno. Nije ukazala na povredu onda kada je ona po njenom mišljenju počinjena, već je posle toga govorio ministar pravde. Kad je on završio, ona se javila na povredu Poslovnika koja je mogla biti učinjena samo u vezi postupka predsedavajućeg, prilikom govora ministra pravde, a nikako nije mogla da reklamira povredu Poslovnika na osnovu vaše primedbe na iznošene detalje u vreme govora moje uvažene gospođe poslanice koja je govorila kao ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke.
Dakle, ja poštujem to što ste tolerantni prema opoziciji, budite to i dalje, ali, ubuduće da to pravo favorizovanja opozicije koristite malo ređe.
Član 106. stav 3: „Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu – a to ste vi – nije dozvoljeno dobacivanje odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora“. Dok ste vi nastupali mogli ste veoma dobro čuti da vam dobacuju iz klupe, ne slažući se s vašim mišljenjem. Dakle, ni tu niste primenili odredbe Poslovnika. Ja i tu poštujem vaše pravo da budete tolerantniji prema njima nego prema nama i za to ću se vaše pravo uvek zalagati.
Ne tražim da se o ovome glasa, čisto da gledaoci znaju da vi tolerišete opoziciju, što vam i dalje savetujem da činite. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se gospodine Rističeviću. Očigledno da ste vi i postavili pitanje i dali odgovor.
Naravno da predsedavajući treba da imaju malo tolerantniji odnos prema narodnim poslanicima i kolegama koji ne podržavaju Vladu Republike Srbije i uvek ćemo biti otvoreni za takav jedan odnos.
Reč ima, koliko sam razumeo, povreda Poslovnika, narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Samostalni poslanici
Čl. 103. i 104, a što se tiče reda na sednici, član 108.
Gospodine predsedavajući, vi ste do sada zaista pokazivali, do današnjeg dana, izuzetnu tolerantnost, ja to moram da kažem, naročito u odnosu na predsednicu parlamenta. Ali, ja hoću da vas zamolim par stvari, vezano za ovo što se malo pre desilo.
Metafora je uobičajena stvar i stilska figura u srpskom jeziku obilato korišćena od strane predstavnika SNS. O prolaznim vremenima, dahu, maratonskoj trci i ostalim stvarima nikada niko u ovoj Skupštini nije reagovao i ja mislim da je dobro da nije reagovao. Ako nam se oduzme i pravo na metaforu, a koleginica je govorila o „redu vožnje“, nema ničeg uvredljivog u „redu vožnje“. Šta više, „red vožnje“ je najčešće korišćena stilska figura od strane gospodina Vučića i gospodina Babića. Zašto tada niko nije reagovao? I nije se javila naša poslanica zato što je ministar govorio.
Inače, mislim da u ovoj situaciji, ja vas molim još jednom, evo, minut i 10 sekundi govorim, vi me slušate kada reklamiram povredu Poslovnika i ja to poštujem i zahvalan sam, ali vas molim da vi napravite neki unutrašnji kolegijum, potpredsednika Skupštine sa predsednicom, da se poslanicima, svim bez razlike, dozvoli uobičajena praksa kad reklamiraju Poslovnik da imaju pravo dva minuta da obrazlože povredu Poslovnika, što je normalno i uobičajeno bilo uvek do sada. To ne mora tako da bude, ali je bilo tako. Ja vas molim da se tako i nastavi, jer je inače već sužena mogućnost za opoziciju da kaže nešto. Ne govorim o minutima. Jer, zaista nešto što građani sve više primećuju i mislim da to ne ruši ugled DS već to narušava ugled parlamenta. Ovo je bila jedna takva situacija.
Znate, ja ne „dobacuvam“, već dobacujem sa mesta. Ali, dobacujem s mesta onda kada prosto ne mogu drugačije da doprem do predsedavajućeg, da mu objasnim da prosto stvari pišu i treba ih samo primeniti. Ali, nemojte ih primenjivati strogo po slovu Poslovnika….
(Predsedavajući: Ja vas molim da privodite kraju.)
… jer ako tako počnemo da radimo, neće niko moći ništa u ovoj Skupštini da obrazloži, a „red vožnje“, ako je postao problem, onda smo stvarno udarili u zid i mislim da onda izlaska nema. Hvala.