Po amandmanu. Javljam se ponovo za reč s obzirom da je jedan od predlagača amandmana to vrlo loše obrazložio. Iz njegovog obrazloženja se može zaključiti da se broj Albanaca smanjio. Ne radi se o tome da je broj Albanaca smanjene uskraćivanjem nekih prava, ne daj bože proterivanjem. Broj Albanaca se smanjio iz razloga što se na popisu određeni broj građana albanske nacionalnosti nije želeo da popiše. Srbija nije ni na jedan način, posebno ne nasilni način, to je ono poslednje što bi mi želeli, se nije ogrešila o tu nacionalnu manjinu, niti doprinela da njihov broj na popisu bude manji. To je bila njihova želja da se ne popišu. Iz te njihove želje su proistekle neke posledice za koje sam i sam predložio da se nađe neko određeno rešenje, a da to ne bude na uštrb onih drugih koji su se popisali, kojima bi njihovo pravo bilo osporeno priznavanjem nekog prava koje se možda opravdano traži. Ali, greška je bila do te nacionalne manjine.

Da je broj Albanaca pao onda broj poslanika albanske nacionalne manjine bi bio manji nego u prošlom sazivu. U prošlom sazivu je bio jedan, a sada imamo dva predstavnika albanske nacionalne manjine. Tako da iz tog obrazloženja neko može da utvrdi da je broj Albanaca smanjen. To apsolutno ne stoji. I sam predlagač ovog puta ima dva poslanika, a u prošlom sazivu je bio jedan.

Što se tiče biračkog spiska, nisam siguran da se Albanci ne vode na dva biračka spiska. Meni čak ni to ne smeta. Bolje da ih bude na dva biračka spiska, mada to nije regularno, nego da ih nema ni na jednom kao što se to dešava na KiM sa Srbima.

Pristalica sam da oni uđu u integrativne procese, da bude integracija, a koliko vidim od predlagača, on bi više voleo neku vrstu getoizacije, dakle, da imaju neki monopol na savet nacionalnih manjina itd, da se poveća broj pripadnika, a da pri tome ne moraju da učestvuju u popisu stanovništva. To apsolutno krši prava i većina, a i svih drugih manjina koji učestvuju na razne načine u životu na osnovu ovog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Po meni, sve treba uraditi da oni svoja prava ostvare, a ukoliko oni to ne žele sami, dati još jednu dodatnu priliku da nađu neko rešenje sa Vladom da na sledećoj izmeni ovog zakona njihovo pravo bude ostvareno. Zasmetao mi je malo način na koji oni to obrazlažu, jer se može steći utisak da je broj Albanaca u Srbiji pao, što apsolutno ne stoji. Ako se ovako nastavi, počeću da tražim nacionalni savet za seljačku manjinu, jer je to najugroženija populacija u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala, predsedavajući.
Nekako smo uspeli da se izborimo za reč, pošto je prvo bilo nerazumevanja oko toga da li nas dvojica imamo pravo da diskutujemo po amandmanima. Imamo, kao što piše u Poslovniku.
Mislim da skupštinska većina, a i nacionalna većina u Srbiji nema potrebe da škrtari sa pravima nacionalnih manjina. Argumenti koji se stavljaju protiv ovog amandmana su potpuno besmisleni. Imamo realnu situaciju da u Srbiji imamo 60, 70, 80 hiljada Albanaca, ali sigurno mnogo više od onog broja koji je utvrđen na poslednjem popisu. Tačno je da to može da se utvrdi i kroz rezultate izbora koji su održani pre neku nedelju, pre neki mesec. Nije bilo nikakvih ni prirodnih ni nekih drugih katastrofa od 2002. godine do današnjeg dana. Pobuna koja je bila na jugu Srbije pre popisa 2002. godine je rešena na način koji je pokazao da na Balkanu takve situacije mogu da se rešavaju na civilizovan, odlučan, državno opravdan, ali pristojan način, oko čega su se obe strane složile, a i mnogi posmatrači koji su pomagali na ovaj ili onaj način u tome. Mislim da niti srpski narod, niti ovaj parlament, nema potrebe da škrtari u davanju prava nacionalnim manjinama.
Argument da bi usvajanjem ovog amandmana bile povređene druge manjine ne stoji. Koliko mogu da primetim, u parlamentu sada imamo predstavnike bar 10-ak drugih nacionalnih manjina, niko nije rekao da se oseća ugroženim time što će biti prihvaćen amandman našoj dvojici kolega, tako da Nova stranka i nas dvojica apelujemo da prihvatite ove amandmane, pre svega gospođa ministarka, ali ako ona ima nekakav lični problem sa tim ili nema stav Vlade ili tako nešto, mislim da bi bilo dobro da poslanička većina učini ovaj jedan iskorak koji sigurno neće biti protiv patriotizma, protiv evropskih integracija, protiv solidarnosti, protiv bilo koje velike reči ili velikog cilja koji je postavljen u proteklih nekoliko meseci ili nedelja.
Konačno, mislim da ova rasprava treba da bude ozbiljnija, da sa malo više koncentracije svi uđemo u ovakvu raspravu, pa nam se tako ne bi desilo da od jednog od prethodnih govornika čujemo da on kaže da je moguće da se broj Albanaca u Srbiji smanjio tako što su se možda neki izjasnili kao Srbi ili kao neka druga nacija, a rekao je i da je moguće da se smanjio broj Albanaca u Srbiji i ako su se iselili na KiM. Koliko se sećam, Srbija nije priznala Kosovo, prema tome, njihovo preseljenje na Kosovo ne bi smanjilo broj Albanaca u Srbiji po aktuelnom Ustavu, preambuli i po stavu najvažnijem ili jednog od najvažnijih stavova mnogih stranaka, pa i političke većine koja se nalazi u ovom parlamentu, a posebno je opasno da takvu izjavu da general u penziji čiji posao je bila bezbednost. Siguran sam da tu nije bilo loše namere, nego da je to jedan mali pad koncentracije i zbog toga apelujem da u ovoj raspravi imamo jedan ozbiljan visok nivo koncentracije.
Prema tome, da ponovim još jednom da ćemo podržati amandman na član 7. koji su dali Riza Halimi i Šaip Kamberi i da se na taj način i albanskoj manjini u Srbiji daju prava koja imaju druge manjine, a koje nikako neće biti na uštrb niti srpske većine niti bilo koje druge manjine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović. Izvolite.
Gospodine Mitroviću, izvinjavam se, kolega poslanik Momir Stojanović prijavio se u sistem, ali nisam analizirao da je u pitanju replika.
Reč ima narodni poslanik Momir Stanojević.

Ne bih mogao da se složim sa mojim prethodnikom. Javljam se zbog toga što sam pomenut, i to u kontekstu elementarnog nepoznavanja situacije.
Mislim da od mog preuvaženog prethodnika mnogo bolje poznajem stanje na Kosovu, trebalo bi. Govorio sam ovde, ne stoje vaše tvrdnje, pa čak i da se iz južne Srbije deo Albanaca preselio sa mestom prebivališta na prostore AP KiM, znate da je AP KiM pod međunarodnim protektoratom, odnosno da su tamo prisutne. Drugo, popis na teritoriji AP KiM nije vršen. Stoga vaša tvrdnja ne može da stoji ni u jednom ni u drugom slučaju. Smatram je neosnovanom. Tvrdim da prvo na prostoru južne Srbije ne živi 61 hiljada Albanaca, to bi na sledećem popisu bilo evidentno, dokazano, pokazano. Drugo, poznavajući migraciju stanovništva sa prostora juga Srbije ka prostoru Kosova, što zbog školovanja, što zbog promene prebivališta KiM, tvrdim da nema, a po nekim evidencijama, 27 hiljada, kako uvaženi kolega Halimi kaže, verujem da toliko Albanaca ima na jugu Srbije, ali 61 hiljada, verujem da toliko nema.
Kako ćete utvrditi da su oni promenu prebivališta sa teritorije južne Srbije na prostor KiM izvršili ako na prostoru KiM nije bilo nikakvog popisa stanovništva?

Hvala.
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Prvo mi nije jasno kako je moj prethodnik dobio pravo na repliku, pošto ga nisam pomenuo, ali nemam ništa protiv. Ovaj neuspeli pokušaj ispravke nečega, ponavljam, ne sumnjam da je rečeno omaškom, ne sumnjam u vaše dobre namere, ali ste imali pad koncentracije u jednom trenutku, to se dešava svima. Verovatno nekada i meni, tako da to nije pitanje.
Drugo, oko situacije na KiM, mislim da nas dvojica imamo puno dobrih saznanja. Jedno vreme smo radili i zajedno, tako da ne pravimo sada tu neke blokove, ali to nema nikakve veze sa onim što je suština ovog amandmana. Usvajanje ovog amandmana neće prouzrokovati nikakvu štetu nikome u Srbiji, osim ako neko ima zle namere, a njemu treba da proizvede štetu. Neću da ulazim u to, ne mislim na ljude koji sede ovde, naravno, govorim o nekim ljudima koji su možda negde vani, ali generalno mislim da bi ovo bio dobar gest, da bi to bio gest koji, ponavljam, ne košta ništa, ne vređa prava nijedne druge nacionalne manjine, a utiče na dalju integraciju albanskog stanovništva u srpske institucije, odnosno institucije u Srbiji i to je možda put da na sledećem popisu nema bojkota iz ovog ili onog razloga. Da ne ulazimo sada u tu temu, mislim da je to način, taj nivo tolerancije je potreban da bismo rešavali probleme koje vučemo jako dugo i koje ne treba ni otvarati ni podgrevati, jer to može da bude jako loše. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, odmah na početku ću reći da smo ovde stekli utisak kao da se brani pravo na izbor za nacionalni savet, naročito albanskoj nacionalnoj manjini. Moram da kažem da se predloženim izmenama i dopunama Zakona o savetima nacionalnih manjina garantuje izbor za nacionalne savete. Ovde se vodi polemika samo koliki će broj članova da broji Albanski nacionalni savet.
Amandmanom, koji su podneli moje kolege poslanici Riza Halimi i Šaip Kamberi, traži se, zbog toga što podaci zadnjeg popisa stanovništva nisu potpuni, da se prihvati popis iz 2002. godine. Moram da kažem da je popis stanovništva iz 2011. godine potpun i tačan. Međutim, ovde imamo to da je jedan deo albanske nacionalne manjine, naročito iz Preševa i Bujanovca, bojkotova popis stanovništva i da se nisu popisali na zadnjem popisu. Po podacima koje imamo, ukupno u Srbiji je popisano negde oko 5800 pripadnika albanske nacionalne manjine i oni imaju pravo na izbor za nacionalni savet, ali imaju pravo i na izbor 15 članova Albanskog nacionalnog saveta.
Slažem se da trebamo da nađemo neku mogućnost preko koje ćemo da utvrdimo pravi broj pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji i takođe pozivam da zajednički i Srbi i Albanci na jugu Srbije, a naročito u Bujanovcu i Preševu, radimo na ekonomskom razvoju juga Srbije, jer podjednako loše u Preševu i Bujanovcu žive i Srbi i Albanci. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragomir Karić. Izvolite.