Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, uz uvažavanje napora predlagača  i njegovu želju da se bliže uredi Zakon za izvršenje krivičnih sankcija, moje mišljenje po ovom amandmanu je sledeće.
Pre svega, mišljenja sam da je ova oblast već regulisana svojim primarnim zakonom, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Tačnije, član 54. ovoga zakona je u stavu 2. dao osnov da se zdravstvena delatnost i zdravstvena zaštita uopšte obavljaju u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Naime, pročitaću član 54. stav 2. koji kaže: „Ustanove socijalne zaštite, zavodi za izvršavanje zavodskih sankcija kao i druga pravna lica za koje je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti, mogu obavljati zdravstvenu delatnost ako ministarstvo utvrdi da ispunjavaju uslove za određenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno uslove za određenu vrstu privatne prakse.“
Takođe, ono što je vrlo bitno a odnosi se na deo amandmana koji opisuje uslove za obavljanje zdravstvene zaštite odnosno zdravstvene delatnosti, možemo reći da je i ova oblast već uređena Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i podzakonskim aktima. Ovde pre svega mislim na Pravilnik o bližim uslovima o obavljanje zdravstvene delatnosti.
Imam još jednu primedbu vezanu za ovaj amandman. U stavu 6. ovog amandmana predlagač je upotrebio reč: „ginekolog akušer“, što je žargonski termin. Treba da stoji: „specijalista ginekologije i akušerstva“. Hvala.

Na član 74. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Moj amandman glasi da nakon stupanja u zavod, osuđeni se upućuje u prijemno odeljenje gde se može zadržati najduže 30 dana i da se dodaju reči - po prijemu u zavod vrši se kriminološka, psihološka, sociološka i druga ispitivanja ličnosti osuđenog radi njegove klasifikacije i tretmana, i dalje da se doda novi stav da prilikom klasifikacije obavezno će se izvršiti odvajanje višestrukih povratnika koji pokazuju sklonost ka vršenju krivičnih dela.
Slažem se u velikoj meri sa odgovorom Vlade, bez obzira na ovo što sam ja predložio. Kažem, navedeno je u nekim rešenjima u uporednom zakonodavstvu. Nije ovako decidno navedeno, ali kada se raščlani po nekim drugim stavovima, vidi se da na isto mislimo.
Moja je namera bila da se, naprosto, na ovaj način definiše zbog činjenice da mi nemamo u svim zavodima lica koja vrše kriminološka, psihološka, sociološka i druga ispitivanja ličnosti kod javljanja osuđenika na izvršenje kazne zatvora.
Naravno da svi ostali stručnjaci, svako u svom domenu, učestvuju u prikupljanju podataka radi klasifikacije osuđenika i radi primene programa postupanja, ali čini mi se da bi ovo bila ona prva mera, prva ozbiljnost koju pokazuje država kod prijema osuđenika.
Drugo, metod sudske psihijatrije, kritička procena ispitanika, utvrđivanje psihičkih procesa značaja za program postupanja od utvrđivanja raznih poremećaja koji nisu utvrđeni u sudskom postupku, jer to nije bila tema, od poremećaja pažnje, pamćenja ličnosti, utvrđivanje motivacije kriminalnog ponašanja, etiologija kriminalnog ponašanja, spoljnih iskaza, psihičkih zbivanja, utvrđivanje opšte psihologije okrivljenog, onda posmatranje kao motiv ispitivanja u sudskoj psihologiji itd. Čini mi se da su sa kriminološkim ispitivanjima, koje uključuju mnoge kriminološke metode i discipline, put, način, postupak i sredstvo za istraživanje i utvrđivanje određenih činjenica od značaja za kasnije postupanje.
Što se tiče odvajanja višestrukih povratnika, tu nema nekog jasnog odgovora Vlade, ali, kažem, ovaj način odvajanja višestrukih povratnika postoji već u nekim zakonodavstvima, i čini mi se da daje dobre rezultate.
Evo, primera radi, šta kaže statistika kod nas. Od 45 do 50 posto osuđenika za silovanje u Srbiji, ponavlja silovanje po izlasku iz zatvora. To je jedan od razloga zbog kojih smo mi kao poslanička grupa tražili hemijsku kastraciju za višestruke povratnike, silovatelje. Krivično delo krađe ponavlja 70% izvršilaca. Krivično delo prevare ponavlja 65% izvršilaca. Krivično delo prodaje i proizvodnje opojnih droga ponavlja 60% izvršilaca. To je dokaz da u zavodima nije bilo specifičnih i posebnih programa, ili ti programi nisu dali željene rezultate kod lica. Opet, da ne bude da je sve odgovornost države, naprosto, to se dešava u celom svetu. U celom svetu postoje, bez obzira i na najbolje programe postupanja i na najbolji rad sa osuđenicima, ljudi koji su bukvalno nepopravljivi. Ono što je naša zajednička namera je da to svedemo na što manju meru.
Samo u pojedinim slučajevima osuđenici imaju pojačan rad sa psihijatrom. Ako pomenemo silovatelje, oni se vrlo brzo transformišu po izlasku iz zavoda iz jagnjeće kože u kožu tigra i uvek koriste pogodnu priliku da izvrše novi napad na žrtvu. Razlozi su vrlo složeni, od psiholoških, socijalnih, pa do onih psihijatrijskih. Zbog toga mislim da ne bi bilo možda na odmet da se precizira da je obaveza zavoda da izvrši sva ova ispitivanja, bez obzira što drugi članovi zakona ovo, ako analiziramo, zaista to navode i regulišu, ali ne propisuju ovako decidno na način na koji sam ja to predložio. Hvala.

Na član 76. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 79. amandman je podnela narodni poslanik Branka Bošnjak.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri i saradnici ministra, podnela sam amandman na član 79. ovog zakona, koji definiše standarde boravka pritvorenika u pritvorskim jedinicama, te vas, ministre, i vaše saradnike molim da samo na trenutak iskoraknete iz isključivo pravničkog načina razmišljanja, da malo izanaliziramo tehnički ovaj amandman.
Ovim amandmanom je propisano da je po pritvoreniku u pritvorskoj jedinici propisano minimalnih četiri kvadrata prostora za boravak.
Moj amandman je da bi rešio dilemu nemogućeg uparivanja, odnosno lošeg uparivanja kubature. Ovaj član je propisao da je minimalna kubatura osam kvadrata, iz čega sledi da smatramo da je dovoljna visina prostora i od dva metra.
Moje razmišljanje je bilo kako redefinisati ovaj član, a učiniti ga ili po propisima koje znam i koje poštujem u trenucima kada projektujem, a rekla sam vam da sam u više navrata učestvovala u projektovanju pritvorskih jedinica. Znači, kako da ga redefinišemo,a da on bude u skladu sa propisima koje za projektovanje i život u pritvorskim jedinicama važi.
Mislim da nam nisu potrebne nikakve evropske komisije koje će nam analizirati ovaj zakon i koje će nam reći da mi mislimo da je dva metra dovoljna visina za prostoriju u kojoj borave pritvorenici.
Imala sam dve varijante – ili da predložim da, u skladu sa propisima, redefinišem kubaturu, pa da na četiri minimalna kvadrata, napišem da je to 9.45, ukoliko smatram da je 2.45 ili 2.40 dovoljno za visinu prostorije u kojoj borave pritvorenici ili ovo što sam predložila kao amandman, da isključim minimalnu kubaturu.
U razgovoru sa direktorom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u razgovoru sa direktorom beogradskog okružnog zatvora konstatovala sam da je zbog postojeće situacije uputnije ostaviti u zakonu determinantu površine.
Iskreno se nadam da naši pritvorenici neće boraviti u pritvorskim jedinicama koji su dva metara visoki, te determinanta osam i četiri, ne četiri ili osam, pa da imamo alternativu o minimalnom standardu boravka pritvorenika, ali ovako definisano u članu konsekventno sledi da mi projektujemo i smatramo da naši pritovrenici treba da žive u prostorijama koji su visoki dva metra, te vas molim da nađete način. Molim sve poslanike da razmisle da je najbolja tehnička namera bila da redefinišemo ovaj član. U protivnom će nam neka evropska komisija reći da smatramo da je dva metra preporučena visina projektovanja pritvorske jedinice. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, gospođo predsedavajuća, ja ću glasati za ovaj amandman, s obzirom da je u vezi sa onim za šta sam se ja zalagao u prethodnim mojim izlaganjima. Dakle, nisam se zalagao za političke zatvorenike, nego, s obzirom na to da je visina veoma bitna, zato što se očekuje da neke visoke ličnosti iz sfere politike zbog dela, a pre svega nedela koja su počinjena nad narodnom privredom i državom, s obzirom da se ona daju očekivati da pristignu u ustanove o kojima danas diskutujemo, za vreme izvršenja tih sankcija njima je neophodna odgovarajuća visina i neophodan je odgovarajući prostor.
To nije novina. Za vreme Kraljevine Jugoslavije je pritvorenicima Komunističke partije, dakle, ovde ne govorim ni o jednoj partiji, ja govorim o svim partijama i svim političarima, odnosno o svim mogućim izvršiocima krivičnih dela, onima koji su ga izvršili i onima koji ih mogu izvršiti u nekoj budućnosti.
Dakle, jedan zakon se ne donosi samo da se kazne oni koji su izvršili neko delo ili nedelo, već da se spreče da delo, odnosno nedelo, izvrše i neki drugi, odnosno da se delo ne ponovi. Dakle, to je smisao kažnjavanja. Nije smisao kažnjavanja samo kazniti, nego i sprečiti da se to ponavlja.
Imajući to u vidu, imajući u vidu da je politika temeljno opljačkala ovu državu, imajući u vidu da su to uradile neki visoke ličnosti, ja mislim da je kubikaža i visina veoma bitna, s obzirom da njima treba omogućiti, kao što su to radili komunisti pre rata, treba im omogućiti da se i dalje bave nekim svojim političkim radom, programom svojih stranaka, programom svojih izvršnih odbora, pa i po mogućstvu, ako je to u skladu sa zakonom, da im se dozvoli da sazovu i sednicu svojih organa, s obzirom da će neki tamo biti gotovo 100% zastupljeni, odnosno da će organi partija biti na tim mestima.
S tim u vezi sam govorio. Nikada nisam pomenuo ime nijedne partije, nisam se zalagao za sankcije da uvodimo političke sankcije i stvaramo političke zatvorenike, ali ja se bojim da su neki profesori prava toliko stručni da ne bi ni prijemni ispit na svom fakultetu položili. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, poslanička grupa SPS ovaj amandman posmatra kao afirmativan iz više razloga. Prvi je preciznost u formulaciji ove norme, odnosno člana, s druge strane, standardizacija kojoj moramo da pristupimo kako bi ispoštovali one standarde koje nameće i EU, a s treće strane, ono što je po stanovištu poslaničke grupe SPS nesumnjivo najvažnije, to je poštovanje prava lica koja izdržavaju kaznu zatvora u smislu ispunjavanja onih osnovnih elementarnih uslova, pre svega uslova humanosti, što se tiče izdržavanja kazne zatvora u prostorijama koje su za to namenjene.

Međutim, poslanička grupa SPS je i te kako svesno i onih tzv. ograničavajućih razloga, pre svega razloga koji se vezuju za kapacitete naših kazneno-popravnih zavoda, odnosno objekata u kojima se kazne izdržavaju.

S obzirom da je ovde navedena formulacija od najmanje osam kubnih metara i četiri kvadratna metra prostora, a to najmanje ipak je neka vrsta dispozicije, koja je na neki način obavezujuća za one koji određuju smeštaj, kao i uslove izdržavanje kazne. U toj situaciji bi bilo dobro da se da neka vrsta preporuke, a da se ovaj član ne menja, imajući u vidu one druge ograničavajuće razloge, ali da se da preporuka onima koji vode kazneno-popravne zavode, a to su upravnici, da se ova vrsta standardizacije, tamo gde je to moguće, obavezno ispuni, a tamo gde nije, da se ispuni onog trenutka kada se za to steknu uslovi. Zahvaljujem.