Gospodine predsedavajući, molim vas, član 107, da uvedete ovu sednicu u normalne tokove. Molim vas da ne dozvolite, a ova Narodna skupština je sastavljena od 250 narodnih poslanika koji su vlasnici svog mandata, koji imaju pravo i razmišljanja i glasanja onako kako misle, da niko nema pravo da govori u ime bilo koga drugog. Možda je to u vreme demokratije gospodina Živkovića i njegovog shvatanja demokratije i kako je to demokratiju sprovodio paleći ovu Skupštinu.
Sa druge strane, takođe, ne dozvoljavam, gospodine predsedavajući, da ne prekinete sednicu u trenutku kada od prethodnog govornika dolazi optužba da na ovaj način država se ophodi prema ljudima koji su u Srbiji bolesni zato što ne želi da dočekaju penziju. E to je kriminal. Takva tvrdnja je kriminal i takva tvrdnja je tvrdnja nekoga ko je u politiku zalutao sa cela dva člana svoje političke stranke.

Gospodine Babiću, mislim da gospodin Živković nije... Na kraju krajeva, pravo je vaše da se u Danu za glasanje izjasnimo.
Da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika? (Ne.)
Gospodine ministre, čini mi ste da ste se vi bili prijavili ili ste odustali? Izvolite.

Pošto je čitavo izlaganje bilo oko toga o kvalitetu zdravstvene zaštite i kako će ovi zakoni uticati na kvalitet zdravstvene zaštite i njeno finansiranje - neće.
Dakle, mi zakonima iz finansija ne pretendujemo da menjamo kvalitet zdravstvene zaštite, tako da ne znam zašto ste nužno potrošili četiri od pet minuta svog izlaganja na tu temu.
Suština i ono što treba da bude je vrlo jasno jeste da jedino što se menja ovde jeste način finansiranja Fonda za zdravstveno osiguranje. Tih osam milijardi dinara, kojih je ostalo više u Fondu za zdravstveno osiguranje prošle godine, nije potrošeno na nešto drugo na šta je moglo da bude potrošeno. Pritom je u Fondu za penziono osiguranje je potrošeno dve i po milijarde evra. Tako da ovo je prosto finansijska mera, a sva sredstva koja budu nedostajala Fondu za zdravstveno osiguranje da izvrši ono što je po zakonu predviđeno i što su planirali biće nadomešteno transferom budžeta i to će se videti i o tome ćemo raspravljati. O tome treba da raspravljamo kada budemo raspravljali o rebalansu budžeta. Prvi put, a onda i o budžetu svaki sledeći put i to je što se tiče toga.
Što se tiče obuhvata, kvaliteta zdravstvene zaštite i zdravstva uopšte to je tema kojoj se svakako trebamo obratiti, ali svakako nije tema za današnju sednicu, ja bih rekao. Hvala.

Hvala ministre.
Po kom osnovu gospodine Živkoviću?
(Narodni poslanik Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
Možete vi biti od strane ministra pomenuti. On je samo odgovarao na vašu diskusiju. Prema tome, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, molim vas za malo pažnje.
Izmenom ova dva zakona treba da donesemo ono o čemu smo govorili i u kampanji i sve ovo vreme od kako sedim u ovim skupštinskim klupama, a to je pre svega da se pospeši zapošljavanje. Ono što se iskreno nadam, što Vlada mora ispratiti kada je u pitanju primena ova dva zakona jeste pre svega da se tek tako ne amnestiraju ljudi koji su do sada radili na crno, odnosno sve svoje prihode su, da kažem, skrivali u toj takozvanoj sivoj zoni.
Zbog toga bih podržao izlaganje i mojih prethodnika koji su dosta govorili o ažurnosti inspekcija koje kada izmenom ova dva zakona stupi na snagu, moraju biti puno ažurnije. Ono takođe što bih posebno apostrofirao jeste da ovaj podatak koji smo čuli suficit u Fondu za zdravstvu mene posebno raduje. Moram da priznam, ali jedna stvar koju sam hteo da upitam vas, gospodine ministre, jeste da obratite pažnju, moje kolege su takođe pominjale ovde zemljoradnike, odnosno poljoprivrednike i ogromna dugovanja koja ti ljudi imaju prema Fondu zdravstvenog osiguranja.
O čemu se konkretno radi? Poljoprivrednici, koji žive i koji su možda i najviše pogođeni ovim elementarnim nepogodama i poplavama koje su se dešavale u Srbiji, imaju problema kada danas hoće da overe zdravstvenu knjižicu i kada odu u filijalu lokalne poreske uprave da bi dobili potvrdu i sa njom otišli u socijalno da overe knjižicu, njima se traži da retroaktivno uplate zdravstveno osiguranje najpre za prethodnu godinu, a oni možda prethodne godine se uopšte nisu lečili u državnim ustanovama ili ako su se lečili kod privatnika, morali su da plate.
Mislim da su oni jedina populaciji, ljudi koji žive u gazdinstvima, koji moraju da plate retroaktivno nešto što nisu koristili. Zbog toga, gospodine, ministre smatram da bi bilo pravično i pravedeno, zbog svih ovih i sada šteta i ovih nedaća i muka koje imaju uopšte zemljoradnici, seljaci u Srbiji da se zaključno sa 2013. godinom, jednostavno te obaveze izbrišu ili da se svedu na najmanju moguću, ali razumnu meru, koju bi ti ljudi mogli da plate.
Podsetio bih i vas i sve kolege narodne poslanike da mi danas imamo u centralnoj Srbiji, u Šumadiji, svakog drugog seljaka koji ima neoverenu zdravstvenu knjižicu i čovek ne može da se leči. Ako je već tačan podatak da imamo suficit u Fondu zdravstvenog osiguranja, onda bi bilo pravedno i pravično da mi tim ljudima pomognemo da oni mogu da overe knjižice i da se normalno leče.
Nešto o ovome su govorile moje koleginice iz Kosjerića i njih mogu apsolutno da podržim i molim vas da o ovome ozbiljno povedete računa.
Sa druge strane, nešto što je moja koleginica Filipovski pomenula jeste da bi u ovim izmenama zakona još jednom trebalo posebno da se obrati pažnja na te tzv. ugrožene grupe, a tu pre svega mislimo na invalidna lica. U izmenama se naravno zadržava stari predlog, a to je da firme koje zapošljavaju invalide i invalidna lica budu tri godine oslobođeni od plaćanja doprinosa za ta lica. Moram da vas podsetim da je sama procedura, procedura dokazivanja da ste zaposlili takvo lice vrlo komplikovana, i nažalost, primene i efekti ovog zakona bi bili značajniji kada bi se ta procedura mogla uprostiti.
Ono što bih predložio i što ću govoriti kada se bude govorilo o ovom zakonu o pojedinostima, jeste da pokušamo da u prvoj godini dodatno stimulišemo sve poslodavce koji zapošljavaju osobe sa bilo kojim vrstama hendikepa ili invaliditeta da dobiju dodatne subvencije od države u prvoj godini, u prvih 12 meseci, jer mi i dalje imamo ogroman broj ljudi, neke brojke kažu da ih ima između 50 i 70.000 sada na biroima, odnosno nacionalnim službama za zapošljavanje. Znači, to su lica sa određenim vrstama invaliditeta i koja vrlo teško danas na tržištu rada mogu dobiti zaposlenje.
Iskreno se nadam da će izmene ova dva zakona, već sam to na početku izlaganja i rekao, suzbiti rad na crno. Ako nešto trebamo svi skupa da učinimo jeste da smanjimo tu tzv. sivu zonu, i kažem, na samom kraju ovog mog izlaganja moram vas da pozovem, vas kao resornog ministra i vaše kolege morate na terenu pospešiti rad inspekcija, i to je ono ključno. Mi možemo ovde donositi bilo kakve zakone, ali ako se oni slabo i nikako primenjuju, a tu su pre svega nadležne inspekcijske službe, onda mi džaba ovde možemo bilo šta izglasavati.
Naravno, ja ću u danu za glasanje glasati za predloge ovih zakona, kao i moje kolege iz Nove Srbije i nadam se da ćemo i u raspravi i u pojedinostima pokušati da pre svega kod ovih stvari koje sam govorio, zapošljavanja ljudi, odnosno invalida da tu dodatno pomognete i sa vašim autoritetom da toj grupi koja je jako ugrožena dodatno pomognemo. Hvala vam puno na razumevanju.

 Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, oba ova zakona našla su se pred poslanicima po hitnom postupku. Ne sporim potrebu da se oni hitno izglasaju u okviru aktivnosti na sprovođenju mera ekonomskih reformi, ali nije bilo javne rasprave.
Vlada Republike Srbije je u avgustu mesecu 2013. godine usvojila akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koji predstavlja konkretne mere i aktivnosti za realizaciju ciljeva u borbi protiv korupcije. Jedna od tih mera u oblasti političkih aktivnosti je i uspostavljanje mehanizama kojima bi se zainteresovanim stranama i javnosti omogućilo učešće u postupku donošenja propisa na svim nivoima vlasti.
Krijući se iza razloga hitnosti Vlada ne poštuje ni postojeće propise. Kako verovati da će Vlada sprovesti predložene mere ako već sada svojim delovanjem ne pokazuje političku volju da svojom praksom pokaže da je spremna da pokaže da postati nove standarde i stvori ambijent za borbu protiv korupcije? Zakon o državnoj upravi predviđa da je rad državnih organa državne uprave javan, te da ministarstva imaju obavezu da sprovedu javnu raspravu kada pripremaju propis kojim se uređuje pitanja koja posebno zanimaju javnost.
Zakon je u postupku pripreme, kako je navedeno u obrazloženju oba ova predloga zakona, dostavljen samo nadležnim ministarstvima i nadležnim organima, tako da se javna rasprava o njima nije ni vodila. Složićemo se da su i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i ukidanje poreskih oslobađanja, kao i mere za stimulaciju zapošljavanja pojedinih kategorija nezaposlenih pitanja koja posebno zanimaju javnost.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ukidaju se dosadašnja poreska oslobađanja koja su stimulisala zapošljavanje nezaposlenih do 30 godina starosti i lica starija od 45 godina. Postojeća poreska oslobađanja za ove kategorije oslobađaju poslodavca obaveze plaćanja poreza na period od tri, odnosno dve godine. Predloženim izmenama se poslodavcima nameću veći troškovi prilikom zapošljavanja nezaposlenih lica, jer moraju da plate poreze, pa da traže povraćaj za razliku od postojećeg rešenja gde se to nije moralo činiti. Ovo svakako nije stimulativna mera koja bi podstakla povećanje broja zaposlenih. Na ovaj način se na poslodavce prevaljuje teret, a da nije prethodno stvoren ambijent za povećanje produktivnosti i ostvarivanje profita.
Predloženo rešenje je apsolutno neprimenljivo jer podrazumeva postojanje velikog broja poslodavaca koji imaju sredstva da pokriju inicijalne troškove zapošljavanja. Predloženim merama destimuliše se zapošljavanje mladih do 30 godina, stvaraju se teži uslovi za zapošljavanje preko 213.000 nezaposlenih, koliko ih je bilo na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u martu 2014. godine, što predstavlja 27% procenata od ukupnog broja nezaposlenih.
U istoj situaciji će se naći i oni nezaposleni koji spadaju u kategoriju teže zapošljivih, a to su stariji od 55 godina, a njih je na evidenciji u martu 2014. godine bilo preko 109.000, što je 14% od ukupnog broja nezaposlenih. Ovime se dodatno stvara pritisak na sistem socijalnog osiguranja. Osim toga, ova kategorija nezaposlenih biva prinuđena da radi na crno da bi obezbedila egzistenciju. Ako samo stavimo akcenat na ove dve kategorije možemo zaključiti da se predloženim merama pogoršavaju uslovi za preko 40% nezaposlenih građana.
Podsetiću, premijer je u svom ekspozeu govoreći o ograničenim poreskim olakšicama prilikom zapošljavanja novih radnika rekao – ovim merama bi posebno bilo posvećena pažnja najugroženijim grupama stanovništva, mladim ljudima na samom početku karijere i ljudima koji su na samom kraju karijere. U ovom predlogu izmena i dopuna zakona toga nema. Predložene mere nisu u skladu sa ekspozeom premijera i mislim da je to jedna od najbitnijih stvari.
Moje kolege i ja smo amandmanima pokušali ovo da ispravimo. Dakle, predloženo rešenje je daleko lošije od postojećeg. Ono ne stimuliše poslodavce koji nemaju dodatna sredstva za inicijalne troškove zapošljavanja. Nažalost, neće doći do povećanja broja zaposlenih, tako da se ni prihod države neće uvećati.
Ukidanjem postojećih poreskih olakšica dodatno se onemogućavaju poslodavci da pod uslovima koje mogu da podnesu zaposle nove radnike u većem broju. Nema mehanizama zaštite od mogućih zloupotreba od strane nesavestnih poslodavaca. Izostala je i potpuna analiza efekata propisa, nije naveden očekivani broj novozaposlenih lica, koje kategorije nezaposlenih lica će posebno osetiti benefit.
Kakav efekat ovakva stimulativna mera ima na kategorija mladih do 30 godina ili na kategoriju teže zapošljivih? Koliko će država prihodovati usled primene ovih mera? Kažete u obrazloženju da je očekivani prihod pola milijarde na 10.000 zaposlenih. Koja je projektovana dinamika zapošljavanja? To su sve pitanja čije odgovore od vas očekujemo. Interesuje nas koliki su inicijalni troškovi kod poslodavaca svake kategorije koji oni moraju da podnesu da bi ostvarili poreske olakšice i koliko je takvih poslodavaca u Srbiji koji realno mogu da uposle nezaposlene, naravno u ovim novim okolnostima? U obrazloženju posebno ističete da Ministarstvo finansija periodičnim publikovanjem biltena kao i na drugi prigodan način dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama kako bi se doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.
Slažem se sa vama da ove aktivnosti mogu biti podrška sprovođenju propisa, ali ne mogu obezbediti formaciju o efektima propisa. Predlažem da resorna ministarstva tromesečno informišu Skupštinu o efektima primene ovog zakona, o broju novozaposlenih, o prilivu sredstava u budžet itd. Tako bi i kontrolna funkcija Skupštine, koja je u njenoj nadležnosti, bila primenjena.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, stoji predloženo rešenje i u pogledu zbirne stope doprinosa ona je ostala nepromenjena. Međutim, povećava se za 2% stopa doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, te će se na taj način uvećati prihod PIO fonda za 18 milijardi dinara do kraja godine, a smanjiti za 2% stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, što će uticati na smanjenje prihoda Republička fonda za zdravstveno osiguranje za 18 milijardi dinara do kraja godine. Nema promene zbirne stope doprinosa, ali ima smanjenja prihoda u Fondu za zdravstveno osiguranje za 18 milijardi dinara.
Još jedan sistem koji je odavno zreo za reforme je naš zdravstveni sistem. Srbija je nedavno rangirana kao poslednja u kategoriji u Evropi i ova Vlada ima za cilj da Srbiju pomeri sa tog mesta za naredne četiri godine. Reagovanje našeg zdravstvenog sistema je neadekvatno. Ljudi mesecima čekaju pre nego što doktor može da ih primi. Obični ljudi u našoj zemlji koji nemaju veze ili novac bivaju zanemareni i nemaju mogućnosti da odmah budu pregledani. Ovo su reči premijera kojima je u svom ekspozeu opisivao stanje zdravstva u našoj zemlji, navodeći da su neophodne reforme sistema. Da li je ovo smanjenje prihoda u Fondu za zdravstvo prvi korak u pravcu najavljenih reformi? Ako kažete da je u postupku pripreme ovaj zakon dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima da se o njemu izjasne, pretpostavljam da su i ministar zdravlja i direktor Fonda imali prilike da iskažu svoje mišljenje o predloženom zakonu.
Interesuje me kako su se o efektima primene zakona izjasnili, ako su imali informaciju da će zdravstvo do kraja ove godine biti uskraćeno za 18 milijardi dinara? Da li je ovo realni efekat smanjenja sredstava Fonda, ako znamo da je najavljeno smanjenje plata i broja zaposlenih u javnom sektoru? Da li smanjenje prihoda Fonda znači opadanje kvaliteta usluga zdravstvene zaštite? Da li će se smanjiti obim propisanih usluga? Da li će građanima biti dostupni svi specijalistički pregledi? Da li će biti uvećana participacija i da li će biti redukovana pozitivna lista lekova? Ovo će naročito pogoditi najugroženije, a to su stari, deca i nezaposleni. Ovo je dodatno pritisak na građane da plaćaju usluge lečenja u privatnim klinikama. Takođe će se povećati korupcija u zdravstvu usled smanjenja prihoda.
Kažete da postoji suficit u Fondu zdravstvenog osiguranja. Zašto on nije iskorišćen za poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga? Najblaže rečeno, postoji nesklad između rečenog u ekspozeu premijera i ovih predloga izmena zakona koji su pred nama. Stoga poslanička grupa Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije neće glasati za ove predloge zakona.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković, a neka se pripremi narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da SDPS uvek snažno podržava zakone i zakonska rešenja koja za svoj glavni cilj imaju podsticanje zaposlenosti i rešavanje, po našem mišljenju, najvećih problema u našoj zemlji, a to je visoka stopa nezaposlenosti.
Ono što za nas predstavlja zabrinjavajuće činjenice to je da krajem 2013. godine imamo preko 13.000 preduzeća koja su izbrisana u Agenciji za privredne registre, preko 46.000 preduzeća u januaru ove godine koja su u faktičkoj blokadi računa, a preko 100.000 preduzeća i preduzetnika koji su bili u nekoj vrsti blokade računa preko 180 dana. Najveći procenat tih preduzeća su u tim blokadama bila upravo zbog toga što su dugovala visoke iznose za poreze i doprinose na osnovu obaveza za zarade zaposlenih.
Ono što nas najviše interesuje, jeste kako izbeći ono što se u ekonomiji zove „over leping“, dakle, preklapanje svih ovih subvencija koje država i Vlada daju potencijalnim investitorima i privrednicima. Ono što je za nas najbitnije, jeste da svu svoju pažnju usmerimo ka mikro malim i srednjim preduzećima i tzv. „start ap preduzećima“, dakle, onim ljudima koje ćemo podstaći, koje ćemo pokušati da podstaknemo da osnivaju svoj biznis i da zapošljavaju ljude. Smatram da smo dosta uradili u toj politici privlačenja stranih investicija i izražavam bojazan da ovaj zakon u nekom domenu može možda više koristiti tim velikim investitorima koji već imaju velike beneficije kada je u pitanju njihov kapital i njihovo investiranje.
Podsetiću vas samo da Zakon o porezu na dobit pravnih lica u članu 50. jasno govori o tome da oni koji uposle više od 100 ljudi su oslobođeni od poreza na dobit, da mnoge lokalne samouprave, imali smo to priliku da čujemo u prethodnim debatama, oslobađaju iste te investitore od poreza na zarade. Pitanje je kako će se to kontrolisati, jer ako uzmemo i ozbiljnije analiziramo sve ove subvencije, može nam se desiti to da radno mesto stranom investitoru, velikom investitoru, a oni su u stvari ti investitori koji će potencijalno zapošljavati više od 100 ljudi, jer u proteklih nekoliko godina, pet-šest godina nema mnogo domaćih privrednika koji su zapošljavali toliki broj ljudi, nažalost, doći ćemo do te situacije da plaćamo radno mesto 20.000 do 30.000 evra.
Naša poslanička grupa smatra da je ambijent za strane investitore sasvim korektan i sasvim dobar. Predali smo jedan amandman koji podrazumeva to da se ovaj rok od dve godine odnosi upravo na mikro i mala preduzeća i na „start ap preduzetnike“, a kada su veliki investitori i velika preduzeća u pitanju da se taj period smanji na šest meseci, da ne bi došli u poziciju da ti investitori dođu, ulože ovde, ne plate državi ništa jer su oslobođeni od poreza na dobit, oslobođeni od velikog procenta poreza na dohodak, lokalna samouprava im plati priključak za električnu energiju koji košta u većini slučajeva negde oko pola miliona evra, čak i putnu infrastrukturu, obezbedi im hale, obezbedi im zemljište i oni posle četiri – pet godina mogu bez ikakvih problema, kada zarade dovoljno novca, imajući u vidu da mi ovde imamo jeftinu radnu snagu, da odu na neku drugu destinaciju gde će faktički na taj jedan način u visokom procentu oplođavati svoj kapital.
Smatram da u tim novim podsticajnim merama, strukturnim podsticajnim merama treba da vodimo računa o porodičnom biznisu i treba da vodimo računa o novim generacijama, a ne samo o subvencijama. Evo, prošle nedelje je doneta Uredba Vlade o subvencionisanju po radnom mestu. Naravno, moram da napomenem da taj prag subvencionisanja i ti uslovi moraju da se povećaju kada su u pitanju zarade zaposlenih, ne da ti investitori plaćaju samo 20% više od minimalne zarade, nego da se taj prag poveća.
Moram da napomenem kao socijaldemokrata i da apelujem na ministra i nadležno ministarstvo da se svi zakoni koji su iz socijalno ekonomske oblasti, u skladu sa Zakonom o Socijalno ekonomskom savetu, obavezno daju na mišljenje istom tom Socijalno ekonomskom savetu, kako bi, naravno, u skladu sa politikom i EU i politikom Evropskog socijalnog komiteta i u skladu sa politikom evropskih integracija naše zemlje, mogli da razvijamo našu privredu. Molim vas da kao član istog tog Socijalno ekonomskog saveta imate to u vidu i da dolazite sa predlozima zakona koji se tiču finansija, ekonomije i socijalne politike, pogotovo zapošljavanja, sa mišljenjem i predstavnika zaposlenih, predstavnika poslodavaca, naravno, kao i vas kao predstavnika države.
Što se tiče Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, ja ću samo reći sledeće. Podržaćemo ovaj zakon, međutim, nisam siguran da dok se PIO fond ne korporatizuje, nisam siguran da će taj novac, kao što to i nije bio slučaj u prethodnim godinama, biti utrošen onako kako treba, u onoj instituciji koja po izveštaju DRI sa tolikim deficitom i kroz podsticaj koji je imala iz budžeta, davala je kredite za kupovinu stanova zaposlenih po kamatnoj stopi od 1%. Neko je u prepodnevnoj sesiji rekao da je PIO fond kod nas protočni bojler. Nažalost, čak nije ni protočni bojler, nego se bavi stvarima koje ni zakonski nisu dozvoljene.
Ja vas molim da kada je u pitanju menadžment, korporatizacija, paralelno sa ovim predlogom uradite nešto po tom pitanju, kako bi PIO fond mogao da bude što efikasniji i što bolji. Hvala vam na pažnji.

Hvala lepo.
Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.