Reč ima Dubravka Filipovski. Izvolite.

Uvažena predsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, verujem da nije bilo ni malo lako sklopiti ovako povoljan aranžman, sporazum i zajam Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Međutim, ako uporedimo neki period koji je neposredno iza nas i kada smo se zaduživali po mnogo većoj kamatnoj stopi, ovo je svakako napredak. Ja verujem da će mere Vlade Republike Srbije i konkretna ulaganja u proizvodnju, u tehnologiju, u nova radna mesta iz ovih zajmova i sporazuma omogućiti da naša privreda postane što razvijenija i da ćemo mi, kao što je rekao kolega iz JS, kao Turska jednog dana uspeti da vratimo sve dugove.
Zbog građana Srbije koji nas gledaju želela bih da kažem samo nekoliko rečenica o Ujedinjinim Arapskim Emiratima.
Mislim da je vrlo važno što su oni pokazali veliko interesovanje za ulaganje u Srbiju, s obzirom da kao jedna velika zemlja sa razvijenom privredom vrlo pažljivo biraju gde će ulagati svoj novac. Poznato je da su u Ujedinjeni Arapski Emirati šesta zemlja po bogatstvu, koja je prošle godine imala BDP od 368 milijardi dolara, odnosno 49 hiljada dolara po glavi stanovnika, što je 10 puta veći BDP nego što ga ima Republika Srbija.
Godišnji suficit Emirata u razmeni sa svetom iznosi oko 50 milijardi dolara. Sektor usluga je takođe u velikoj ekspanziji. Recimo, samo u građevinskoj industriji oni imaju projekte od 350 milijardi dolara.
Navešću jedan podatak koji je za mene bio vrlo interesantan iz 2006. godine, da su Emirati, Dubai i Katar širom sveta kupili kompanije u ukupnoj vrednosti od 78 milijardi dolara.
Saradnja Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa zemljom koja beleži ovakvu ekspanziju svakako nam ide u korist.
Ovaj ugovor o zajmu, kao i prethodni, je logična posledica Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Emirata, potpisanog u februaru mesecu prošle godine.
Naša poljoprivreda kao privredna delatnost je ovim sporazumom nekako stavljena u prvi plan. Ideja je da Ujedinjeni Arapski Emirati obezbede finansijska sredstva za modernizaciju celokupne srpske poljoprivrede, dok bi Republika Srbija, što je po mom mišljenju veoma važno, ovako uložena sredstva otplaćivala višegodišnjim garantovanim isporukama najrazličitijih poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, deteline, mesa, mlečnih proizvoda. Ovi proizvodi bi se iz Srbije izvozili posredstvom kompanije „Al Dahra“ na tržište ne samo Ujedinjenih Arapskih Emirata, nego i na tržište trećih zemalja.
Na primer, nedavno je vodeći lanac hipermarketa u tom regionu, koji ima više od 110 prodajnih objekata sa 600.000 kupaca dnevno, pokazao veliko interesovanje za plasman svežeg, sušenog voća i konditorskih proizvoda iz naše zemlje.
Kada je upitanju međudržavna saradnja, veoma je važno reći da naša Vlada prdviđa i osnivanje zajedničke kompanije u kojoj bi „Al Dahra“ preuzela 66,7% vlasništva za iznos od 100 miliona evra, a koja bi u dugoročni zakup dobila 16.000 hektara zemlje u državnom vlasništvu uz plaćanje godišnje rente od 250 evra po hektaru.
Prvi konkretan rezultat ove naše zajedničke saradnje između dve zemlje jeste i Ugovor o zajmu za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje, potpisan u martu ove godine.
Svi znamo da se u našoj zemlji navodnjava samo jedan mali procenat obradivog zemljišta, da se u Republici Srbiji u stvari u ovom trenutku navodnjava svega oko 100.000 hektara obradivih površina, a ovo, naravno, za posledicu ima veliku zavist naše ukupne poljoprivredne proizvodnje od klimatskih prilika, odnosno neprilika. Kako to izgleda u praksi, suočili smo se svi ovih dana sa velikim poplavama, a pre dve godine sa velikim sušama.
Mislim da mi više nismo u situaciji da priuštimo sebi i nove suše i nove poplave, već moramo preduzimati konkretne mere i planove kako bi se zaštitili. Projekat za koji su nam Ujedinjeni Arapski Emirati odobrili ovaj zajam u iznosu od 97 miliona američkih dolara je po izuzetno niskoj kamatnoj stopi od svega 2,5% na godišnjem nivou i on obuhvata u prvoj fazi izgradnju sistema za navodnjavanje nekih 31.000 hektara obradivog zemljišta na 11 lokacija u Vojvodini i na tri lokacije u centralnoj Srbiji.
Ovo podrazumeva ne samo realizaciju projekta za navodnjavanje, već i građevinske radove, instaliranje hidromehaničke i električne opreme, opreme za navodnjavanje i svih pripadajućih instalacija. Ovo je izuzetna prilika i šansa i za naše privredne subjekte, pre svega, vodoprivredna preduzeća, koja se bave proizvodnjom i održavanjem navedene opreme i uređaja i izgradnjom i rekonstrukcijom postojećih objekata vodne infrastrukture.
Planira se da u bliskoj budućnosti oko milion hektara obradive površine bude pokriveno mrežom modernih sistema za navodnjavanje, a pošto je u ovom prvom delu predviđeno da se navodnjava obradiva površina u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, očekujem da će se ovi projekti vrlo brzo proširiti i na jug Srbije. Ovaj zajam je predviđen za 20 godina i sa grejs periodom od pet godina.
Želela bih još nekoliko reči da kažem o finansijskom ugovoru koji pruža mogućnost malim i srednjim preduzećima u Republici Srbiji da uz posredovanje države i Narodne banke Srbije povuku kredite od izabranog kruga poslovnih banaka pod povoljnijim uslovima, nego što je to bio slučaj do sada i kada je u pitanju opšta standardna politika kreditnih banaka. Pri tome, vrlo je važno reći da se ne stavlja isključivo akcenat na finansijske uslove i rokove otplate, već uporedo i na pojednostavljene kreditne procedure i ublažavanje opštih uslova za dobijanje kredita.
Na kraju, želim da vas obavestim da će u danu za glasanje poslanička grupa Nove Srbije podržati sva tri sporazuma. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri izuzetno važna i značajna zakonska predloga. Na samom početku želim da kažem da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati sva tri zakonska predloga.
Kada je reč o prvom zakonskom predlogu, koji se tiče kredita ili zajma koji Srbija u iznosu od milijardu dolara dobija od Ujedinjenih Arapskih Emirata, želim da kažem da je sigurno da ovaj sporazum proističe pre svega iz jednih unapređenih bilateralnih odnosa dve zemlje i dobrih političkih odnosa dve vlade, ali i ličnih odnosa, što nekada može biti, kao u konkretnom slučaju, veoma važno i značajno.
Sigurno je da će ovaj sporazum biti dobra osnova za produbljivanje saradnje, za stvaranje jedne šire saradnje sa predstavnicima Ujedinjenih Arapskih Emirata i da će on stvoriti nove mogućnosti, razviti ekonomske i trgovinske odnose i stvoriti mogućnosti za neka zajednička ulaganja u perspektivi.
Kada je reč o finansijskim efektima i finansijskim uslovima po kojima se dobija kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata, želim da kažem da je ovo veoma povoljan kredit. Gledajući dugi niz unazad, mislim da Srbija nije dobijala i nije dobila povoljniji kredit, odnosno kredit pod povoljnijim uslovima.
Ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je godišnja ušteda negde oko 40, odnosno 30 miliona dolara, a da će u vremenskom periodu od deset godina biti ušteđeno oko 300 miliona dolara.
Ono što je takođe važno kada je reč o ovom kreditu, ovaj kredit nije uslovljen, odnosno nije precizno i jasno definisan od strane predstavnika UAE, gde kredit mora biti utrošen, već je Srbija ta koja će opredeliti gde je u ovom trenutku najpotrebnije utrošiti i uložiti sredstva koja se dobijaju od UAE. To govori o kredibilitetu, to govori o poverenju, kada je reč o međusobnim odnosima, ali s druge strane, ovo jeste jedan jasan signal i ostalim potencijalnim kreditorima kada je reč o Srbiji.
Rekao bih da je veoma važno da se u međunarodnoj javnosti danas o Srbiji pozitivno govori. Veoma je važno da je podignut međunarodni ugled Srbije. Veoma je važno da u međunarodnoj javnosti danas postoji jasan stav da Srbija može biti partner.
Važno je, kada je reč o načinu i pravcu u kojem treba da bude usmeren novac, da novac bude uložen tamo gde će biti kontrolisan, tamo gde će ostvariti najveće efekte. Mi kao poslanički klub smatramo da jedan od prioriteta mora i treba da bude finansijska konsolidacija.
Srbija ima ogromne izdatke za kamate koji proizilaze iz povećanja javnog duga, tako da mislim, imajući na umu tu činjenicu, da nemamo previše prostora za razmišljanje i najveći deo sredstava koji se dobija od predstavnika UAE upravo mora biti usmeren na otplatu ranijih dugova ili na zamenu potencijalnog zaduživanja.
Ministar je rekao u uvodnom izlaganju da bi Srbija pokrila deficit budžeta i da bi pokrila ranije dugove, ona bi u nekom periodu morala da se zaduži na međunarodnom finansijskom tržištu i po kamatnoj stopi od 7, 7,5%. Sama razlika dovoljno govori koliko Srbija dobija od kredita o kojem danas govorimo od UAE.
Ne može se trošiti više nego što se zaradi. U proteklom vremenskom periodu, rekao bih, imali smo jedno veliko zaduživanje i trošilo se u javnu potrošnju, što je apsolutno pogrešno. Mislim da sa takvom praksom treba prekinuti. Treba izvući pouke iz prošlosti. Takva praksa nas je dovela u tešku finansijsku situaciju u kojoj se danas nalazimo.
Kredit koji Srbija dobija od UAE hoće nam pomoći da prebrodimo jedan veoma težak period, ali s druge strane, ovaj kredit će biti i podsticaj i jasan signal i stranim i domaćim investitorima, kada je reč o ulaganju u Srbiju. Sa finansijskog aspekta i kada je reč o finansijskim uslovima, ovo je veoma povoljan kredit. Ponoviću, on nam hoće pomoći da prebrodimo jedan težak period, ali naredni korak i uslov da građani Srbije osete pozitivan pomak jeste reformski proces kojim Srbija mora da ide u narednom vremenskom periodu. Ako nema reformskog procesa, ako nema sistemskih zakona, o tome smo juče govorili tokom rasprave u načelu o takođe dva zakonska predloga, ako ne usvojimo sistemske zakone, nema pozitivnog pomaka, s druge strane, nemamo više prostora za zaduživanje.
Kada je reč o drugom zakonskom predlogu, takođe, veoma važan i značajan kredit, nisam stručnjak za oblast poljoprivrede, ali mislim da je kolega Arpad Fremond imao jedno iscrpno i veoma dobro izlaganje. Želim da kažem da kroz navodnjavanje Srbija svakako ostvaruje veći prinos, a bez tog prinosa nema produktivnosti za Srbiju i nema napretka ka EU. Jasan je cilj kada je reč o ovom kreditu. Sva sredstva iz ovog kredita biće usmerena da voda dođe do njiva na taj način država želi da i investicijama, da kroz investiranje pomogne poljoprivrednim proizvođačima da stvore i obezbede jedan dobar osnov za povećanje prinosa.
Siguran sam da sa finansijskog aspekta i finansijskih uslova jeste povoljan kredit, ali ono što želim da kažem, kada je reč o poljoprivredi, sama poljoprivreda ne može da funkcioniše sama. Poljoprivreda i poljoprivrednici ne mogu da funkcionišu bez jeftinih kredita.
Kada je reč o navodnjavanju o tome je maločas bilo reči. Dakle, ovo jeste oblast u koju se nažalost malo ulagalo u proteklom vremenskom periodu. Imali smo prilike da čujemo i neke podatke. Mislim da danas Srbija jeste na poslednjem mestu kada je reč o ulaganju u obradive površine, da ulaže negde oko 10%, odnosno da navodnjava negde oko 10% obradivih površina ili 165 hiljada hektara.
Inače, od Fonda iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Srbija će dobiti dva kredita. Prvi kredit jeste namenjen za navodnjavanje, drugi kredit jeste namenjen za opšte projekte iz oblasti poljoprivrede. Kada je reč o ovom drugom kreditu, koji se tiče opštih projekata iz oblasti poljoprivrede, mi verujemo da će svi poljoprivrednici imati podjednako iste šanse, da će u pojednostavljenim procedurama moći da apliciraju za sredstva i da će ta sredstva moći da ulože u mehanizaciju, moći da ulože u opremu, moći da ulože u sredstva koja će im omogućiti izgradnju novih objekata.
Kada je reč o trećem zakonskom predlogu, želim najpre da kažem tokom jučerašnjeg dana mi smo imali i završili raspravu u načelu o dva važna zakonska predloga. Reč je o Predlogu zakona o porezu na dohodak građana i Predlogu zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, i govoreći o ova dva zakonska predloga, kao poslanički klub, rekli smo da je veoma važno što je kroz ove zakonske predloge privatni sektor adekvatno tretiran, odnosno da ovi zakonski predlozi govore u prilog konstataciji da je privatni sektor našao svoje mesto u setu ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Veoma je važan podsticaj privatnog sektora, on je važan za privredu koja zapošljava i otvara nova radna mesta, ali je važan za državu koja funkcioniše od naplate taksi i poreza iz dobiti preduzeća.
Takođe, tokom jučerašnjeg dana, rekli smo da jedno, po našem mišljenju, od centralnih tema Vlade Republike Srbije, u narednom vremenskom periodu, upravo trebaju da budu strukturne reforme za podsticaj i razvoj privatnog sektora. I SAD, i EU su postavile kao osnov za izlazak iz krize i privredni oporavak upravo mala i srednja preduzeća. Mislim da i mi u Srbiji treba da podstaknemo, da ohrabrimo naše ljude da upravo razmišljaju u tom pravcu, i to je ono što se čini ovim trećim zakonskim predlogom koji je isključivo namenjen malim i srednjim preduzećima.
Nema izlaska iz krize bez otvaranja novih radnih mesta, i to pre svega u proizvodnom procesu. Takođe, obzirom da će jedan deo sredstava biti usmeren u infrastrukturne projekte, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.
Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, želim da kažem da su neke procene da mala i srednja preduzeća, u narednom vremenskom periodu, mogu zaposliti između 200 i 300 hiljada novih radnih mesta, ali ono što je neophodno malim i srednjim preduzećima jeste upravo ta podrška države. Podrška države kada je reč o smanjenju nameta, podrška države kada je reč o preglomaznoj birokratiji, velikom trajanju procedure, dugom trajanju procedura i podrška države kada je reč o izvorima finansiranja.
Inače, sam sektor malih i srednjih preduzeća danas u Srbiji, prema nekim pokazateljima, zapošljava oko 50% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji i čini negde oko 46,5% BDP. U EU, recimo, mala i srednja preduzeća čine preko 90% ukupnog privrednog prostora i to je nešto čemu treba da teži Srbija, to treba da bude naš krajnji cilj. Naravno, ne može sve preko noći, ali moramo u tom kontekstu da definišemo ciljeve i da krenemo u realizaciju tih ciljeva. Iz toga razloga mi podržavamo i ovaj treći zakonski predlog. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nada Lazić, predstavnik LSV.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, ponoviću neke stvari koje su moje kolege prethodno rekle. Naime, pred nama su tri ugovora o zajmu koje ova Skupština treba da potvrdi po hitnom postupku. Ne želim da komentarišem ove kredite sa aspekta povoljnosti, jer to su moje kolege više puta naglasile. Naš narod ne kaže slučajno – dug je zao drug. Pitanje je, ono što sebi postavljam, na šta će se ova sredstva trošiti?
Naime, mi iz LSV, a ja lično, s obzirom da dolazim iz oblasti zaštite životne sredine, bila bih najsrećnija kada bi se barem deo sredstava, koji su danas predmet ove naše debate, potrošio na izgradnju komunalne infrastrukture, a tu mislim na izgradnju sistema za odvođenje otpadnih voda, odnosno za kanalizaciju, za izgradnju sistema za tretman otpadnih voda i uređivanje deponija. Naime, izgradnja regionalnih deponija, a ja ću podsetiti da je strategija upravljanja otpadnim vodama doneta još 2003. godine, a da mi danas još uvek imamo problem divljih deponija i neuređenih smetlišta. To je, po meni, temelj svih problema.
Podsetiću da je još u vreme ministra Dulića doneta jedna Strategija koju su radili evropski eksperti. Radi se o strategiji približavanja Srbije EU u oblasti životne sredine, gde je naglašeno da je najgore stanje upravo u sektoru voda, gde je od ukupnih 10,5 milijardi evra, koliko je potrebno da se uredi oblast životne sredine, preko pet milijardi potrebno za uređenje voda, a od toga najviše treba potrošiti na uređenje otpadnih voda.
Sve ovo govorim zbog toga što sa nama nije ministarka poljoprivrede, jer želim da komentarišem ovaj Ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje. Ovde su kolege više puta ponovile, ponoviću i ja, da se radi o kreditu za izgradnju ovog sistema na ukupno 13, odnosno na dva mesta u ovom dokumentu, koji smo mi dobili, piše 13, a na drugom 14 lokacija, na jednom mestu piše 24.000 hektara, a na drugom 31. To je u suštini nebitno. Najveći broj lokacija je u Vojvodini, njih 11.
U razlozima za potvrđivanje ovog ugovora navodi se da on treba da omogući, između ostalog, konkurentnost naših proizvoda na svetskom tržištu. Ovo posebno naglašavam zbog toga što niko nema ništa protiv ideje o navodnjavanju i maksimalnog korišćenja plovnih površina, ali postoje određeni problemi kada je Vojvodina u pitanju i neke činjenice o kojima se mora voditi računa, ako želimo da ovaj projekat bude održiv, da ne izgradimo sistem koji sutra možda nećemo moći da koristimo. Zašto?
Problem koji postoji u Vojvodini, a na žalost ništa manje na celoj teritoriji Srbije, su komunalne otpadne vode koje se bez prečišćavanja ispuštaju u kanale, jezera, reke, sve zavisi šta ko ima najbliže pored sebe, najčešće nekontrolisano pražnjenje septičkih jama. Navešću samo kroz brojke podatke vezane za teritoriju Vojvodine.
Od 463 naselja u Vojvodini, preko 400 nema kanalizaciju, a samo 7% stanovnika je pokriveno tretmanom otpadnih voda na postrojenjima koja ispravno funkcionišu. Ako tome dodamo zagađenja iz prehrambene industrije, zagađenja sa farmi, jer poznato je da na teritoriji Vojvodine postoje velike farme, većih kapaciteta, koje su veliki zagađivači, mnoge od njih su uredile pitanje svog stajnjaka upravo koristeći sredstva iz jednog projekta koji je postojao, odnosno koji je Svetska banka finansirala donacijom od 70%, a 30% su farme bile u obavezi da investiraju i dobile su uređaje za prikupljanje stajnjaka i za rasprostiranje po njivama. Iz tog projekta, između ostalog, sredstva su dobile i kafilerije, koje se ovim dana spominju. Jedna od njih je somborska kafilerija, koja je dobila deo opreme iz ovog projekta, i kafilerija u Ćupriji. Nažalost, vidimo da samo somborska radi, a da kafilerija u Ćupriji, iz nekih razloga, ne prima uginule životinje iz ovih tragičnih događaja, odnosno uginuća sa poplavljenih područja.
Sa druge strane, na teritoriji Vojvodine postoji problem otpada, još uvek ne uređenih deponija i problem divljih deponija. Svakog dana kada dolazim na zasedanje Skupštine prolazim između dve. Jedne velike, valjda staropazovačke, i jedna koja je u nastanku, ne znam da li to neko treba da primeti, ali mislim da je naspram Batajnice, koja je svakog dana sve veća i veća. To je slika o nama, koju ljudi steknu kada ulaze u Beograd, odnosno kada ulaze u ovu zemlju.
Po nekoj studiji, koja je rađena za teritoriju Vojvodine, prosečno svaka opština ima 12 divljih deponija.
Sada se postavlja pitanje – kada uzmemo sve ove činjenice i podatke koje sam iznela, a oni su lako proverljivi, sa kojom vodom želimo da navodnjavamo, odnosno da li će voda kojom ćemo navodnjavati i koja će se u ovom sistemu koristiti imati ispravan kvalitet za navodnjavanje, da li će biti zdravstveno bezbedna, odnosno da li ćemo moći da garantujemo ispravnost poljoprivrednih proizvoda? Da se vratimo na onu konstataciju da želimo da našim proizvodima budemo konkurentni na svetskoj pijaci.
Ako uzmemo u obzir da u jednoj Nemačkoj 95% stanovništva je pokriveno tretmanom otpadnih voda na celoj teritoriji Nemačke, isto tako je sa Austrijom i svim drugim praktično zemljama članicama EU, a obaveza novih članica je da do iduće godine i one svoje vode prečiste, mi nažalost u svemu tome strahovito kasnimo zato što u ovu oblast i do sada, a vidim da ni sada nećemo ulagati.
Ove su navedene lokacije na teritoriji Vojvodine. Moje osnovno pitanje je da li se u odabiru ovih lokacija vodilo računa o ovim činjenicama, odnosno o činjenicama da li te opštine na čijim se teritorijama nalaze lokacije imaju uređeno pitanje otpada, da li svoje otpadne vode ispuštaju na adekvatan način i ono što je česta pojava po selima, pogotovo po selima u Vojvodini, da ljudi svoje septičke jame onim malim cisternama prazne gde stignu i kako god im je to zgodno?
Napomenuću da po Zakonu o komunalnim delatnostima briga o odvođenju otpadnih voda i deponijama je u nadležnosti lokalnih samouprava. Nažalost, one nemaju najčešće, pogotovo male opštine i siromašne, sredstva ni stručnog kapaciteta. Imate opštine u kojima na deponiji ne radi nijedan inženjer, a u Nemačkoj na jednoj regionalnoj deponiji na čelu te deponije sedi doktor nauka. To su relacije. U tu Evropu ulazimo, a nalazimo se u ovim brojkama, odnosno u ovim činjenicama.
Bez pomoći i angažovanja države ovaj se problem neće skoro rešiti i od toga zavisi održivost i ovog projekta. Mi iz LSV razumemo potrebu da se podigne kredit. Razumemo ekonomski interes. Ali, podsećam da se mora poštovati pravilo struke kako se ne bi dešavale neke stvari, odnosno kako ne bismo imali loše posledice, a videćemo i nakon ovih poplava da ćemo imati problema veoma mnogo u saniranju štete zbog neprečišćenih voda, nekontrolisanih deponije i tome slično. Hvala vam lepo.

Reč ima Aleksandar Senić.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, na današnjem dnevnom redu imamo tri zakona o zajmovima i kreditima i NDS će se opredeliti, shodno odgovorima koje dobijemo od gospodina ministra, da li ćemo ove ugovore podržati ili ne.
Nesporno je da je kredit, tj. zajam od milijardu američkih dolara veoma povoljan i da takve kredite nismo imali u poslednje vreme, ali naše pitanje je, s obzirom na to da je članom 3. Zakonom o budžetu Republike Srbije predviđeno da Vlada UAE da kredit za podršku Republici Srbiji u iznosu od tri milijarde evra, a dobijamo samo milijardu dolara, da li je zaista istinita konstatacija gospodina ministra da saradnja sa UAE napreduje kako treba? To je bio citat.
Drugi kredit koji je u vezi navodnjavanja je obračunat u emiratskim dirhamima. To ovde niko nije pomenuo, osim da je protivvrednost 97 miliona dolara. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu je predviđeno da krediti za navodnjavanje UAE budu u vrednosti od 275 miliona dolara, a mi ovim dobijamo kredit koji je manji od 100 miliona dolara, što takođe može da ukazuje na to da su se odnosi između UAE i Republike Srbije promenili u odnosu na decembar prošle godine kada je usvajan Zakon o budžetu.
Spekuliše se da kredit koji će služiti za izgradnju sistema za navodnjavanje po ceni od 2,5% kada se saberu svi troškovi koji postoje u ugovoru je 3,5%, ali i 3,5% je izuzetno povoljna cena za ovakvu vrstu kredita.
Ugovorom je predviđeno da pravo na povlačenje zajma ističe 31. decembra 2017. godine. Do tada Srbija mora da izgradi, s obzirom na to da je u pitanju projektno finansiranje, mora da prvo obavi sve javne nabavke po međunarodnim standardima, a onda i da izgradi, tj. realizuje sve projekte. Da li su projekti spremni i da li postoji realna mogućnost da oni zaista budu realizovani do kraja 2017. godine?
Takođe, ugovorom je predviđeno da u roku od šest nedelja od dana zaključenja ugovora, a ugovor je zaključen 6. marta ove godine, Republika Srbija formira jedinicu za sprovođenje projekta. Naše pitanje je da li je ta jedinica formirana? Takođe se precizira i da na čelu jedinice za sprovođenje projekta se nalazi kvalifikovan i iskusan inženjer koga fond smatra prihvatljivim, UAE smatra prihvatljivim, a jedinicu će činiti adekvatno domaće tehničko računovodstveno i administrativno osoblje koje fond smatra zadovoljavajućim. Naše pitanje je da li je izabran inženjer koji će biti na čelu jedinice za sprovođenje projekta?
Članom 5. tačka 7) je predviđeno da zajmoprimac, tj. Republika Srbija preduzima odgovarajuće mere kako bi stekla vlasništvo nad zemljištem ili pravo na zemljište, što znači da još uvek nemamo regulisane imovinsko-pravne odnose za zemljište gde će projekti biti realizovani. Da li preduzete odgovarajuće mere i da li je Republika Srbija stekla vlasništvo nad zemljištem i kada će?
Istim članom tačka 14) predviđeno je da je obostrana namera zajmoprimca i fonda da nikakav spoljni dug nema prioritet u odnosu na zajam po osnovu zaloge koja je nakon zaključenja ovog ugovora uspostavljena nad državnom imovinom. Možemo li da znamo koju zalogu je dala Republika Srbija kao obezbeđenje za vraćanje ovog kredita?
Najinteresantnije je, osim što je kredit u emiratskim dirhamima, i to da u slučaju arbitraže trećeg, onog odlučujućeg sudiju imenuje Generalni sekretar Arapske lige, verovatno po šerijatskom pravu. Naše pitanje je koliko imamo stručnjaka za šerijatsko pravo u Srbiji i da li možemo da adekvatno pariramo ukoliko dođe do arbitraže?
Prilogom 2. ovog ugovora je predviđeno da projekat obuhvata razvoj 13 poljoprivrednih lokacija pretežno u Vojvodini sa ukupnom površinom od 24.000 hektara. Ja sam i vas ministre pre pet ili šest meseci pitao – kako se vrši izbor lokacija gde će biti realizovani ovi sistemi za navodnjavanje? Koji su kriterijumi za izbor tih lokacija i kada će na red doći individualni poljoprivredni proizvođači? Ovde smo čuli diskusije određenih kolega koji kažu da se individualna poljoprivredna gazdinstva ne mogu razviti bez određene podrške kakva je ova, a ja njima kažem da ovo neće ići individualnim poljoprivrednim proizvođačima.
Sledeće pitanje – da li će biti obezbeđen kredit ili podrška za individualne poljoprivredne proizvođače i razvoj individualnih sistema za navodnjavanje?
Postoji jedna nejasnoća koja se nalazi u obrazloženju ovog zakona gde piše da je za ovu fazu Republika Srbija primila 31.000 ha na 11 lokacija, a u prilogu ugovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima piše da je u pitanju 24.000 ha na 13 lokacija.
Ako možete samo da precizirate da li je u pitanju 24.000 ili 31.000 ha i da li ima 11 ili 13 lokacija i takođe ako možete da nabrojite te lokacije, da konačno znamo gde će biti usmerena ova sredstva za koja treba da glasamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javio ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Hvala vam.
Probaću da odgovorim na nekoliko pitanja kojih je već bilo i vezano za ovo. Da krenemo od ovih pitanja sada, vezano za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima da napreduje kako treba, kao što sam i rekao. To što stiže prva milijarda, ona stiže tek sada u maju, upravu zbog toga što nismo imali parlament koji je mogao da ratifikuje zbog, kao što znate, raspisanih izbora. Ona je potpisana još početkom marta, ako se ne varam.
Saradnja napreduje kao što treba, uostalom vidimo to i na nekoliko zajedničkih projekata i između ostalog i ova dva o kojima danas razgovaramo, za direktan budžetski zajam kao i za zajam za poljoprivredu.
Što se tiče, isti odgovor važi i za 97 miliona dolara u odnosu na 275 miliona dolara koji stoje u budžetu za Abu Dabi „Divelopment fonda“. Tu postoje dva tipa zajma o kojima smo razgovarali i koja smo planirali. Jedan je ovaj koji se odnosi na infrastrukturu u navodnjavanju, to je ovaj o kome diskutujemo danas. Za njega je predviđeno 200 miliona dolara. Drugi o kome smo razgovarali takođe u iznosu od 200 miliona dolara se odnosi na obezbeđivanje jeftinog izvora finansiranja za poljoprivrednike, ovo o čemu ste takođe u jednom od svojih pitanja obratili. Dakle, taj drugi još uvek nije ispregovaran, jer je prosto dogovoreno da se ide najpre sa ovim za navodnjavanje. Bez obzira na to što je predviđeno 200 miliona dolara, 100 miliona dolara je prva faza tog prvog dela, da tako kažem. Kako budemo krenuli sa implementacijom toga, kako budemo razvijali druge projekte, zbog čega takođe stoje sredstva i u Aneksu II za ovaj kredit, mi ćemo dalje potpisivati i sledeći ugovor, ukoliko to bude potrebno.
Što se tiče uslova, uslovi su 3%. I sami ste rekli da je to izuzetno dobro, 2,5 plus 0,5. Ostali uslovi, to je standardni tipski ugovor. Prosto, vaše pitanje oko zaloga na državnu imovinu je tipsko pitanje, ukoliko postoji zaloga, ne postoji zaloga, nismo dali nikakvu zalogu vezano za ovo. Isto važi i za arbitražu koja završava na arapskoj ligi. To nije nešto na šta smo mi ovde navikli, ali prosto nismo imali ovakve kredite u skoroj prošlosti, rekao bih u ovoj modernoj nismo ove vrste. To je posledica prirodno bilaterale. To budući rečeno niko ne planira da ulazi u arbitražu oko ovakvih koncesionih kredita sa povoljnim stopama.
Što se tiče projekata, projekata ima 13, da budem vrlo jasan. Za 24.000 ha Ministarstvo poljoprivrede je u prethodnom mandatu, tu smo sada imali promenu na čelu Ministarstva poljoprivrede, opredelile te projekte u skladu sa svojim dugoročnim planovima i strategijama za poljoprivredu i u skladu sa tim gde su prosto projekti postojali, odnosno gde može odmah da se krene sa poslom.
Pomenuli ste vezano za to četiri godine. Do kraja 2017. godine je četiri godine, zapravo to je ono što je u fiskalnoj strategiji predviđeno za prvih 97 miliona dolara. To je ono što je dogovoreno sa Ministarstvo poljoprivrede i iz poslednjih razgovora koje sam ja imao, što je bilo neposredno pred izbore Ministarstvo poljoprivrede je bilo spremno i sigurno da će to povući u te četiri godine. Poučen iskustvom nekih drugih kredita u razgovorima smo u Abu Dabiju kada smo o ovome pregovarali postavili pitanje i postoji spremnost druge strane da bez ikakvih penala, ukoliko to bude bilo potrebno, za šta se ja svakako nadam da neće biti, se i prolongira vreme za povlačenje ovih kredita.
Što se tiče vašeg pitanja da li je jedinica formirana u roku od šest nedelja od potpisivanja kredita? Zbog izbora i formiranja Vlade, koliko sam ja upoznat, a proveriću to pa ću vam odgovoriti naknadno na to pitanje u toku sednice i na ovo drugo, verujem da još uvek nije, ali takođe verujem da će ubrzo, već u narednih, ne bih da obavezujem druge ministre, ali uzev u obzir da potpisujemo kredit i da će on biti spreman za povlačenje odmah, da su projekti spremni, da će Ministarstvo poljoprivrede preduzeti korake u tom smeru. Takođe ću vam naknadno pročitati i celu listu projekata u toku sednice.
Jednu stvar ste postavili vezano za obrazloženje zakona koji referiše 31.000 ha i 14 projekata. To se odnosi i jasno mislim da to referiše jedan od prethodnih zaključaka Vlade po kojima se išlo u pregovore. Ono što je kroz razgovore i kroz prioretizaciju koju je Ministarstvo poljoprivrede preduzelo izašlo se sa ovom konačnom listom koju sam ranije pomenuo. Hvala.