Molim vas da se vratite na raspravu.

Mislim da ispod svakog nivoa da me prekidate u sred rasprave, apsolutno sam u temi pričamo o Zakonu o kreditu za navodnjavanje.

Samo bih vas podsetio da predsednik Vlade nije prisutan.

On je opšte prisutna osoba koja stoji iznad svih naših glava i vi…

Meni se kao predsedavajućem obraćajte i ministar je tu da sasluša vaša pitanja. Izvolite.

Ne znam zašto me prekidate zaista. Ponoviću u upitnoj formi gospodina gospodine predsedavajući, pitao ministra Krstića - da li imate sredstva i da li imate projekte za navodnjavanje konkretno. Da li sam tako pitao? Zato što je premijer rekao, i niste sačekali da završim rečenicu, prošle godine da država Srbija i Vlada Srbije ima projekata samo za 38 miliona dolara.
Ovaj kredit je prvi put najavljen u decembru 2012. godine, to su sve činjenice. Zašto od tada nije ova Vlada pripremala te projekte. Zašto su za dve godine ste promenili tri ministra poljoprivrede, ako svi znaju i svi kažete da su poljoprivreda i prehrambena industrija ključna razvojna šansa za Srbiju? Vrlo konkretno pitanje. Ako je toliko bitno, zašto ste promenili tri ministra poljoprivrede? Zašto premijer kaže da imate samo 38 miliona dolara projekat? Ako ima više, koji su to projekti i za šta će biti iskorišćeno ovih 97 miliona dolara iz ovog kredita, što je manje od 275 miliona dolara, koliko ste predvideli u budžetu od Ujedinjenih Arapskih Emirata, od Abu Dabija, to je za navodnjavanje?
Ono što je takođe činjenica, kao što sam rekao, jeste da je Srbiji i ranije uzimala i po pitanju kredita za navodnjavanje tri puta nižu kamatu i povoljnije uslove otplate od ove. Da bih otklonio svaku nedoumicu koja može da se javi u raspravi eventualno nakon mog izlaganja, najskuplji kredit koji je Srbija ikada uzela zaključila je Vlada Aleksandra Vučića za „Železaru Smederevo“, euro libor plus 7%. To je činjenica. To je najskuplji kredit koji je Srbija zaključila. To je vaša Vlada zaključila.
Da bih takođe otklonio nedoumice, grad Beograd se zadužio po prosečnoj stopi od 2,84% i to bez državnih garancija, pošto znam da će tu neki sada da pronađu neke probleme u ovom izlaganju. Naša Vlada, dakle Vlada žutih, kako vi kažete, Vlada Demokratske stranke se zadužila ukupno sedam milijardi evra, ali je istovremeno investirala 7,5 milijardi evra u infrastrukturne projekte, privredu, vodoprivredu i poljoprivredu. Prethodna Vlada 2009. godine se zadužila kod MMF za podršku budžetu i taj kredit sada otplaćujemo po stopi od 0,27%. To su činjenice.
Pošto znam da će mnogi od vas „Anderseni“ ovde koji sede sada da izvade svoje priručnike, unapred kažem, poštovani građani, ovo su činjenice, a ostalo je buka, bes i nemoć, ali nažalost i neznanje.
Ono što me jako zanima, ministre, a što zanima i građane Srbije, i time ću da završim za sada, jeste zašto i dalje javnosti Srbije, a vi znate da se uvek radujemo kada ste vi u Skupštini i uvek dođete zaista, zašto i dalje niste objavili Ugovor sa Etihadom, što je premijer obećao? Citiram – do kraja predizborne kampanje objavićemo Ugovor sa Etihadom, jer nemamo šta da krijemo, kao i ugovor sa „Fijatom“, dodao je premijer. Kraj citata.
Dakle, nije nam jasno zašto i dalje nećete to da objavite? Šta je sporno u tom ugovoru? Zašto ne mogu građani Srbije da ga vide? Da li su otklonjeni eventualni problemi sa investitorom oko objavljivanja podataka iz ovog ugovora? Mislim da je to nešto što se duguje građanima Srbije. Ova Vlada je, gospodine Krstiću, vi to znate Srbiju zadužila za ogromna sredstva već za dve godine koliko ste na vlasti, podigli ste zaduženje zemlje za skoro šest milijardi evra. Za to vreme nije napravljen nijedan infrastrukturni projekta. Srbija je postala jako zadužena država. Nije nam jasno na šta će ove pare da odu osim na potrošnju, budžetsku potrošnju.
Dakle, objasnite nam šta konkretno mislite da uradite sa ovih 700, 800 miliona evra uzeti pod dosta povoljnim uslovima, ali ne najboljim u istoriji. Objasnite nam kada možemo da očekujemo dve, tri milijarde evra praktično poklon, završen citat, kako je rekao gospodin Vučić i što ste vi stavili u projekciju budžeta Srbije za 2014. godinu. Nadam se da ćete mi odgovoriti bar na neka od ovih pitanja, jer smatram da to pre svega nisu pitanja koja vam ja postavljam, već javnost Srbije koja uprkos svim nastojanjima, pokušajima blokade i cenzure ipak ima snage bar kod nas, da vama postavi ta pitanja. Hvala.

Za reč se javio ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Sa zadovoljstvom ću vam odgovoriti na čini mi se sva pitanja koja ste postavili, bar na veliku većinu.
Što se tiče specifikacije i ovo je odgovor i gospodinu Seniću na njegovo prethodno pitanje. Dakle, pročitaću projekte to su Tisa – Palić, Južna Bačka - Ada, Južna Bačka – Mali Iđoš, Južna Bača – Kikinda u Banatu, Nova Crnja – Žitište u Banatu, „dual piping“ sistem Jezerička, „dual piping“ sistem Pesir, „dual piping“ sistem Rečej, „dual piping“ sistem Jankov most jedan i dva, „dual piping“ sistem ITB jedan, „dual piping“ sistem Međa, to je sve navodnjavanje. Regionalni hidro-sistem Mačva, podsistem C, S, M šest. Hidro sistem Parmenac u Čačku, rekonstrukcija glavnog kanala i konstrukcija nove mreže i Pančevački rit, severna strana.
Takođe, ono što je pripremi, a ovo su projekti zašta postoji izrađena projektna dokumentacija. Ono što je u pripremi je Aleksinačko polje. Većina ovih je u Vojvodini zato što je tamo bilo projekata. Ostatak Aleksinačko polje, prva faza pod sistem jedan, Resurska dolina pod sistem jedan, Smederevo udovički plato prva faza, Novi Kneževac projektan dokumentacija, Mali Iđoš i Ada. Izvinite ako ne čitam dobro jer nisam stručnjak za poljoprivredu. Ovo su sve pitanja koja treba postaviti ministarki poljoprivrede.
Dakle, ono što takođe treba reći jeste da kada je pregovaran ovaj kredit ostavljena je mogućnost, Abu Dabi Razvojni fond druga strana, sa kojom smo ovde pregovarali u vrlo prijateljskim uslovima prepoznala da smo mi tek u procesu donošenja strategije za poljoprivredu koja je verujem predstavljena javnosti i da u skladu sa tim će se potencijalno menjati prioriteti. S tim u vezi su iskazali spremnost da u koliko odlučimo da izvan ovih prvih projekata za koje sam rekao da imamo projektu dokumentaciju mi budemo želeli da reprioritizujemo sredstva, da ćemo to moći da uradimo. To je prosto normalna jedna praksa koja postoji vezana za druge kredite. Uostalom, pričali smo sada i o pre nameni vezano za ovakve situacije kao što su ove poplave koje su nas zadesile i to je u potpunosti moguće.
Druga stvar, vezana za trošenje kredita ovog i svih ostalih, oni se ne troše volšebno, troše se kroz budžet i kao takve podložne su kontroli trošenja sredstava. Uostalom usvajamo ih ovde u parlamentu. Između ostalog dinamiku trošenja ovih 97 miliona dolara smo zajedno diskutovali u raspravi u budžetu koju smo vodili u tom istom oktobru koji ste pominjali.
Nadam se da sam ovim odgovorio na ovo pitanje. Možemo dalje da raspravljamo vezano za poljoprivredu. Ja sam u potpunosti otvoren. Nije, prosto, uloga Ministarstva finansija da opredeljuje koji su prioritetni projekti u poljoprivredi. Uloga Ministarstva finansija jeste da odredi finansijski okvir i da obezbedi sredstva i obezbedi u onoj meri u kojoj je to moguće povoljne ugovore, što ovaj svakako mislim da jeste.
Sa žaljenjem moram da kažem da ove stvari koje ste iznosili vezane za zaduživanje, prosto, pokazuju elementarno nepoznavanje materije vezane za tu temu. Evo zašto to kažem.
Sredstva MMF-a za koja ste rekli da smo se zaduživali, kad god dobijate od MMF-a sredstva, to su sredstva koja idu na ime tzv. „special drawing rights“ . To su naša sredstva koja se daju. To nije zaduživanje u tom smislu. Dakle, ona su različita i zato i postoje ugovori sa MMF-om. To su sredstva koja su povlačena. Verujem da vi govorite o ovome kada je postojao ugovor sa MMF-om u toku svetske finansijske krize od 2009. godine.
Rekli ste da nije najpovoljniji kredit po kojem smo se zadužili, konkretno, ova milijarda od 2%. Dva posto nominalne kamate sa grejsom od 10 godina. Spominjali ste zaduživanja od međunarodnih finansijskih institucija.
Dakle, imamo nominalnu kamatnu stopu od 2% na 10 godina. Imamo zaduživanje po varijabilnoj kamatnoj stopi kod međunarodnih finansijskih institucija što znači juribor, što je referentna kamatna stopa, to sigurno znate, u EU na međubankarskom tržištu, plus najmanji dodatak na tu referentnu kamatnu stopu od 0,27%, pa i do nešto više.
Izvukao sam sada, govorim o desetogodišnjem kreditu, i izvinjavam se što ovako gledam, od 1999. godine visinu juribora na koji se dodaje tih 0,27%.
Za sve one koji ne znaju, juribor, kao i referentna kamatna stupa kod nas, kao i referentna kamatna stopa na bilo kom drugom bankarskom tržištu za repo-operacije, uključujući na američkom, varira u zavisnosti od toga kako se ekonomska, odnosno monetarna politika vodi, u zavisnosti od uloge Narodne banke i od toga u kakvim uslovima je ekonomija i tržište.
Evo, da pročitam od 2005. godine. Na prvi dan u godini 2005. godine imamo 2,2%, juribor 2,06%, onda 2006, 2007. godine 3,9 skoro, 4,7%, 2,9 i tek posle finansijske krize 2009. godine kreće da pada juribor, jer to je vođenje ekonomske, odnosno monetarne politike.
Dakle, u ekonomskim ciklusima koji se svakako dešavaju i traju kraće od 10 godina, kolika bi bila ročnost ovog kredita, za očekivati je, i to pokazuje prosto empirija, da će kamatna stopa, da će eurobor otići na više od onoliko koliko je trenutno, a to je 0,41%.
Dakle, kada bi otišao juribor na tu višu cenu, mi bismo plaćali kamatu koja je npr. 4,2 plus 0,27 na te zajmove, dakle, 4,4%, te ovaj kredit jeste povoljniji. Nominalna stopa od 2%, za razliku od varijabilnih stopa, je u smislu očekivanja za otplatu najniža koju imamo na budžetsko zaduživanje, na zaduživanje za finansiranje deficita. To uključuje čak i DPL od Svetske banke i ostale stvari koje idu na varijabilne kamatne stope. To je, prosto, činjenica.
Uradili ste jednu kontradiktornu stvari. Pitali ste da li će biti para za isplaćivanje penzija i plata ukoliko se ne budemo zadužili tri milijarde od Ujedinjenih Arapskih Emirata. O tome sam već govorio, ali da skinem svaku sumnju. Da, naravno da će biti para, ali ono što je tu zabrinjavajuće onda ste rekli – zakonom bi trebalo da se ograniči da možemo da se zadužujemo samo za infrastrukturne projekte.
Kada bismo se zakonom ograničili da možemo da se zadužujemo samo za infrastrukturne projekte, onda bismo morali da bud zašto ili prodajemo imovinu da bismo finansirali budžetski deficit koji se sastoji upravo od isplaćivanja, između ostalih stvari i plata i penzija, odnosno morali bismo da prestanemo da isplaćujemo plate i penzije, ukoliko bismo na taj način sebi vezali ruke. Siguran sam da vi to niste tako želeli.
Na posletku, rekli ste da je najskuplji kredit po kome se država zadužila kredit juribor plus 7%, što uzgred, budući rečeno, po trenutnom juriboru je manje od 7,5%. Prvi evrobond koji smo izdali je bio 7,5%, a izdali smo ga 2011. godine.
Takođe bih samo hteo da kažem da to nije državno zaduživanje iako jeste s garancijom države. Dakle, taj je kredit „Železara“ uzela sa garancijom države po članu 37, tzv. super garancijom Fonda za razvoj po članu 37. prethodnog budžeta koji smo mi ukinuli da se to ne bi više radilo.
Šta više, nadovezaću se na to, jer je bilo komentara u jučerašnjoj raspravi vezano za to, mi smo, ponašajući se odgovorno, a ne želeći da prikrivamo na šta trošimo novac, odlučili da vrlo transparentno tim javnim preduzećima koja bi se zaduživala skuplje nego što se država zadužuju čak uz državne garancije upravo zbog toga što su u situaciji u kojoj jesu, a u koju su dovedena iz različitih političkih i svakolikih drugih socijalnih takođe odluka, da ih finansiramo, da im dajemo pozajmice direktno iz budžeta i kao takve se pojavlj uju na deficitu. To smo uradili, recimo, sa „Srbijagasom“. Odlukama Vlada je nekoliko puta već ove godine, pošto se nisu zadužili onako kako je bilo predviđeno Zakonom o budžetu, i to se pojavljuje na deficitu, što je još jedan od razloga zašto nam je deficit, ovaj republički koji svi prate, a koji je samo deo ukupne slike, veći u prva četiri meseca nego što je to bio prethodnih godina.
Namera nam je da ne radi više kako bismo prikazivali bolje cifre i zato smo i rekli 7,1% prošli put, iako je ono što je bilo u budžetu bilo manje nego prethodni budžet, ono što smo branili na republičkom nivou i zato ćemo raditi ono što je ekonomski racionalno. Ako se mi kao država u ovom trenutku zadužimo po 5%-6%, a „Srbijagas“ ili „Železara“ po 7%, 8% ili 9%, radije ćemo se, ako smo već doneli odluku, da pokušamo da „Železaru“ privatizujemo i održimo je. Dali smo sebi rok da je održimo u životu neko vreme, a onda ćemo je bar finansirati na način koji će nas koštati najmanje. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Sada bih reč dao predsedniku poslaničke grupe SNS Zoranu Babiću.
(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)
Replika na vaše izlaganje?

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući, na predavanju o poštovanje Poslovnika, kao što bih se zahvalio i gospodinu ministru na zaista stručnom odgovoru na neka nesuvisla pitanja.
Izbori koji su obavljeni u Srbiji 16. marta 2014. godine su pokazali koliko ljudi u Srbiji veruje u bajke. U bajke, u „stelt“, nevidljive projekte DS veruje 6,05% ljudi u Srbiji i ne zameram im. Veruju ljudi u bajke. Vole da veruju u bajke. To je legitimno pravo. S druge strane, isti ti izbori su pokazali da u realnu, ostvarivu i iskrenu politiku Aleksandara Vučića i SNS veruje polovina građana Srbije i tu nema bajke. Ma koliko neki ljudi u ovoj sali mrzeli, ma koliko neki ljudi u ovoj sali koristili svaki trenutak za omalovažavanje, za prosipanje mržnje, mrzite nas, ali mi ćemo i dalje da radimo svoj posao za koji su nas građani Srbije opredelili, i Aleksandar Vučić i ministri u Vladi Republike Srbije i narodni poslanici SNS ovde i podsećaćemo vas na sve vaše „stelt“ nevidljive projekte.
S druge strane, ukoliko je tih 7,5 milijardi dinara investirano za vreme četiri godine Vlade DS i Dragana Đilasa, gde ne videsmo nijedan infrastrukturni projekat završen, ili je to možda priznanje da most na Adi košta 7,5 milijardi evra, ili možda u te infrastrukturne objekte mislite rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra koji je preplaćen šest miliona evra, ili mislite na Požešku ulicu kojom se bavi Tužilaštvo za organizovani kriminal?
Mi se bavimo nadzemnim stvarima, mi se bavimo „Beogradom na vodi“. Mi se bavimo zgradom koja će biti najviša na Balkanu. Obećali smo je ljudima, ostvarićemo je do 2017. godine, dok ste se vi i vaš gradonačelnik i vaš predsednik stranke bavili podzemljem i nekim podzemnim kontejnerima, čini mi se, mi se bavimo ostvarivom i realnom politikom.