Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Poštovana gospođo predsednice Skupštine, moje pitanje, a i ima ih nekoliko, pokušaću da ih sažmem u par rečenica. Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i ministru spoljnih poslova gospodinu Dačiću. Zašto posle ovako katastrofalnih poplava i izuzetne solidarnosti i napora koji su naši građani, naročito omladina, iskazali tokom ove kataklizme i u situaciji kada je ceo svet priskočio Srbiji u pomoć, kada su mnoge zemlje poslale materijalnu pomoć i svoje spasioce, mi smo danas svedoci, tj. juče, kako grupa ruskih spasilaca odlazi sa našeg aerodroma kući u Rusku Federaciju ispraćena od grupe desničara, umesto da je neko, bilo ko od pomenuta dva ministra došao da isprati te ljude koji su spasili veliki broj građana Srbije?
Smatram da je to velika sramota za našu državu i pokazuje jednu endemsku nefunkcionalnost u situacijama gde se država pokazuje, gde njeno lice treba da se vidi. Mislim da je velika sramota i stid za građane Srbije da ljudi koji su rizikovali svoje živote, u ovom slučaju spasioci iz Ruske Federacije, bilo i drugih, odlaze u svoju zemlju ispraćeni od neke neformalne grupe, a niko od državnih struktura nije došao da im kaže koju reč i da ih isprati na put kući. Moje pitanje – zašto niko od njih nije bio, koje su to bile važnije obaveze za pomenuta dva ministra?
Drugo pitanje se odnosi isto na ministra unutrašnjih poslova – dokle se stiglo u istragama i utvrđivanju odgovornosti za činjenicu da je član DS u Vrbasu, Danilo Bobić, pretučen tokom izborne noći u ovoj opštini? Šta se utvrdilo oko počinilaca, s obzirom na to da je DS prijavila događaj, podnela krivičnu prijavu? Znamo ime počinioca. Dakle, naše pitanje je šta se desilo sa ovim konkretnim slučajem i kada će biti procesuiran do kraja?
Treća stvar se takođe odnosi na ministra unutrašnjih poslova. Zanima nas šta se dešava sa obznanjenim, objavljenim, jasno datim informacijama o evidentnoj kupovini glasova za nekoliko crvenih, recimo, u opštini Pećinci, u opštini Odžaci i u opštini Vrbas od strane vladajućih stranaka i da li srpska policija ima kapacitet da ovo istraži do kraja i dokle se otišlo u istrazi onoga što je evidentno narušilo volju građana Srbije, što je protivzakonito i protivustavno delovanje?
Moje pitanje za ministra prosvete Verbića jeste da li ima i kakav je konkretno plan za srpsko obrazovanje, njegovu reformu i funkcionisanje na svim nivoima, dakle od predškolskog do univerzitetskog? Šta on misli konkretno da uradi? Da li je jedina stvar koju je ministar Verbić uradio do sada pismo upućeno mandataru Vučiću na čiji odgovor čekamo? Dok čekamo na odgovor, ne zna ni on šta treba da radi, niti mi znamo šta on misli da uradi i da li nešto konkretno misli da uradi sa srpskim obrazovanjem. Za to vreme nam osnovnoškolci štrajkuju. Moje pitanje je šta će da uradi tim povodom? Da li je u stanju da revidira odluku da se polaže mala matura i za one koji su bili zahvaćeni katastrofalnim poplavama i da na taj način poštedi našu decu iz uništenih delova Srbije od nečega što nisu u stanju da sprovedu do kraja? To su moja pitanja. Hvala.

Iako su prijavljeni Aleksandar Jugović i Zoran Živković, ne mogu da dobiju sada reč. Pogledajte član 287. Na vas se odnosi u jednom obraćanju, vi ste to iskoristili, a vi pogledajte, jer ne pripadate ni jednoj poslaničkoj grupi. Dakle, utorkom i četvrtkom ne možete postavljati pitanja. Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladeta Kostić, dr Miljana Nikolić, Aleksandar Jablanović, Milovan Drecun, Milena Ćorilić, Olena Papuga i Olgica Batić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Lazara Krstića, ministra finansija, pozvala da sednici prisustvuju i Nikša Vušurović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug i Aleksandar Kocić Ranđelović, savetnik u Upravi za javni dug.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 3, 4. i 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu već učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Emirata Abu Dabi kao zajmodavca u vezi sa zajmom u iznosu od milijardu američkih dolara, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje Razvoja sistema za navodnjavanje – I faza i Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/A“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije.
Da li predstavnik predlagača Lazar Krstić, ministar finansija, želi reč?

Hvala.
Samo bih u par reči o ovim zajmovima, odnosno ugovorima. Znači, ratifikacije radimo sada. Jedan se odnosi, odnosno jedan je budžetski zajam od milijardu dolara za finansiranje deficita od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, konkretno od Abu Dabija. O tome je bilo puno reči, verujem, u budžetskoj proceduri i svakolikim drugim prilikama, kao i u medijima. Želim samo da kažem, već smo puno debatovali oko toga, da je ugovor pod jako povoljnim uslovima, da je u odnosu na referentne kamatne stope, po kojima bismo se sada zaduživali, čine uštedu od nekih 300 miliona dolara za Republiku Srbiju, a na konto kamata koje bismo isplaćivali deset godina.
Pored toga, ima pozitivan efekat u smislu smirivanja investitora i održavanja obećanja, što je nešto što investitori gledaju kada izađete sa bilateralnim ugovorima. Takođe, mislim da je to, na neki način, jasan znak da naša bilateralna saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima mnogo šira od ovog zajma, napreduje kako treba. U tom smislu, jeste prva od onoga što bi trebalo da bude nekoliko tranši ovog kredita.
Dalje, da budemo vrlo jasni, ja sam to rekao i ranije, da nismo uzimali ovaj bilateralni zajam, morali bismo da se zadužujemo na način na koji se zadužujemo i inače, na međunarodnom bankarskom tržištu. Ali, prosto, to nije stvar izbora, to je stvar neophodnosti, uzev u obzir strukturu našeg budžeta odnosno visinu deficita.
Želeo bih da iskoristim priliku da kao ministar finansija iznesem svoje zadovoljstvo da zbog političkih, dobrih međunarodnih odnosa i pozicije koju imamo, imamo mogućnost da ostvarimo ovakve uslove, što inače nije slučaj sa skoro nijednom zemljom u regionu.
Što se tiče sledećeg zajma koji je takođe vezan za Ujedinjene Arapske Emirate, to je zajam za navodnjavanje, govori se o prvih 100 miliona, odnosno, tačnije, 97 miliona dolara iz Abu Dabi Fonda za razvoj. Dakle, ovaj zajam je namenski i predviđen je za poljoprivredu, konkretno za irigaciju. Konkretno, radi se o 14 različitih projekata u poljoprivredi, vezanih za navodnjavanje i odvodnjavanje, što mislim da i ova situacija koju smo imali, a i potencijal koji imamo u poljoprivredi a koji bi trebalo da ostvarujemo u budućnosti, prosto traži i zahteva da se tome obratimo kapitalnim investicijama na adekvatan način.
Ovaj zajam je planiran u budžetu u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i u skladu sa prioritetima različitih kapitalnih projekata i njihovom dinamikom koju je Vlada u prethodnoj budžetskoj proceduri usvojila i njegovo povlačenje je planirano u naredne četiri godine, u skladu sa dinamikom koja je predstavljena na rashodnoj strani budžeti i fiskalne strategije, kako se odnosi na sledeće tri godine.
Poslednji od tri kredita odnosno međunarodnog ugovora kojeg ratifikujemo je Apeks zajam, to je u stvari peta tranša, Apeks IIIa. To je još jedan instrument ekonomske politike koji se pokazao jako uspešan u prethodnim svojim manifestacijama. Verujem da su ga sve prethodne vlade koristile. To je zajam koji se administrira preko Narodne banke Srbije i onda preko komercijalnih banaka. Dakle, rizik ne preuzima država, koristi se za jeftino finansiranje privrednih subjekata, preduzeća i u tom smislu podrazumeva najpovoljniji mogući izvor finansiranja za banke i za preduzeća, te se efektivna kamatna stopa po kojoj se zadužuju preduzeća koja koriste Apeks liniju zadužuju negde oko 3-4%.
Govorimo o ukupnom obimu od 500 miliona evra, odnosno o prvoj tranši za 150 miliona evra koji će biti distribuirani odmah nakon ratifikacije, odnosno stavljeni na raspolaganje komercijalnim bankama kako bi ih plasirali u privredu.
Još dve stvari želim da kažem. I ovaj zajam jeste jedan od instrumenata ekonomske politike i činiće da privredni subjekti mogu da dobiju povoljnije kredite nego što je to slučaj, uzev u obzir trenutne kamatne stope kod nas, ići će u dobra preduzeća, ona koja će te kredite moći da finansiraju jer se administrira preko banaka i treba ga gledati u celini sa ostalim merama ekonomske politike. O jednoj od njih smo pričali juče, vezano za poreske olakšice. Ali, takođe, i u kontekstu subvencionisanih kredita kao jedan od instrumenata koji nije privremen. Mi ga koristimo već godinama, ali je tu da prosto omogući da se stvari u privredi pokrenu, naročito dok strukturne reforme koje će biti sprovođene u toku ove godine i u toku 2015. godine ne budu dale pun efekat.
Što se tiče Apeks linije, to je Evropska investiciona banka, tako da mislim da imamo i dobru kombinaciju ako apstrahujemo ono što ostvarujemo na svom putu ka EU, ali, takođe ostvarujemo i zahvaljujući dobrim političkim odnosima koje imamo sa ostalim zemljama. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, predsednice parlamenta, poštovane kolege, Srbija je zemlja u kojoj je od 2000. godine naovamo na razne načine iz inostranstva, da l` kreditima, pozajmicama, donacijama, sredstvima iz međunarodnih fondova i na druge načine, dospelo nekoliko desetina milijardi evra. Za sve te godine vladavine DOS-a, pa jedne, druge, treće demokratske vlade, nismo osetili vidan pomak u standardu ili u kvalitetu života građana Srbije. Naprotiv, kako su zaduženja rasla a Srbija slabila, teret kamata kredita padao je i opterećivao sve više leđa običnih građana.
Taj period je čak bio raj za establišment izašao iz perioda 90-ih, pa je stvoren ambijent da sitni trgovci 90-ih, nesrećom, postanu tajkuni. Oni su koristeći političke veze i novac dobijali najbolje poslove i monopolskim ponašanjem na tržištu uništavali srpsku privredu. Mala i srednja preduzeća postala su njihovo roblje koje je moralo da prihvata uslove tržišta koje su tajkuni kreirali. Kako? Rok za plaćanje robe koja je isporučena velikim monopolistima postao je nedostižan. Proteže se od nekoliko meseci pa sve do nikada.
Zato posebnu pažnju treba obratiti na finansijski ugovor između Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke, dakle o zajmu za mala i srednja preduzeća. Mala i srednja preduzeća mogu biti pokretač razvoja srpske privrede. Uz mere Vlade koje je juče najavio ministar Krstić u parlamentu, a to podrazumeva oštre mere protiv sive zone poslovanja u svakom pogledu i stimulisanje zapošljavanja, oživljavanje malog i srednjeg preduzetništva u jednakoj tržišnoj utakmici za sve, bez povlašćenih, mi bismo brzo kao država mogli osetiti znake ozdravljenja privrede.
Transparentnost rada Vlade, koja je na višem nivou nego u prethodnom periodu, može dovesti do objektivnijeg plasiranja sredstava u kontekstu jednakih uslova za sve propisujući pravila poštene privredne utakmice u kojoj bi se našli najbolji i najsposobniji.
Nekada davno jedan od osnivača zanatske zadruge „Univerzal“ u Čačku, Udruženja zanatlija bio je moj otac pa mogu svedočiti o tome kako je to udruženje štitilo interese malih preduzetnika. Grad Čačak je upravo zbog tog udruženja bio bogatiji od ostalih gradova u zapadnoj Srbiji i niko nikome nije otimao posao, već su jedni druge pomagali. Šta je sa tim vremenom? Nadam se da je ovaj finansijski ugovor između Srbije i Evropske investicione banke trag vraćanja na dobra iskustva uređene zemlje koja poštuje rad.
S tim što bi poreski sistem trebalo da bude progresivan, da manje opterećuje siromašne i faktore proizvodnje i da se sistem Norveške primeni u Srbiji. Napraviću jednu paralelu, u Norveškoj nije podjednaka kazna pa čak i za finansijske ili poreske prekršaje za one koji imaju visoka primanja. Nije jednaka kazna za one koji imaju visoka primanja kao za one kojima su primanja mala. Tako da oni koji su abnormalno bogati, oni koji imaju visoka primanja plaćaju mnogo veće kazne od onih koji nemaju sredstava jer se smatra da kazna ukoliko je mala onome ko ima veliku količinu novca ne može biti dovoljna kaznena mera, a opet smatram da se nalazimo u državi u kojoj mnogi ljudi žive na ivici siromaštva a kazne za razno razne prekršaje su im prevelike.
Dakle, uskladiti kazne sa primanjima i bogatstvom pojedinih ljudi u Srbiji. Zbog toga govorim da teret krize i oporavka moraju nositi oni koji su iskoristili sve benefite od 2000. godine i koji su stvorili imperije na muci siromašnog naroda. Zato i sudski postupci koji se vode zbog sumnje u zloupotrebe do juče nedodirljivih ljudi stvaraju ambijent u kome će se neko teže odlučiti da preko pritisaka preko moći ili novca nameće vanzakonske uslove ili zloupotrebama dođe u bolji položaj od drugih u tržišnoj utakmici.
Zajam od milijardu američkih dolara po najpovoljnijim uslovima od Ujedinjenih Arapskih Emirata takođe će biti jaka injekcija naše privrede. Politika Srbije gde naše strateške partnere nalazimo u zajedničkom interesu može i mora biti isplativa za građane Srbije. Nasleđeni problemi se moraju rešavati.
Koliko se bahato odnosilo prema generacijama koje dolaze najbolje govori činjenica da su krediti od 2000. godine uzimani po toliko nepovoljnim uslovima da se prosto ne vidi logika samog zaduživanja. Sada se čak mora povoljnijim kreditima vraćati nepovoljni iz tog perioda bahaćenja. Dakle, u slomu Srbije učestvovali su oni koji su se besciljno, nesistemski, ne obraćajući pažnju na kamatnu stopu zaduživali i tako bespotrebno bacali u velike dugove našu državu i našu decu.
Zato jasno trasiran politički put bez kalkulisanja može oporaviti Srbiju. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Radi se o povoljnim zajmovima za našu državu.
Odmah na početku želim da naglasim da ćemo podržati ove sporazume. Dozvolite mi da iznesem stav Poslaničke grupe SVM, prvenstveno o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje.
Sporazumom o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavljen je pravni okvir za realizaciju aktivnosti dve zemlje u svim oblastima od zajedničkog interesa, tako i u oblasti poljoprivrede kroz ulaganja kako u razvoj poljoprivredne proizvodnje tako i u navodnjavanje zemljišta, drenažne sisteme, modernizaciju i nabavku potrebne poljoprivredne opreme.
S obzirom na udeo koji sektor poljoprivrede ima u strukturi BDP Republike Srbije, svako unapređenje poslovnog okruženja vezano za poljoprivredu i raspoloživost finansijskih izvora u ovoj oblasti od posebno je društvenog i ekonomskog značaja. Kako stoji u sporazumu, podsredstvom Fonda za razvoj Abu Dabija Republici Srbiji je odobren zajam za realizaciju prve faze razvoja sistema za navodnjavanje koji će, u to sam duboko uveren, omogućiti stabilnost prinosa u ratarstvu i voćarstvu, bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje.
Projekat u ovoj fazi obuhvata 11 poljoprivrednih lokacija u AP Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji i ukupne površine više od 30.000 hektara, od kojih su za najveći deo pribavljene lokacijske i građevinske dozvole. Radiće se na projektima npr. Tisa, Palić, 1.800 hektara, u Adi na 1.100 hektara, u Malom Miđošu 760 hektara, u Kikindi 2.330 hektara, Nova Crnja, Žitište 800 hektara, u hidrosistem Premenac u Čačku 2.510 hektara. Dobro je i to da postoji mogućnost finansiranja i većeg broja lokacija nakon što naša strana završi izradu nedostajuće tehničke dokumentacije i obezbedi uslove za početak radova, sve dok se zajam u potpunosti ne iskoristi.
Kako smo čuli, Ugovorom o zajmu Republici Srbiji su odobrena sredstva pod finansijskim uslovima koji su znatno povoljniji od tržišnih. Iznos zajma je 97 miliona američkih dolara, što je oko 8,2 milijardi dinara. Period dospeća zajma je 20 godina, u ključni period počeka od pet godina. Dobra je i namera da se u realizaciji projekta uposle domaća javna vodoprivredna preduzeća i privredna društva u državno
svojini iz oblasti vodoprivrede koje imaju kapacitete za vršenje investitorskih poslova kod izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata.
Zemljište i voda neobnovljivi su pridorni resursi na kojima počinje sve, uključujući i celokupnu privredu bilo kog područja. Zbog toga razvoj navodnjavanja koji povlači sa sobom i razvoj poljoprivrede uopšte zavisi od raspoloživosti tih osnovnih resursa. Navodnjavanja se u svetu primenjuju na nešto više od 15% obradivih površina. Jedan od osnovnih činioca širenja navodnjavanja su padavine, odnosno nedostatak padavina, jer 55% zemljine površine ima potrebu za navodnjavanjem zbog klime. Međutim, nepovoljan raspored padavina i česti sušni periodi pomeraju ovu granicu na 75% površina koje imaju potrebu za stalnim ili povremenim navodnjavanjem.
Prirodni uslovi u našoj zemlji omogućavaju različito korišćenje zemljišta u vidu oranica, šuma, voćnjaka, vinograda, pašnjaka i livada. Veliki prirodni vodotokovi u Srbiji kao što su Tisa, Sava, Dunav obezbeđuju potrebne količine vode za navodnjavanje, dok se drugi regionalni hidrosistemi i jedan broj akumulacija moraju osposobljavati za tu svrhu. Posledice nepostojanja kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, nečišćenje nekih kanala, neuređenje nekih reka u nekoj meri trenutno trpe građani mnogih opština po Srbiji.
U subotu sam kao član skupštinskog Odbora za poljoprivredu imao priliku da obiđem neke od opština koje su pogođene neviđenom elementarnom nepogodom, poplavama. Slika je zastrašujuća na terenu, građani ne znaju kako dalje, štete su ogromne i ne samo u poljoprivredi. Na nekim mestima, kako sami građani kažu, voda je problem više decenija unazad, ali nažalost, proteklih godina ništa nije preduzeto, odnosno malo je urađeno na terenu. Mi koji smo članovi skupštinskog Odbora za poljoprivredu planiramo da ubuduće organizujemo neke sednice Odbora na terenu u opštinama koje su pogođene poplavama i nameravamo da kroz dijalog sa predstavnicima opština, sa predstavnicima poljoprivrednih proizvođača koji žive u tim opštinama predložimo neka rešenja da se ovakve stvari ne bi ponovo desile.
Ovaj problem treba da rešimo sistemski i ubuduće moramo napraviti projekte za uređenje vodotokova gde je to najneophodnije, na primer za Savu koja protiče kroz više zemalja, članova i budućih članova EU. Država treba da napravi nove ili da realizuje postojeće projekte i privuče sredstva iz evropskih fondova za finansiranje ovakvih prekograničnih projekata koji su od opšteg značaja.
Nažalost, dostignut stepen razvoja navodnjavanja u Srbiji nezadovoljava potrebe stabilne i efikasne poljoprivredne proizvodnje. Zbog raznih problema navodnjavanje nije našlo svoje pravo mesto u našoj poljoprivredi, jer ga svaka rodna godina potiskuje u drugi plan. Postojeći sistemi građeni su 70-ih, 80-ih godina su zapušteni, neispravni, tako da su delom van upotrebe ili se ne koriste zbog nemogućnosti većih ulaganja u njih. Prema procentu navodnjavanih površina, odnosno na ukupne površine zemljišta koje su pogodne za navodnjavanje naša zemlja daleko zaostaje za svim susednim zemljama i nalazi se na samom dnu Evrope.
Trenutno stanje navodnjavanja u Srbiji je takvo da se intenzivno navodnjava oko 1% poljoprivrednog zemljišta. Statistički podaci pokazuju da su ukupna navodnjavanja na području centralne Srbije samo oko 5.000 hektara i u Vojvodini oko 25,30 hiljada hektara, što je zadovoljavajuće. Svima nama je poželjno da se primenom navodnjavanja dobijaju visoki proizvodni rezultati, a ekonomičnost ulaganja u irigacione sisteme ukazuje da ovoj meri u poljoprivrednoj proizvodnji treba dati prioritet.
Naime, navodnjavanjem se može stabilizovati, odnosno uvećati proizvodna hrana i podstaći razvoj stočarstva, prerađivačkih i drugih grana privrede koje su za Srbiju neophodne. Za našu zemlju koju karakterišu promenjeni klimatski uslovi gde padavine i po količini i po rasporedu variraju iz godinu u godinu, navodnjavanje je bitan činilac povećanja i stabilizacije poljoprivredne proizvodnje. Znamo dobro da je raspored padavina prostorno i vremenski neravnomeran, odnosno u rasponu je od preko 1.200 milimetara u planinskim zonama do 550 milimetara u ravničarskim zonama Srema, Bačke i Banata. Sa druge strane, najmanja količina padavina je u zonama najkvalitetnijeg zemljišta u periodu vegetacije, kada su najveće potrebe biljaka za vodom. Zbog toga se skoro svake godine pojavljuje sušni period, bez obzira na godišnju sumu padavina.
Moderna savremena intenzivna poljoprivredna proizvodnja nije moguća bez primene navodnjavanja i zbog toga sam siguran da je značaj ovog kredita ogroman, jer navodnjavanjem se povećavaju prinosi bez čega Srbiji nema napredka ka EU, nema produktivnosti, a svima nama je u interesu da povećamo proizvodnju.
Još jednom želim da ponovim da je ova oblast bila zapostavljena desetinama godina unazad. Znamo svi mi dobro da neki projekti čekaju od 70-ih godina na realizaciju i nadam se da ćemo posle prihvatanja ovog sporazuma konačno krenuti u implementaciju projekata od nacionalnog interesa. Važno je da počnemo sa radom i da u narednim godinama nastavimo tim putem.
Naravno, podržavamo i Sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Emirata Abu Dabi. Iznos zajma je milijardu američkih dolara, s kojim ćemo finansirati budžetski deficit i delom refinansirati javni dug Srbije. Zajam se uzima sa fiksnom kamatnom stopom 2% godišnje, što je veoma povoljna kamatna stopa, naročito pošto je fiksna. Smatram da će ovakav sporazum poboljšati našu finansijsku situaciju.
Zbog svih ovih činjenica, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje, kao i ostale sporazume i zajmovi koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama tri zakona: Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Emirata Abu Dabija, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Na početku, pošto su sva tri ugovora, bez obzira što su teme različite, manje-više slična, da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije da podrži sva tri zakona.
Gospodine ministre, žao mi je samo što juče nisam dobio odgovor od vas na onaj moj predlog koji sam vam dao, a tiče se poreza na plate i vezan je za lokalne samouprave.
Ova situacija u kojoj se sada nalazimo svi mi zajedno, a kada su finansije u pitanju, sa vama na čelu, definitivno nije laka i situacija je takva da mora brzo da se reaguje. U takvim situacijama puno alternative nema. U ovom trenutku nam ostaje izbor – da li nastavljamo sa daljim zaduživanjem ili prodajemo nešto od javnog sektora, za šta su neki strani partneri zainteresovani.
Ovo sa uzimanjem kredita već decenijama unazad polako za Srbiju je postala i noćna mora. Sve više ličimo na nekog prosečnog građanina Srbije koji nikako da izađe iz kredita. Stalno iz jednog ulazimo u drugi, a nikako da stanemo na noge. Ono što mi daje nadu da neke stvari mogu da se promene, to je informacija koja je ovih dana bila aktuelna u medijima, a to je da je Turska uspela da otplati zadnju ratu duga prema MMF i uspela je konačno da stane na noge. To je jedan dobar signal i dokaz da i danas u ovoj turbulentnoj ekonomskoj situaciji, ukoliko ste dobro organizovani, ukoliko ulažete u privredu onako kako to treba da se radi, imate šansu da se iščupate iz kredita. Prioritet im je, naravno, bio razvoj privatnog sektora i privrede, a ovi krediti koji su danas pred nama imaju upravo tu namenu. Zato, ponavljam još jedanput, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će ih podržati.
Ono što je bitno za one ljude koji bar malo poznaju bankarski sistem, a ja sam imao i tu sreću da sam jedno vreme radio u jednom takvom sistemu i znam da ne postoje dobri krediti. Ne postoje povoljni krediti. Svaki kredit je nužno zlo, ali u odnosu na sve kredite koje je do sada Srbija imala, mislim da su ovo krediti koji, ako u budućnosti budemo imali šansu i dalje da dobijamo pod ovakvim uslovima, definitivno mogu da promene našu finansijsku situaciju.
Kredit koji se odnosi na produktivnost i efikasnost u sektoru poljoprivrede je uglavnom baziran na nekih 11 lokacija u Vojvodini i dve lokacije u Srbiji. Verovatno da je ovo sistematski sagledano pre nego što su se opredelile ovakve lokacije, ali i dalje želim da skrenem pažnju, pa u nekom trenutku se tu nešto možda i promeni, da morate malo više pažnje da obratite i na centralnu Srbiju, zapadnu, istočnu, južnu, jer se i dole ljudi bave poljoprivrednom i u velikoj meri od poljoprivrede žive. Možda su znatno manja sredstva potrebna upravo u ovim sredinama, za razliku od Vojvodine koja je definitivno naša najveća oranica.
Ono što mi malo bode oči, ministre, ne kažem da može da dođe do bilo kakve zloupotrebe, ali to su ove dve stavke koje se odnose na konsultantske usluge koje su nekih skoro 15 miliona dolara i treća stavka su nepredviđeni troškovi u iznosu od 46 miliona. To je skoro 15% od ukupnih sredstava koja su opredeljena ovim kreditom. Obzirom da je kredit izuzetno povoljan, kredit je od 2,5%, molim vas da se obrati pažnja na ovih 15% koji se odnose na ove stavke o kojima sam vam pričao. Jer, ukoliko tu dođe do nekog nestručnog poslovanja i postupanja, može da nam se desi da ovaj izuzetno povoljan kredit bude skup.
Sledeći kredit koji se odnosi na konsolidaciju budžeta, ako tako smem slobodno da kažem, u visini od milijardu dolara, definitivno je najbolji kredit koji mislim da je Srbija u istoriji svojoj dobila. Posle ovakve kamate uliva se jedno poverenje i svim ostalim fondovima koji su spremni u budućnosti sa nama da sarađuju, a ujedno se i najavljuje jedna stabilnost naše privrede. Onda nije ni slučajno da i Evropska investiciona banka već prema nama nastupa sa ovakvim kamatnim stopama, za koje je ministar malopre rekao da su negde oko 4%.
U ovom delu oko Evropske investicione banke treba obratiti, naravno, pažnju da se kapilarno proprati podela svih ovih sredstava i da se potrudimo, a u stvari to trebaju da urade poslovne banke, da se potrude da ne bude nekih protekcija, kao što se to ranije dešavalo, jer se to uvek posle nekako svima nama obije o glavu.
Sa ostalim merama koje se donose, a vezane su za privredu, kao ovi zakoni koje smo juče imali ovde kod nas u plenumu, definitivno se pravi jedna dobra atmosfera i mislim da oni koji su sposobni i spremni da se na ovo brzo prilagode mogu da očekuju neke pozitivne efekte.
U finansijskoj stabilizaciji naše zemlje otprilike je situacija kao i sa ovim poplavama koje su nas zadesile ovih dana. Ovim poslom ne može da se bavi samo država. Ovim poslom treba da se bavi ceo sistem. Mislim i na finansijski sistem koji predstavljaju banke, sistem privrede i na kraju nekako svi mi zajedno koji u ovoj državi živimo. Ako se sublimišu naše snage i energija kao u ovim nesretnim okolnostima u kojima smo bili prethodnih dana, mislim da su efekti koji trebaju da budu očekivani u svakom slučaju pozitivni.
Zadnjih godina vas niko ne pita više, a mislim da je to jedan od najvećih momenata ove finansijske krize u koju smo zapali, za neki posao u realnom sektoru. Pogotovo kada su u pitanju političke stranke i sve ostale urgencije, svi nekako traže i pitaju - da li postoji mogućnost da budu zaposleni u nekom državnom ili javnom sektoru? Mislim da je to velika greška i veliki promašaj, a razlog za to je zato što su plate u ovom sektoru u odnosu na privredu izuzetno velike. Ne kažem da su plate kao plate velike, ali u odnosu na privredu i realan sektor te plate su znatno veće. Ako se budemo potrudili da ovo ujednačimo, mislim da će to da bude jedan od prvih koraka u početku rešavanja jedne opšte krize u kojoj se nalazimo.
Ponavljam još jedanput, poslanička grupa JS će podržati sva tri zakona. Hvala.