Zahvaljujem doktorki Tomić.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 3, 4. i 5. dnevnog reda, član 96. stav 1. alineja 4, član 98. stav 1. i 2. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, po onoj narodnoj ova država se iz raznih razloga i zbog pogrešnog sistema ustanovljenog 1945. godine i zbog toga što nismo razumeli šta se dešava u svetu i Evropi 1990. godine, nego smo se razdužili sa bivšom braćom na jedan pogrešan način koji je najviše nas koštao, i zbog pljačkaške privatizacije koju su sproveli pre svega naslednici onih koji su 1945. godine ustanovili ovaj sistem i zbog niza drugih razloga naša zemlja je danas u sistemu, odnosno u položaju po onoj narodnoj šali kada se ženio siromašan momak, pa kada su ga pitali šta ti je najhitnije, a on je rekao – hitno mi je sve.
Srbija je u stanju u takvom kakvom je, a vi kao ministar finansija zaista imate težak i odgovoran zadatak. Mi bismo voleli da se u svom radu i po rezultatima rada svrstate u red sa najboljim našim ministrima finansija, sa ljudima koji su i u pogledu makroekonomske stabilnosti, fiskalne stabilnosti, finansija ostali zapamćeni. Pomenuću neke, od čuvenog Lazara Paču preko guvernera Avramovića do premijera Ante Markovića. Danas u svetu svi traže novac, svi traže povoljne kredite, traže i najrazvijenije zemlje i zaista zahvaljujući pre svega dobrim političkim odnosima sa Ujedinjenim Arapskih Emiratima, zahvaljujući snalažljivosti ove Vlade i zajedničkim poslovnim interesima došli smo do te milijarde dolara koje će pre svega služiti za razne potrebe budžeta.
Ono što sam hteo da vam predložim ubuduće ministre, i zbog javnosti i zbog političkih stranaka i zbog rasprave u parlamentu, kada nam stigne ovakav materijal trebalo bi da ima malo više podataka. Tek malopre smo čuli oko tih projekata oko navodnjavanja, itd. Znamo kakvo je stanje što se tiče navodnjavanja i svega ostalog, ali naprosto to bi pojednostavilo i preciziralo raspravu.
Srbija je danas po mnogim pokazateljima na najlošijem mestu u Evropi. Takvi smo i što se tiče navodnjavanja. Što se tiče malih i srednjih preduzeća, u razvijenim zemljama, pre svega EU, oko 60-70% proizvodnje prometa usluga otpada na mala i srednja preduzeća, a privatni sektor je ovde zaista u velikoj meri ugušen zbog nepovoljnog ambijenta koji stvara država. Mi bismo voleli da se mandat ove Vlade ceni po tome da li je taj privredni ambijent promenjen u boljem smislu. Jedna od ovih mera je i ovaj zajam od Evropske investicione banke.
Sigurno je da je, složiću se sa uvaženim kolegama, zajam od milijardu dolara pod ovakvim uslovima nešto što je povoljno i na to ne treba trošiti vreme. Ono što će biti po našoj proceni i na čemu smo insistirali, ne samo u ovoj Vladi, nego i u svim prethodnim vladama, a to je da se naša najveća izvozna grana, poljoprivreda, koja je u jako teškom položaju po svim mogućim pokazateljima, svrsta u neku privrednu granu koja će biti „miljenik Vlade“. Zbog čega? Upravo zbog ogromnog potencijala koji imamo u poljoprivrednoj proizvodnji, a koji nismo iskoristili. Mi imamo 4,9 miliona hektara obradivih površina, ali smo po stepenu navodnjavanja ispod 5%. Još jednom ponavljam, najlošiji smo u Evropi.
Izgrađeni kanali koji su služili u neko drugo vreme širom Srbije ne služe u velikoj meri sadašnjoj svrsi navodnjavanja. Najčešće su zatrpani otpadom, pa se ne mogu koristiti ni za odvodnjavanje viška vode, a kamoli za navodnjavanje.

Izvinjavam se.
Zamolio bih narodne poslanike da dozvolimo kolegi Čikirizu da govori. Hvala.

Hvala.
Jedan od klasičnih primera je Veliki bački kanal koji je u potpunosti zarastao i za koji mnogi kažu u pežorativnom smislu da je najveća septička jama Evrope.
U svetu je oko 17% obradivog zemljišta pod sistemom za navodnjavanje, sa koga se dobija oko 40% ukupne svetske hrane, a u budućnosti se očekuje da će taj procenat biti oko 60%. Kod nas se smatra da i postojeći sistemi za navodnjavanje nemaju u potpunosti zaokruženu tehnološku celinu, tako da se koristi u potpunosti, odnosno sa 100% kapaciteta negde između 1/3 ili 1/2 tog sistema. Nije bilo, posebno u zadnjih 20 godina, nikakvih ozbiljnih ulaganja u velike sisteme za navodnjavanje.
Ono što su i neke ranije vlade radile, to je davanje određenih podsticaja individualnim poljoprivrednim gazdinstvima za sisteme za navodnjavanje, od arterijskih bunara do mreže za navodnjavanje. Mi mislimo da tu politiku treba još ofanzivnije sprovesti u ovoj Vladi, da ti podsticaji treba da budu još veći.
Bez obzira na to šta ko misli o sistemu voda na teritoriji Republike Srbije i bez obzira što mi zaista imamo dosta izvorišta, reka, jezera i svega ostalog, naš sistem voda nije u potpunosti povoljan, kako bi se to laiku učinilo na prvi pogled. Posebno u južnoj Srbiji, pa čak i oko Velike Morave gde živi oko četiri miliona stanovnika, a samo ispod Ljubičevskog mosta je oko 35 metara kubnih protok vode u jednoj sekundi, što je apsolutno nedovoljno s obzirom na veliki broj obradivih površina u slivu Velike Morave i na veliki broj stanovništva.
Znači, ko je zadužen da reši ovaj problem oko navodnjavanja? Pre svega država. Na koji način? Izgradnjom velikih sistema za navodnjavanje i davanjem povoljnijih podsticaja individualnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Recimo, interesantna je statistika da smo u zadnjih 100 godina samo 17 godina imali sa povoljnim režimom padavina, a 32 godine su bile sa viškom padavina, a 51 godina je bila …
(Predsedavajući: Vreme. Ja sam i produžio petnaestak sekundi.)
Završavam.
… sa manjom ili većom sušom. Ovo je tek početak neke nove politike i nekog novog odnosa prema poljoprivredi u segmentu navodnjavanja i sve što bude išlo u ovom smeru mi ćemo u budućnosti podržavati. Hvala.

Hvala kolegi Čikirizu.
Pre nego što dam reč dr Muameru Bačevcu, zamolio bih narodne poslanike za tišinu kako bi mogli da obezbedimo drugim kolegama da govore i da se dobro i kvalitetno čuju u sali. Hvala vam unapred.
Reč ima dr Muamer Bačevac, a neka se pripremi kolega Siniša Maksimović. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi poslanici, uvaženi ministre, hteo bih pre svega da se zahvalim i gospodinu ministru na izuzetno kvalitetnom obrazloženju. Eto, nešto smo danas naučili iz ekonomije. Videli smo i saglasni smo svi da je današnji zajam koji usvajamo pozitivna stvar i da je retkost u današnje vreme. Međutim, naučili smo i neke druge stvari, a nešto smo i znali. Znali smo da je dirham stabilna valuta, jedna od najstabilnijih na ovom svetu, u poslovnom svetu. Znali smo da Srbija ima zaista puno i šerijatskih pravnika, što je bogatstvo ove zemlje.
Ono što želim da kažem i posebno podvučem jeste ozbiljnost ovog ulagačkog fonda i ove grupacije, odnosno ove države. Naime, gospodin profesor dr Vladimir Marinković je i naveo da oni pod ovim uslovima retko daju kredite i daju samo onda kada mogu da oplode svoj kapital i kada vide ozbiljnost određene države u ovom polju. Stoga, mogu da navedem i negativan primer. Naime, ovaj fond nije odobrio kredit od 50 miliona evra crnogorskoj grupi privrednika…

Izvinjavam se, kolega Bačevac.
Zamolio bih još jednom narodne poslanike, ovo su nemogući uslovi za rad, ako možete da dozvolite kolegi, imaćemo šta pametno i poučno da čujemo. Hvala vam unapred.

Ponavljam, ovaj fond nije dozvolio crnogorskoj firmi „Vektra Montenegro“ i još pet privatnih firmi da dobiju kredit za koji su raspisali tender, obzirom da nisu zadovoljili uslove.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da je njihovo ulaganje izuzetno i da oni prate samo mogući razvitak i profitabilnost onoga što ulože. To treba da imponuje ovoj državi i ovoj Vladi. U tom smislu je i izjava ambasadora Al Dahrija pre neki dan gde on kaže da je Srbija jedna od najbogatijih država u ovom delu Evrope i da će Srbija kao takva zajedno sa Ujedinjenim Emiratima imati povoljnosti i prednosti od ovog ulaganja i ovog zajma.
Želim dalje da kažem da potencijali za unapređivanje ovih naših odnosa su zaista brojni, u industriji, trgovini, nauci itd. Međutim, zaista ne stoji ono što smo čuli od predstavnika opozicije i mislim da je cinično da kažu, ili da bar posumnjaju, da izjave da su odnosi sa Ujedinjenim Emiratima u stagnaciji ili da izražavaju sumnju. To u najmanju ruku nije državnički prema svojoj državi o kojoj misle dobro.
Šta da kažemo za to da su pre neki dan dali bespovratno 10 miliona dolara za pomoć poplavljenima u Srbiji? Šta da kažemo na to što su prošle nedelje bili ovde i da su posetili Novosadski sajam, da su najavili, što me posebno raduje, pogotovo one građane koje prvenstveno direktno ja zastupam u Sandžaku, da ćemo potpisati memorandum o saradnji i međusobnom razumevanju u turizmu? Sve ovo nam je garant da idemo, da ova Vlada ide i razvija ovu državu u pravom pravcu, da će ulaganja biti, što je gospodin Marinković rekao, nadzirana i da će biti strogo praćeno kako se ulažu, da ćemo dobiti nove tehnologije kroz ova ulaganja, da ćemo imati taj kvalitetan razvoj.
Čuo sam ovde, i sa tim ću se složiti, kredit zaista dobar. Kakav bi bio kredit od 2% i grejs periodom od 10 godina. To bi svako od nas uzeo i privatno. Znači da je kredit više nego dovoljan. Ima opravdanosti. Ljudi žele da sarađuju sa nama. Imamo dobre prijateljske odnose. U tom smislu želim da iskoristim i prisustvo ljudi iz mog kraja ovde, i upravo pominjem da zaista ljudi koji žive u Sandžaku mogu da budu i da doprinesu posebno poboljšanju ovih veza.
Potaknut sam time što je neko pomenuo šerijatske pravnike. Kod nas ima puno. To su ozbiljni ljudi, profesori i u Beogradu i u Novom Pazaru. Ima puno ljudi u Pazaru koji znaju arapski jezik, koji poznaju briljantno arapsku kulturu i tradiciju, ljudi koji žele da pomognu ovoj državi, ljudi koji žele da budu cement u vezivanju ove države sa arapskim zemljama da bi postigli ponovni kvalitetan odnos sa njima kakav smo imali u periodu SFRJ. To je naša prednost. I to je prednost ove zemlje.
Na kraju želim da kažem da u ovoj prvoj fazi, koliko sam video, imamo 14 opština u koje će se ulagati. To je dobra stvar. Treba ulagati u Vojvodinu. To nam je osnov i baza. Međutim, koliko sam razumeo ministra imaćemo mogućnosti da još dva puta povlačimo po 200 miliona ili nešto okvirno, ukoliko imamo kvalitetne predloge. Želim da naglasim da mi imamo Peštersku visoravan koja je bogom dana za razvoj stočarstva, da imamo najbolje uslove za uzgoj nečega što Arapi traže i što je u trendu, heljde. Imamo visinski plato koji je ekološki. Ne postoji u drugom delu Evrope. Moramo obogatiti naš stočni fond. Nekada je imalo do milion ovaca na Pešteru, a sada ih imamo oko 50.000. Na tome se treba ozbiljno raditi. Obzirom da su to artikli koje ovo tržište želi i gde mi možemo kao država dominirati. Mislim da su argumenti valjani.
Mislim da opozicija danas nije dala ni jedan kvalitetan argument koji bi mogli ozbiljno da protumačimo, čak šta više, njihove debate i diskusije su pokazale nepoznavanje ekonomskih merila i ekonomskih parametara. Želim da kažem da će predstavnici moje poslaničke grupe ovaj predlog podržati, a verujte mi da se mi u Sandžaku posebno radujemo ovako bliskim vezama, jer još jednom ponavljam možemo biti svojim znanjem i svojom željom za napretkom ove države cement koji će uvezati ovu zemlju ne samo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima nego kompletnim islamskim svetom. Hvala vam.

Hvala na ovako inspirativnom govoru.
Reč ima Siniša Maksimović. Neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Orlić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam narodni poslanik iz Kruševca i ponajpre predstavljam i zastupam građane Kruševca i Rasinskog okruga, a u interesu Srbije i svih njenih građana.
Želim da kažem da su građani Kruševca u ovom teškom trenutku za zemlju Srbiju i za jedan broj njenih građana učinili maksimum da ova teška katastrofa bude na neki način što pre prevaziđena. Veliki broj građana iz Kruševca iz Rasinskog okruga su direktno učestvovali u spašavanju, ljudi i imovine na teritorijama koje su bile ugrožene ovim velikim poplavama.
Želim nešto da kažem, što možda građani Srbije ne znaju, da je veliki doprinos dalo Javno komunalno preduzeće vodovod iz Kruševca. Na koji način? Na način što ovo javno komunalno preduzeće gazduje sa akumulacijom Ćelije sa koje se veliki broj naših građana u Kruševcu, a ako bog da u narednom periodu i jedan veći broj građana Ćićevca, Varvarina i drugih Pomoravskih opština snabdevaju vodom. Ovo javno preduzeće je upravo pravilnim rukovanjem ovog jezera, ove akumulacije tj. ispuštanjem vode iz njega, onda kada je to moglo, a naravno kada je bilo najkritičnije prihvaćen je veliki deo vode koju je nosila reka Rasina i na taj način je sprečena još veća katastrofa duž Zapadne Morave i Velike Morava na dalje.
Do sada se u Srbiji promenilo više Vlada, a još više ministara za poljoprivredu. Sve Vlade su u proteklom periodu davale velika obećanja da će upravo uložiti veća sredstva u ovaj naš neiskorišćeni resurs, a to je poljoprivreda. Ubeđen sam da će ova Vlada i ministarka za poljoprivredu iskoristiti ovu šansu i evo prvog velikog koraka, a to je ovo veliko ulaganje upravo u ovo o čemu danas pričamo, a to je ovaj projekat navodnjavanja.
Imamo velike resurse za proizvodnju svih poljoprivrednih kultura. Naši poljoprivrednici su radni, vredni ljudi, obrađuju svoje njive, ali ih vrlo često vremenske nepogode spreče da uberu ono što su zasadili. Od šteta vremenskih nepogoda mora država da ih zaštiti. Najveće štete im nanosi grad i suša. Mada često se kaže da se od grada može nešto i oteti, ali od sušne godine gotovo ništa. Iz tih razloga je dobro što će se uložiti sredstva za navodnjavanje.
Ovaj kredit za navodnjavanje će biti uglavnom uložen u Vojvodini. Mislim da je to iz razloga što će se u rodnoj Vojvodini i najbrže otplatiti i vratiti. Država, odnosno Vlada mora da misli i na druge regione kada je navodnjavanje u pitanju, a to su doline Zapadne, Južne, Velike Morave, a naravno i u druge delove Srbije.
Naši građani znaju da je država prezadužena pa i ne vole neka nova zaduženja, ali mislim da im je potpuno jasno da je ovo vrlo povoljno kreditno zaduženje koje će se državi vrlo brzo vratiti i isplatiti. Iz tih razloga poslanička grupa SPS će glasati za uzimanje ovog kredita za navodnjavanje i za ova druga dva kredita. Hvala vam lepo.