Hvala gospođo predsedavajuća.
Jako je teško stanje i u zdravstvenom sistemu i u Fondu PIO. Mi bismo sigurno mnogo kvalifikovanije i lakše o ovoj temi pričali i opravdavali razloge za smanjenje priliva u Fond za zdravstveno osiguranje i popunjavanje penzionog fonda, kad bismo imali pravu sliku stanja i u jednom i u drugom fondu, ali je nema. Nismo imali ni pravu sliku stanja kada smo dva puta donosili u zadnje dve godine zakon o pretvaranju duga zdravstvenih ustanova u javni dug, odnosno u dug svih građana Srbije. Jednom je to bio iznos krajem 2012. godine od 130 miliona evra, a početkom 2013. u prvom kvartalu čini mi se oko tri i po, četiri milijarde dinara.
Žao mi je što sada nije ovde gospođa Slavica Đukić Dejanović, jer nam je ona tada obećala, budući da je kada smo donosili prvi zakon o pretvaranju 130 miliona evra u javni dug gospođa ministar obećala da će nam dostaviti spiskove svih zdravstvenih ustanova koje nisu dobro poslovale i pravilno koristile sredstva Fonda za zdravstveno osiguranje. Sa druge strane imali smo situaciju da je menadžment određenih bolnica, zdravstvenih ustanova, domova zdravlja odlično poslovao. Tražio sam nešto što čini mi se danas svi traže, dajte da vidimo prvo sa kojim novcem raspolažemo da bismo mogli kvalifikovano da pričamo, a onda da vidimo ko je skrivio dug i po kom osnovu je dug nastao i kako je moguće da u tom periodu 10, 15 godina bolnice budu u blokadi.
Gospođo predsedavajuća, pošto ću prekoračiti vreme koristiću vreme poslaničke grupe, ako dozvolite, o amandmanu.
Gospođa ministar je obećala da ćemo u roku od 30 dana dobiti te podatke. Nikada ih nismo dobili. Sledeće godine nastao je novi dug od četiri milijarde dinara samo u prvom kvartalu. Reakcija ministarke zdravlja tadašnje bila je veoma oštra. Napisala je pismo svim direktorima zdravstvenih ustanova u kome je navela da ona više ne može da toleriše takav javašluk i neodgovorno raspolaganje sredstvima Fonda za zdravstveno osiguranje i da će u slučaju ako se nastavi takav javašluk biti u situaciji da podnosi krivične prijave. To je klasična reakcija svih ministara zdravlja u zadnjih 20, 30 godina.
Da li smo za to da penzioni fond bude pun, da se penzije redovno isplaćuju, da se ne smanjuju, već da se povećavaju? Mislim da smo svi za to. Da li smo za to da imamo kvalitetniju zdravstvenu zaštitu? Jesmo. Kolika su izdvajanja naših građana po zdravstvenom osiguraniku za zdravstvenu zaštitu? Negde oko 220, 230 evra, što je među najmanjim izdvajanjima u Evropi. Svi smo svesni problema, a novca jednostavno nema.
Kada sam slušao gospođu Slavicu Đukić Dejanović, mislio sam da živimo u Švajcarskoj. Tako je uređen zdravstveni sistem, divni lekari, divno medicinsko osoblje, divne prateće službe, sve fenomenalno funkcioniše, daju sve od sebe, ulažu nadčovečanske napore, a mi po nivou zdravstvene zaštite najgori u Evropi, gori od Albanije. Liste čekanja velike, mnogi elementarni aparati za dijagnostiku i za lečenje ne rade, od aparata za zračenje, pa ako recimo u roku od 30 ili 40 dana posle hirurške intervencije ne dobijete zračnu terapiju, odnosno ne započnete sa njom, šansa za povećavanje smrtnosti je ogromna. Prvi smo po broju kardio-vaskularnih bolesti, prvi smo po stepenu korišćenja antibiotika, prvi smo po stepenu korišćenja lekova za smirenje, antidepresiva, i to je sve posledica jednog nasleđenog stanja.
Šta je sada potrebno da uradi ova Vlada? Ako to uradi imaće našu podršku sa obe ruke. Jednostavno mora korenito da reformiše zdravstveni sistem i da dozvoli konkurenciju u zdravstvenom osiguranju. To je nešto što postoji u celom svetu. Drugo, svaki dinar uložen u zdravstvo, posebno u prevenciju višestruko se vraća. Mi tek zadnjih godina malo više ulažemo u prevenciju. Ne bih pravio nikakvu posebnu razliku između devedesetih godina i godina posle 2000. godine. Činjenica je da nije valjalo ni jedno ni drugo, ali znam da posle 2000. godine, recimo Čačak kada je dobio skener, kolega iz Čačka je pričao, da je bilo opšte slavlje. Naprosto, u kupovini skenera su učestvovali i donatori i Fond za zdravstveno osiguranje i mnoge kompanije itd. zamislite jedan tako bitan grad koji ima i svoju bolnicu da nema jedan od osnovnih aparata za dijagnostiku.
Sa druge strane, mi zaista imamo fenomenalnih lekara i većina njih nije korumpirana, posebno u manjim sredinama, seoskim sredinama itd. Imamo svetski poznatih stručnjaka u svim oblastima, ali imamo i hohštaplera kakve svet nije video. Zbog toga ne bih tu sliku gledao ni crnu ni belu. Devedesetih nismo imali zavoje, kupovali su pacijenti lekove sumnjivog porekla, kineske, na buvljim pijacama, na buvljim pijacama se utvrđivala dioptrija i kupovane su naočare. Taj period uopšte ne bih slavio. Posle toga su došla mnoga sredstva iz donacija, ali su nažalost najveća opljačkana. Takođe smo dobili dosta aparata za dijagnostiku i za lečenje. Posledica sveopšteg javašluka i neuređenog sistema je da smo zadnji u Evropi, da su pacijenti nezadovoljni, da su lekari nezadovoljni, da je nezadovoljno medicinsko osoblje.
Ovo što se sada predlaže izmenama zakona, to su sigurno iznuđena rešenja po nasleđenom stanju, ali ako se ne uradi ono čega čini mi se svi postajemo svesni da mora da se uradi, mi ćemo za godinu, dve ili tri dana pričati iste priče i pokazivati prstom jedni na druge – te kriva je ova vlada, te kriv onaj ministar zdravlja. Krivi su jednostavno svi koji su bili na vlasti, a nisu uradili ono što se radi u zdravstvenom sistemu u svim normalnim zemljama. Hvala.
