Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 28.05.2014.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/79-14

3. dan rada

28.05.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 17:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 136 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladeta Kostić, dr Miljana Nikolić, Aleksandar Jablanović, Milovan Drecun, Olgica Batić i Žika Gojković.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 6, 7, 8, 9. i 10. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova, dr Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova i prof. dr Snežane Bogosavljević-Bošković, ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, pozvala da sednici prisustvuju i: Dragan Momčilović, pomoćnik ministra spoljnih poslova, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Marina Ivanović, ministar savetnik i šef Odseka za ljudska prava i zaštitu životne sredine u Ministarstvu spoljnih poslova, Igor Perić, šef Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Kabinetu ministra unutrašnjih poslova, Milan Dimitrijević, načelnik Uprave za međunarodnu operativnu saradnju u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Milan Vukosavljević, zamenik načlenika Odeljenja za konzularne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova, Nenad Maričić, savetnik u Odeljenju za viznu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova i Marija Stajić-Radivojša, savetnik u Odseku za ljudska prava i zaštitu životne sredine Ministarstva spoljnih poslova.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tač. 6, 7, 8, 9. i 10. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tač. 6, 7, 8, 9. i 10. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Laos o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije i Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Reč ima gospođa Snežana Bogosavljević-Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru paketa zakona koji su danas na dnevnom redu, ja bih želela samo kratko da vas informišem o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije.
Dakle, 2008. godine Republika Srbija je sa Evropolom potpisala Sporazum o strateškoj saradnji, koji je Narodna skupština potvrdila u maju 2009. godine, kada je počeo i da se primenjuje. Na taj način Republika Srbija, iako još uvek bez statusa kandidata za članstvo u EU, uspostavlja saradnju sa državama članicama koje deluju kroz Evropol u sprečavanju, otkrivanju, suzbijanju i istrazi teških oblika međunarodnog kriminala, razmenom strateških i tehničkih informacija.
Saglasno sporazumu kontinuirano se odvija i razmena stručnih znanja. Pripadnici Ministarstva redovno prisustvuju sastancima koje organizuje Evropol, a nezanemarljiv je i finansijski doprinos Evropola kojim je pomognuta zajednička akcija koja je dovela do otkrivanja organizovane kriminalne grupe koja se bavi falsifikovanjem novca.
Na temeljima uspostavljene profesionalne saradnje bazirane na Sporazumu o strateškoj saradnji, Republika Srbija nastavila je sa nizom aktivnosti kako bi se stvorili uslovi za njeno proširenje, te uspostavila razmenu podataka o ličnosti, odnosno operativnih policijskih podataka.
U tom cilju, u narednim godinama izrađena je mapa puta za ispunjavanje uslova za započinjanje pregovora sa Evropolom za zaključivanje operativnog sporazuma i zaključeni su bilateralni sporazumi sa Evropolom, kojima su stvoreni tehnički uslovi za razmenu podataka.
Uloženi napori rezultirali su pozitivnim izveštajem Evropola, nakon čega su stvoreni uslovi za započinjanje pregovora o sklapanju operativnog sporazuma. Operativni sporazum koji se nalazi pred poslanicima Narodne skupštine potpisan je u januaru mesecu 2014. godine, prateći Memorandum o razumevanju o tajnosti i bezbednosti podataka u februaru 2014. godine. Potpisanim operativnim sporazumom uspostavlja se još čvršća saradnja između Republike Srbije i država članica EU u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i drugih oblika međunarodnog kriminala, a čiju okosnicu čini prvenstveno razmena podataka.
Razmena podataka odvijaće se kroz striktno predviđene procedure, uvažavajući pri tome načela i propise u vezi sa ljudskim pravima i osnovnim slobodama i vladavinom prava.
Potvrđivanje ovog sporazuma će građanima Srbije omogućiti viši stepen sigurnosti u području pravde, slobode i bezbednosti sprečavanjem i suzbijanjem kriminala, kroz intenzivniju saradnju nadležnih organa Republike Srbije i Evropola. Pravovremeni pristup tačnim i ažurnim podacima i njihova međusobna razmena između Republike Srbije i država članica EU, zajedno sa već postojećim mehanizmom razmene informacija sa Interpolom, omogući će Republici Srbiji nastavak uspešnog otkrivanja, sprečavanja i sprovođenja istraga o kriminalnim aktivnostima.
Takođe, metodologija postupanja u međunarodnoj operativnoj policijskoj saradnji sa Evropolom i predviđene procedure omogućavaju nadležnim organima Republike Srbije njihovo preduzimanje u hitnim slučajevima, obezbeđujući istovremeno potrebni nivo poverljivosti u razmeni podataka.
Vrlo je važno istaći da operativni sporazum, koji je predmet potvrđivanja Narodne skupštine, zauzima značajno mesto u procesu pregovaranja Republike Srbije o pristupanju EU, i to u okviru jednog od dva poglavlja koji se ističu kao najvažniji na tom putu, poglavlja 24 – sloboda, pravda i bezbednost.
Imajući u vidu da je prva faza u tom procesu analitički pregled stanja za poglavlje 24 okončana još 2013. godine, Evropska komisija dostavila je izveštaj koji će, nakon što ga usvoje države članice, predstavljati obavezan putokaz za planiranje svih narednih aktivnosti u procesu evrointegracija.
U navedenom izveštaju, policijska saradnja i borba protiv organizovana kriminala označeni su kao prioritetne oblasti za Republiku Srbiju, a kao jedna od obaveznih mesta koju je neophodno ispuniti na putu harmonizacije pravnog sistema i uspostavljanja kapaciteta za preuzimanje obaveza koje nameće članstvo u Evropskoj organizaciji, odnosno upravu u obezbeđivanju implementacije operativnog sporazuma. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležni odbora žele reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, smatram da je povređen član 27, a i član 103.
Naime, član 27, a i član 103, tiču se načina vođenja sednice i povrede Poslovnika. Danas je, ako nekome nije poznato, na dnevnom redu ratifikacija, odnosno potvrđivanje Sporazuma sa Vladom Mongolijom, Vladom Narodne Demokratske Republike Laos, Vlade Crne Gore i Evropske policijske kancelarije.
Sve bi to bilo u redu da danas ovde ne sedi ministar poljoprivrede. Sve zajedno vas pitam – kakve veze ministar poljoprivrede ima sa Sporazumom sa Vladom Republike Laos? Šta će nam moći reći ako budemo postavili neko pitanje oko trenutne političke situacije u Laosu i da li je ovo politička situacija koja stvara uslove za potpisivanje ovog sporazuma? Naravno, neće moći ništa da nam kaže jer je pročitala pripremljeni govor.
Bilo sve u redu da je ministra spoljnih poslova, gospodina Dačića, na ovom mestu zamenio neko ko koliko toliko poznaje ovu oblast. Međutim, ne, zamenila ga je ministarka poljoprivrede. Znate li zašto? Zato što je iz kvote SPS. To govori o načinu rada ove Vlade, o funkcionisanju ove Vlade.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.
Nije povređen član 27.
Zanemariću vaše kvalifikacije o sposobnosti ministra da učestvuje u radu ove sednice. Nadam se da će i ona to učiniti.
Vlada nas je obavestila da će predstavnik Vlade na ovoj sednici biti upravo Snežana Bogosavljević Bošković. Ona je član Vlade kao i svi ostali ministri i u njene kvalifikacije ne treba imati sumnje, da će vam odgovoriti i o političkoj situaciji u Laosu. Nadam se da ste zadovoljni.
Da li želite da se izjasnimo o ovoj povredi Poslovnika?
(Janko Veselinović, s mesta: Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima magistar Đorđe Kosanić.
...
Jedinstvena Srbija

Đorđe Kosanić

Jedinstvena Srbija
Poštovana ministarka, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, dva predloga zakona o potvrđivanju ukidanja viza između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije i Vlade Narodne Demokratske Republike Laos, zatim, Sporazum o uzajamnom zastupanju i pružanju konzularne zaštite i usluga trećim zemljama između Srbije i Crne Gore i Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.
Na samom početku, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute predloge zakona. Najpre, ovim sporazumom za Evropolom, Evropskom policijskom kancelarijom, uspostavlja se siguran kanal komunikacije za razmenu podataka između Beograda i Centralne policijske organizacije u Hagu.
Srbija je još 2008. godine potpisala sa Evropolom Sporazum o strateškoj saradnji, koji je parlament Srbije potvrdio u maju 2009. godine i do ove godine sa Evropolom nadležni organi Srbije radili su na uspostavljanju mehanizama i tehničkih detalja o postizanju strateškog cilja sporazuma, dakle, prelazak na operativni sistem. Praktično, operativni sistem saradnje je definisan upravo u ovom sporazumu koji je potpisan u Beogradu početkom ove godine. Potvrđivanjem ovog sporazuma omogućava se puna saradnja sa Evropskom policijskom kancelarijom, koja uključuje i razmenu operativnih podataka.
S druge strane, Sporazum je bitan i njegova primena daće zeleno svetlo za nastavak pregovora sa EU, Poglavlje 24, koje se odnosi na slobodu, prava i bezbednost.
Isto tako, potpisivanjem Sporazuma uspostavlja se još čvršća saradnja sa EU u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i međunarodnog kriminala.
Operativni partner Evropske policijske kancelarije svakako nisu samo članice EU, već i SAD, Kanada, Kolumbija. Ali, s druge strane, strateški partner je i Rusija, koja će uskoro postati i operativni partner.
Ovaj Sporazum je dokaz da je Srbija dostigla taj nivo koji će omogućiti da sporazum između Vlade Republike Srbije i Evropola sprovodi sa policijskim državama članicama EU i do sada je Srbija sa nekim od njih učestvovala samo po pozivu.
Što se tiče predloga zakona o potpisivanju dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije i Narodne Demokratske Republike Laos o ukidanju viza za državljane i nosioce diplomatskih i službenih pasoša, reći ću vam samo da svaki član Vlade zaista može ovde da predstavlja. Treba reći da u međunarodnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma kojim se ukidaju vize smatra se značajnim korakom u cilju stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od međunarodnog interesa i značaja.
Govoreći najpre o saradnji Mongolije i Srbije, ovim sporazumom se omogućava slobodno kretanje dva naroda i unapređenje privredne saradnje. Ono što je mene iznenadilo, spremajući ovu temu, Mongolija ima vrlo dinamičan privredni razvoj i ekonomski rast ove zemlje je među najvećim u svetu. Od 2006-2010. godine ekonomija ove države rasla je stopom od 8 do 10%, zahvaljujući unapređenju oblasti poljoprivrede, rudarstva i uslužnih delatnosti.
U 2011. godini, neverovatan podatak, rast u Mongoliji je bio 21% zahvaljujući prvenstveno rudarstvu, koje sada čini 80% izvoza ove zemlje. Procene ekonomista su da će u 2014. godini i u narednih 10 godina privredni rast biti na nivou 14%. Ako vam kažem da je jedna Kina imala u poslednje dve decenije privredni rast koji je manji od Mongolije, onda možemo da pretpostavimo šta možemo da očekujemo od Mongolije.
S druge strane, kada govorimo o ovome, Mongolija je zainteresovana za saradnju sa Srbijom u oblasti građevinarstva, infrastrukture, kulture, obrazovanja, nauke i razvojnih tehnologija.
Govoreći o Sporazumu sa Demokratskom Republikom Laos, treba reći da Srbija i Laos imaju tradicionalno dobru saradnju koja može biti unapređena pre svega u oblasti ekonomije. Ono što je bitno, Laos ima nisku stopu nezaposlenosti, kroz reforme je smanjio siromaštvo i unapredio industriju i ekonomiju.
Ono što sam malo pre rekao da je važno i što svaki ministar ovde kaže kada je u pitanju Laos, ova zemlja ima projekte koji joj omogućavaju bolje finansiranje poljoprivredne proizvodnje i podržavanje malih i srednjih preduzeća, što može biti zaista dobar primer Srbiji. Isto tako, bitna je i principijelna podrška Srbiji od strane Laosa po pitanju KiM.
Što se tiče Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga trećim zemljama, potpisan je u Podgorici aprila meseca 2013. godine, sa željom da se razvije i unapredi konzularna saradnja i da se obezbedi i olakša zaštita prava i interesa građana obe države.
Praktično, pod konzularnom zaštitom i pružanjem usluga u smislu ovog sporazuma, smatra se i pružanje pomoći u slučaju ozbiljne bolesti i smrti, nasilje i trgovina ljudima, elementarne nepogode, krizne situacije, ratna dejstva, teroristički akti, izdavanje putnih dokumenata za putovanje u zemlju porekla, pružanje međunarodne, pravne i finansijske pomoći i izdavanje viza.
Ovaj Sporazum predstavlja nastavak unapređenja dobre bilateralne saradnje između Srbije i Crne Gore i neću pominjati koliko smo do sada imali sporazuma sa Crnom Gorom.
Isto tako, treba pomenuti da robna razmena između Srbije i Crne Gore iznosi oko milijardu dolara, uz značajan suficit na srpskoj strani, tako da u ukupnoj ostvarenoj razmeni Srbije u 2013. godini Crna Gora je na petom mestu. Ostvareni uvoz iz Crne Gore u 2013. godini svrstava ovu zemlju na 29. mesto.
Ekonomska saradnja između dve zemlje ide uzlaznom linijom i postoji veliki potencijal za zajednički nastup na tržištima u različitim privrednim sektorima.
Na samom kraju, poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržaće, kako ove predloge o kojima sam danas govorio, tako i ništa manje važan Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, o kome će nešto kasnije moja koleginica iz JS nešto detaljnije pričati. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SVM iznesem naše viđenje o Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, tzv. CEDAW konvenciji.
Ova Konvencija je usvojena još davane 1979. godine, a stupila je na snagu 1981. godine. Njenim odredbama utvrđena je ravnopravnost muškaraca i žena na svim poljima, odnosno u pogledu njihovih prava, kako ekonomskih, kulturnih, društvenih, socijalnih, političkih prava. Naravno, ono što je bitno, određene su i mere za nadzor nad ostvarivanjem ravnopravnosti muškaraca i žena u ovim spomenutim oblastima.
Ova Konvencija je definitivno prvi međunarodno pravni instrument, koja obezbeđuje ravnopravnost muškaraca i žena. Uz ovu Konvenciju je 1999. godine donet i Opcioni protokol koji je stupio na snagu krajem 2000. godine.
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je Konvenciju ratifikovala odmah, vrlo rano, već 1981. godine, a Republika Srbija, kao sukcesor svih prethodnih država, je nasledila ove obaveze od 2001. godine, a Opcionog protokola od 2002. godine. Toliko o istoriji.
Šta to znači? Republika Srbija ima obavezu da dostavlja periodične izveštaje Komitetu za eliminaciju diskriminacije žena o njenoj primeni. Već smo podneli Prvi, Drugi i Treći periodični izveštaj. Ono što je sveže je da je Republika Srbija, kao država članica, prošle godine, znači u julu 2013. godine, u Ženevi, podnela Drugi i Treći periodični izveštaj o primeni CEDAW konvencije za period njene primene od 2007. do 2009. godine.
Nakon razmatranja ovog periodičnog izveštaja, kao i odgovora na dodatna pitanja, koje su pružili članovi naše delegacije, Komitet za eliminaciju diskriminacije žena je doneo zaključna zapažanja. To je značajno zato što Republika Srbija, kao članica ove Konvencije, do podnošenja sledećeg periodičnog izveštaja, koji se očekuje negde na leto u julu 2017. godine, je u obavezi da se pridržava ovih zaključnih zapažanja, kao i konkretnih preporuka spomenutog Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena.
Komitet, između ostalog, podstiče državu članicu, Republiku Srbiju, da što pre prihvati izmene i dopune člana 20. stav 1. Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena. Ovaj Amandman je upravo to o čemu raspravljamo danas i koji ćemo da usvojimo ovih dana, što SVM podržava.
Ovaj Amandman je tehničke prirode i odnosi se na vreme sastajanja Komiteta, odnosno ide u pravcu toga da vreme sastajanja Komiteta i rasprave ne budu vezane za tih 15 dana ili dve nedelje, već da to može da se produži ukoliko za to ima potrebe.
Postavlja se pitanje – zašto je to značajno, zašto vreme sastajanja treba da bude dugačko? Zato što teme koje se raspravljaju na tim sastancima su izuzetno značajne i potrebno je dodatno vreme da se o njima razgovara.
Dozvolite mi da vizuelno, verovatno je sve ovo bilo relativno suvoparano, i primerima objasnim koje su to teme i zašto je to značajno za nas.
Na primer, Komitet među ovim preporukama i zaključenim zapažanjima preporučuje državi članici da podigne nivo svesti o važnosti obrazovanja kao ljudskog prava i obrazovanja kao osnove za osnaživanje žena i devojčica. Ono što je takođe izuzetno značajno, Komitet podstiče državu članicu da ženama poboljša pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenim uslugama i obezbedi efikasnost sprovođenja zakona i politika koja obezbeđuje pravo na obavezno zdravstveno osiguranje i na besplatne usluge.
Spremajući se za ovo izlaganje i tražeći podatke u rodnom barometru sam naišla na vrlo zanimljiva istraživanja koja su sprovedena kako 2006. tako i 2012. godine. Ukoliko uporedimo ova istraživanja, a tiču se zdravlja uglavnom žena, ali i muškaraca ohrabrujuće je da ako uporedimo ove dve godine i ova istraživanja raste broj onih koji idu kod doktora preventivno, ne samo onda kada su bolesni odnosno bolesne. Što se tiče žena ohrabrujuće i pozitivno je što raste broj onih žena koje redovno koliko, toliko redovno idu kod ginekologa i manji je procenat onih koji idu kod ginekologa skoro nikad, i samo onda kada moraju, kako se one izjašnjavaju.
Podaci dakle potvrđuju, to je vrlo ohrabrujuće, da se radi o pozitivnoj promeni trenda, i da se više pažnje poklanja prevenciji. Naime, poznato je da su dva najčešća uzroka razboljevanja i umiranja žena, s jedne strane kardiovaskularne bolesti još uvek, a sa druge strane maligne bolesti. One se mogu sprečiti određenim koracima kako primarne tako i sekundarne prevencije. Primarna prevencija bi označavala promociju zdravlja i zdravih stilova života, a sekundarna prevencija rano otkrivanje bolesti naročito bolesti reproduktivnih organa. Zbog toga u programima zdravstvene zaštite žena prioritet mora da se stavi na mere promocije zdravlja i prevencija bolesti.
Mi imamo Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena, unapređenje rodne ravnopravnosti i ona zaista predviđa rad unapređivanju reproduktivnog zdravlja žena kroz različite programe kao što su programi ranog otkrivanja karcinoma grlića materice, odnosno dojke.
Države članice prema ovoj konvenciji, znači ovo je samo nekoliko najznačajnijih primera, bi trebalo da preuzmu odgovarajuće mere da porodično vaspitanje obuhvati i pravilno shvatanje materinstva, uloge materinstva, materinstva kao društvene uloge i priznanje zajedničke odgovornosti muškaraca i žena u podizanju i razvoju dece. Dakle, pitanje ravnopravnog roditeljstva, podrazumevajući da su u svim slučajevima naravnom mora pre svega voditi računa o interesima deteta. Treba voditi računa i o dostupnosti posebnih informacija iz oblasti obrazovanja radi pružanja pomoći obezbeđenju zdravlja i blagostanja porodice, ali uključujući informacije i savete o planiranju porodice koji je isto veliki problem kod nas.
Komitet je pozitivno ocenio što se tokom 2009. godine doneo kako Zakon o zabrani diskriminacije, tako i Zakon o ravnopravnosti polova. Doduše Ustavom je već zabranjena diskriminacija na osnovu pola, ali i ovi zakoni zabranjuju diskriminaciju na osnovu pola, i to je naravno Komitet konstatovao i pohvalio Republiku Srbiju. Međutim, Komitet je sa druge strane zabrinut što do sada u sudskim sporovima se neposredno ne primenjuje Konvencija kao ni adekvatno domaće zakonodavstvo, odnosno nema žena koje su tražile zaštitu prava na jednakosti, na zabranu diskriminacije, na osnovu ovih odredaba. Najverovatnije objašnjenje za ovo je jednostavna nedovoljna informisanost, kako samih žena tako advokata, sudija, tužioca. Stoga je zaista značajno da se podizanjem svesti žena o njihovim pravima prema Konvenciji i njihovim postupcima prema opcionom protokolu. Nadalje, neophodno je da se obezbedi i prevremeno i efikasno sprovođenje spomenutih, a i drugih antidiskriminacionih zakona i da se preduzmu adekvatne mere za podizanje svesti šire javnosti o tim zakonima i ovim temama.
Komitet je, kao što sam spomenula, konstatovao postojanje značajnih nacionalnih strategija i akcionih planova, uključujući i Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena, unapređenja rodne ravnopravnosti koji se odnose na period 2009. do 2015. godine i Nacionalnog akcionog plana za sprovođenje ove strategije.
Međutim, postoji bojazan i to smo čuli od određenih predstavnika Vlade da nažalost nema adekvatnih finansijskih sredstava obezbeđenih za sprovođenje ove strategije, odnosno Akcionog plana u praksi i ono što je veći problem što mnoge strategije nisu usklađene i što velika većina naših nacionalnih strategija i njihovih akcionih planova nije usklađena sa lokalnim strategijama i akcionim planovima.
Nažalost, ne postoje ni mehanizmi koji bi koordinisali, pratili i evaluirali u njihovu delotvornu primenu i redovno izveštavanje o sprovođenju ovih strategija.
Komitet je, još jedna izuzetno značajna tema, konstatovao da smo usvojili Nacionalnu strategiju za sprečavanje suzbijanja nasilja nad ženama u porodici u partnerskim odnosima 2011. godine. Međutim, Komitet je i dalje zabrinut što nažalost u praksi raste broj žrtava različitih oblika nasilja, psihičkog, fizičkog, verbalnog, seksualnog, ekonomskog nasilja. Ono što je još veći problem je da se razlikuju brojevi, brojevi policijskih intervencija, broj podnetih krivičnih prijava i broj osuđenih za nasilje u porodici nad ženama.
Prema istraživanjima ogroman je broj onih žena koje trpe kako psihičko nasilje, tako fizičko nasilje od člana porodice kojima se preti nasiljem i u velikom procentu 92% slučajeva se radi o partneru, bivšem, sadašnjem, sa kojima su ili u braku ili u nekoj zajednici. Stoga smatramo da je neophodno i dalje uložiti veliki napor radi podizanja svesti javnosti o problemu nasilja u porodici, a i da se usvojene zakonodavne mere primenjuju i da budu poznate široj javnosti, kao i servisi pomoći žrtvama jer mnoge žrtve još uvek ne znaju kome da se obrate.
Da zaključim. Pored odgovarajućih donetih mera i zakona, značajno je osigurati da se oni itekako primenjuju u praksi i to na zadovoljavajući način. U nadi da ćemo u sledećih nekoliko godina, u sledećem periodu završiti što veći deo posla koji nam je preostao kao obaveza iz ovih konvencija, oko kojih ćemo se svi složiti, želela bih da podsetim sve vas da je RS u obavezi da sledeći periodični izveštaj podnese u julu 2017. godine. Savez vojvođanskih Mađara podržava amandman na spomenutu konvenciju. U Danu za glasanje ćemo glasati kako za ovaj predlog izmena i dopuna, tako i za ostale koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Milena Bićanin.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milena Bićanin

Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, kolege poslanici, evo lepih tema, ja bih prosto tako rekla, imamo ovih pet predloga koji se pred nama nalaze. Ne bih sada ponovo iščitavala, jer naravno svi smo se u pripremi za sednicu sa time upoznali, kolege koje su pre mene govorili, već su to i spomenuli.
Ono što vidim u Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Mongolije i Narodne Demokratske Republike Laos, prosto vidim jednu dobru nameru da se olakšaju veze Srbije i svih nas koji ovde živimo sa tim svetom koji nama jeste geografski dalek, ali ja prosto verujem da dolazi vreme kada će samo ta da kažem odrednica geografske daljine biti apsolutno nepromenljiva i evidentna. Pošto se u svetu umrežava na različite načine, mi smo veoma ozbiljan deo tog sveta, jer zaista verujem da su ovo odlične pretpostavke za uspostavljanje i širenje saradnje kako naravno pre svega planu privrede, tako i na planu kulture, obrazovanja i ako ovim zakonima, odnosno usvajanjem predloga ovih zakona omogućimo barem jednom mladom čoveku koji je radoznao da krene na jedan dalek put i recimo u poznatu divnu Mongoliju mi ćemo njemu načiniti veliku sreću, a samim tim iskustvo koje bude doneo ovde biće korisno i za sve nas.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju, pružanju konzularnih usluga, mislim da je ovo jedna jako dobra, pre svega jednog trenutka je to bila inicijativa, razmišljanja nekih ljudi, sada pretočena u predlog zakona. Zašto mislim da je dobro? Zato što, prosto čitajući ovaj materijal koji smo dobili videla sam da se ovim protokolom, odnosno ovim Predlogom zakona o zajedničkim konzularnim predstavništvima i njihovim aktivnostima pre svega pomažem, reći ću naravno bez ikakvog pežurativnog smisla, običnim ljudima, ja sam prosto isto jedan od njih, da se u različitim neprijatnim situacijama u kojima mogu da se snađu, da dobiju adekvatnu pomoć konzularnog predstavništva koje je tamo prisutno. Naravno da veze između Srbije i Crne Gore su istorijske i bliske. Mislim da će ovo biti način da ih ojačamo sa jedne strane, a sa druge strane prosto da i Republika Srbija i Republika Crna Gora još jednom pokažu jedan odgovoran odnos prema svojim građanima, bez obzira da li se oni u trenutku nekom za njih vrlo nepovoljnog dešavanja nalaze u svojoj matičnoj zemlji ili na teritoriji treće zemlje, gde im je neizostavno potrebna zdravstvena, pravna, bilo kakva druga pomoć koju možda njihova država u tom trenutku ne može da pruži, jer jednostavno nema konzularno predstavništvo.
Ovo je jedna mera koja u svakom slučaju ima i pozitivan finansijski efekat i verujem da će ona u velikoj meri uticati posredno i na dalju humanizaciju odnosa između ljudi na ovom regionu, jer zaista veruje da će se konzuli koji se budu nalazili u tim konzularnim predstavništvima veoma ozbiljno baviti svojim poslom, veoma ozbiljno iskazivati brigu za one sunarodnike, one građane koji se nađu u nevolji i u tom smislu naravno Ministarstvo spoljnih poslova ima pred sobom i tu vrstu zadatka da se ozbiljno pozabavi i kvalitetom kadrova koji se budu nalazili na takvim veoma važnim funkcijama.
Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, naravno, razumela sam ga i ono što je ključno, što bih htela prosto da izreknem to je da naravno sve veze koje stvaramo sa Evropom i sve veze koje stvaramo sa evropskim institucijama doprinose ne samo daljim integracijama Srbije na putu kojim smo se dugi niz godina već uputili, nego pre svega rešavaju i potpomažu u rešavanju jednog izuzetnog značajnog pitanja, a to je pitanje bezbednosti.
Pitanje bezbednosti je jedno od osnovnih pitanja kojima se danas u velikoj meri svet bavi, pitanje koje u velikoj meri svet i muči i sve interakcije koje u tom smislu mogu da se stvore i da se uspostave u jednoj jasnoj pravnoj regulativi, u zaštiti obe strane mogu da doprinesu naravno da sve pošasti modernog sveta koje sada postoje, a koje nekako na nesreću mislim da će se i dalje razvijati, da mogu da se otkrivaju, predupređuju, da se borimo protiv toga, da se edukujemo i da prosto omogućimo realizaciju onoga što je osnovno u istoriji civilizacije, a to je pre svega pravo na život, pa sve ono dalje što dolazi.
Peti je naravno Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Moram reći da sam posebno bila inspirisana danas pripremajući se da govorim o ovoj temi zato što, bez obzira koliko ona u samom današnjem razmatranju i usvajanju ima tu potpuno jednu tehničku konataciju, jer kao zemlja potpisnica Konvencije treba da damo svoju potvrdu o predlogu da komitet treba da radi duže i od te dve nedelje koje radi zaista nisu dovoljne u odnosu na veliki broj zemalja koje su potpisnice Konvencije u odnosu na veliki broj izveštaja koji stižu. Verovatno nije pitanje samo toga koliko izveštaja stiže, već je i veliki problem i u obimnosti tih izveštaja koje treba proanalizirati, treba dati uputstva, treba dati smernice što me opet navodi na razmišljanje da u svakom slučaju po pitanju ovog eliminisanja svih oblika diskriminacije žena svet ukupno ne stoji dobro.
Očigledno da tu ima jako velikih i ozbiljnih problema i verovatno da i mi kao integralni deo tog sveta imamo i svojih problema koje u svakom slučaju moramo da rešavamo, jer, kako da vam kažem, ne želim da favorizujem jedan pol naspram drugog. Prosto mislim da ova civilizacija postoji u jedinstvu dve jedinke, to su muški i ženski pol koji na kraju daju tu osnovnu jedinicu koja se zove čovek.
Trudiću se da budem jako pažljiva u izlaganju, jer ukoliko ne pokažem dovoljno odgovornosti, zaista iz najbolje namere, ali nespretno mogu da uđem u zamku da nekoga povredim. Ovo je u principu jedna veoma ozbiljna i veoma nežna tema sa velikim značajem.
Od čega bih krenula? Krenula bih pre svega od onoga što je svojstveno svima nama, a to je da svi nekako tražimo pravdu i pravednost. Mnogo puta smo u životu rekli – pa to je nepravda, zašto se meni to događa, zar ja nisam ljudsko biće, zašto neko prema meni ima drugačiji odnos, u bilo kojim okolnostima. Naravno, taj broj okolnosti ne želim sada da navodim. To nekakvo iskustvo, neću sada posebno spominjati žene, imamo svi kao društvo. Mi taj problem imamo kao društvo.
Kada govorimo o ovom pitanju vezano za zabranu da kažem, diskiriminacije žena, tu su stvari malo osetljivije iz prostog razloga što se svako društvo formira na temeljima tradicije, na temeljima njegove istorije, na temeljima njegovog religijskog obrasca i od toga se ne može pobeći i od toga ne treba bežati. Ponekad volim da kažem – dobra tradicija je kao stara ljubav, divna je, ali ako ste nešto naučili to će vas onda odvesti dalje i to će biti jedno dobro sećanje na poreklo i na ono što jeste. Prema tome, teško pitanje koje se sporo rešava, ali od koga nikada ne smemo da odustanemo. Ono što je meni najvažnije u tome to je da i država, da sve institucije pokažu jednu veliku ljudsku odgovornost u procesu donošenja kvalitetnih odluka koje će omogućiti da ovo društvo ukupno postane manje ranjivo, više srećno, a samim tim i više uspešno.
Ljudska prava su urođena, pripadaju svakom ljudskom biću i ona su moralnog porekla i ima ga svako ljudsko biće samim tim što jeste ljudsko biće. Živimo u 21. veku, davno je donešena Dekleracija prava čoveka i građanina i toliko smo se mi u 21. veku navikli da imamo izvesna prava da prosto ih doživljavamo kao urođena, kao ona koja čak mislimo postoje i nezavisno od države, a ponekada i uprkos njoj, i nekako mislim da će i dalji razvoj civilizacije zaista ići u tom pravcu. Međutim, tvrdnja da svako ljudsko biće ima urođena ljudska prava je prosto besmislena ako se ne zasniva na principu da su svi ljudi jednaki.
Tu dolazimo do nečega što uzrokuje, da kažem, dalju analizu, prosto zato što veoma često doživimo da su neki jednakiji od nas. To je naše svakodnevno iskustvo, a čini mi se da žene imaju tu specifičnost koju nose po svojoj prirodi da tu nejednakost doživljavaju mnogo češće. Ponekada neko ko nam čini tu diskriminaciju koju mi tako doživljavamo, osećamo se povređenima i potištenima, možda čak to i ne radi namerno, možda nema plan za to, ali jednostavno nije dovoljno senzibilisan na ono što se zove biće suprotnog pola, žensko biće, biće slabije možda po fizičkoj snazi, ali sve nas karakterišu sve ostale jedinstvene ljudske osobine.
Šta se onda dešava sa time? Onda se dešava da, recimo, imate brojne situacije u brojnim profesijama u kojima žene zaista trpe velike nepravde. Ja bih, obzirom da dolazim iz sveta obrazovanja, ukazala na jedan problem koji se veoma često dešava ženama koje tamo rade. Prosto, najveći broj žena i radi u obrazovanju i to se nekako poistovetilo kao žensko zanimanje. Prosto, žena je sinonimi za majku, majke vaspitavaju, pa onda te žene koje rade u prosveti, u nekom prevodnom smislu ih čak u tom smislu i doživljavamo. Onda se dogodi da se ta majka nastavnica razboli i ako duže vremena provede na bolovanju, veoma je česta situacija u kojoj će neko ko je zamena obavljati taj njen posao, ali onog trenutka kada ona bude trebala da se vrati, neretko se dešava da roditelji veoma ozbiljno reaguju tražeći da se ta nastavnica ne menja, jer su se deca navikla i onda vi morate nanovo da osvajate pravo na vaše radno mesto, da prolazite kroz jednu veliku neprijatnost i dokazujete da ste vi ta koja je do juče radila, s kojom su oni inače bili najčešće i veoma zadovoljni, ali prosto roditelji sada ne žele da uđu u novi rizik. Kada je pitanje bolesti, kako da vam kažem, to nekako i preguramo, zato što se bolesti svi plašimo. Tu nekako i roditelji lakše popuste.
Međutim, postoji jedno drugo pitanje, a to je kada nastavnica ode na trudničko bolovanje. Veoma je česta situacija da nakon povratka, godinu-dve, da li je prvo trudničko, a potom porodiljsko, veoma se često dešava da se pišu peticije protiv nastavnice, da se upućuju peticije inspekcijama koje dolaze u školu i to neko rukovodstvo škole treba da dokazuje da je pravno-formalno apsolutno sve po pravu i pravdi. Ali, ne možete da izađete iz kolopleta tih osećanja roditelja koji su opet zabrinuti šta će biti kada se ta njima inače opet poznata nastavnica vrati, da li će biti očekivanog uspeha na način na koji su oni to zajedno sa svojom decom planirali.
Verujte mi, to su teške traume i teška poniženja za ženu u prosveti, koje žene u svojoj ženskoj prirodi zaista teško zaboravljaju, a apsolutno su nepotrebne. Ono što može da doprinese, to je jedan ozbiljan obrazovni sistem, kvalitetan, u kome uopšte roditelj ne strahuje da li se vi zovete Mirjana ili Milica. Uopšte nije važno, roditelj zna da je sistem pouzdan, merljiv, kvalitetan i da svako ko dođe da radi će imati, naravno, da da ono što je neophodno za uspeh učenika pojedinačno, škole, sistema itd. To je jedan od modela kako neki problem koji mi definišemo kao moguće diskriminaciono ponašanje kako može da se reguliše. Tako što u opštem sistemu ispravljate neke delove sistema, činite ih pouzdanim i jakim i stvarate odnos poverenja između sistema i građana koji taj sistem konzumiraju.
Druga tema je, naravno, to da li smo mi kao društvo uopšte osvestili taj društveni značaj materinstva. Navela sam primer žena u prosveti. Naravno da apsolutno ništa manje vredan pažnje nije problem žena koje traže posao. Sasvim sam sigurna da svi mi ovde imamo po nečije iskustvo, neke žene koja je išla da traži posao, a onda dobila to čuveno pitanje da li planira produžetak porodice, da li planira uopšte da ima porodicu itd. Onda se pitam zašto? Ako poslodavac ima kriterijum na osnovu koga vrši odabir, valjda taj kriterijum treba da primeni i na budućeg kolegu i na buduću koleginicu. Onda sam razmišljajući došla do nečega što, kako da vam kažem, mene to prosto rastužuje. Da li je moguće da uvek mora da dominira samo to pitanje profita? Da li se taj neki poslodavac uvek pita – čeka, da li će moj profit biti ugrožen ako mi kroz izvesno vreme ode ta neka pouzdana saradnica, a onda ja ponovo treba da tražim neku novu, da je obučavam itd?
Mislim da se ponekada prosto to pitanje profita i to pitanje poštovanja ljudskih prava u velikoj meri razilaze na štetu žena, iako su uložile toliko puno, kao i njihove kolege muškarci, u obrazovanje, u stručnost, u kompetencije. Silnu podršku su imale dok su se obrazovale, a onda je stavljena rampa i rečeno je – ne, ti sada meni ne odgovaraš, jer ne želim to nešto što može da me sačeka u nekom bliskom vremenskom periodu.
Treća stvar o kojoj bi htela da govorim, zaista mislim da smo obavezni da o tome govorimo, to je pitanje žena i položaja žena koje žive na selu. Njihov radni dan je onoliki koliko traje obdanica, pa onda samim tim i duže. U njihovom domaćinstvu, naravno, plata se zarađuje na drugi način, mnogo teže i mukotrpnije. U tim porodicama se odgajaju deca, a neretko u našoj državi, u našoj lepoj državi mnoge žene žive zajedno sa svojim porodicama u pasivnim krajevima koji su i te kako daleko od nekih komunikacionih veza, od puteva koji će im omogućiti da pravovremeno stignu do lekara onda kada im je lekar potreban, njima ili njihovoj deci. To su žene koje dnevno prolaze više desetina kilometara, naravno da hoću da kažem i očevi, ali prosto sada pričamo o ovome, prolaze desetine kilometara vodeći svoju decu do nekog puta.
Da li je društvo dalo, pitam se, istu šansu detetu, roditelju, majci i ocu koji žive u tim uslovima i nekome ko živi u nekim boljim uslovima? Mislim da šansa nije ista i opet zato što se nismo nečemu posvetili, zato što nam se činilo da nemamo pare, da se to nas ne tiče, da to nije važno. Zato što nismo shvatili čemu sve služi, mi smo nekoga doveli u stanje diskriminacije, koju ćemo u životu prevesti na veoma komplikovanu životnu okolnost, zbog koje vaš život može biti ugrožen, a rekli smo da je osnovno pravo pravo na život. Sve što činimo, sve što radimo, taj život treba da podupre i taj život treba da omogući.
Tu bih se zadržala na tim nekim, to nisu ni primeri, to je prosto naša svakodnevnica. Naravno da je partnersko nasilje i broj žena koje su čak izgubile i živote veoma visok i veoma zabrinjavajuće. Pored toga što sam sasvim sigurna da ćemo razumeti ovu konvenciju, odnosno da ćemo razumeti zašto treba usvojiti amandman na član 20. stav 1, ja sam sasvim sigurna da uvek postoji dobar lek da nešto sprečite, nešto predupredite i da napravite neku promenu stanovništva. Obzirom da dolazim iz prosvete, za mene je to uvek obrazovanje. Obrazovanje je naravno dobar lek…