Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, smatram da ovaj amandman treba odbiti iz razloga ako se zna da ovaj član zakona propisuje poreske olakšice i zakon u celini za zapošljavanje novih radnika nezavisno od kategorije lica kojoj pripadaju prema starosnoj granici, odnosno i radnom iskustvu, ako hoćete, ako se zna, a zna se, da ove poreske olakšice prilikom zapošljavanja novih radnika imaju za cilj otklanjanja sive zone iz oblasti zapošljavanja, odnosno njeno prevođenje u zakonske okvire. Ako se zna, a zna se, i po ovom članu i zakonu u celini, da on ide u red onih zakona koji će dovesti do sprovođenje mera ekonomske reformi to je stvaranje poslovnog okruženja što će dovesti do priliva novih investicija i zapošljavanja, što je jedan od, slažem se, prioritetnih zadataka, nove vlade i to zaista stoji.
I na kraju, ako se zna, da će ove predloženi procenti Vlade dati pozitivne efekte u budžetu Republike Srbije, onda amandman treba odbiti. I radi istine, premijer Vlade Aleksandar Vučić, je u ekspozeu prilikom izbora Vlade Republike Srbije naveo na strani sedam, pogledajte, kao drugi veliki zadatak Vlade Republike Srbije razvoj našeg privatnog sektora, posebno malih i srednjih preduzeća, podvlačim, kako bismo zapošljavali više ljudi.
Zato ovaj zakon treba podržati jer on je pretpostavka realizacije ovog zadataka drugog velikog na strani sedam.
Poštovane dame i gospodo iz opozicije, SNS kako reče, tako i ostvari, ovo je rečeno idemo u izvršenje zadatka. Hvala lepo.

Reč ima Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Ne znam zaista kojim rečima više da, i koje reči da upotrebimo i gospodin Krstić i ja, ako vam kažemo da ovo nisu jedine mere. Ova Vlada Republike Srbije je spremna i sposobna da istrči maraton, a u tom maratonu ovo je možda prvi kilometar. Ako ste mislili da izmenama i dopunama dva zakona će se sve rešiti u Srbiji, ne, neće. Ali, ovo je jedan korak ka rešavanju.
Uostalom, politika SNS, politika Aleksandra Vučića, i drago mi je što ga citirate, i treba da se citira i u ovom parlamentu i svuda u Srbiji, a to je – borićemo se za svako radno mesto, i za svakog pojedinca da zadrži ili dobije posao. To je amanet SNS, to je politika sa kojom smo dobili poverenje građana na martovskim izborima, da se borimo za svakog pojedinca, da zadrži ili dobije posao. To su reforme na kojima smo dobili polovičnu podršku građana Srbije.

Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe sa željom da argumentima podržim amandman koji je obrazlagala koleginica Branka Karavidić i da dodam pitanje na koje ona nije dobila odgovor.
Ponekad u ovoj sali i poslanici i predstavnici Vlade daju odgovore na nepostavljena pitanja, misleći da se tako može izbeći odgovorno postavljeno pitanje. Može samo ako smo mi dobre volje ili ako shvatamo da nema nade da nam neko da odgovor.
Amandman je imao vrlo jasnu nameru i vrlo je jasno napisan. Pažljivo sam slušala i odgovor o tome kako smo sigurni da neće biti zloupotreba sa ovom merom.
Na žalost moju, vaši odgovori nisu ubedljivi, pogotovo što moram da vas citiram. Kažete - ko je na ugovoru, može da pređe na stalno. To baš tako ne biva.
Još je manje ubedljivo da kažete da zbog toga što radnik radi duže od šest meseci, ali nije prijavljen, da sada poslodavac kaže – jao, super, do sada nisam davao ništa, a sada ću da dam pare.
Realan svet u kojem mi svi živimo je drugačiji od ovoga što se čuje kao pitanja i odgovori u ovoj sali. Znam da je vrlo velikom delu nas u ovoj sali zadatak da odslika realan svet onakav kakav je dobar po utisku i percepciji, a da je drugom delu nas zadatak da osporimo ono što je očigledno samo percepcija.
Čuli smo i da ne treba da pitamo ova pitanja zato što će biti drugih još boljih mera. Znate, koleginica Vesna Martinović me je podsetila šta treba da se odgovori na to. Toga se i bojimo da će biti još ovakvih mera, a ja ću vam kazati i zašto.
Kada izostane odgovor na jasno pitanje šta ćete sa realnim situacijama, da ne možete da kontrolišete da je neko šest meseci, pa zaposlen da bi koristio ovu meru od našeg zajedničkog novca, de fakto, i kada ne možete da objasnite kakvih će to jako dobrih mera biti, onda mene lično vratite na to da vas podsetim da je ovde postavljeno pitanje kakva je analiza korisnosti efekta povećanja PDV-a iz jula 2013. godine, pa septembra 2013. godine, kakva je pozitivna analiza efekta Zakona o porezu na neto prihod, kakva je pozitivna analiza zakona koji je bio sličan i odnosio se samo na određene kategorije zaposlenih. Odgovori na ta pitanja učinili bi mnogo više koristi, nego obećanja na časnu reč da će biti još mnogo boljih mera nego što je ova i da to bude argumentacija da se mi ne raspitujemo kako će ova mera uticati ili na porast zaposlenosti ili na to da se izbegnu sve moguće zloupotrebe.
Moje je pravo da u slučaju izbegavanja jasnog odgovora izrazim sumnju da se ovaj zakon sa povraćajem poreza prvi za određeni krug ljudi. Dovoljno znam o načinu na koji radi ministar Lazar Krstić da sam daleko od takve sumnje. Prosto, to je pitanje karaktera, on ne bi sebi dozvolio, ali ako ne dobijemo jasan odgovor i imamo već nedostatak odgovora od dva puta povećanja PDV-a, o Zakonu o porezu na neto prihod, onda znate ne pomaže da ponovite onoliko puta koliko vam padne na pamet da će biti super sa nekim drugim merama, jer ne razgovaramo o nekim drugim merama, razgovaramo o pitanju kako ćete sprečiti zloupotrebu vraćanja dela poreza i na koji način smatrate da igde, pa i u Srbiji, je stupanje na snagu ovog zakona poziv svim poslodavcima, koji imaju zaposlene radnike, koji ne plaćaju, da u petak stupi zakon, a on u ponedeljak kaže – e, sad ću da plaćam za tebe, ovo je super. Radi se o živim ljudima za koje smo jednako odgovorni, bez obzira da li navijamo za ministra i za Vladu ili smatramo da ne rade dovoljno dobro, dovoljno jasno i dovoljno transparentno.
Svaki drugi pokuašj da se ućutka jasno pitanje, da se ućutka opozicija koja postavlja vrlo jasno pitanje, pravi zajedničku štetu, a ne pravi korist za one o kojima ovde svi kao vodimo računa, a to su ljudi koji nemaju pune iznose plate, niti imaju pune iznose plata, niti imaju plaćen radni staž.
Ne želim da za dve godine u ovoj istoj sali slušam obrazlaganje zakona o tome da Narodna skupština odluči o plaćanju doprinosa zaposlenima. Ja sam dva puta glasala za takve zakone uz velike otpore i uz velike etičke dileme, jer je neko drugi napravio dug za 375.000 radnika, o kojem smo mi poslanici morali da odlučimo da se iz budžeta tokom 2001, 2002, 2003, 2004. i 2005. godine izdvoji novac svih nas zato da bi ljudima mogao biti upisan radni staž i još uvek ih je 67.000 bez toga.
Zakon koji je prethodno važio obavezivao je Nacionalnu službu za zapošljavanje na uplaćivanje. Ja mislim da dugujemo svima nama jasan odgovor – kako ćete sprečiti zloupotrebe, kako se to sa ugovora prelazi na stalno i čime garantujete ne da ćete doneti neke bolje zakone i propise, nego da se nećete pojaviti da iz budžeta plaćamo doprinose da bi ljudi na koje će se ovaj zakon odnositi, imali zaista pravo na upisivanje radnog staža. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Hvala vam.
To su tri vrlo konkretna pitanja i ja ću vrlo konkretno probati da odgovorim na njih. Ovo sa ugovora na neodređeno oko prelaska, na šta sam referisao u prethodnom izlaganju, pa ukoliko ste, recimo, na ugovoru gde primate autorski honorar, što je slučaj u određenim industrijama, prosto, u privatnom sektoru veliki broj ljudi je zaposlen na taj način, naš zakon reguliše da se u tom slučaju plaćaju samo doprinos za penziono i invalidsko osiguranje. Dakle, ne plaćaju se doprinosi za zdravstvo i ne plaćaju se doprinosi za nezaposlene.
Stope koje su povraćaj doprinosa, odnosno poreza, koje bi bile efektuirane u slučaju primene ovih izmena i dopuna zakona, pri novom zapošljavanju bi bile takve da bi bilo ekonomski isplativo ljudima, odnosno poslodavcima da ove koje imaju kao već zaposlene, ljude koji već rade i na koje, po zakonu, plaćaju samo doprinose za PIO, prevedu na stalno zaposlene, pri čemu mi kao država ne bismo imali nikakav efekat, jer ti ljudi i ovako i onako rade, a morali bismo da snosimo trošak oslobađanja, odnosno trošak zdravstvene zaštite i svega ostalog što proizilazi iz doprinosa. Dakle, to je jedan od načina za vaše prvo pitanje vezano za ugovor na neodređeno i na šta se tu misli.
Drugo pitanje je bilo kako će se vršiti kontrola. Mi imamo, i ti podaci su dostupni, objavljuju se u Biltenu Nacionalne službe za zapošljavanje, oni su vrlo precizni, oni moraju da postoje, jer prosto iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje proizilaze određena prava koja oni koji su tamo evidentirani ostvaruju. Dakle, vrlo jasno se zna koliko je dugo neko na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. To govorim zato što postoje sistemi u državi koji prosto nisu dovoljno dobri i gde ne može da se prati.
Takođe, mi od pre par meseci imamo i u Poreskoj upravi sistem objedinjene naplate, koja omogućava da po matičnom broju građana se vidi iz kojih sve izvora on ostvaruje prihode i koliko se poreza i doprinosa uplaćuje za tu konkretnu individuu.
Uparivanjem te dve stvari može da se izvrši kontrola i zato smo se upravo odlučili i na metod povraćaja. Može da se izvrši kontrola da je zaista ko je taj koji je zaposlen i za koga je uplaćen doprinos bio u drugom sistemu šest meseci pre toga evidentiran u kontinuitetu, te onda po tom osnovu se izvrši poslodavcu refundacija dela doprinosa u zavisnosti od toga koliko je novozaposlenih bilo.
To je prosto kompjuterski sistem. Ovo se ne pravi ni za koga konkretno, šta više, referišući na ovo vaše prvo pitanje, ja bih mogao da kažem, ali to naravno neću učiniti, par industrija i konkretnih poslodavaca koji imaju puno zaposlenih honoraraca, koji bi od ovakvog zakona vrlo lako mogli da se okoriste, da smo imali takvu nameru.
Još jedna stvar vezana za kontrolu, hoću da kažem da upravo zbog toga da bi se izbegle ikakve insinuacije da je zakon donesen da bi neko od toga imao koristi, neko konkretan, a ne da bi se povećala zaposlenost, u zemlji se kao referentni datum broja zaposlenih uzima 31. mart 2014. godine, što je pre bilo kakvog objavljivanja na koji način će ova mera biti sprovedena, efektuirana ili bilo šta drugo, umesto uzimanja 30. aprila ili nekog skorijeg datuma.
Treće pitanje koje ste postavili vezano za efektivnost prethodnih i drugih zakona, samo ću vrlo kratko, vezano za PDV, vi ste to pitanje postavili u jednoj od diskusija koje smo imali, čini mi se, o budžetu ili o onim pratećim zakonima za budžet. To je bilo pre. Neću dužiti sada o tome. Imaćemo prilike ponovo da pričamo o tome u kontekstu rebalansa budžeta, o kome ćemo razgovarati ne kasnije od jula ove godine.
Mi jesmo uradili analizu povećanja, odnosno dinamike, ako mogu tako da kažem, priliva prihoda po osnovu PDV-a i ona povećanja koja su bila, za koja ste tada pitali, u julu, od njih su se videli pozitivni efekti onde gde nam je PDV podbacio, te smo zbog toga imali onu diskusiju koju smo imali, se odnosio jednim delom, ja bih rekao, preambiciozno planiranje u rebalansu budžeta od prethodne godine, ali jednim delom se takođe odnosio, i to je ono što je malo više zabrinjavajuće bilo, do činjenice da je došlo do nedostatka likvidnosti kod određenog broja privrednih subjekta koji su inače bili redovne platiše, malog broja privrednih subjekata koji su ušli u problem sa likvidnošću i samim tim nisu uplaćivali PDV, već su stvarali docnje prema poreskoj upravi.
Što se tiče efektivnosti prethodnih zakona, tu nema laži, nema prevare. Rekao sam – ova mera u jednom ili drugom obliku je bila prisutna već veliki broj godina. Uostalom, sami ste to rekli. Čini mi se, ja sam to izneo i u uvodnom izlaganju i Fiskalni savet je dao takav sud, a vidim po medijima i drugi stručnjaci.
Ova mera neće sama po sebi rešiti sve. Nismo videli značajno povećanje kada je u 2011. godini poslednji put menjan zakon, značajno povećanje zaposlenosti po osnovu ove mere za ugrožene kategorije, tako da kažem, gde je važila za mlađe od 30 godina i starije od 45.
Međutim, i to treba gledati u širem kontekstu, jer nije to samo širi kontekst tržišta rada, nije jedna mera ona koja je presudna. Ali, što se ove tiče, mi ne očekujemo da će se samo od ove mere magično promeniti, da će nam nezaposlenost pasti dramatično, ali ova mera jeste mera koja prethodi i koja će ići u kontinuitetu kasnije sa borbom protiv sive ekonomije.
Dakle, namera ove mere je dvojaka, s jedne strane da bude jedna od olakšica koju mogu da biraju strani ili domaći investitori kada otvaraju nova radna mesta, ali i mera koja će na neki način biti signal i prethoditi agresivnom suzbijanju zapošljavanja na crno i na sivo u svim oblastima, ali posebno sive ekonomije i crne ekonomije kao takve.
Što se tiče efektivnosti ovog zakona, o tome sam govorio, mi ćemo objavljivati i siguran sam da će o tome biti diskusije, jer je bio jedan drugi amandman na tu temu. Teško je izolovati samo ovaj zakon od ostalih, naročito reformskih stvari koje ćemo uraditi, a koje siguran sam da će povećati zaposlenost, ali ćemo objavljivati podatke o broju korisnika ovih olakšica u zvaničnim dokumentima koji se i ovako i onako redovno objavljuju bilo na sajtu Ministarstva finansija ili sajtu Vlade, biltenu ili bilo gde drugde, a tu preciznu evidenciju ćemo imati upravo zahvaljujući ovim stvarima o kojima sam govorio, objedinjenoj naplati Nacionalnoj službi za zapošljavanje i načinu na koji se ovaj zakon administrira da bi se izbegle zloupotrebe. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.
Ovaj amandman, bez obzira što je podnosilac imao, mogu čak da kažem, dobru nameru, ali ne može da se prihvati, jer ovako nešto ne može da se reguliše poreskim zakonom. Kad bi se ovo prihvatilo, uveli bismo jednu određenu vrstu diskriminacije prema ljudima koji su između 30 i 55 godina, kako se ovde navodi.
Samim tim, ne možete da uvodite da za jedne plaćate dažbine, a za drugu kategoriju lica vam se to sve vraća. Neko bi to oborio pred Ustavnim sudom, zato što je tako nešto nedopušteno.
Razumem nameru koja je ovde bila. Ona je, mogu čak i da kažem, dobra namera, ali tako nešto se reguliše Zakonom o radu, a naš Zakon o radu trenutni je prilično loš Zakon o radu koji, moram da priznam, na veoma besmislen način reguliše i samo zapošljavanje i samo dobijanje otkaza i loš je i po poslodavca i po radnike, tako da verujem da će se tom merom, a to je ključna mera promena Zakona o radu, ovakve stvari regulisati. Verujem da će ljudi koji su danas najviše bez posla, a to su ljudi iznad 50 godina i ispod 30 godina, izmenama tog zakona dobiti priliku da se zaposle i da rade svoj posao. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.