Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, danas mi je izuzetno zadovoljstvo, a verujem i ostalim prisutnim u sali, a i onima koji nas prate u direktnom prenosu da slušaju ovako argumentovanu, pristojnu raspravu, ozbiljnu, dobro pripremanu, raspravu o ovom setu zakona, zapravo ovih predloga zakona u okviru ove traće zajedničke tačke, objedinjene.
Htela sam da govorim prvo o Europolu, ali nadovezaću se na diskusiju o Predlogu zakona o amandmanu, o potvrđivanju amandmana na član 20. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, zbog toga da bismo nastavili u ovom dobrom duhu.
Ono što jeste meni zanimljivo, a svakako je i pohvalno za ovaj saziv parlamenta, je da smo od osam ovlašćenih govornika, imali pet žena koje su vrlo argumentovano govorile o svim predlozima zakona. Posebno bih se zahvalila kolegama muškarcima koji su ovo ovome govorili, takođe se vidi da su mnogo vremena odvojili da se pripreme, mnogo, uslovno rečeno, neki od njih već dugo razmišljaju na taj način. Zato zaista želim da i imenom pomenem i kolegu Kosanića, i Mihajlovića, i Čikiriza, i kolegu Ninoslava koji su govorili o ovoj temi. A zbog čega?
Ovo je jedna zaista tehnička stvar, ovaj predlog amandmana, ali je zanimljivo da smo svi na neki način probali da zloupotrebimo, ali pozitivno, ako se to može uopšte tako reći, ako je jezički ispravno, pozitivna zloupotreba, da svoje vreme u parlamentu iskoristimo da ukažemo na stanje ženskih ljudskih prava u Srbiji, na pozicije žena i koliko treba da radimo na tome.
Često se spominje u diskusijama koje se tiču ravnopravnosti polova da borba za ravnopravnost polova jeste uglavnom ženska, ali da odluka da budemo ravnopravni mora biti muška. Dakle, moramo da se dogovorimo da želimo da budemo ravnopravni, da želimo da budemo jedno u ovom društvu i ravnopravni i zbog toga mi je bilo drago što kolege nisu čitale sa papira i što su to kolege koji nisu neki klasični borci za ženska prava. To su ljudi koji, barem po mom utisku, a i većini koleginica sa kojima sam razgovarala, su onako klasičan predstavnik muškaraca u Srbiji.
Da se ovo ne shvati pogrešno, da ja sada ne budem u stereotipima, ali za mene je to bilo izuzetno značajno, a mislim i za ljude koji to prate u svojim domovima, da je ova tema postala deo razmišljanja ljudi u Srbiji, ponašanja, funkcionisanja i da je sasvim normalno o ovome da govorimo.
Evo i nešto što se dogodilo pre par minuta. Dakle, ulazimo i u one oblasti koje su ženama za sada bile manje dostupne. Istina, možda i mi nismo bile dovoljno zainteresovane za tu temu. Podsetiću samo da sam prva žena predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Imam izuzetnu saradnju sa svim kolegama u Odboru. Nadam se da će se tako nastaviti. Pre par minuta se dogodilo da je izabran i formiran Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Gospodin Momir Stojanović je novi predsednik tog odbora, ali ono što je zanimljivo, primetio je da nema žena u tom odboru i odmah je tražio da, ono što jeste na redu, zamenica jednog člana koja treba da se zameni upravo bude žena. Insistiraće na tome da to bude kandidat.
Mislim da je to veliki pomak za ljude koji su se bavili time, da sada već negde pri samom pregledu muških slika i imena vide da tu nema ženskog imena. Apsolutno to primećujemo. To je postao naš način razmišljanja i to jeste veliki pomak. Mislim da su to zavredele sve političarke koje su se bavile ovim pitanjima, a posebno smo na tome insistirali u prethodnom, a i u ovom sazivu.
Ne bih više govorila o ovoj temi, jer ima dosta prijavljenih diskutanata. Poznajući ih, znam da će govoriti dosta o ovome i o stanju ženskih ljudskih prava u Srbiji.
Hvala što ste me saslušali i što ste podelili sa mnom ove utiske, ali mislim da je ovo vrlo značajno za neki napredak Srbije u usvajanju nekih evropskih i svetskih normi, kada govorimo o ravnopravnosti.
Da se vratim još jednom na ovaj amandman koji je tehnički. Suština je u tome da se Komitet koji je razmatrao periodične izveštaje iz različitih zemalja koje su ih podnosile, se obično sastajao jednom godišnje u trajanju od najviše dve nedelje radi razmatranja tih izveštaja. Međutim, usled obimnosti dnevnog reda pokazalo se da je neophodno produžiti trajanje zaseda u cilju pravovremenog razmatranja izveštaja i sprovođenja ostalih obaveza.
Amandman će stupiti na snagu nakon što ga usvoji dve trećine država ugovornica Konvencije, a do sada je amandman usvojilo 65 država, među kojima je 20 zemalja članica Evropske unije. Od zemalja iz okruženja, to su učinile Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Turska i Albanija.
Dakle, jedna tehnička sitnica će ovim biti završena kada je u pitanju međunarodna obaveza Republike Srbije. Pridružiću se diskusiji mojih koleginica na ovu temu, da zaista treba da se setimo i svih koleginica koje su u prethodnom periodu radile na ovoj temi, posebno koleginica Tamara Tripić, koja je i podnosila ovaj izveštaj ispred parlamenta u ime Srbije.
Dakle predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Vlade Mongolije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja je veoma bitna i obuhvatnija u odnosu na ovaj sledeći sporazum sa Laosom, jer, kada je u pitanju Mongolija, govorimo o ukidanju viza za sve državljane obe zemlje.
Dakle, Mongolija nije zemlja migratornog rizika, a ovaj sporazum može da utiče na unapređenje ekonomske saradnje između dve zemlje, Mongolije i Srbije. Mongolija je i prijateljska zemlja koja nije priznala jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova. Takođe, Srbija prilikom stupanja u članstvo u Evropsku uniju mora da revidira ovaj sporazum i, naravno, uskladi ga sa viznom politikom Evropske unije prema Mongoliji.
Moje su kolege uglavnom dosta toga rekle. Želim samo da iznesem još neke podatke koji su zanimljivi u okviru dosadašnjih kontakata i saradnje sa Mongolijom.
Dakle, zaključivanje ovog sporazuma sa Mongolijom je pre svega predložen u kontekstu daljeg razvijanja tradicionalno dobrih i prijateljskih odnosa. Očekuje se da će ovaj sporazum doprineti unapređenju odnosa u oblasti privrede, ekonomije, nauke i kulture, ali naravno i u drugim oblastima od međusobnog interesa.
Diplomatski odnosi sa Mongolijom uspostavljeni su 1956. godine. Tokom devedesetih godina Mongolija je bila vidno uzdržana u odnosu prema našoj zemlji. Tek nakon 2000. godine pokazuje interese za oživljavanje dijaloga i razmene poseta i unapređenje, pre svega, ekonomske saradnje.
Ministar Mrkić je posetio Mongoliju 2013. godine u aprilu mesecu. Ministar inostranih poslova Mongolije u našoj zemlji je bio u novembru 2013. godine. Tada je i potpisan ovaj sporazum.
Trenutno, kada govorimo o nekoj ekonomskoj razmeni, a to je negde najznačajnije u ovom trenutku, između naše dve zemlje kada je saradnja u pitanju ne možemo mnogo da se pohvalimo. U 2012. godini robna razmena sa Mongolijom iznosila je nešto manje od 300.000 američkih dolara, a u 2013. godini značajno bolje, 826.000 američkih dolara. Dakle, negde se beleži rast u robnoj razmeni između Srbije i Mongolije. Pretpostavljam da će ukidanje ovog viznog režima doprineti daljoj saradnji.
Kada govorimo o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Republike Laos, tu se odnosi na ukidanje viza samo za diplomatske i službene pasoše. Ovaj sporazum je potpisan u maju 2013. godine u Beogradu. Naravno, izborom novog saziva Narodne skupštine ponovljena je procedura koja prethodi ratifikaciji ovog sporazuma.
Diplomatski odnosi sa Laosom su uspostavljeni 1962. godine. Politički kontakti su bili intenzivni od 1974. do 1979. godine, pre svega kroz saradnju koja se zasnivala na principima Pokreta nesvrstanih. Laos je izrazio snažno protivljenje prema NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine. Laos takođe nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Zalaže se za poštovanje Rezolucije 1244 ine priznaje pasoše takozvane republike Kosovo.
Ekonomska saradnja sa Laosom nažalost nije razvijena. Robna razmena je svedena na skromni uvoz, uglavnom kafe preko trećih država Republike Srbije u višegodišnjem periodu.
Dakle, u ovom sporazumu gde ukidamo vize za nosioce diplomatskih i službenih pasoša očekuje se pre svega unapređenje ekonomskih odnosa.
Ono što jeste zanimljivo, to se čulo i u raspravi mojih kolega, potvrđivanje Sporazuma između Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama predstavlja zapravo realizaciju dogovora o nastavku bilateralne saradnje i svakako doprinosi daljem unapređenju bilateralnih odnosa i regionalne saradnje u približavanju zemalja regiona evropskim standardima u pružanju konzularne zaštite.
Ministarstvo spoljnih poslova pridaje veliki značaj ovom sporazumu sa aspekta zaštite državljana Republike Srbije u inostranstvu i Ministarstvo Srbije ima potpisan sličan sporazum sa BiH i po tome se već postupa.
Ono što može biti zanimljivo ljudima koji prate direktan prenos, a svakako i kolegama, pod konzularnom zaštitom i pružanjem usluga se u smislu ovog sporazuma smatra: pružanje pomoći u slučaju smrti, ozbiljne bolesti, nasilja i trgovine ljudima, elementarnih nepogoda, kriznih situacija, ratnih dejstava, terorističkih akata i drugih većih nesreća, u slučaju hapšenja, pritvaranja, zatvaranje ili zadržavanja, izdavanja putnih dokumenata za povratak u zemlju porekla, pribavljanje dokumenata, legalizaciji i pružanje međunarodne pravne pomoći, vršenje konzularnih usluga u odnosu na brodove, potrebe za finansijskom pomoći i naravno izdavanje viza.
Ovim sporazumom biće potvrđena dvosmerna komunikacija, odnosno omogućava se da nadležna diplomatsko konzularna predstavništva obe zemlje pružaju konzularnu pomoć i zaštitu građanima iz obe države.
Do sada smo imali memorandum koji je bio jednosmeran i u smislu da su samo državljani Crne Gore bili u mogućnosti da se obraćaju diplomatsko konzularnim predstavništvima u zemljama u kojima nije bilo DKP Crne Gore i na taj način zatraže konzularnu pomoć i zaštitu.
Sledeća tačka u ovom objedinjenom pretresu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije. Osnovi motiv za zaključivanje ovog sporazuma sa pratećim memorandumom o razumevanju, predstavlja potreba za uspostavljanjem pune policijske saradnje između Republike Srbije i Evropola, odnosno zemalja članica EU, posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma, ilegalne trgovine narkotičkim drogama, tim pre što Republika Srbija već zaista duži niz godina sa većinom ovih zemalja i ostvaruje dinamičnu i sadržajnu policijsku saradnju na planu suzbijanja svih vidova kriminaliteta sa elementima inostranosti.
Naravno, namera je da ovim operativnim sporazumom ova saradnja bude još obimnija, još konkretnija, još kvalitetnija i ono što treba da naglasimo, to je da saradnja sa Evropskom policijskom kancelarijom, pored toga što doprinosi daljem usavršavanju i modernizaciji rada policije u Republici Srbiji, istovremeno predstavlja veoma značajnu afirmaciju integrisanja Srbije u EU.
Predmet ovog strateškog sporazuma je razmena strateških i tehničkih informacija između Srbije i Evropola. Početkom 2010. godine ministar unutrašnjih poslova i direktor Evropola potpisali su mapu puta, kojom su tačno predviđeni uslovi koje obe strane treba da ispune kako bi se stekli uslovi za zaključenje ovog sporazuma.
Za nadležnost komunikacije određene nacionalne jedinice Evropola, u smislu da može direktno da komunicira sa agencijama i van MUP, npr. Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Agencija za tajnost podataka, a radi efikasnog i blagovremenog postupanja prema Evropolovoj pravnoj kancelariji, koja je i vodila pregovore.
Nacionalna kontakt tačka za saradnju između Evropola i nadležnih organa Republike Srbije je Odeljenje za poslove Evropola Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju.
U nastavku izlaganja, još ovih nekoliko minuta koliko je ostalo, samo ću vas upoznati sa nekim glavnim tačkama tokom pripreme ovog operativnog sporazuma. Naravno da je to proces koji je trajao nekoliko godina. Veliki broj ljudi je bio uključen. Vrlo se posvećeno radilo na pripremi ovog sporazuma i red je da u ovom skupštinskom domu spomenemo kako je proces tekao, posebno imajući u vidu značaj koji će ovaj sporazum da ima za našu zemlju i za bogaćenje saradnje između ove dve institucije.
U periodu od 2. do 4. aprila 2013. godine, nakon obimnih priprema u sedištu Evropola, u Hagu su održani pregovori sa predstavnicima Pravne kancelarije Evropola, povodom zaključenja operativnog sporazuma, u kojima su ispred MUP Republike Srbije učestvovali predstavnici Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije, Odeljenja za normativno-pravne poslove, Odeljenja za poslove bezbednosti i Biroa za informacije od javnog značaja.
Na ovom trodnevnom sastanku su dogovorene finalne verzije nacrta Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji sa Evropolom i nacrta Memoranduma o razumevanju, o tajnosti i bezbednosti podataka. Oni su potom upućeni u proceduru usvajanja prema Vladi.
Premijer i ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dačić, po ovlašćenju Vlade je potpisao operativni sporazum 16. januara 2014. godine.
Vreme mi ne dozvoljava da govorim o osnovnim pitanjima koja se uređuju ovim operativnim sporazumom, ali to je dostupno i u formi sporazuma koji se može pronaći na internetu. Želim samo da kažem da sporazum ima tri aneksa. Prvi se odnosi na oblasti kriminala, koje spadaju u Evropolov mandat. U drugom aneksu su navedeni nadležni nacionalni organi za saradnju i nacionalna kontakt tačka, dok treći aneks bliže reguliše pitanja vezana za rad oficira za vezu.
Komunikacija sa Evropolom je posebno definisana. Odvija se preko Neus linka za sigurnu komunikaciju. On je uspostavljen 2010. godine. Odeljenje za poslove Evropola raspolaže potrebnim znanjima o procedurama i metodologijama međunarodne policijske saradnje i koristi sredstva veze koja su opremljena neophodnim stepenom zaštite.
Operativni podaci i informacije razmenjuju se u formi i na način predviđen međusobnim sporazumima i ugovorima, uz obezbeđivanje potpune zaštite podataka u skladu sa međunarodnim standardima.
Samo ću vam još pomenuti par projekata i akcija koje naše MUP sprovodi sa Evropolom. Ministarstvo unutrašnjih poslova aktivno sarađuje sa Evropolom u nekoliko projekata, od kojih se kao najbitnija izdvaja saradnja sa fokalnom tačkom džek point u okviru projekta FIMATHU, koji se odnosi na suzbijanje ilegalnih imigracija, zatim, suzbijanje falsifikovanja novca, suzbijanje falsifikovanja platnih kartica i suzbijanje trgovine narkoticima.
Naravno, tu ima još nekoliko značajnih projekata, ali bi ovo bile neke najvažnije tačke koje bi, pre svega, trebalo da zainteresuju one koji se bave ovom oblašću da to potraže i detaljnije se upoznaju sa tim, jer saradnja sa ovom institucijom i jačanje ove saradnje na ovaj način potpisivanjem sporazuma veoma je značajno za Srbiju, pre svega, daće integritet i institucijama i ljudima koji su to i do sada činili, a ovog puta se to i formalizuje u obliku ovog ugovora.
Nemojte zaboraviti onu zanimljivu raspravu o amandmanu koji je tačka 5. u okviru ovog zajedničkog pretresa. Mislim da ovo preti da Skupština ode u jednom smeru u kojem novinari ne žele da nas vode. Žele da nas predstave da smo bahati, nezainteresovani i da su ljudska prava nešto što nosimo na papiru, u torbi ili u nekoj našoj trećoj fioci. Nije tačno, zaista i tvrdnja koleginice Čomić, da će lično glasati za ovo, a ne stranke, ne glasaju za zakone stranke, nego poslanici, je takođe veliki pomak napred i treba da sledimo njen primer.
Ovo je primer seta zakona koji su za interes građana i gde su se svi poslanici složili da će zaista biti bolji život ljudi u Srbiji ukoliko budu glasali za ove predloge zakona. Hvala.