Poštovana predsednice, poštovana ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo nekoliko sporazuma koje država Srbija sklapa sa stranim državama.
Danas ću pričati samo o Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Na samom startu želim da kažem da kao narodni poslanik DS ću glasati za ovaj predlog Amandmana, a u svojoj diskusiji ću opet u ulozi lekara neke aspekte diskriminacije žena u našoj zemlji reći.
Ja sam ORL specijalista i hirurg glave i vrata i mogu vam reći da dolazim iz jednog hirurškog sveta, gde i dalje žena u Srbiji je pod znakom pitanja da li je ona bolji hirurg ili je to muškarac. I dalje smo mi muškarci nekako sujetniji da kažemo da je hirurgija ta grana koja pripada više muškarcima. Na ovom mestu ću u ime mojih koleginica reći da su one i te kako dobri hirurzi i sa mnogo više pažnje i sigurnosti obavljaju te obavezne hirurške zahvate na svojim pacijentima.
Danas želim nekoliko stvari da kažem, a to je o nasilju nad ženama. Želim da vam kažem kao ORL specijalista koji je u prilici, u tim teškim trenucima kada žena preživljava svoje najteže trenutke, kada doživi nasilje i kada doživi povredu od svog muža ili momka i dođe na kliniku, s obzirom da su uglavnom povrede na glavi i na vratu, a ORL specijalnost tretira povrede nosa, uva, povrede usne, povrede brade, ti trenuci su jako teški. Reći ću vam da su jako teški zato što ogroman broj žena prvo se stidi te situacije u koju je zapala, plaši se za svoju budućnost, plaši se za sudbinu svoje dece, u nemogućnosti da napusti nasilnika koji je podigao ruku na nju, ona uglavnom u prijemnim ambulantama naših bolnica ne iznosi podatak da je te povrede dobila od nasilnika nego da je slučajno pala na stepeniku, da je slučajno pala u kadi, da se okliznula i negira postojanje jednog krivičnog dela, praktično agresije muškarca, muža ili momka nad slabijim polom.
Moram da vam kažem i ovim putem upućujem apel građankama Srbije da ako slučajno budete u takvoj situaciji, nemojte da se plašite, zajedno moramo da pobedimo strah. Izveštaj lekara specijaliste je dovoljan sudski dokument na osnovu koga možete pokrenuti postupak protiv nasilnika i time zaštititi vaša elementarna ljudska prava i dostojanstvo. Uglavnom, u pratnji žena koje su povređene, u većini slučajeva sam imao prilike da vidim i muža koji je to učinio, ženu koja negira, muža koji se kao brine za nju da dokle god ja ispravljam njen nos, prelom nosa ili perforaciju bubne opne, s obzirom da je desna ruka muža leva bubna opna žene i velika briga tog muža i njena uplašenost zato što je on tu, moram da vam kažem da su to trenuci koje lekar kao svedok jedne porodične drame preživljava zajedno sa ženom koja je pretrpela to nasilje. Uvek kada posumnjam na tako nešto, a to apelujem i svojim kolegama, zamolim supruga da izađe iz ordinacije i u četiri oka da lekar obavi razgovor sa ženom koja je bila pod fizičkim nasiljem, da joj objasnimo mogućnost, odnosno da ima mogućnost da se odvoji od tog nasilnika, da sa izveštajem lekara ima pravo da zatraži pomoć države i ovog društva i da se više ne nađe u takvoj situaciji.
Nažalost, koleginice i kolege narodni poslanici, u 99% slučajeva žene koje su pretrpele nasilje ne smeju da priznaju da su žrtve nasilja. U želji da nastave svoj brak i brigu o svojoj deci, one opraštaju nasilniku, nadajući se da više nikada neće dići ruku na njih. Kažem vam da sam kao lekar koji već 20 godina radi na ORL klinici u Nišu imao brojne povratnice i brojne brižne supruge, koji su sa njima ponovo dolazili, a ja ih nakon toga prijavljivao policiji. Ne mogu da shvatim nijednog, ne mogu da kažem da su to muškarci. Osoba koja digne ruku na ženu jedanput, dići će i drugi, i treći i peti put i to nasilje neće stati.
Nijedna žena više nema pravo ni potrebe da se žrtvuje za porodicu tako što će trpeti nasilje i trpeti maltretiranje od momka ili od svoga muža. O tim stvarima se u Srbiji malo priča. Mi smo i dalje balkanska konzervativna zemlja koja muškarce ističe u prvi plan i kada čujete negde da je neka žena dobila batine, manje-više ljudi kažu – pa, možda je i zaslužila, da je bila dobra, ne bi dobila te batine.
Dragi moji, moramo to da menjamo. To nisu situacije koje mogu da budu na ponos nama i mi moramo da žigošemo te nasilnike koji nisu hrabri da se suprotstave muškarcu, kolegi na poslu i svoje frustracije ispoljavaju nad slabijim polom, nad ženom. Kada sam rekao – slabiji pol, žene nisu slabiji pol. Opet kao lekar vam kažem da su žene mnogo hrabriji pol nego muškarci. Pre svake operacije, mnogi muškarci u strahu kako će se završiti operacija, pa da li će me to boleti, da li će ovo ili ono, nijedna žena se nije požalila niti je ijedna žena uplašena ušla u operacionu salu, za razliku od nas, velikih muškaraca koji smo izražavali taj svoj strah pre samog operativnog zahvata.
Još jednu temu kao lekar hoću da kažem, a vezano je za diskriminaciju žena. Puna su nam usta o zaštiti žena i dece, a mogu vam reći da naše žene još uvek nisu dovoljno zaštićene što se tiče mnogih bolesti, a prevashodno bolesti koje su opasne, a to su karcinomi dojke, karcinomi grlića materice i preventivnih pregleda. U državi Srbiji postoji izglasana inicijativa da se rade skrining programi karcinoma grlića materice i karcinoma dojke. Međutim, da bi vam preventivni skrining program uspeo, potrebno je da više od 80% žena se odazove takvom jednom programu. Nažalost, u Srbiji to nije slučaj. U Srbiji odziv žena je ispod 40%, što onemogućava uspešnost zaštite žena. Reći ću vam takođe da je u mnogim gradovima Srbije nemoguće žena da uradi mamografiju zato što mnogi mamografi ili su u kvaru ili nemaju dovoljno radioterapeuta koji će raditi sa tim mamografima.
Briga o zdravstvu i briga o ženama je jako bitna, ta dostupnost koja piše u ovoj deklaraciji o diskriminaciji žena, a upravo piše da treba da bude dostupnost zdravstvene zaštite za žene, nije na zavidnom nivou u Srbiji i mi moramo zajedno da nađemo načina kako da poboljšamo to. U nekoliko navrata sam inicirao i pričali smo, ponoviću još jedanput. Hajde da napravimo zakonsku osnovu da žene, ne samo žene nego i muškarci, da imamo, ako smo jedno od najbolesnijih nacija u Srbiji, da napravimo te skrining programe, te preventivne programe kao zakonska regulativa. Kao što deca primaju pozive za vakcinaciju tako da žene dobijaju poziv preko 45. godine za ginekološki pregled, za papanikolau grlića materice, za eventualnu biopsiju grlica materice ako je nešto sumnjivo i za mamografiju i ultrazvuk dojke. Kod muškaraca preko 45 godine za skrining program za debelo crevo, za pluća, to su najčešće organi gde naši pacijenti oboljevaju. Tako da, zakonska regulacija ovog problema bi sigurno poboljšala zdravstveno stanje žena, i ne samo žena nego i cele naše nacije i ovo je jedna od ideja i predloga koje upućujem na ovom zasedanju.
Polako ću završiti, još jedanput ću ponoviti da ja kao narodni poslanik ću podržati ovaj Amandman i ovu Deklaraciju zato što je ona više nego jasna i podržava prava i ljudske slobode žena. Završiću time što bih pozvao sve medije, hajde da jedanput na nekoj od naslovnih strana nekog štampanog medija vidimo nekog uhapšenog nasilnika koji je prebio ženu.
Hajde da počnemo da etiketiramo te jake muškarce koji su toliko jaki, koji biju žene. Hajde da ih stavljamo na naslovne strane. Hajdemo malo o njima, a ne o nekim starletama i o nekim nebitnim temama da pričamo. Hajdemo da branimo dostojanstvo žena i da ih jasno izvrgnemo stubu srama, da ih zakonski kažnjavamo i da taj tabu koji postoji u Srbiji, nezaštićenost žena, polako svi zajedno razbijemo. Hvala vam puno.