Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.
Izvinjavam se, narodni poslanik Žika Gojković, dopuna. Izvolite, tri minuta.

Hvala gospodine ministre.
Drugi deo izlaganja bih posvetio, odnosno uputio premijeru Vučiću. Trudiću se da kažem nešto što je deo mog zapažanja kada je u pitanju ova katastrofa koja nas je zadesila, pokušavajući da ne postavim baš konkretno pitanje, ali nadam se da ćete imati bar neki komentar na ono što ću sada reći.
Sami ste rekli da se vrlo često igramo sa prirodom. To je tačno. Mi uvek o tome govorimo, ali vrlo često činimo nešto konkretno da do toga ne dođe, da se ne igramo sa prirodom. Smatram da je jedna neodgovornost prema prirodi jedan od glavnih razloga zbog čega nam se ovo danas desilo. Upravo stvaranje sistema je nešto što može da pomogne da ako se već desi ovakva katastrofa, bar da se minimiziraju posledice tako nečega. Mislim da je više nego neophodno da izmenimo jedan kompletan sistem, jedan sistem gde će se žestoko kažnjavati svako ko se bude oglušio, odnosno ugrožavao prirodu na bilo koji način, da ćemo žestoko kažnjavati takođe one koji i dalje nelegalno grade, kao i one koji na nivou lokalnih samouprava im omogućavaju da se takve situacije dešavaju, gde posle imamo prilike da je cela Srbija, odnosno u svakoj opštini postoji jedan deo gde je nelegalna gradnja. Nažalost, onda nije ni čudno kakve sve posledice imamo kada se desi ovakva katastrofa.
Smatram takođe da smo u ovim danima puno pričali o tome kako treba da budemo jedinstveni. Nažalost, mi kao političari vrlo često ne dajemo pravi primer. Smatram da ne možemo ni od građana da tražimo da budu jedinstveni dokle god mi ovde nismo i dokle god svaku priliku, pa čak i ovakvu, koristimo da bi isključivo politički poentirali da bi stranke dobile jeftine političke poene.
Ono što je takođe važno i što je pokazala ova katastrofa po mom ličnom i skromnom mišljenju je da stranačka trgovina prilikom izbora gradonačelnika može da donese samo loše, da kompromisi koji se tada prave su isključivo truli kompromisi zasnovani na interesima građana i da kada nemamo situaciju gde je na čelu grada stvarno pravi lider, čovek koji ima hrabrosti da se uhvati u koštac i da donese odluku čak i kada ta odluka nije do njega, da takav čovek može da spasi na stotine, na hiljade života, a da onaj koji je postavljen isključivo nakon neke političke vrteške nema te mogućnosti, nema hrabrosti da kada dođe do problema da problem rešava.
Nažalost, mislim da se to pokazalo i u ovim situacijama i zato bih uputio apel svim predsednicima stranaka, pogotovo vama, gospodine Vučiću, koji ste danas politička figura na koju se svi ugledaju i koja je najveći autoritet u ovoj državi, da ubuduće i vi i svi ostali znaju da iza vašeg imena ima mnogo ljudi koji ne zaslužuju da se nalaze na nivou lokalnih samouprava na određenim funkcijama i da je tako bilo u prošlosti kod svih političkih stranaka i da bi to trebalo u budućnosti da se ispravi.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Gojkoviću. Sa vama sam u potpunosti saglasan, posebno što se tiče ovog poslednjeg dela. Zato nijednog trenutka nismo ni govorili o političkim strankama i nismo delili ljude po opštinama na one iz ove ili iz one stranke. Zato sam pre svega pohvalio neke ljude iz nekih drugih stranaka ili koji nisu ni u jednoj političkoj organizaciji. Bilo je ljudi koji pripadaju SNS koji su dobri i brzo obavljaju svoj posao, a bilo je i onih koji su loše obavljali svoj posao. Bilo je nekih iz drugih političkih stranaka koji su bili nikakvi i bolje da nisu bili predsednici opština i bilo je onih koji su primereno svoj zadatak obavljali. Nije to jednostavna situacija i ne snađu se svi ljudi na isti način. Nimalo laka situacija, ali ste u pravu i ako budem imao mogućnosti, kao predsednik stranke baviću se time, ali nemojte me držati za reč, pošto imam mnogo drugih obaveza. Nadam se da će i neki drugi stranački organi time da se bave.
Ponosan sam na činjenicu što se nijednog trenutka ni na koji način nismo ophodili loše prema onima koji drugačije misle po nekim drugim pitanjima. Žao mi je što su mnogi zloupotrebljavali tešku situaciju u kojoj se Srbija nalazi, računajući da će ih to politički uzdignuti, što su obmanjivali javnost, ne pod svojim imenom, već pod imenima drugih ljudi, o broju žrtava, o tome kako u hladnjačama držimo mrtve ljude i krijemo, o tome kako ih spaljujemo u visokim pećima u Lazarevcu, uzgred, u Lazarevcu nemamo visoke peći, izmišljajući najgore i najstrašnije moguće stvari bez ikakve odgovornosti, nanoseći ogromnu štetu državi Srbiji, čak pišući pismo u vreme vanredne situacije na teritoriji cele naše zemlje kako su ugrožena ljudska prava i slobode jer se cenzurišu „Pink Music“ i „Fox Life“. Zamislite, čuveni antirežimski kanali „Pink Music“ i „Fox Life“. Ali, šta da radite, nažalost, to je deo našeg folklora. Sebi zameram što sam danas samo u jednoj rečenici, doduše, samo u jednoj rečenici sebi dozvolio da na politički način odgovorim jednom poslaniku i žao mi je zbog toga.
Naravno, gospodine Živkoviću, obezbedio sam za vas, pošto ste rekli da vam nisam dao ništa konkretno nego sam nešto rekao, da vam ne bih čitao sada, reč je o velikim problemima koji su za nas stvoreni, o brojnim rotornim bagerima iz Polja „B“, Polja „D“, Tamnave Istočnog polja, Tamnave Zapadnog polja. Tačan sam vam datum rekao. Važilo je od 1. marta, a inače je odluka doneta 6. februara. Mogu vam reći i koja su lica, dvostruki je potpis. Dakle, potpuno sam vam proverenu i tačnu informaciju dao. Čim završimo sa današnjom raspravom, dostaviću vam kompletan papir.
Dakle, gospodine Gojkoviću, mislim da mi svi, ja uvek tu od sebe polazim i nije mi teško da to priznam, moramo sebe da menjamo i moramo da pokušamo da uradimo nešto što nam nije najčešće u prirodi. Kada ste pitali Nebojšu Stefanovića malopre o tome s kakvim smo se stvarima suočavali, bilo je mnogo neprijatnih i teških situacija, koje mnogi od nas, a koje pogotovo spasioci nisu zasluživali, ali to je stvar kroz koju morate da prođete. Zato nisam slučajno rekao bio i ministru Selakoviću – zamislite krivicu ministra pravde zbog bujičnih poplava u Krupnju. Naravno da nema nikakvu ni odgovornost ni krivicu. Napadnut je, ali to je njegov posao. Njegov posao je da bude napadnut i kad nije kriv i kad je kriv i da na to odgovara, da se ponaša ozbiljno, da se ponaša civilizovano i da se nikada ne spusti na taj nivo da drugačije, sem rečima odgovori onima koji ga napadnu. To nije nikakva sramota. Sramota je eventualno za neke koji su takvu reakciju imali, ali i to je razumljivo imajući u vidu činjenicu kroz šta su i kroz kakve su sve patnje ljudi prošli i kroz kakve sve muke.
U svakom slučaju, ovo je za nas, tačno je, veliko iskustvo. Sutra ćemo biti pametniji samo utoliko što nam, verujem, niko neće praviti probleme prilikom evakuacije. Reći ću vam, samo tri dana kasnije kada je Barič evakuisan, evakuisali smo ga u roku od dva sata. Veliki Barič, dakle, reč je o velikom mestu, nekoliko hiljada ljudi, u roku od dva sata je evakuisan. Svi su ljudi slušali. Nažalost, morala je da nam se dogodi velika tragedija da bi svi ljudi razumeli da je potrebno da slušamo odluke i naloge državnih organa u takvoj situaciji.
Hoću i Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima da se zahvalim i za izdvojena finansijska sredstva i za podršku i pomoć koju su pružali svom narodu na svakom mestu, a rekao bih i svojoj državi.
Što se tiče tereta, jedan čovek je rekao – znam ko će da bude u ovoj zemlji kriv i za kiše. Ja nemam problem sa tim da budem kriv i za kišu i za sneg i za ne znam šta sve, ali bih voleo da mi oni koji pokazuju takvu mržnju, ne odnosi se pre svega na političare, pokažu član zakona ili bilo kojeg podzakonskog akta koji Vlada nije poštovala u potpunosti ili da Vlada Srbije nešto nije uradila što joj je bila obaveza. Pošto sam prošao kroz sve zakonske akte, sve podzakonske akte znam, Vlada je zaista napravila sve što je mogla, pokazala veliku posvećenost i ljubav prema svojoj zemlji. Da li su to svi u lancu uradili ili ne, to nadležni državni organi ispituju. Kao što vidite, to rade temeljno, to rade ozbiljno i to rade odgovorno.
Još jedanput molim sve one, nadam se da su i oni, jer neću da verujem da su to radili zlonamerno i da su želeli da bude veći broj mrtvih nego što jeste, niko u ovoj zemlji nije ni lud, ni bolestan, ni nenormalan, nemojte, kao Boga vas molim, da izmišljate hladnjače, visoke peći i ne znam kakve već gluposti. Kao Boga vas molim, time se samo nanosi šteta Srbiji, ogromna šteta se nanosi Srbiji, time niko ne dobija ništa, samo se unosi mržnja i bes. Ne razumem šta je cilj i šta je smisao svih tih priča. Evo, vi ste danas dobili poimence sve ljude, a možete da dobijete poimence i sva preminula lica. Prosečno 1,75 lica dnevno umre u Obrenovcu u najnormalnijim uslovima, a ne u uslovima velikog stresa i velikih problema sa kojima se grad suočava.
Dakle, svaki podatak ćete dobiti. Dobićete kompletan izveštaj i moći ćete da kažete sa čim se slažete, a sa čim se ne slažete. Ono što je za nas najvažnije u ovom trenutku, to je da pokušamo da uz veliki elan, uz veliku snagu i uz veliku nadu da zemlju možemo da izvučemo iz situacije u kojoj se nalazi, krenemo u obnovu. Od osporavanja, kuknjave, posebno od neargumentovanih napada, a ja sam vam spremio danas da pročitam, ali ću pokušati da izbegnem, šta su sve razni stručnjaci pisali i kakve izjave davali i kakve reči izgovarali, za koje se nadam da nikada više nikom normalnom u ovoj zemlji neće pasti na pamet da izgovori. Hvala vam najlepše.

Reč ima Žika Gojković, dve minute za komentar i prelazimo na pitanje Miroslava Markićevića.

Iskoristiću još samo vrlo kratko ovo vreme koje mi je ostalo.

Slažem se gospodine Vučiću sa time što ste rekli i želim samo da kažem da što se tiče gradonačelnika i predsednika opštine koji biraju političke stranke na odgovornost koju imaju, mislim da to snose u najvećoj meri predsednici ali gotovo svih stranaka. Ne bih želeo da ispadne da napadam jednu ili drugu stranku, čak ne bih želeo ni da aboliram svoju stranku koja treba da podeli istu odgovornost kao i svi drugi.

Mislim, da je to izuzetno važno i samo bih još napomenuo dve stvari koje sam uspeo da zapazim i o kojima bi možda trebalo razmišljati u budućnosti, kao o preventivi, ne samo kada su u pitanju ovakve katastrofe, nego možda i nešto drugo loše, što bi moglo da se spremi Srbiji, na šta moramo biti spremni.

Smatram da smo vrlo olako propustili priliku da možda otvorimo i veću javnu raspravu kada je u pitanju služenje vojnog roka. Ovakve situacije nas vraćaju ponovo na te teme i kao neko ko je, odnosno ne želim da niko prođe kao što sam prošao ja i pripadnici moje generacije koje su sa 18, 19 godina vojni rok služile na ratištu, ali smatram da svaki muškarac treba da ima priliku da služi vojni rok, da se upozna sa nekim stvarima, teškim stvarima koje bi mogle da se nađu, pogotovo kada su u pitanju ovakve katastrofe.

Takođe smatram da bi trebalo razmisliti o izmeni zakona kada su u pitanju kazne, tj. kada je u pitanju odnos prema svima onima koji u ovakvoj situaciji pokušavaju da ukradu, da prevare, da ućare nešto na nesreći naroda, da tu država mora da bude mnogo rigoroznija i da tu mere moraju da budu jače i oštrije da bismo pokazali svu svoju snagu i snagu institucija.

Još jednom, s time ću završiti, smatram da je odgovornost pojedinaca u ovakvim situacijama, pogotovo gradonačelnika i predsednika opština izuzetno važna i da je učinak sa jedne strane pokazatelj, recimo, ono što je gospodin Ješić u Vojvodini i neki drugi gradonačelnici koji jednostavno nisu se snašli niti znaju uopšte šta su trebali da rade, u takvim situacijama zna da bude presudan.

Pravo na pitanje ima Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, ministri, kolege narodni poslanici, postaviću pitanja u formi možda i nekih predloga u ime poslaničke grupe NS, nadam se da ćemo mi poslanici, odnosno Narodna skupština, u najskorije vreme, ono o čemu je premijer pričao, imati kompletan izveštaj pa ćemo onda moći da dajemo ocene ili da nekoga okrivljujemo ili da nekoga hvalimo.
U ovom mom prvom obraćanju pokušao da insistiram na nekim temama koje možda u ovom trenutku možda nisu top teme, a čini mi se da građane veoma interesuju, jer život ide dalje, moramo da razmišljamo kako će ti ljudi sutradan, za mesec, za dva i za godinu dana najmanje da žive. Imao bih niz predloga, odnosno pitanja za gospodina Vulina – da li on i njegovo ministarstvo, već razmišljaju, imaju spremne predloge koje bi Vlada, što se tiče ovlašćenja Vlade, mislim na uredbe, ili što se tiče izmena i dopuna nekih zakona što se tiče nas ovde u Narodnoj skupštini, a koji bi se te uredbe ili izmene i dopune zakona ticale građana koji bi u stvari bile neke socijalne mere i koje bi trajale možda najmanje godinu dana? Recimo, da ljudi iz Obrenovca, naravno ne svi, nisu u Obrenovcu svi postradali na svu sreću, budu oslobođeni plaćanja struje godinu dana. To će biti možda nekoliko stotina ili nekoliko hiljada domaćinstava. Njima će mnogo značiti, a EPS neće propasti. I onako verovatno 20, 30% građana ili korisnika struje ne plaća struju, priključeni su na divlje.
Da li se razmatra, recimo, predlog moj, za ukidanje poreza na imovinu ljudima iako je to ovlašćenje opština i gradova? Na neplaćenje drugih komunalnih usluga vode, iznošenja smeća? Da li se razmišlja možda o studentima i đacima sa tih teritorija da makar godinu dana ne plaćaju školarinu, da studenti ne plaćaju prevoz i đaci i sve ono što sada moraju svi da plaćaju. Verujem i znam da bi to moralo vrlo precizno da se vrši evidencija.
Možda to na izgled u ovom trenutku zbog situacije u kojima su mnoga domaćinstva i ljudi koji su svašta preživeli i u jednoj noći ostali bez celokupne imovine nije nešto značajno, ali verujte da mnogi od njih, a verujem da je većina od njih savesnih građana i da su do sada sve ove dažbine plaćali i da će plaćati kada budu nanovo u mogućnosti?

Reč ima ministar Vulin.
Ipak, reč ima predsednik Vlade.

Zahvaljujem se gospodinu Markićeviću, znam da je ovo namera apsolutno najbolja kod vas i tako bi svaki čovek reagovao. Mi smo doneli precizne elemente kako i na koji način ćemo se ponašati i nadoknađivati štetu ljudima, koju štetu, koliko i šta je to što Srbija može da izdrži.
Naravno da ćemo voditi računa i da sigurno neće plaćati dažbine za vreme koje nisu proveli u svojim domovima. Naravno da ćemo se potruditi da dobiju bezbroj olakšica. Ali, svaku srušenu kuću, napravićemo. Svaku kuću koja je pretrpela značajne štete, naći ćemo načina da bar jednim delom tu štetu nadoknadimo. Pomoći ćemo ljudima i u obnovi biznisa na različite načine. Pomoći ćemo onima koji su izgubili stoku, bar u jednom delu, a onima koji su imali ratarske, povrtarske i voćarske proizvode, pomoći ćemo im kroz gorivo, veštačko đubrivo, seme. Naravno, naći ćemo i sve druge načine. Mi ćemo sve puteve i sve javne objekte da obnovimo.
Sinoć sam gledao, u stvari, jutros veoma rano sam gledao snimak da li dnevnika ili ne znam šta i bila je jedna interesantna priča o nekom selu na jugu Srbije gde je čovek pre 60 godina, valjda je dozvolio da se napravi trafo stanica u njegovom dvorištu i nikada nije plaćao struju, sada su došli da naplate. Kaže da nikada nije dobio dinar za tu trafo stanicu. Kako nisi, 60 godina nisi plaćao struju. Sada smo se svi mi osetili krivim što je taj dobri domaćin i pošteni čovek odjednom morao da plaća struju, ali izvinite, struja mora da se plaća.
Ako bismo uveli princip da se struja ne plaća, naći ćemo načine da obezbedimo popuste, da obezbedimo velike popuste da ljudi to mogu da prežive, da ljudi to mogu da izdrže. Ali, ako bismo jednom negde napravili takvu odluku da ne mora da se plaća struja, da ne mora da se plaća voda, da ne mora da se plaća ništa, nikada više nikoga ne bismo mogli da nateramo da bilo šta u Srbiji plaća. Zato što bi nam neko posle požara rekao, a sada mi ne plaćamo. Neko bi nam posle neke sledeće situacije rekao isto to. Dakle, samo kažem da je to, olakšaćemo ljudima, pomoći ćemo ljudima i kako da vam kažem, nije realno da se država odrekne svega onoga što inače prikuplja.
Kao boga vas molim, samo imajte u vidu jednu stvar, država Srbija će najvećim delom, 80% novca za obnovu zemlje, 75 do 80%, moraće da pronađe država Srbija. Hvala svima koji su nam pomogli i koji će nam pomoći sa ovih 20 do 25%, ali sve ostalo moramo mi da nađemo, a to nije ćup bez dna, kako na žalost mnogi predsednici opština zamišljaju, pa nam pošalju da im je 10 ili 15 miliona evra šteta u poljoprivredi. Da kupite sva grla stoke sa teritorije te opštine i da kupite sve njive u okolini grada, apsolutno svo poljoprivredno zemljište, ne vrede toliko.
To valjda govori o našem odnosu, a posebno je takav slučaj kod onih koji se osećaju valjda nešto odgovornijim za stanje u njihovoj lokalnoj samoupravi pa hajde da sada namirimo i naplatimo sve, pa da otprilike vratimo ljubav naroda prema nama. Ovo naravno nema veze sa vama, ali sam samo rekao zato što je odgovor neprijatan ili nedovoljno zadovoljavajući za većinu nacije, a neko mora da ga izgovori. Država mora da naplaćuje ono što je njeno da bi država postojala.
Zato molim sve ljude, iako sam to izbegavao nekada, da zamolite za račun i u restoranu i na benzinskoj pumpi i na svakom drugom mestu, jer to kada ne dobijete račun vi ostajete bez vašeg puta, bez vaše škole kao i mi bez naših prihoda. Zato je i ta borba protiv sive ekonomije za nas najvažnija. Ako uvedemo tu vrstu nediscipline da je moguće da se sve ne plaća, mi možemo odmah da zatvorimo butiku, kako bi rekli, i posle toga možete na vlast da dovedete koga god hoćete, da je najsposobniji na svetu i da ima podršku ne znam kakvu na mesečnom nivou, da mu svakog meseca doturaju po 50 miliona evra, taj ne može da uradi ništa.
Za nas je disciplina, odgvornost najvažnija, a Obrenovčanima, svim ljudima s poplavljenih područja od Svilajnca do Krupnja, do svakog drugog mesta, pomoći ćemo na sve moguće načine. Kada sam rekao onima kojima je cela kuća poplavljena da će imati pomoć i podršku države – imaće pomoć i podršku države. Nemojte da očekujete da država može pomoć bez procene da donese za dan ili dva, ali najbrže moguće država će reagovati.
Danas je napravljena kancelarija, izabran šef kancelarije, komisija za procenu štete već radi na terenu, prikuplja sve. U danima koji dolaze, mesecima koji su pred nama mi ćemo već do kraja, ako se ne varam Zorana, do novembra, završiti obnovu svih puteva kategorisanih i nekategorisanih, koji su oštećeni i uništeni u ovoj katastrofi.
Dakle, to ćemo uraditi za pet meseci, sa svim neophodnim procedurama, sa procenama šteta, sa svim što šaljemo EU, za IPA fondove, za Fond solidarnosti, za sve drugo, mi ćemo završiti, fizički na terenu obnovu u kompletne putne infrastrukture za samo pet meseci. Pri tome mislim da ćemo pojačati rad na putnoj infrastrukturi, i da ćemo, kao što sam rekao, bar ovih 105 kilometara imati završenih, svakako pre 2016. godine, a dobar deo već 2015. godine. govorim o E-763, odnosno Koridoru 11, kako ga mi nazivamo.
Dakle, sve ideje koje imamo su dobrodošle. Lakše nam je da izdvojimo novac da plate, ne znam da li me razumete. Bolje da izvučemo naš novac, da im damo, pa da kažemo – evo molim vas, platite račun, nego da kažemo – ne plaćajte račun. Jer, kada uvedemo sistem neplaćanja računa, gotovi smo godinama pred nama, i hvala vam za svaku ideju, samo vas molim, znam koliko ste odgovoran poslanik, samo vas molim da razumete poziciju države. Država mora da jača u smislu jačanja njenih finansija, u smislu ekonomskih reformi koje su pred nama, u smislu sistemskih zakona za popravljanje poslovnog ambijenta. To je naša zadatak. Šta god da nam se dogodilo mi ne smemo da odustanemo od onoga što je posao za celu Srbiju, a to je ekonomski napredak.
Da bismo privukli sve strane investitore, da bismo dobili pomoć, danas čuo, i prvi put mogu da vam kažem, da postoji mogućnost da zajednički za ceo region se napravi velika donatorska konferencija.
Predsednik Nikolić je razgovarao sa predsednikom Olandom, kako čujem na jednom sastanku i gospođa Merkel je imala neke ideje, znaću 11. ili 12. da vam kažem šta je tačno, gde bismo mogli bilateralno, i na sve druge načine da očekujemo još neku pomoć i podršku iz sveta. To bi nam popravilo šanse i da možemo još nešto i još više da pomognemo ugroženom stanovništvu.
Ovako, najviše me brine elektroenergetski sektor i poljoprivreda, ali pre svega elektroenergetski sektor, gde su nam štete apsolutno najveće i gde ne znamo kako i koliko meseci će biti potrebno da možemo ugalj da dovlačimo do TENT-a i i da proizvodimo svoju struju, a ne da trošimo 500 hiljada do milion evra na dnevnom nivou. Hvala vam.