Vreme, tri minuta.

Završavam pitanjem i sugestijom i očekujem da gospodin premijer pokrene inicijativu u vezi ovih stvari.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Krkobabiću.
Svakako da na sponzorstvo potrošimo tu sumu novca, verovatno i veću, kada govorimo o javnim preduzećima, nema nikakve sumnje. Tu je reč pre svega o kulturnim manifestacijama, sportskim priredbama, sportskim savezima, sportskim klubovima. Ne znam, pravo da vam kažem, šta bih vam rekao. Zato sam govorio i zato mislim da je važno da ministar Udovičić pripremi i da se konačno posle one javne rasprave i svega što smo imali pripremi privatizacija sportskih klubova, da ne bismo morali da dajemo milione i milione evra sportskim klubovima, umesto da uzimamo od poreza za državu, da uzimamo mi od njih, a ne oni od nas. Ali, sve je to kod nas naopako postavljeno i, naravno, onda ste izloženi brutalnom progonu i napadima, zato što je pitanje, kao i kod naših opština, ko će više da uzme, a ne ko će više da zaradi.
Nažalost, tu postoje ugovori koje ne možete da raskidate kao što znate, ali će postojati ne samo preporuka, već bih rekao striktne norme i ponašanje u javnim preduzećima koje će zabranjivati takvo trošenje narodnog novca. Molio bih da svaku vrstu pomoći i podrške koju dajete unutar javnih preduzeća, zamolio bih vas da svi državni organi budu upoznati sa tim da nekim ljudima ne bismo davali dva, tri ili četiri puta pomoć i podršku.
Na jednom mestu sam bio, danas sam čuo ženu koja kaže – pa kakva mi je pomoć jedna pašteta? Ali, sam ušao u jednu kuću u kojoj sam video bar stotinu pašteta. Dakle, hajte da probamo da svi imaju po 10 pašteta, bar da može da traje tri ili četiri dana.
Dakle, zato vas molim u Pošti, kao što molim ljude u EPS i Železnici, oni će imati i druge mnogo veće probleme sa popravljanjem svoje infrastrukture da to obavimo i najčistiji mogući način. A za sledeću godinu nedvosmisleno će bez obzira da li će ići u privatizaciju, ili ne „Telekom“, a EPS će svakako morati da štedi da bi mogao da sve one gubitke koji su nam sad napravljeni, svi oni problemi sa kojima se suočavamo da ih nadoknađuje i nadomešćuje i sam EPS, ali i koliko bude moguće uz širu državnu podršku.
U svakom slučaju uz zahvalnost za vaš predlog, jer svaki predlog gde možemo da uštedimo neki novac i gde možemo da odvojimo više novca za postradale je dobro došao. Ostaje vam i ova moja molba samo da evidentiramo jasno pomoć i podršku koju su javna preduzeća pružila svim svojim zaposlenim. Hvala vam najlepše.

Tri minuta. Izvolite.

Zahvalan sam na prihvatanju predloga i moram da istaknem da sam potpuno saglasan, da je neplaćanje štetno, koncept neplaćanja nije dobar. Koncept podizanja cena, takođe nije dobar. Dodatnih opterećenja, isto nije dobar. Narod je osiromašio i teško može da izdvaja dalje.
Ono što je bitno u ovome svemu, kada smo malopre pričali o setu ovih ekonomskih zakona, govorio je predsednik Vlade, predložio bih da se uzme u ozbiljno razmatranje i tri ključna zakona, Zakon o privrednim društvima, Zakon o javnim preduzećima i Zakon o javnim nabavkama. Mislim da je proteklo već dosta vremena gde mogu da se uoče prvi rezultati, rekao bih pre određeni nedostaci vezani za ove zakone. Bilo bi krajnje uputno, ako to možemo da uradimo u jednoj ubrzanoj proceduri, pogotovo kod Zakona o javnim nabavkama, da iskonsultujemo ljude koji rade u javnim preduzećima, da vidimo neposredno šta su to kameni spoticanja, gde su uska grla, gde ne realizujemo planove, gde možemo da imamo dodatne uštede.
Mislim da set ovih zakona međusobno je povezan i uslovljen i u narednom periodu on bi predstavljao, po meni, jedan bitan doprinos pokretanju privredne aktivnosti u celini, a samim tim i otvaranju novih radnih mesta.
Na kraju pozdravio bih optimizam premijera. On nije čovek koji je olako optimista, bez pokrića. Mislim da je sad postao optimista, tamo gde je baš neophodno, a to je u pokretanju privredne aktivnosti, jer nema preduzetničkog duha bez optimizma. Zaista, ova nesreća je izrodila i određeni talas optimizma i vere da možemo nešto da uradimo. Bilo bi veoma uputno i korisno da ne napravimo ni jedan gest, da ne izazovemo bilo kakvu sumnju u bilo čemu što bi narušilo taj početni optimizam. Ponavljam, da ga kanališemo u pokretanju privredne aktivnosti i otvaranju novih radnih mesta.

Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sigurno ono što će obeležiti izveštaje medija sa ovog našeg današnjeg zasedanja jeste konačno saznanje o broju žrtava koje su ove katastrofalne elementarne nepogode koje su zadesile Srbiju prethodnih dana odnele života. Želim baš zbog tih žrtava da se odgovorno ponašam i da raspravljamo danas i na ovoj sednici, ali i u narednom vremenu.           
Ovaj zakon o vanrednim situacijama donet 2009. godine, a od gospodina premijera sam pre neki dan, preko medija čuo da radimo po zakonima iz 70-ih godina. Ovaj ključni zakon ima sigurno podzakonskih i drugih zakona koji nisu usklađeni i trebalo bi o tome da razgovaramo.
Rekli ste da kažemo makar jedan deo zakona koji nije ispoštovan i evo ja ću da pročitam u članu 10. tačka 11. kaže – Vlada izveštava Narodnu skupštinu o vrsti i uzroku i razmerama vanrednih događaja i vanrednih situacija, o preduzetim merama i aktivnostima sistema zaštite i spašavanja i o procenama daljeg razvoja situacije.
Do danas se to nije desilo. Imate inicijativu da Vlada podnese izveštaj i da o tome razgovaramo. Danas su poslanička pitanja. Danas silom prilika govorimo o ovome. Očekujem da ćemo imati izveštaj i da ćemo imati posebnu sednicu, kao što traži naša poslanička grupa kako bi mogli da dobijemo konkretne odgovore na mnoga pitanja koje danas zbog malo vremena koje imamo na raspolaganju ne možemo da dobijemo. Da nema ove teme, mogli bi da razgovaramo o stanju u medijima, o maloj maturi, izborima na Kosovu, stanju državnih finansija. Ali, sve to u ovom trenutku pada u drugi plan i treba da razgovaramo o svemu onome što je Vlada radila.
U ovom zakonu govori se u načelu preventivne zaštite. Govori se o tome da se vanredna situacija proglašava odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja. Ako se ja dobro sećam, a mislim da je i premijer govorio o tome, danas na početku, 12. maja je bilo upozorenje Republičko hidrometerološkog zavoda. Noć 13. na 14. obilne padavine, 14. maja, već 13. su proglašene vanredne situacije u nekim gradovima, a tek 14. je država na teritoriji cele Republike proglasila vanrednu situaciju. Da li je to bilo blagovremeno? Da li se proglašenje vanredne situacije odmah po upozorenju Republičkog hidrometerološkog zavoda, da li su mogle da se spreče negativne posledice koje su se desile na teritoriji raznih opština, a naravno najozbiljnije na teritoriji Opštine Obrenovac?

Ko želi da odgovori?
Reč ima predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Nisam samo razumeo u čemu je prekršaj Vlade Srbije napravila. Prvo, ne zakazuje Vlada sednicu Skupštine, ona može da traži, ali ne zakazuje ona. Sa druge strane, da, Vlada će da podnese izveštaj Narodnoj skupštini baš u skladu sa članom koji ste pomenuli. Nije potrebno, pošto sam se naslušao herojskih priča šta će sve neko, ne mislim na vas gospodine Đurišiću vi ste vrlo korektan poslanik i nemam problem da to kažem, naslušao sam se herojskih priča, junačkih dela šta će sve neko da nam kaže, šta će sve neko da nam uradi ili ne znam šta.
Nemam čega ni da se plašim, ni da se stidim. Odluku o vanrednoj situaciji na celoj teritoriji zemlje donela je Republika Srbija. U jedinom mogućem trenutku i to u trenutku kada mnogi drugi u regionu nisu doneli tu odluku. Bosna i Hercegovina ni jednog trenutka nije donela tu odluku. Hrvatska ni jednog sekunda nije donela tu odluku. Kritikovano je rukovodstvo i jedne i druge zemlje zbog toga. Srbija je donela tu odluku istog sekunda kada je katastrofa u Obrenovcu krenula da se dešava. Reagovali smo najbolje što smo znali i umeli, najbolje što smo mogli.
Što se tiče izveštaja i informacija, upoznavanja Narodne skupštine, bićete u potpunosti upoznati. Ne mislim da je potrebno još mnogo informacija, ljudi su ih čuli. Potrebno je da državni organi urade i obave svoj posao u skladu sa zakonom. Ukoliko je bilo krivičnog dela i ukoliko je postojala bilo kakva i bilo čija krivična odgovornost, kao što vidite, nadležni državni organi veoma, veoma temeljno i odgovorno rade na tom poslu i to je njihov posao. Da ne rušimo i ne kršimo bilo čiju prezumpciju nevinosti, dakle, nadležni državni organi svoj posao će da obave.
Što se tiče Narodne skupštine, danas smo ovde da na vaša pitanja, nedoumice, ili bilo šta drugo odgovorimo, a sa druge strane izveštaj Narodne skupštine sledi. Ja sam danas dobio od svih delova sistema, ako to mogu na takav način da nazovem, veoma obimne izveštaje. Potrebno mi je neko vreme da te izveštaje pročitam, da to sve svedemo u jednu veliku svesku ili knjigu, da to možemo da dostavimo Narodnoj skupštini Republike Srbije i narodnim poslanicima. Nemamo nikakav problem da se o tome izjašnjavamo, da čujemo svaku vrstu razumne kritike. Inače, nije pitanje vanredne situacije, pitanje je tretiranja elementarnih nepogoda i procene štete, zakon iz 1992. godine, a jedno je zakon iz 1987. godine.
Dakle, imamo takve besmislene i glupe probleme sa kojima se suočavamo i za to nisam rekao da ste vi krivi, za to sam jednako kriv ja, koliko i vi i svako drugi u ovoj sali, zato što se nikada nismo bavili u ovoj zemlji preventivom, nikada, kao što se ni sutra nećemo baviti preventivom od požara, a znamo da će požar možda da nas pogodi, zato što nemamo dovoljno novca. Nikada nemamo dovoljno volje za preventivu. Uvek reagujemo post festum, to je naša priroda i nadam se da ćemo to svi zajedno umeti da promenimo i tu ne krivim ni vas, niti slavim nas, jer mislim da je potpuno jednaka odgovornost i na jednima i na drugima.
Što se tiče usputnog prebacivanja za neke druge sfere društvenog života, vi znate da smo za tu vrstu razgovora uvek otvoreni, posebno oko stanja u javnim finansijama, ali i svim drugim temama.
Dakle, onoliko koliko možemo, kako i koliko znamo, a mislim da imamo stručnije ljude, nego što su imale mnoge prethodne vlade, jer mi smo spremni da o tome razgovaramo. Pred nama su teške reforme. Ako znamo šta nam je cilj za 2018. i 2019. godinu, onda sam potpuno uveren da te ciljeve možemo da ostvarimo, ali za to nam je potrebno i zajedništvo i jedinstvo i mnogo rada i mnogo truda, mnogo marljivosti, mnogo posvećenosti, a u svemu tome, uveren sam da ćete značajnu ulogu imati i vi jednako kao i Vlada Srbije. Hvala vam najlepše.