Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Dodala bih samo nekoliko informacija. Nije problem samo da se vežemo za prvi deo, sačekaću vaš predlog, ali vezano za Komisiju za procenu štete i za sve ove preliminarne prve procene koje dolaze od lokalnih samouprava.
Lokalne samouprave su dobile zadatak da do sutra, praktično do 30. maja dostave prve preliminarne procene štete. Naravno da su to zaista prve preliminarne procene, verovatno u mnogim lokalnim samoupravama na različite načine i napravljene, ali ono na čemu trenutno radi Komisija to je da formira timove za lokal. Dakle, u tim timovima za lokal će biti inženjeri Građevinske direkcije Srbije, biće anketari Statističkog zavoda, biće strani eksperti, dakle svi oni će se raspodeliti po lokalnim samoupravama da sve te prve preliminarne procene štete pogledaju. Pored fotografija, dokaza određene štete, moraju da se naprave u drugom redu i realnije procene.
Kancelarija koja se formira u stvari jeste operativno telo na neki način Vlade u kojoj će se praktično naći sve centralizovane procene štete, a nakon toga izvršene kontrole i način trošenja novca.

Reč ima predsednik Vlade Aleksandar Vučić, izvolite.

Zahvaljujem se gospođo Gojković.
Pokušaću da odgovorim, jer to sada ja nisam razumeo sisteme i Poslovnik kako ide, pa nisam mogao malopre da odgovorim gospodinu Markoviću, a onda ću i gospodinu Marinkoviću.
Ovo za putarinu, imamo mi neke stvari koje tu trebamo da rešimo, jer nama ne ide direktno u budžet, već ide u puteve, a putevi onda time plaćaju i održavanje i sve drugo, ali tu ćemo mi uneti neke izmene, veću kontrolu tokova novca i posebno u projekcijama, a projekcije su takve da ćemo imati stotine hiljada automobila više od prošle godine, kada smo imali najviše. Moguće je, ali ne možemo to znati, da ne možemo da pravimo razliku u ceni između domaćih vozila i stranih vozila, tako da nećemo moći onoliko koliko bismo voleli da takvu cenu uvećamo i da zaradimo.
Što se tiče vaše druge stvari oko poruke investitorima, mi kao što znate gospodine Markoviću, bićete pozvani narednih dana u Vladu Republike Srbije da o tome dodatno razgovaramo, mi smo uredbu već doneli, ali nam je potrebno još nekoliko važnih zakona da donesemo ovde u Narodnoj skupštini da bismo mogli da krenemo u jedan evropski i svetski roud šou, da pokažemo da je Srbija najbolje mesto za investicije, kada budemo promenili Zakon o radu, Zakon o privatizaciji i stečaju, nekoliko tih strukturnih legislativnih reformi krenemo u sprovođenje, onda je veoma važno za nas da svuda u svetu pokažemo zašto je Srbija povoljnija destinacija nego zemlje u regionu, nama prijateljske zemlje, ali mi se borimo za naše parče kolača.
Borimo se da mi zaposlimo najveći broj ljudi u našoj zemlji i tada ćemo to svakako da radimo. Svi naši ljudi koji to mogu da urade gostovaće u evropskim i svetskim metropolama, imaćemo veliku promociju srpske privrede i mogućnost već 30. juna, ako se ne varam, u Nemačkoj i to pod pokroviteljstvom na jednom posebnom skupu Frank-Valtera Štajnmajera, nemačkog ministra spoljnih poslova, i značajnog broja nemačkih privrednika. Očekujem velike uspehe. Naravno, ništa sve to neće biti dovoljno, ali kada sve te stvari uradimo onda će to biti nešto povoljnije. Ne samo iz Italije, već i iz nekih drugih zemalja se seli kapital. Nama je drago što se iz Srbije pre svega taj strani kapital koji je najstabilniji i koji nam najviše donosi i u porezima i u svim drugim fiskalnim dažbinama koje Srbija naplaćuje se ne seli iz Srbije. Naprotiv, dolaze. Ono što nam je važno to je da dodatno podstaknemo srpski privatni sektor, srpski preduzetnički duh, da naši ljudi počnu da rade, da zajednički pokušamo da se izborimo i tu tražimo podršku i opozicionih stranaka da nam pomognu da taj mentalitet – ja čekam posao 12 godina, ili – ja čekam posao 20 godina probamo da promenimo. Nemoj da čekaš posao, neće doći po tebe. Ti ga prigrabi, uzmi, napravi posao, zaradi novac. Pomoći će ti država ako je potrebno i kroz mere za samozapošljavanje i kroz povoljne kredite i na sve moguće načine.
Sami moramo da imamo ideju i moramo da shvatimo da je najbolji način zarade, najpošteniji moguć, pri tome ne kažem da onaj ko radi u javnom sektoru nije pošten, ali da možete mnogo da zaradite, a da to bude pošteno, to je uvek u privatnom sektoru. U javnom sektoru ne možete mnogo da zaradite a da je pošteno. Nažalost, kod nas je danas glavna stvar kako da se zaposlimo u javnom sektoru. Ako to budemo uspeli da promenimo, onda ćemo to da napravimo.
Još jedna stvar. Dakle, kada sve ove mere budemo završili, mi ćemo ići na svetsku promociju i tih mera i onda ćete moći na najvećim svetskim televizijskim mrežama da vidite ponudu Srbije. Mi smatramo da je naša orijentacija nešto drugačija. Za našu zemlju mislimo da je najlepša, ali nećemo ići sa reklamama – beautiful, wondferful serbia ili tako nešto, već ćemo ići sa direktnom poslovnom ponudom i sa onim što mi nudimo investitorima, onima koji bi da ulože svoj novac u Srbiju i na takav način ćemo da reklamiramo našu zemlju. Svi su sa svojim idejama i te kako dobro došli.
Gospodinu Marinkoviću još jednu reč. Dakle, vi ste u pravu, nama je veliki problem i velika šteta nam je ta indirektna šteta. Zato sam rekao i za elektroenergetski sektor. Malopre me je ministar Antić obavestio da su nam Nemci ponudili, Nemci, najbrži, najsposobniji, da nam do 31. oktobra osposobe Tamnavsko polje. Pogledajte kakva je to katastrofa za nas i kakve su razmere te katastrofe i onda vam je sve jasno. Tu je i ono što nam nije direktno oštećeno, bageri gde nam nije direktno mehanizacija oštećena, ali smo oštećeni na dnevnom nivou za ogromne sume novca. Da ne pričam o tome što ste u pravu koliko će mali preduzetnici iz Obrenovca, mali preduzetnici iz Krupnja, mali preduzetnici iz nekih drugih gradova i opština da pate i koliko će gubitaka da imaju i sa koliko problema da se suoče. Tu ćemo morati da pronađemo nekakav modus, neki način da im bar deo onoga što su izgubili uspemo da nadoknadimo. Teško je sračunati tu indirektnu štetu, a ona je u svakom slučaju, ako hoćete i ako smem to da kažem, veća od one direktne. Hvala vam najlepše.

Reč ima Vladimir Marinković, tri minuta. Izvolite.

Zadovoljan sam odgovorima ministarke Udovički i premijera, a profesorka Mihajlović mi je dala šlagvort da iznesem predlog. Rekli ste da ćete već do 30. maja da formirate specijalne timove koji će u okviru, da tako kažemo, nekog aspekta postkriznog menadžmenta da reaguju i da procenjuju na jedan kvalitetan način štetu. Moj predlog u konsultaciji sa koleginicom Brankom Bošnjak, koja je u ovoj oblasti jedan od najeminentnijih stručnjaka u našoj zemlji, je da se u okviru tih timova angažuju i stručnjaci članovi Inženjerske komore Srbije. Kao što i sami znate, Inženjerska komora Srbije ima 26.000 članova i ima velike kapacitete i kada su ljudski resursi u pitanju, ideje i znanje koje može i te kako da nam posluži, ono što nam je najbitnije, da nađemo i pronađemo što više sopstvenih resursa kako bi mogli na najbolji način da prevaziđemo ovu situaciju.
Naš predlog je, pošto je nama danas potrebna, a i sutra će biti, društvena odgovornost, mnoge kompanije i privatne i državne su je pokazale, nadam se da će to raditi i u budućnosti, da recimo Inženjerska komora deo ili kompletnu članarinu od nekih 265 miliona dinara, kao jedna društveno odgovorna institucija, usmeri na to da se ljudi iz regiona, inženjeri u onim oblastima koje su pogođene elementarnim nepogodama angažuju. Nije u pitanju samo procena štete, u pitanju su i projekti sanacije. Na taj način bi i mogli da uposlimo i da damo posao našim inženjerima, kao što ćemo, nadam se, uposliti i građevinsku operativu i kao što ćemo ovu situaciju koja nam se nažalost desila, kako je i premijer o tome govorio, iskoristiti tako da dobijemo što bolji i što jači zamajac za razvoj naše kompletne privrede. Hvala.

Reč ima Zorana Mihajlović.

Radi se na tome. Već smo u kontaktima sa Inženjerskom komorom u svakom smislu te reči, i od članarina i od pomoći i načina kako da najviše u stvari iskoristimo samu Inženjersku komoru i članove Inženjerske komore da u ovoj situaciji budu uključeni i pomognu, ali u svemu, u svakoj fazi koja nas čeka.

Hvala.
Reč ima Milan Krkobabić.

Gospođo Gojković, gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, poštovani narodni poslanici, forma poslaničkih pitanja, bar na današnjoj sednici, po meni ima i onu konstruktivnu stranu koja bi možda mogla i da postane praksa. Ali, moramo da budemo i realni i u ovoj formi moramo da dozvolimo i treba da dozvolimo različita mišljenja i mišljenja koja, ubeđen sam, bar u ovoj sali, a i u ovoj zemlji nisu zlonamerna. Želim da verujem da nisu zlonamerna.
Naravno, pokušaću da budem konkretan. Moje pitanje će biti i obrazloženo sa određenom vrstom predloga. Javna preduzeća u Srbiji, uzeću samo tri velika, „Železnicu“, EPS i „Poštu“, broje, nećete verovati, 70.000 zaposlenih ljudi. Samo u „Pošti“, po evidenciji koju imam, već 300 ljudi se prijavilo koji su pretrpeli manja ili veća oštećenja. Pretpostavljam da je taj broj u EPS-u veći, a i u „Železnici“ takođe.
Zašto ovo govorim? Mi smo pratili sve ovo što se događalo i uzimali smo učešće koliko smo mogli. Čuli smo da je jedno, drugo, treće ili četvrto javno preduzeće dalo donaciju određenih sredstava, ali ono što je bitno za ovo moje izlaganje, odnosno za predlog, jeste da na poziciji sponzorstava i donacija javna preduzeća u Srbiji imaju, gospodo poštovani prijatelji, velike pare. Voleo bih da čujem i od ministra privrede ili ministra finansija kolika su to sredstva. Pretpostavljam slobodnom procenom da bi gospodin ministar Stefanović bio zadovoljan kad bi sad mogli odmah da kupimo jedan helikopter od 10 miliona evra.
Stoga, moj predlog ide u pravcu da predsednik Vlade pokrene inicijativu, da zajedno sa svojim timom definiše mogućnost, ali ja bih rekao više obavezu uređenu određenom regulativom, da se ta sredstva koja sad stoje u programima poslovanja na pozicijama sponzorstava i donacija usmere prevashodno na rešavanje gorućih potreba zaposlenih u tim preduzećima, a ostatak sredstava da se iskoristi da država može da odgovori svojim obavezama. Ovo je nešto što predstavlja opipljiva novčana sredstva…