Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, otvaram Treću posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Kao što vam je poznato, ovu posebnu sednicu sazvala sam da bi se Narodnoj skupštini obratio predsednik Republike Slovenije, njegova ekselencija gospodin Borut Pahor.
Čast mi je da u ime narodnih poslanika i u svoje ime pozdravim gospodina Pahora.
Pored njega, pozdravljam i članove delegacije Republike Slovenije koji prisustvuju današnjoj posebnoj sednici, kao i predstavnike stalnih diplomatskih misija akreditovanih u Republici Srbiji i predstavnike ambasade Republike Slovenije u Republici Srbiji.
Molim predsednika Republike Slovenije, gospodina Boruta Pahora, da uzme reč.

Poštovana gospođo predsednice, poštovane poslanice i poslanici Narodne skupštine, ekselencije, dame i gospodo, obuzimaju me veoma snažna osećanja, govorim u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao predsednik Republike Slovenije, kome je prvi put ukazana ovakva čast.
Ovo je, barem po mom mišljenju, poštovane poslanice i poslanici, gospođo predsednice, simbolična prekretnica u istoriji odnosa dva naroda i dveju samostalnih država, Slovenije i Srbije. Zbog toga me preplavljuju snažni osećaji radosti i ponosa.
Došao sam kao vaš prijatelj i primljen sam kao vaš prijatelj. Sve to zajedno, moji razgovori sa vašim predsednikom države, sa vašim predsednikom Vlade, sa poštovanom predsednicom Narodne skupštine, sve to zajedno prevazilazi uobičajeni protokol. Ovde se radi o iskrenim simpatijama i naklonjenosti dva naroda i dve države. Zato moram da glasno uskliknem ono što u ovom trenutku prožima moje srce – neka živi slovenačko-srpsko prijateljstvo!
Poštovana gospođo predsednice, visoki dome, moju državu i sve njene ljude obuzima velika tuga zbog tragičnih posledica nedavne prirodne katastrofe. Molim vas da primite izraze našeg dubokog saučešća i solidarnosti. Slovenija je do sada, a i u budućnosti će nastaviti da čini sve što je u njenoj mogućnosti da pomogne.
Ovde se, i to bih hteo posebno da naglasim, ne radi samo o pomoći države Slovenije državi Srbiji, radi se o veoma bliskoj i iskrenoj želji svih ljudi u Sloveniji da pomognu vašim ljudima u ovim teškim trenucima.
Pre nekoliko dana sam u jedan od centara za prikupljanje pomoći, kojih ima dosta u Sloveniji, za prikupljanje pomoći za poplavljena područja u Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i u vašoj državi, zajedno sa porodicom, to je bilo u subotu, veoma spontano i neplanirano odneo par korisnih stvari za ljude koji su se usled ovih okolnosti našli u nevolji. Naravno da je tamo bilo ljudi koji su preuzimali tu pomoć. Naravno da je bilo mnogo njih koji su brinuli, ali je bilo još mnogo više ljudske snage. Preovlađivali su ljudska toplina i dobrota.
U ovim teškim vremenima pobeđuje plemenitost ili, kako je to nekad sa razlogom zapisao Mihailo Pupin, citiram: „Čudotvorna je ljubav koja povezuje Srbina i Slovenca“.
Poštovana predsednice, u odnosima između dva naroda, a posebno među dve samostalne države, nije oduvek bilo kako je nadahnuto opisao Pupin. Nije bilo ni tako kao što je danas, niti onako kako smo danas obećali sa predsednikom države i Vlade.
Nažalost, među odnosima dva naroda i država bilo je i perioda nesuglasica i perioda nerazumevanja, ali ti periodi su iza nas i sadašnji osećaj povezanosti, naklonjenosti i prijateljstva su iskreni osećaji i na nivou dve države i posebno, što je i najvažnije, na nivou običnog čoveka.
Poštovane dame i gospodo, vaše ekselencije, ipak je za sadašnje vreme i budućnost odlučujuće to da smo još pre nekoliko godina krenuli putem pomirenja i jačanja svega što nas povezuje i što nas i odlikuje.
Danas jedni druge inspirišemo izrazima poverenja i međusobnog poštovanja. Naše vizionarsko stremljenje je mirna i zajednička evropska budućnost. Po tom pitanju smo prijatelji i saveznici. Zajedno želimo da oblikujemo svet mira, zajedničkog života i prosperiteta za našu volju i za volju naše dece.
Visoki dome, u vezi sa ovim časnim vrednostima smo pre svega dužni da u bilateralnim odnosima uradimo sve što je u našoj moći, u odnosima među dva naroda i dve države.
Kao ocenu sadašnjih političkih odnosa među državama bismo mogli da kažemo da se oni stalno poboljšavaju, a rizikovao bih sa ocenom da su odlični. Sama činjenica da je ovo ipak prva zvanična poseta predsednika Republike Slovenije Republici Srbiji pokazuje da ti nivoi saradnje i poverenja nisu bili jednostavni za dostizanje.
Pre, tokom i posle rata na Balkanu su i Slovenci i Srbi imali na određena važna pitanja različite poglede. Kada sam u jesen 2009. godine, 18 godina nakon osamostaljenja države, kao tadašnji predsednik Vlade postigao dogovor sa hrvatskom stranom u vezi sa načinom definisanja granice među državama, ocenio sam da su, uprkos pojedinim tvrdokornim predrasudama i političkoj suzdržanosti obe strane, nastupile okolnosti i u Sloveniji i u Srbiji u kojima bismo uz dobru volju mogli da počnemo da jačamo svestranu saradnju i da započnemo put prijateljstva i između naših naroda i između naših država.
Ovo me je i bilo naklonjeno tadašnje političko rukovodstvo Srbije. Započet je prvo diskretno, a zatim i formalno proces političkog zbližavanja. Današnjom prvom zvaničnom posetom otvaramo novo poglavlje u političkim odnosima.
Molim vas da i vi primite kao predstavnici celokupnog srpskog naroda moja najiskrenija obećanja da ću kao predsednik Republike uraditi sve u svojoj moći da ovo prijateljstvo bude produbljeno u korist obe države i oba naroda, regije, Evrope i međunarodne zajednice.
Poštovane dame i gospodo, suzdržanom političkom odnosu 90-ih godina se može pripisati i relativno skromna međusobna privredna saradnja. Za obe države je posle 2009. godine bilo dobro to što su počele da jačaju političku saradnju, zbog toga što je ona poduprla privrednu saradnju, i to baš u vreme kada je započela sveopšta recesija u privredi u svetu. Povećan obim razmene dobara i usluga, povećan obim međusobnih investicija, čak i zajednička saradnja na trećim tržištima su doprineli i još uvek doprinose naglom porastu privredne razmene, koja je za obe države, a posebno za moju, koja je bila u to vreme i članica Evropske grupe i EU, koju je finansijska, privredna kriza, još gore pogodila, te je to značajno, posebno za moju državu. Bez velikog rizika možemo da predvidimo zajedno da će u budućnosti željene političke odnose pratiti odlična privredna saradnja, uključujući povećan obim međusobnih ulaganja.
U vašoj državi se u ovom trenutku nalazi nešto više od 1.300 preduzeća koja su u manjoj ili većoj meri u udelu slovenačke poslovne zajednice. Voleo bih da vam kažem da su ta preduzeća, koja su u vlasništvu srpskog naroda u Sloveniji, nakon tih prvih sumnji, kako na slovenačkoj strani, u poslovnoj zajednici, tako i u široj javnosti, danas ipak dobro primljena i računamo ih kao strateške partnere, koji dobro poznaju našu kulturu, kako spoljnu, tako i unutrašnju, kao i naši ljudi koji svojim napornim radom zasluže i zarade svoj hleb. Mislim da je to lepa melodija koju je u ovim zaoštrenim privrednim odnosima posebno lepo čuti.
Poštovana gospođo predsednice, vaše ekselencije i visoki dome, baš u duhu ovog prijateljstva i iskrenosti, poštenosti jednog prema drugog, ne bi bilo pošteno da ne pomenem problem koji je značajno obeležio i bilateralne odnose između naše dve zemlje i Kosova.
Hteo bih da vam garantujem, poštovane dame i gospodo, državljanke i državljani Republike Srbije, da Republika Slovenija nikada nije potcenjivala, niti nije razumela osetljivost ovog pitanja. Uvek je razumela osetljivost ovog pitanja, uvek je ovo pitanje obrađivala sa neophodnom brigom i pažnjom. Međutim, ono što je zaista suštinsko za ovo pitanje je da se u vezi sa ovim pitanjem Slovenija nikada nije odlučila ni u korist Srbije, ni protiv Srbije, već je u vezi sa ovim pitanjem pratila neke svoje načelne stavove u koje i danas verujemo. Znali smo da često ovi stavovi o tom pitanju nisu nailazili na odobravanje ovde kod vas, a sve vreme smo znali da upravo od same Srbije najviše zavisi u kom pravcu će se rešavati ili odvijati ovo pitanje koje nije važno samo za odnose sa državama u regionu i susedstvu, već i za ceo region. Važno je i za ceo evropski kontinent.
Ovde nije u pitanju samo odnos između Beograda i Prištine, da je zbog važnosti Srbije za odnose u regionu od odlučujućeg značaja to kako ćete se latiti ovog ogromnog političkog, koliko razumem i emotivnog pitanja koje vas je pre svega pogodilo.
Zbog toga, poštovane dame i gospodo, da li smem da danas pred ovim časnim Domom izrazim svoje najiskrenije divljenje i divljenje moje države zbog političke mudrosti, promišljenosti, odlučnosti, hrabrosti i izuzetne volje vaše države da ovo pitanje rešavate u duhu evropske politike, kao i u korist mira i blagostanja u regionu, Evropi i svetu?
Ovde se radi o politici mirnog uređivanja veoma delikatnih, kao što sam rekao, i veoma emotivnih pitanja koja jedina garantuju preko potrebno jačanje međusobnog poštovanja, saradnje i stvaranja stabilnih uslova za sveopšti napredak.
Poštovana gospođo predsednice, Slovenija otvoreno i iskreno ne samo danas pred vama već i u našim razgovorima u okviru Evropskog saveta u našim obraćanjima u okviru Evropskog parlamenta, u našim bilateralnim razgovorima sa vođama Evropske unije podržava članstvo vaše države u Evropskoj uniji.
Vaša država je u tom smislu u poslednje vreme dostigla zavidne rezultate i dozvolite mi da vam za to iskreno čestitam. Iz ličnog iskustva znam da je u Briselu u mnogo čemu u tom napretku u vašem približavanju Evropskoj uniji kumovalo vaše iskreno nastojanje da se reše otvorena pitanja sa Prištinom. Mada bih vam sada garantovao da sam kao predsednik slovenačke Vlade, a i sada kao predsednik države u razgovorima sa dragim evropskim kolegama uvek zagovarao stanovište da evropska budućnost Srbije ne može i ne sme da zavisi samo od tog pitanja, od uređivanja vaših odnosa sa Kosovom.
Stav moje države je, koliko mi je to moguće u skladu sa svojim nadležnostima da interpretiram takvo stanovište, da je uključenje Srbije u Evropsku uniju zbog mnogih razloga u neposrednom interesu same Evropske unije i da ona mora zbog toga da iskreno podrži ovaj proces do srećnog kraja.
Ispred ovog visokog Doma bih želeo da svim našim srpskim prijateljima dam garanciju da će vam Slovenija u vašim evropskim stremljenjima biti snažan oslonac.
Poštovana gospođo predsednice, poštovane poslanice i poslanici Narodne skupštine, vaša država je značajna regionalna sila. Iako se u međunarodnoj politici lično zalažem da bude što manje klasične geopolitike, ova geopolitika ipak postoji. Činjenica da ovako značajna država, kao što je vaša, uređuje i utvrđuje svoj međunarodni položaj poštujući najplemenitije ciljeve Povelje o osnivanju Ujedinjenih nacija, međunarodnih deklaracija o poštovanju čovekovih prava i posebno u duhu evropskog povezivanja pomirenja, inicira snažno, ali i osnovano očekivanje da će prostor jugoistočne Evrope, odnosno zapadnog Balkana takođe i zbog vaše politike u budućnosti biti prostor mira i prosperiteta.
Sa tom namerom da to tako i bude u budućnosti se pre nekoliko godina rodila zamisao o neformalnom susretu rukovodilaca tako zvanog procesa „Brdom“. Njegova osnovna misija je prvi susret rukovodstva procesa „Brdo“ je bilo prošle godine, a sledeći susret će biti sledećeg meseca. Prošle godine je ovom susretu prisustvovao francuski predsednik Oland, a na sledećem susretu će učestvovati nemačka kancelarka Angela Merkel.
Osnovna misija ovog projekta je pomirenje, uspostavljanje međusobnog poverenja među narodima i državama u ovom osetljivom delu Evrope, mirno rešavanje otvorenih susedskih i regionalnih pitanja, ne samo mirno već i blagovremeno, pre nego što zbog emocionalnog naboja ne postanu teže rešiva. Ta je njegova osnovna misija zbog svega toga, garancija trajnog mira, uspostavljanje mogućnosti za veću blagodet svih naših ljudi i vera da će budućnost biti bolja i više pravedna nego što je to bila. Smatram da su ovim neformalnim procesom uspostavljene dobre osnove za buduću saradnju.
Poštovana gospođo predsednice, u nedelju smo u 28 država EU izabrali 751 poslanika evropskog parlamenta. Kao veoma privrženog evropejca me brine vidljivi porast uticaja stranaka i pokreta širom Evrope koji vide način za osiguranje vlastitih nacionalnih interesa u zastoju ili čak raspadu EU. Privrženi sam evropejac i moj lični stav je da bih voleo da vidim sjedinjene države Evrope, ne SAD, gde bi se svaki narod sa svojim nacionalnim karakteristikama povezao sa drugim narodima da bi pospešio blagostanje svog naroda. Moram biti i demokrata i poštovani rezultate ovih izbora koji su iz jednog ili drugog razloga dali ovakve rezultate.
Evropska unija je najvažniji garant mira, bezbednosti i blagostanja za sada više od pola milijardi ljudi. Iz rezultata ovih poslednjih izbora je jasno da ćemo mi, svi mi, ne samo mi koji smo sada u EU, već i vi koji ćete se uskoro pridružiti EU i koji u to verujete, moraćemo da se još više potrudimo u kontaktima sa ljudima kako bi evropska ideja, ideja pomirenja, saradnje i ideja da gradimo zajedno i da radimo zajedno na onome što nas združuje a ne ono što nas deli i da će postati i ostati sveopšte ljudski pokret i uverenje, a ne samo vodilja uskih političkih elita. To je naš veliki zadatak i odgovornost.
Na kraju, poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo, ukazana mi je danas neizmerna čast što sam mogao da se obratim ovom visokom domu i izražavam veliku zahvalnost za vašu pažnju. Svoju prvu zvaničnu posetu prijateljskoj Srbiji razumem kao izuzetnu priliku da od sada Slovenci i Srbi kao dva naroda i dve suverene države urade sve što je u našoj zajedničkoj moći da međusobno razumevanje, prijateljstvo i saradnju.
Gospođo predsednice, visoki dome, došao sam kao prijatelj, odlazim kao prijatelj. Zahvaljujem vam se na srdačnom gostoprimstvu. Kada budete posetili Sloveniju primićemo vas kao prijatelje. Imamo drage gospođe i gospodo izuzetnu priliku, imamo zbog naše dece i izuzetnu odgovornost da zajedno izgradimo bolji svet. Ta prilika, ta odgovornost je neposredna.
Moja poseta danas je poseta da bi ta filozofija, saradnja prijateljstva postala ne samo deo oficijalne političke saradnje, nego i deo jedne atmosfere među ljudima, Slovencima i Srbima, i u Sloveniji i u Srbiji i gde god se mi nađemo u svetu.
Na kraju da kažem još jedanput, bilo mi je izuzetno zadovoljstvo i velika čast da imam danas tu šansu da održim govor u visokom domu i reći ću na kraju – neka živi slovenačko-srpsko prijateljstvo. Hvala.

Nadam se da će me poslanici čuti.
Zaključujem Treću posebno sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini. Hvala vam.
(Sednica je završena u 16,30 časova.)

Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,30 časova do 19,30.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja poslaničko pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti.
Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali najviše do 30 dana.
Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od dve minute.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala, predsednice.
Naravno da će sva pitanja danas verovatno biti postavljena na temu poplave, jer to je velika nesreća koja je zadesila našu zemlju i teško da postoji neka druga interesantnija tema u ovom trenutku.
Moje mišljenje je da su tragične posledice poplave mogle da budu manje, odnosno da ne budu tako teške da su svi nivoi vlasti radile svoj posao bolje nego što je to urađeno. Zato će i moja pitanja biti postavljena na tu temu, bez bilo kakve prethodne primisli o nečijim lošim nameram ili nečem sličnom. Svi smo imali dobre namere, ali neko te dobre namere nije uspeo da sprovede u delo.
Sva pitanja ću postaviti predsedniku Vlade, a on može da ih delegira svojim ministrima.
Zašto niko od nadležnih organa i nadležnih službi nije reagovao na prognozu i upozorenje Hidrometeorološkog zavoda Srbije, crveno upozorenje od 12. maja, u kome su za područje Obrenovca najavljeni vodostaji preko granice vanredne odbrane od poplava?
Zašto nisu smenjeni direktor „Srbijavoda“ i komandanti Opštinskog štaba Obrenovac i Gradskog štaba Beograd, kada su utvrđeni propusti u odbrani Obrenovca?
Ko je odgovoran za to što Termoelektrana „Nikola Tesla“ nema ažurne planove zaštite od poplave i zašto postrojenja TENT-a i površinskog kopa nisu osigurani od šteta nastalih u poplavama?
Dana 25. oktobra 2012. godine održana je vojna vežba „Reka 2012“. Tada su predsednik Srbije Tomislav Nikolić i ministar odbrane Aleksandar Vučić obećali, citiram – maksimalna ulaganja za opremu i sredstva kojima bi se povećala otpornost države na pretnju poplavama. Zašto ništa od obećanog nije učinjeno?
Zašto, kada i kojim formalnim aktom je smenjen komandant Štaba za vanredne situacije grada Šapca? Zašto, kada i kojim formalnim aktom je za komandanta istog štaba postavljen načelnik Generalštaba, general Diković? Zašto, kada i kojim formalnim aktom je za komandanta Štaba za vanredne situacije grada Šapca postavljen Boban Birmančević?
Ko je, kada i u kom mediju objavio da je u poplavama udavljeno ili nestalo 5000 ljudi? Ko i po kom osnovu je priveden zbog svojih objava na društvenim mrežama? Zašto Republički štab za vanredne situacije nije formirao centar za obaveštavanje i javljanje i time sprečio da postoje dezinformacije?
Konačno, zašto Vlada Srbije nije donela podzakonske akte neophodne za sprovođenje Zakona o vanrednim situacijama, koji je donet 2003, a izmenjen 2011. godine, kada je članom 146. tog zakona za donošenje podzakonskih akata određen rok od šest meseci? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Vlade, Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, naravno, mislim da je veoma važno, posebno kada imamo veliki broj tragično nastradalih građana Srbije, da se ustanovi svačija odgovornost. Kada je reč o krivičnoj odgovornosti, to je posao nadležnih državnih organa koji svoj posao rade.
Što se politike tiče, neće mi biti teško da odgovorim gospodinu Živkoviću, a na neka pitanja dobićete iznenađujuće odgovore.
Pokušaću da vam odgovorim na nešto što, vidite, do sada nismo saopštavali u javnosti, a nismo želeli iz nekoliko razloga. Prvi je taj da pokušamo da izvučemo šta možemo novca za našu zemlju zbog različitih vrsta reosiguranja koja smo uspeli da pokrijemo. Ali, zašto nisu osigurani od poplava i „Kolubara“ i TENT? Nije osigurano zato što vaša politička stranka, odnosno lista pomoću koje ste izabrani na mesto narodnog poslanika, vaš direktor nije želeo da potpiše polisu osiguranja i tražio je da se izbaci, inače se to dogodilo 1. marta 2012. godine, zaštita od poplava, odnosno nadoknada štete od poplava i zato danas imamo veliki problem da naplatimo štetu. Taj problem pokušavamo da rešimo, pokušavamo da rešimo na sve druge načine. Nadam se da će i to lice biti ispitano. Nemam nameru da ga okrivim za to da je želeo ovakvu nesreću, ali svakako mi smo zbog takvog neodgovornog ponašanja izgubili nesumnjivih desetine miliona evra. Dakle, to se dogodilo 1. marta 2012. godine.
Takođe, želim da vam saopštim da smo se zaista trudili i borili da uradimo u skladu sa zakonom sve što možemo. Nijednog sekunda nismo ulazili ni u kakve, apsolutno ni u kakve političke priče. Ne znam ko je čovek kog ste pomenuli u Šapcu, niti ikakve veze ima sa odlukama Vlade Republike Srbije, baš nikakve. Možda ima nešto na lokalu, ali ja to stvarno ne znam. Smenjivali smo i ljude koji su bili izabrani na listi SNS i ljude koji su bili izabrani na listama drugih političkih stranaka i nikoga to, čini mi se, naročito nije interesovalo, sem onih koji nisu imali pametnija posla već da kritikuju one koji su nešto radili.
Danas imam obavezu, kako sam i rekao da saopštim broj i imena stradalih. Nadamo se da je to konačno zato što imamo još nekih 8% teritorije Obrenovca pod vodom, ali ću vam reći koliki je broj prijavljenih nestalih lica, pa ćete moći da zaključite tačno o kome se i kako i na koji način radi.
Dakle, pošto su sva lica, na svim licima izvršena obdukcija, tačan broj je utopljenika 24 uključujući i našeg pripadnika naših vatrogasnih službi. Od pokretanja klizišta stradalo je jedno lice, nestalih lica je još četiri, pročitaću vam sva imena onih koji su prirodnom smrću na teritoriji osam opština preminuli je ukupno 26.
Dakle, utopljenici su Ćućus Danka rođena 1931. godine, lice je pronađeno u ulici Stahinjića Bana u Obrenovcu; Đorđević Leposava rođena 1946. godine, lice je pronađeno u ulici Braća Golubović u Obrenovcu; Đorđević Radivoje lice rođeno 1938. godine, takođe pronađeno u ulici Braće Golubović; Malić Đuro, lice rođeno 1938. godine, pronađeno u Vašarištu, Obrenovac; Jovanović Nikola, rođeno 1954 godine, pronađeno u Piromanu, Svetozara Stankovića 3; Timotić Živanka, godište 1932, Vuka Karadžića 38, Obrenovac; Drača Svetlana, rođena 1970. godine, Majora Nebojše Tepovca; Đokić Radosava, Majora Nebojše Tepovca; Đokić Slavko, Majora Nebojše Tepovca; Ivanović Stanija, ulica Doktora Arčibalda Rajsa, Obrenovac; Trajilović Danica, rođena 1928. godine, Belo Polje, Obrenovac; Mitrović Milica, rođena 1934. godine, Zabrežje; Urošević Borivoje, rođen 1936. godine, Kninska 38, Obrenovac; Rističević Ljiljana, rođena 1931. godine, Raje Popovića 6; Birčanin Tijosav, rođen 1933. godine, Kneza Sime Markovića Obrenovac;
Govorim sada o utopljenju. Sada imamo Joksić Stanojku, godište 1951. Vreoci Lazarevac. Mitrović Sofija, godište 1934, pronađena u koritu reke Kolubare, opština Lajkovac, takođe utopljenje. Milosavljević Mileta, pronađen u Ubu, okrug Valjevo, utopljenje. Vojvodić Milenko, reka Obnica, rođen 1961. godine. Milojković Živorad, Veliki Popovići, okrug Jagodina, opština Svilajnac. Dejan Lazarević, vatrogasac, kao što smo rekli, reka Jasenica, Kragujevac, Topola. Stojadinović Bosiljka, Predvorica, okrug Šabac i Veličko Divljačković, Krupanj, takođe utopljenje. I Simunović Milan, rođen 1942. godine, pokretanje klizišta, Brštica, takođe, okrug Šabac.
Prijavljena nestala lica koja nismo uspeli da pronađena do sada su: Svetislav Stamenović, godište 1952, Vukosava Obradović, godište 1949, Milina Ristić, godište 1943, Vladeta Milanović, godište 1975. Za njima se naravno traga, što ne znači da su to nastradala lica. Imali smo ukupno 809 prijava nestalih lica i kao što vidite sem 18 lica koja su stradala imamo još samo četiri lica koja nismo uspeli da pronađemo.
Mi smo dali zaista sve od sebe i naravno uvek je, šta god da kažete u ovom trenutku, uvek ste u problemu, jer ne možete da objasnite gubitak ljudskih života. Postavlja se pitanje da li smo mogli nešto više da učinimo ili da li smo mogli nešto bolje da uradimo?
Što se tiče Vlade Republike Srbije koja je uvela vanrednu situaciju na celoj teritoriji naše zemlje, mi smo dali sve od sebe, spasili hiljade ljudi, živote hiljade ljudi, to je naš posao, to je naša obaveza, ali sam ponosan na posvećenost ljudi koji su taj posao radili. Ponosan na njihovu spremnost da rade i noću i dalju, da se bore za svoje građane iako znam da je uvek lako bilo kakvom dezinformacijom ili poluinformacijom dovesti do nezadovoljstva bilo kog od tih građana ili bilo koga drugog u Srbiji, pošto to kod nas, u našoj zemlji najbolje uspeva.
Što se tiče, posledica da li su mogle da budu manje, kako vi kažete, možda jesu, ali ne znam kako. Možda da je neko predvideo i da je rekao da će Tamnava da udari u vrh Kolubare i da će Kolubara da se vrati uzvodno, to niko nije predvideo. Drugačije nije bilo moguće.
Kada govorite o odbrani Obrenovca, mi smo imali najave da će biti Sava povećana kod mesta Duboka, preduzeli sve mere, doneli džakove, doveli čamce, pripremili sve. Ali, već depešom 161-745/14 od 12. maja, preko operativnih centara, Sektora za vanredne situacije je preneo preliminarnom upozorenje svim komandantima štabova za vanredne situacije i o očekivanim količinama padavina.
Dakle, Sektor za vanredne situacija MUP-a, Vlade Republike Srbije reagovao je apsolutno pravovremeno, tačno, na vreme i kada je to bilo moguće, 12. maja 2014. godine. Obilne padavine na teritoriji Republike Srbije počele su u noći između 13. i 14. maja 2014. godine. Od tog trenutka Sektor je počeo praćenje događaja na teritoriji Republike Srbije tokom svih 24 sata. Aktiviran je kompletan operativni sastav vatrogasno-spasilačkih jedinica kao i svih specijalističkih timova za spasavanje i rad na vodi. Dešavanja na terenu uslovila su potrebu za dislociranjem ekipa tih jedinica rukovođen od strane Sektora za vanredne situacije. Oni su 13. maja svi stavljeni u stanje pripravnosti, a njihova mobilizacija i preventivnom dislociranjem na područja na kojima se realno očekivalo da će biti prvo zahvaćena poplavom izvršeno je 14. maja.
Beogradski tim sa sedam pripadnika upućen je u Loznicu, a deo tima od pet članova u Osečinu. U navedene lokacije upućen je i tim iz Niša. Zatim se krenulo u spašavanje lica na području opštine Ljig i Lajkovac, a potom i Valjeva. Novosadski tim vatrogasaca i spasilaca sa tri vozila i tri čamca upućen je u Čačak, a deo Kraljevačkog tima u Valjevo. Tim uprave za civilnu zaštitu je 14. i 15. maja učestvovao u spasilačkim aktivnostima u Lazarevcu.
Sve snage koje smo imali do trenutka, do noći u kojoj je došlo do do sada nezabeleženog, i kako stručnjaci kažu za one koji to ne znaju to nije činjenica da je neko proveravao šta je i kako bilo pre hiljadu godina niti je to moguće, već stručnjaci to nazivaju hiljadugodišnjim vodama zato što je mogućnost da se takve poplave dogode jednom u hiljadu godina. Dakle, suočili smo se na teritoriji, pre svega, opštine Obrenovac.
Mi smo izvršili punu mobilizaciju svih specijalizovanih jedinica i rekao bih sve svoje snage i Beograda, i Srbije, svih jedinica policije, Vojske Srbije uputili u Obrenovac. Doneli smo čak, rekao bih, i pravovremenu odluku na Štabu da se uzimaju čamci iz Beogradske marine koje je bilo moguće koristiti. Naravno, nije bilo moguće koristiti sve, nije bilo moguće koristiti jahte zbog gaza, ali ono što je bilo moguće da se iskoristi i koliko smo imali obučenih ljudi za sve to, apsolutno je sve bilo angažovano.
Dužan sam da iznesem ogromnu zahvalnost ljudima koji su spasili hiljade lica, ljudima koji su neretko trpeli neprijatnosti, psovke, udarce, iz razumljivih razloga nezadovoljstva ljudi, ali koji su znali da je njihov zadatak i njihov posao, da spašavaju živote i da to urade na najbolji mogući način.
Mi smo samo u toku dve noći izvukli preko 4.500 ljudi iz Obrenovca, preko 4.500 ljudi iz Obrenovca u najtežim mogućim uslovima sve vreme rukovođeni onim što je saopštavao Hidrometeorološki zavod, Srbija vode i Beograd vode.
Tu imamo jedan nesrećni problem koji nam stoji već decenijama a to je mešanje ingerencija sa Srbija voda, Beograd voda, Vojvodina voda zato što smo se trudili da sve podelimo kako bismo što više, što partijski, što nekih drugih kadrova na neka mesta zapošljavali iako su na čelu uglavnom bili stručni ljudi. To moram da kažem za sve tri institucije i Srbija vode i Vojvodina vode i Beograd vode. Slušali njihova uputstva, ponašali se odgovorno, ponašali se veoma, veoma posvećeno, borili se za svoj narod, za svaku kuću i za svakog čoveka.
Kada je formiran krizni štab u Šapcu, za rukovodioca odbrane od poplava, imenovan je general Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba, lice koje ste pomenuli uopšte mi nije poznato.
Što se tiče jedinog mogućeg pitanja, kada su u pitanju ljudski životi, što se štete tiče o tome ćemo imati još vremena da pričamo, još mnogo stvari, iznenadićete se kakvih sve podataka ima.
Ali što se tiče ljudskih života postojao je jedan objektivan problem za koji mora da se snosi odgovornost, ali želim takođe da vam kažem da za to može da snosi odgovornost cela Srbija da budemo potpuno pošteni. Mi danas imamo svega 17% ispravnih sirena u Srbiji, tako i u Obrenovcu nisu radile sve sirene. Radila je jedna sirena, neki kažu dve, potvrđeno je da je radila jedna, nije bilo dovoljno.
Ako sada analizirate situaciju u Srbiji u svega 17% opština radi i jedna sirena, tek toliko da imate u vidu u kakvom se stanju nalazi naša zemlja i koliko smo o tome svi brinuli u prethodnih i 10, i 15 i 20 i ne znam koliko godina.
Dakle, to je bio ključni problem. Inače se reagovalo najhitnije moguće, u 3,15 časova je voda počela da plavi, pre svega naselja Šljivice, Belo Polje i ovamo Rvate, govorim o ovom ključnom danu ne pričam o prvom danu kada su bile ugrožene neka druga naselja i tu su se organi države Srbije pojavili u roku od ne dužem od 90 minuta, sa svim svojim raspoloživim snagama i počeli da spasavaju stanovništvo. Što se toga tiče, to je sve što mogu da vam kažem.
Što se tiče Kolubare i TENT-a, nadao sam se da neću morati danas da vam odgovorim, ja ću vam u toku ove rasprave dostaviti i polisu osiguranja da možete lično da se uverite, dakle tada je 1.03.2012. godine precrtano osiguranje od poplave kao elementarne nepogode, veoma neodgovoran čin, ali ne želim ni da pomislim i siguran sam odnosno mislim da su finansijski razlozi bili motiv tog lica a ne neki drugi, ali naravno Srbija je zbog toga ili će Srbija zbog toga nesumnjivo izgubiti desetine miliona evra.
Slučajno se pogodilo da je to bilo u vreme nekih drugih vlasti, nekih drugih ljudi, moglo je da bude i u ovo vreme, nikakve razlike ne mislim da bi bilo. Mislim da je to pitanje do čoveka a ne do pripadnosti nekoj političkoj stranci.
Želim da se zahvalim svim građanima Srbije koji su pokazali ogromnu ljubav prema svojoj zemlji, nesebično podržavali napore cele zemlje i celokupnog stanovništva da se pomogne ugroženim područjima, mislim da u najtežim mogućim uslovima smo uspeli, pošto sam analizirao i poplave u Nemačkoj i poplave u Francuskoj, žrtve i broj mrtvih i u jednoj i u drugoj zemlji koje su neuporedivo razvijenije i neuporedivo ispred nas, naravno šta god da kažete u problemu ste, ali ono što mislim da niko ne može da kaže nijednog trenutka u sve što je moglo da bude problem niko ne može da kaže da nismo dali sve od sebe i da se nismo borili za svoj narod svim srcem i svom snagom.
Hoću da se zahvalim svima iz inostranstva koji su nam… ministri, ako možete samo malo pažnje, molim vas. Želim da se zahvalim svim ljudima iz inostranstva koji su nam poslali ogromnu pomoć i podršku, želim da se zahvalim onima koji su rizikovali svoje živote a slika iz Obrenovca u trenutku kada dvojica naših spasilaca nosi bujica ka Savi, u kojima vidite da ne možete da pomognete, ruski spasilac skače i spasava obojicu, slika u kojoj Slovenci, Crnogorci, Makedonci i svi ostali zajedničkim snagama se bore sa našim specijalcima da bi našim ljudima pomogli je nešto što treba da zapamtimo i da tim ljudima kada budu ugroženi na bilo koji način pomognemo.
Takođe, želim da se zahvalim svim vladama na velikoj podršci i hoću da zamolim neke koji su valjda zbog političkih razloga uvek želeli da omalovažavaju neke zemlje i neke narode, da ih zamolim, da uvek uvažimo one koji su nam najviše podrške pružili, a sada vam kažem u finansijskom smislu, dobili smo uz EU, kao organizaciju, ubedljivo najveću podršku od Ujedinjenih Arapskih Emirata, a želim da se posebno zahvalim Norveškoj i želim posebno da se zahvalim Alžiru, ali naravno i svim drugim zemljama koje su učinile, jer je ovde reč o ogromnim iznosima novca koje su oni uplatili na račun Vlade Republike Srbije.
Želim da građani Republike Srbije to znaju i da tim zemljama i tim narodima, ukoliko oni budu u nekakvoj nevolji, nedaj Bože, budemo zahvalni.
Još jedna rečenica, mi bismo verovatno bili suočeni i sa većom katastrofom, bez obzira na naš trud i rad i veliki uspeh koji su ljudi i dobrovoljci i Mitrovčani i Šapčani postigli, u odbrani svojih gradova, da nije bilo i to malo sreće, teško da bismo odbranili Mitrovicu i Šabac, zato što to nije bilo pitanje samo vodostaja, već je bilo pitanje pritiska i snage vode. Nama je voda na džakovima stajala sedam dana. Da nije bilo iskakanja Save iz korita na teritoriji Republike Hrvatske, pre svega, mi to, otvoreno pred vama mogu da kažem, bez obzira na sve to što smo uradili i kako smo uradili, ne bismo mogli da odbranimo.
Mi jesmo uradili sve što smo mogli, mi jesmo napravili sve što smo mogli, sačuvali smo i Šabac i Mitrovicu, sačuvali smo, ne računajući Jamen koje je stradalo od poplava i sva šidska sela, ali nikoga ne želim da obmanjujem, jer to smo sačuvali, neko bi rekao uz malo sreće, a neko bi rekao uz Božiju pomoć, uz šta god hoćete, to nije bio rezultat samo našeg rada, već i te vrste pomoći koja nam je neočekivano došla.
Još jedanput želim svim porodicama nastradalih, a tu ima i članova porodica narodnih poslanika da izrazim saučešće, da kažem da nadležni državni organi i to nema veze sa Vladom Republike Srbije, ispituju moguću krivičnu odgovornost svakog lica u lancu koje je učestvovalo u odbrani od poplava i niko takvu odgovornost ne želi da izbegne ni na koji način. Ono što je nesumnjivo, nemojte da od prirodne katastrofe i elementarne nepogode, bilo ko pokušava da pravi političko pitanje, pogotovo u trenutku, kada sam potpuno siguran da je ova Vlada uradila najbolje i najviše što je mogla, borila se za svoj narod, borila se za svaki život.
Da li je nešto moglo bolje? Pa, sigurno da jeste. Da li je negde stiglo više pomoći, a negde manje? Sigurno da jeste. Ali, znate, pogledajte analize događaja posle cunamija, posle poplava na Elbi u Nemačkoj, što nam je mnogo bliže, videćete da je situacija u našoj zemlji bila takva da smo se ponašali u datim uslovima bila takva da smo se ponašali u datim uslovima najbolje moguće.
Istovremeno želim još jedanput da vam ukažem na to, pošto se nekad pozivate na evropska merila, svi predstavnici EU, svi predstavnici UN izrazili su divljenje i bili su impresionirani reakcijom države Srbije na katastrofalne posledice koje su poplave u Srbiji izazvale.
Reagovali smo brzo, reagovali smo ozbiljno i reagovali smo odgovorno. Nažalost, nismo uspeli sve ljudske živote da spasemo, hiljade jesmo. Sve drugo smo organizovali kako je bilo u datim uslovima moguće.
Nadam se da ćemo iz ove krize izaći kao ljudi koji imamo viziju i znamo kako zemlju da obnovimo, kao ljudi koji znamo kako da ne stanemo na putu koji smo započeli, već kao ljudi koji dobro vidimo budućnost Srbije, dobro razumemo šta su naši zadaci u budućnosti i da ćemo, na kraju krajeva, umeti više da poštujemo jedni druge nego što smo to do juče činili. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Podaci koje ste izneli o poginulima ili nastradalima su teški i oko toga nema nikakve dileme. Svi u tome saučestvujemo.
U pohvalama profesionalcima, vatrogascima, spasiocima, policajcima, vojnicima, svim volonterima koji su učestvovali u spašavanju i pomoći, to delimo zajedno, tu svu zahvalnost, ali ja nisam dobio praktično ni jedan odgovor ni na jedno pitanje koje sam postavio, niti sam ja imao bilo kakvu nameru da politizujem svoja pitanja.
Rekli ste oko TENT-a da je neko sa neke moje liste 2012. godine… Ja nisam bio ni u jednoj stranci posebno aktivan, odnosno uopšte aktivan, ne znam ko je čovek, ali od 01.03.2012. godine do danas je prošlo dve godine, pa je taj ugovor o osiguranju mogao da bude promenjen nekoliko puta i to ne mogu da prihvatim kao opravdanje.
Mislim da nije u redu da okrivljujemo celu Srbiju, Boga, i ne znam šta smo još imali kao razloge što nam se to desilo, za svaku propuštenu priliku da se uradi nešto što je obaveza nekog organa ili pojedinca. Može da se nađe pojedinačna odgovornost. Ja ne optužujem nikoga, nego pitam samo na koji način ćemo doći do toga.
Što se tiče Šapca i tog štaba, Boban Burmančević, koga vi ne znate, po mojim saznanjima, je poslanik vaše stranke u ovom parlamentu, direktor „Telekoma“ u Šapcu koji se, po informacijama koje ja imam i koje treba proveriti, samopostavio za šefa štaba 25. maja ove godine. Imam ovde i fotokopiju dokumentacije. Izrađen je i pečat tog štaba, što verovatno nije po zakonu.
Znam da je teška situacija. Naravno da svi mi koji živimo u ovoj državi duže od 20 godina imamo razna sećanja na teške situacije. Imali smo zajedno jednu situaciju pre 15 godina, kada ste vi bili ministar, a ja predsednik Skupštine Grada Niša, kada je isto bila jedna vrlo vanredna situacija - bombardovanje Srbije od strane NATO pakta. Tada takođe ni 5% sirena nije radilo i ništa nismo naučili očigledno od tada do danas oko tih stvari i postoji, naravno, kolektivna odgovornost političara u Srbiji od kad se Srbi bave politikom, pa i u poslednje vreme intenzivno, ali na moja pitanja koja sam vam postavio očekujem precizne odgovore. Bilo ih je puno. Mogu da vam ih dam u pisanoj formi. Mislim da i ja i ovaj parlament i građani Srbije imaju pravo na te odgovore.