Reč ima Ljiljana Nestorović.

Poštovano predstavništvo, gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, imam potrebu da odmah na početku svog izlaganja kažem da smo od vas Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dobili na razmatranje veoma kvalitetne izveštaje. Verujem da se svi oko toga ovde slažemo. Oni sadrže sve ono što je potrebno da se celovito sagleda stanje u oblastima iz delokruga vašeg rada. Zapravo, oni po mom dubokom uverenju daju precizan presek celog stanja u društvu na svim nivoima, svim slojevima i determinišu i detektuju upravo one najveće slabosti koje mi kao država treba da ispravimo da bismo se pretvorili u jedno razvijeno demokratsko društvo.
Vaši izveštaji su sveobuhvatni jer daju presek sadašnjeg stanja u svakoj oblasti rada, a sadrže i ranije preporuke i podatke o izvršenju tih preporuka, preispituju odnos Vlade i drugih državnih organa prema preporukama koje su upućene. Takođe, sadrže ilustrativne statističke podatke o broju rešavanih predmeta, kao i konkretne primere iz same prakse i sve je to za pozdraviti.
Radi građana, delokrug rada sva tri državna organa, čije izveštaje razmatramo, veoma je širok i on je utvrđen posebnim zakonima kojima su ovi organi osnovani i to je ovde nekoliko puta podvučeno i mislim da to svaki put treba podvući. Zato su i ovi izveštaji obimni, ali i veoma dobro sistematizovani i interesantni, što je najvažnije, oni su jasni i konkretni. Kvalitet svakako proizilazi iz ozbiljnog rada ovih državnih organa, o čijim izveštajima sada slušamo i razgovaraćemo, kao i njihove posvećenosti unapređenju stanja u oblastima iz njihove nadležnosti.
Kada govorimo o svrsi postojanja ova tri državna organa mislim da još uvek postoji nerazumevanje o ulozi i značaju koji imaju. Suština je, a to ću reći građanima koji nas slušaju, da je Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izabrala Narodna skupština na osnovu posebnih zakona i to u oblastima koja su naročito značajna za ostvarivanje prava građana. Njima je poverena kontrola izvršne vlasti, ali pojedine poslove iz izvršne vlasti mogu da obavljaju i kao poverene, s tim da pri tom ostanu autonomni.
Ovi organi su samostalni u svom radu i nezavisni u tom smislu što vlast, odnosno Vlada ne sme da vrši bilo kakav uticaj na rešavanje predmeta osim neophodne saradnje u pribavljanju i razmeni potrebnih informacija, dokumenata i svega onoga što doprinosi unapređenju stanja u navedenim oblastima. To je razlog zašto ih po malo kolokvijalno nazivamo nezavisnim državnim organima, mada zvuči kao oksimoron, pa čak i četvrta grana vlasti.
Nadzor nad njihovim radom sprovodimo mi, poslanici u Narodnoj skupštini, i to kao proveru da li postupaju u skladu sa zakonima kojima su osnovani. Nezavisni državni organi stoje na raspolaganju građanima, između ostalog, i u ostvarivanju saradnje sa samim parlamentom.
Osnivanje nezavisnih državnih organa započelo je u našoj zemlji, treba se i toga podsetiti, pre svega desetak godina, u skladu sa preporukama EU, jer je u ovim zemljama mnogo ranije prepoznat njihov značaj. Znači, rad ovih ljudi koji su ovde od početka na svojim pozicijama je zapravo pionirski rad na nekom terenu sa kojim se kao društvo nismo do njihovog osnivanja ni suočavali.
Primer radi, Ombudsman u Švedskoj ustanovljen je još 1908. godine. Kod nas je kao prvi 2004. godine donet Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i ustanovljen je Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, kome je donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti proširena nadležnost i na zaštitu podataka o ličnosti.
Na početku su se sve ove institucije, i to smo ovde mogli da čujemo od svih njih, suočile sa ozbiljnim problemima i različitim problemima, od nejasne procedure konstituisanja, neadekvatnih prostorija za rad i, s tim u vezi, potrebnog broja zaposlenih. Ti problemi su kroz duži niz godina rešavani, tako da su uslovi za rad sada bolji, i to i oni priznaju, nego što su bili. To ne znači da su dovoljno dobri i ja apelujem da, bez obzira na sve mere štednje i na čitavu politiku koju podržavam i verujem da treba uvesti red u državi i da imamo više zaposlenih, ali potpuno se slažem da jednostavno postoje značajne disproporcije oko toga gde ima previše ljudi koji ne rade ništa i gde ima zaista manjak ljudi i ima ozbiljan manjak kadra koji treba da bude na usluzi građanima. Mislim da ćemo najbolju stvar da uradimo ako to ozbiljno procenimo i napravimo jednostavno promenu na tim nivoima.
Posebno želim da izrazim svoje zadovoljstvo što su nadležni skupštinski odbori, dakle, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbor za pravosuđe i državnu upravu, krajnje odgovorno pristupili kada su razmatrali ove izveštaje. To je značajan iskorak u skupštinskom radu i to je najmanje što Narodna skupština može da uradi kako bi se izašlo u susret onima koje smo osnovali i kako bi se obezbedio njihov bolji rad.
Još jednom, mada su poverenici i Zaštitnik građana ovde govorili dosta o tome šta je ono što mi kao narodni poslanici, kao Skupština treba da uradimo da bismo njima omogućili da efikasnije rade svoj posao, ali želim još jednom da prosto podvučem šta je ono što se od nas očekuje, jer to jeste ono glavno što mi danas treba ovde da čujemo i prihvatimo.
Dakle, preporuke Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti su sledeće, kako sam ja razumela. Da se donese što pre akcioni plan za sprovođenje strategije, jer bez akcionog plana strategija ne može da se sprovede, što je logično. Zatim, da Vlada donese podzakonske akte u oblasti zaštite podataka o ličnosti, što je već bila i dužna da uradi, što još jednom podvlačim. Takođe, da se donese zakon o zaštiti uzbunjivača, jer je prepoznata potreba o svrsishodnosti i takvog jednog zakona, kao i da se izmeni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i uspostavi ovlašćenje Poverenika za davanje mišljenja u postupku donošenja zakona, kao i za podnošenje prekršajnih zahteva, jer su to očigledni propusti u zakonu koji postoji. Da se ponovo razmotre i izmene članovi u zakonima za koje je Poverenik pred Ustavnim sudom pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Da Narodna skupština razmotri već ranije dostavljen izveštaj kojim se ukazuje na grubo narušavanje zakona u državnim preduzećima, koja su očigledno država u državi. Kako stvari stoje, to ćemo najteže promeniti. I da se obezbedi efikasnije izvršenje konačnih i obavezujućih rešenja Poverenika.
Ono što su preporuke Poverenika za zaštitu ravnopravnosti su da se takođe donese famozni akcioni plan za sprovođenje strategije i da se pristupi izradi nove strategije do 2015. godine, da se donese zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i zakon o informisanju, što verujem da će Skupština vrlo brzo i da raspravlja ovde, da će se naći na dnevnom redu, da se sudije, tužioci, policijski službenici, državni službenici i zdravstveni radnici, vaspitači, novinari i drugi, i to je jako važno jer bez senzibilizacije nema ničega u praksi, da se oni svi intenzivnije i organizovano edukuju u svim ovim oblastima. To nam je presudno da bismo kao društvo shvatili zapravo šta radimo i ko to radi, jer svi moramo da radimo.
U Izveštaju Zaštitnika građana utvrđen je niz preporuka u gotovo svim oblastima društveno-ekonomskog života, kojima se obrazloženo predlažu izmene i dopune važećeg zakona, donošenje novih zakona i podzakonskih akata, kao i druge operativne mere i postupci.
Dakle, zašto je važno da sa velikom pažnjom razmotrimo ovaj izveštaj i prihvatimo preporučene mere? Prevashodno zato što su date preporuke koje su suštinski dobre, smislene i potrebne i zato što su ih predložili ljudi, po mom najdubljem uverenju, a verujem da delim stav većine, od zaista integriteta, koje smo mi sami izabrali i koji najbolje poznaju svoje oblasti i probleme u njima, jer se time specijalizovano bave. Ustanovili smo ove državne organe da kontrolišu sprovođenje zakona u pojedinim oblastima i to znači da kontrolišu rad Vlade, da kontrolišu rad svih drugih državnih organa i da javno, podvlačim, javno reaguju na svaku nepravilnost. Tako se gradi građansko društvo i samo se tako jačaju institucije pravnog sistema, i to na delu, a ne samo kao proklamovano načelo.
S druge strane, Vlada i drugi državni organi imaju takođe pravo da javno kažu i argumentovano procene, zapravo da argumentovano ukažu na eventualne pogrešne procene ovih državnih organa, svi greše, možete i vi da pogrešite, ili na zaključke koje donose, a za koje smatraju da ne odgovaraju tačnom stanju stvari. U takvoj interakciji društvo ide napred i razvija se i to je moje najdublje uverenje. Verujem da su i ove varnice i ovi konflikti, možda nepotrebni, ali možda i potrebni, upravo na površinu i na prva mesta u medijima izbacili one teme koje nas more i koje kao društvo treba da rešavamo. Jesu to konflikti, ali mislim da su konstruktivni, da je i Vlada dobro reagovala, da su i poverenici dobro reagovali i da iz tih konstruktivnih konflikata mi zapravo guramo dalje markirajući sve ono što nas opterećuje i muči. Zato ne treba od toga praviti veliku dramu.
Mislim da je upravo sukob mišljenja ono iz čega proizilazi kvalitet i da time zapravo doprinosimo ovom društvu. Zato ćemo i mi kao poslanici SDPS, ali verujem i sve moje kolege u Skupštini, podržati ove predložene zaključke za unapređenje stanja u najrazličitijim oblastima za funkcionisanje države i da ćemo se zalagati za sprovođenje ovih zaključaka, kao i da se uvek pokrene postupak za ispitivanje odgovornosti kada se vlast ogluši o njih.
Još jednom, i najrazvijenija društva imaju, ma koliko razvijene mehanizme, ma koliko ustanovljenu vlast i moćnu državu i staru demokratsku tradiciju, imaju probleme i sa korupcijom i sa pokušajima cenzure, sa zloupotrebama političkim, finansijskim i svake vrste, koji se upravo rešavaju na ovakav način kako i mi ovde danas pokušavamo da uradimo.
Mislim da je umesno, a i želim to da uradim, da se podsetim ne tako davne naše prošlosti. Svojevremeno je Vlada iz 2001. godine osnovala Savet za borbu protiv korupcije. Na njenom čelu bila je Verica Barać. Ona je dala sve od sebe, o tome nije više potrebno govoriti i podvlačiti, da bi pokazala i svojim primerom kako se odgovorno ponaša prema državi, kako se nastoji da se izgrade njene institucije i da se stekne poverenje građana. Nažalost, ona lično nije dočekala da se upravo ono što je godinama radila nađe kao prioritet na dnevnom redu ove Vlade. Ona je često, dok je radila, najviše bila osporavana, čak je bila saplitana, opstruirana i mislim da to više ne sme da nam se ponovi.
Dakle, sva podrška nas poslanika SDPS, mislim vladajuće većine, a i opozicije, onome što ste nam ovde dostavili i želimo vam sreću u daljem radu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, Zaštitniče građana, poverenici i kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS smatra da jedna od osnovnih poruka koja sa ove sednice Skupštine Republike Srbije treba da bude upućena građanima je povećanje stepena poverenja u nezavisna regulatorna tela, kako bi građani u većem broju slučajeva, kada su u pitanju ugrožena njihova prava, uskraćena na bilo koji način, propisana zakonom, zajamčena Ustavom, međunarodnim konvencijama i deklaracijama, u cilju zaštite tih istih prava se obraćali upravo nezavisnim regulatornim telima, kako bi ta prava na efikasan način zaštitili.
S druge strane, ono što je obaveza nezavisnih regulatornih tela, jeste da upravo u skladu sa zakonom i sa Ustavom intenzivno dosledno prate sve pojave gde se pojavljuju mogućnosti pa čak i faktički pojavljuje i povreda prava građana kako bi se izvršila identifikacija te povrede, kako bi se na povredu reagovalo i kako bi se povreda sanirala.
Međutim, u toj situaciji je neophodno potrebno da se utvrde činjenice. Činjenice kojima se povreda dokazuje, kojima se povreda potvrđuje, jer niko ovde od prisutnih predstavnika nezavisnih regulatornih tela, počev od Zaštitnika građana, Poverenika, a to je opet zarad informisanja građana, nije arbitan i ne može arbitrirati u situacijma koje su sporne situacije. Ne može uzurpirati sudsku nadležnost, ne može presuđivati, ali zato može davati preporuke kao što se to čini, kao što je to navedeno u izveštajima i kao što se inače prema građanima određuje sa ukazivanjem na konkretne situacije, konkretne slučajeve kako bi se preveniralo da se takve iste situacije, odnosno slučajevi ne ponove.
Ono što je jako važno istaći jeste činjenica da i mi, narodni poslanici u ovom parlamentu, treba da doprinesemo da zakoni kojim se obuhvataju nezavisna regulatorna tela i njihov status i njihove nadležnosti moraju biti što precizniji, što jasniji, u praktičnoj primeni što efikasniji. Zašto? Pa zbog toga što se, barem ćemo se u tome sigurno saglasiti, pojavljuje kolizija između zakona.
Na resornom Odboru za pravosuđe na to sam ukazao, ponoviću to i sada, i ovom prilikom, da poslanička grupa SPS insistira i podržava gospodina Šabića kad je rekao da se pod hitno moraju staviti u proceduru ili izmene i dopune zakona ili doneti novi zakoni kako bi se izbegle kolizije upravo između ovih zakona kojima se reguliše materija o kojoj danas raspravljamo. Često se dešava da su u koliziji zakoni o slobodnom pristupu, informacijama od javnog značaja, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sa odredbama zakona, recimo o borbi protiv korupcije, odnosno o Agenciji za borbu protiv korupcije. U tom pravcu, poslanička grupa SPS je spremna da participira na bilo koji način u donošenju takvih zakonskih akata, kako bi ih učinili što kvalitetnijim.
Kada govorimo o svim ovim izveštajima, naravno da ću se fokusirati na ono što smatram da sa stanovišta i struke i vokacije kojom se bavim može imati poseban značaj, pri čemu moram da istaknem da su sva tri izveštaja, izveštaj Poverenika za rodnu ravnopravnost, odnosno zabranu diskriminacije, Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana, nešto što će poslanička grupa SPS podržati, odnosno glasati u Danu za glasanje za ove izveštaje.
Imamo dosta toga da ukažemo i kroz pojedinačne primere, jer je logično da svi nisu mogli da budu obuhvaćeni vašim izveštajima i logično je da postoje i oni koji zarad javnosti, zbog građana Republike Srbije moraju biti afirmisani kako bi se opet u cilju prevencije predupredile sve negativne pojave na koje vi „eksoficijo“ ili po službenoj dužnosti reagujete.
Kada sam rekao da niko od vas ne arbitrira, rekao sam zbog građana. Niko od vas ne presuđuje. Opet sam to rekao zbog građana. Ali svi vi imate značajnu ulogu u tome da ova država postoji na demokratskim postulatima, da se prava građana poštuju na najbolji mogući način i da se ta prava afirmišu kako se ne bi više povređivala.
Ono što mi se čini najznačajnijim kada je u pitanju izveštaj Zaštitnika građana, jesu pojedini delovi koji zavređuju posebnu pažnju. Ako krenemo od početka, nailazimo na prvi segment koji se odnosi na ekonomsko-socijalna i kulturna prava.
Nesumnjivo je da se u tom delu povrede prava čine veoma brojno, da po kvantitetu tih povreda ima sve više i više, ali moramo priznati pred građanima Republike Srbije da su generatori ovih povreda upravo velika ekonomska kriza i recesija kroz koju Republika Srbija prolazi, finansijsko stanje građana i njihov standard je veoma otežan zbog toga, tako da dok ne otklonimo ovaj generator problema nećemo moći da se borimo za zaštitu prava na onaj način koji građani od nas očekuju. Poboljšanjem standarda stanovništva, poboljšanjem ekonomske moći i jačanjem privrede nesumnjivo je da će stepen zaštite tih prava biti daleko, daleko bolji.
Kada je u pitanju pravosuđe, kao jedan od stubova sistema vlasti od tri stuba vlasti, navedeni su primeri povreda prava. Ovde ću pred građanima punim stepenom odgovornosti da kažem da je najeklatantniji primer povrede prava i to prava na rad koji je zajamčen Ustavom upravo počinjen u oblasti pravosuđa 2010. godine, kada je bez ikakvih kriterijumima, preko 700 sudija ostalo bez svog radnog mesta, kada je preko 700 sudija maltene bilo na ulici, i kada su se stvorile okolnosti koje su proizvele nesagledivo štetne posledice koje se osećaju i danas. Tim pre, što je nakon odluke Ustavnog suda, primenom te odluke, tih istih 700 nosilaca pravosudnih funkcija vraćeno, a mi još uvek nemamo kriterijume na osnovu kojih možemo da utvrdimo da li zaista svi oni koji su bili prvo razrešeni, odnosno nereizabrani, a potom vraćeni, ispunjavaju uslove da vrše sudijsku funkciju.
Zaista se radi o jednom eksperimentu na živim ljudima, eksperimentu in vivo koji zavređuje posebnu pažnju u pogledu ugrožavanja i to flagrantnog ugrožavanja prava na rad. Odatle se već generišu drugi problemi u pravosuđu koji podrazumevaju povrede prava građana, pre svega povredu prava na suđenja u razumnom roku, a u širem smislu i povrede prava na pravično suđenje.
Zamolio bih vas, gospodine Jankoviću, da u jednom od budućih izveštaja dopunite postojeći, jer ste upoznati sa činjenicom da je po predlogu Ministarstva pravde došlo do izmene i dopune Zakona o uređenju sudova, gde je povreda prava na suđenju u razumnom roku sada u nadležnosti sudova opšte nadležnosti, dakle, nije više isključivo u nadležnosti Ustavnog suda. Nisu više građani, i za rad upoznavanja građana dužni da se obraćaju direktno Ustavnom sudu, sada to mogu učiniti, barem se nadam efikasnije i brže, pred sudovima opšte nadležnosti, a to su viši i apelacioni sudovi.
Naravno, da sve ovo kada govorimo o pravosuđu podrazumeva i nešto što podrazumeva i našu obavezu. Da bi se vratilo poverenje u pravosuđe, da bi se na taj način zaštitila prava građana, pre svega na suđenja u razumnom roku, mi moramo i dalje raditi na tome da se procesni zakoni koji se ovde donose podignu po stepenu kvaliteta kako bi se efikasno suđenje učinilo u praktičnom smislu reči najprimenjivijom. Još uvek na tom stepenu sigurno mi nismo, još uvek su sudovima i sudijama u tom pravcu vezane ruke.
Na Odboru za pravosuđe ukazao sam na jedan problem koji građane danas preopterećuje u velikoj meri, ukazaću ga ponovo upravo zbog građana, zbog toga što poslanička grupa SPS želi transparentno da deluje u pravcu onoga što podrazumeva našu obavezu, a obaveza je da pokažemo da je naš rad zaista dostojan onoga što podrazumeva zaštitu interesa građana. Radi se o donošenju Zakona o privatizaciji, izmeni i dopuni koje smo nedavno usvojili i na taj način vezali ruke sudijama, jer smo zaboravili na odluku Ustavnog suda koji je zaštitio izvršne poverioce u statusu zaposlenih, zaboravili smo na instrukcije Vrhovnog kasacionog suda koji je takođe zaštitio zaposlene u statusu izvršnih poverilaca.
Danas ti isti zaposleni nisu u mogućnosti da sprovode postupke izvršenja dosledno do kraja, već se ponovo po ko zna koji put ta izvršenja odlažu, a oni ostaju uskraćeni za mogućnost namirenja svojih potraživanja. Građani Srbije i te kako znaju koliko je takvih situacija, u kojim situacijama ostaju uskraćeni za njihovo elementarno pravo, a elementarno pravo u postupku izvršenja je naplata potraživanja, ili izmirenje duga.
Kada su mediji u pitanju, gospodine Jankoviću, saglasan sam sa vama da je potrebno povesti računa o tome da se nezavisnost ili sloboda medija ne zloupotrebljava.
Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije na tome dosledno istrajava, imajući u vidu neslućeno mnogo slučajeva i iskustava koja smo prošli svi zajedno, svi građani Republike Srbije, manje-više. Zašto?
Zato što se preko medija iako tražimo njihovu apsolutno nezavisnost, istovremeno i transparentnost, njihovu slobodu, što je jedna od osnovnih demokratskih načela i demokratskih postulata, tražimo odgovornost, odgovornost za svaku reč, odgovornost za svaki stav, odgovornost za svaki komentar koji se nalazi u novinskom stupcu, ili bilo kom delu medijskog eksponiranja.
Zašto ovo govorim? Iz jednostavnog razloga što nije jedinstven slučaj da se upravo preko medija kreira atmosfera gde se bez odluke suda, bez odluke nadležnog organa, već formira stav da li je neko osumnjičen ili nije, da li je neko kriv ili nije, da li je učinio krivično delo, da li je podlegao protiv-pravnom delovanju. To je nedopustivo.
Nedopustivo je da se ročišta, a naročito pretresi u krivičnim predmetima preseljavaju iz sudnica na novinske stupce. Nedopustivo je da imate situaciju koja je paradoksalna, znatno više od paradoksa, da imate osobu koja je pritvorena, pritvorena zbog toga da bi se izbegao uticaj na svedoke, pritvorena zbog toga da bi se izbeglo uznemiravanje javnosti. Shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to su dva razloga zbog čega se neko zadržava u pritvoru.
S druge strane, vi u sredstvima informisanja imate izjave tog istog osumnjičenog, koje su doslovno prenete iz predkrivičnog ili istražnog postupka. Pa gde je onda tu zaštita podataka o ličnosti, gde je tu poštovanje prezumcije nevinosti, gde je tu sve ono što podrazumeva pravo građana, govorim o građanima.
Imamo situacije kada se generiše i neka druga priča koja nema veze sa pravosuđem, a utemeljuje jednu iskrivljenu sliku o bilo kom građaninu koji se može pojaviti u takvoj situaciji, pa čak i javni funkcioner, pa čak i ministar.
Da li je dopustivo, a složićete se sa mnom, da apsolutno nije, da se upravo preko medija, preko sredstava informisanja vrši poziv na linč, na ubistvo ministra, na vešanje na Terazijama. Da li se tada radi o slobodi medija, da li tada možemo da govorimo o nezavisnosti medija ili zloupotrebama koji se preko medija čine?
Isto tako, smatram da i vaše funkcije nameću jednu obavezu da sve podatke sa kojima vi raspolažete pružate nadležnim organima, bez obzira o kojim organima se radi, da li je to tužilaštvo, pravobranilaštvo, sudovi. Zašto? Zbog toga što se jedino pred tim institucijama utvrđuje odgovornost, građanska, krivična ili bilo koja druga.
Dakle, pred građanima bi u svakom slučaju moralo. Imali smo situacije u nedavnoj prošlosti gde smo bez utemeljenja na činjenicama imali kvalifikacije koje su iznete bez odluka nadležnih organa, odnosno institucija, bez odluka sudova.
Bio je slučaj male mature, bio je slučaj udžbenika i sve su to situacije u kojima postoji obaveza Zaštitnika građana, poverenika da se reaguje, pre svega na zakon, način koji je propisan u skladu sa ovlašćenjima i nadležnostima koje su date, pa tek potom da se iznesu određene ocene, odnosno kvalifikacije koje su u isključivoj nadležnosti pravosudnih organa ili drugih institucija na koje sam ukazivao.
Ono što smatram takođe važnim jesu činjenice koje se vezuju za drugi deo izveštaja, a on se odnosi na administraciju i javnu upravu.
Gospodine Jankoviću, tu sam potpuno saglasan sa vama, da javna uprava i administracija, ne samo što nisu reformisani, nego su generatori brojnih problema, izuzetno velikih problema, kada su u pitanju povrede prava građana. Imamo upravne postupke koji tamo gde su u pitanju postupci hitne prirode, traju godinama, pa i decenijama. Imamo ćutanja administracije, kao jednu od neverovatno velikih pojava, koja takođe podrazumeva povredu prava građana.
Imamo situacije koje ste pomenuli, a vezuju se za službu za katastar nepokretnosti. Sve su to posebni slučajevi, ali ono što moramo da istaknemo, pred građanima, jesu činjenice, a činjenica je da su građani uskraćeni da svoja prava mogu upravo pred organima uprave, naročito lokalne samouprave, da realizuju na efikasan način.
Za građevinske dozvole se čeka godinama, apsolutno nepotrebno, čak i kada su svi uslovi ispunjeni. Zašto? Zbog toga što imamo administriranje koje je apsolutno nepotrebno, zato što imamo korupciju koja je u toj meri zaživela da je upravo na tom delu potrebno iskorenjivati i to sistemski. Sistemski, imamo mi obavezu, a u praktičnom smislu, to su oni na koje se zakon odnosi, gde zakoni moraju biti dosledno primenjivani.
Ono što mi se čini takođe važnim jeste da u Sektoru javne uprave, postoji neka vrsta nepotizma kojoj smo sami doprineli, gde se lokalne samouprave pojavljuju kao paradržave. Pojavljuju se kao male države u sistemu Republike Srbije kojima smo dali određena ovlašćenja da autonomno ili slobodno donose odgovarajuće odluke, čak i u suprotnosti sa zakonom, kada su u pitanju uređivanja prava građana na nivou lokalne samouprave, čak i u toj situaciji, dozvoljavamo da se bespotrebno rade parcelacije katastarskih parcela, da se uskraćuju prava na službenost, da se ta ista prava dozvoljavaju na način koji je nedopustiv i zbog toga imamo ogroman broj sudskih postupaka, imamo prezatrpanost sudova sa tužbama koje podrazumevaju interese građana, da se njihovo pravo zaštiti preko sudova, odnosno na osnovu sudske odluke.
Kada ste u Izveštaju naveli da postoji ugroženost i ostalih grupa, tu ću se potpuno saglasiti, s tim što ovde dolazimo već u jednu situaciju da komplementarno posmatramo Izveštaj Poverenika za ravnopravnost i vaš Izveštaj, tako da neću posebno komentarisati takozvane ranjive grupe, decu, LGBT grupe, imajući u vidu da je poverenica za rodnu ravnopravnost, zabranu diskriminacije, već navela u svom izveštaju dosta toga što je dovoljno pročitati i bez komentara, naročito zato što nemam nameru da zamaram sa svojom diskusijom ovde prisutne, a ni građane.
Moj cilj i cilj poslaničke grupe SPS je bio da se iznesu činjenice, da se na osnovu činjenica utvrđuju one situacije u kojima vi delujete, da vi identifikujete povrede i obeležja na osnovu činjenica, a onda shodno svojim nadležnostima i ovlašćenjima, dajete preporuke ili pokrećete postupke.
Upravo zbog toga će poslanička grupa SPS podržati ove izveštaje, i naravno da ćemo i sutra imati komentar kada su i preostali delovi Izveštaja, odnosno izveštaji iz drugog seta koji su takođe za uvažavanje i posebnu pažnju i analizu, a vama se zahvaljujem na dosadašnjem radu i želim vam uspeha u daljem radu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Sulejman Ugljanin. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege poslanici, dragi gosti, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela Republike Srbije čije izveštaje danas razmatramo, kao poslanik SDA Sandžaka, jedne manjinska stranke u Republici Srbiji, ocenjujem izveštaj ovih nezavisnih republičkih regulatornih tela, koje danas razmatramo, da su urađeni izvanredno dobro, posebno imajući u vidu mogućnosti, i tehničke i kadrovske, sa kojima ova regulatorna tela raspolažu. Predlažemo Skupštini da se ovi izveštaji usvoje u celosti, bez ikakvih kozmetičkih promena.
Zašto insistiram kao pitanje manjina? Pitanje manjina zbog činjenice da ova regulatorna tela u stvari počinju da daju željene rezultate zbog kojih su osnovana. To u suštini dubinski stvara uslove za opštu demokratizaciju u našoj zemlji i poboljšanje uslova života.
Stranka demokratske akcije Sandžaka primećuje da nadležni skupštinski odbori u predlogu zaključaka na ove izveštaje očigledno ignorišu uočene probleme i pokušavaju da omalovaže probleme sa kojima se građani, a posebno manjine, suočavaju na terenu i na svoj način jezički pokušavaju da zamagle ove jasno prikazane činjenice koje su iznesene u izveštajima. To me kao poslanika Bošnjačke nacionalne manjine zabrinjava.
Očekivao sam mnogo veće razumevanje većinskih partija, vladajuće partije, jer mi manjine nećemo moći sami da stvorimo uslove za poboljšanje uslova na terenu. Manjine su uglavnom žrtve svih tih pošasti koje se dešavaju i o kojima govore sva tri izvestioca u svojim izveštajima.
Želim da kažem da ovi izveštaji i rad ovih republičkih regulatornih tela, ukoliko se ne usvoje njihove preporuke, pretvaraju se samo u šaltere za žalbe. Zato insistiram na Skupštini da bez kozmetike, bez ulepšavanja, bez omalovažavanja događaja iz izveštaja koji su na terenu, da u potpunosti i u celosti usvoje ove izveštaje, posebnom preporuke.
Što se tiče ovoga, imamo jedan konkretan slučaj u zaključku povodom razmatranja redovnog Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu. U stavu 2. u prvom delu Narodna skupština ocenjuje pozitivno Zakon o nacionalnim manjinama, a u drugom stavu poziva Vladu da u ovom zakonu, koji je donesen pre 15 dana, otkloni njegove nedostatke.
Mi smo kao manjinska stranka za to da se bavimo suštinom. Šta je suština? Suština je da mi kao država tražimo da Skupština predloži Vladi Republike Srbije da u najkraćem mogućem roku utvrdi Predlog zakona o potvrđivanju Rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 1985 od 8. aprila 2014. godine.
Usvajanjem tih efikasnih mehanizama, koji su u evropskim zemljama dali pozitivne rezultate, ocenjujem da ćemo olakšati delovanje i svim ovim regulatornim telima. Neće više biti regulatorna tela nezavisna samo šalteri za žalbe, nego će imati mogućnost da u stvari na terenu prate primenu te rezolucije koju smo kao država uzeli obavezu da usvojimo i primenimo u praksi.
S druge strane, predlažemo da Narodna skupština pozove Vladu Republike Srbije da preduzme potrebne mere kako bi se u sredinama gde žive nacionalne manjine usaglasila nacionalna struktura zaposlenih u organima i u službama sa javnim ovlašćenjima, kao što je tužilaštvo, sudstvo, policija, carine, inspekcijske službe itd, i da se to usaglasi sa nacionalnom strukturom stanovništva. To će biti još jedan jak mehanizam da olakša realizaciju svih ovih problema na terenu koja su regulatorna tela u svojim izveštajima konstatovala.
Pored toga, SDA Sandžaka poziva Narodnu Skupštinu da naloži Vladi Republike Srbije da sačini jedan krovni, jedinstveni predlog zakona o manjina, da objedini Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina iz 2002. godine, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Uredbu Vlade Republike Srbije za nacionalne manjine. Znači, da se to objedini u jedan krovni zakon i da tim zakonom ono što nisu uvažile naše kolege kao našu preporuku, da se predvidi i finansiranje izborne kampanje nacionalnih saveta.
Ovaj postojeći zakon, koji je usvojen, neuvažavajući naših devet amandman koje smo dali, je dosta nakaradan, sa puno nedostataka i zato smatramo da treba da se sačini jedan ovakav zakon koji će u sebi imati ugrađene i mehanizme za finansiranje izborne kampanje za nacionalne savete nacionalnih manjina.
Još jedna stvar, taj isti zakon nije uvažio našu primedbu da tim zakonom nije regulisano učešće visokih državnih činovnika, službenika, od predsednika države i ministara u izbornoj kampanji nacionalnih manjina. Time upadamo još jednom u zamku da i onako težak položaj manjina ugrozimo.
Da bi svi ovi izveštaji, koji su izvanredni i na kojima čestitamo, imali smisla, predlažemo da Narodna skupština pozove Vladu Republike Srbije da nacionalne savete nacionalnih manjina zakonom definiše kao državne organe manjinske samouprave. Tu leži ključ svega.
Hoćemo li da se manjine stalno nekome žale ili želimo da omogućimo manjinama da same mogu da ostvaruju svoja prava kao u drugim zemljama Evrope, kako je to predviđeno i ovom Rezolucijom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope?
Predlažemo da Narodna skupština prilikom imenovanja članova skupštinske komisije za izvršenje krivičnih sankcija obavezno omogući zastupljenost manjinskih narodnih poslanika da budu članovi tih odbora.
Predlažemo da Skupština naloži Vladi Republike Srbije da nadležno Ministarstvo prosvete konačno preduzme mere i da ispoštuje zakon koji je Vlada donela i Uputstvo koje je na moje dvomesečno insistiranje kao ranijeg člana Vlade usvojila sama Vlada, ali na terenu niko ne poštuje i ne provodi. Bošnjačka manjina u opšte ne može da ostvari svoje pravo na obrazovanje na bosanskom, maternjem jeziku. I ne samo to, nego ni mi kao poslanici ne možemo da ostvarimo svoje prava da naša lična dokumenta i dokumenta naših sunarodnika, čak i naše službene legitimacije, ovde u ovoj Republici ne budu urađene u skladu sa zakonom, ni zdravstvene knjižice, ni druga dokumenta.
Zato mora vladajuća većina da ima razumevanja ukoliko želimo da idemo ka Evropi. Ukoliko se ovo ne prihvati i prvenstveno se ne uvaže primedbe, odnosno preporuke iz izveštaja Poverenika za zaštitu rodne ravnopravnosti, Poverenika za zaštitu građana i izveštaj o sprovođenju zakona, koji je dao Poverenik za informacije od javnog značaja, onda nema smisla da ovde pravimo volju jedni drugima, da se takmičimo u lepoti govora.
Da završim, još jednom čestitam svim regulatornim telima na ovim izveštajima koje su sačinili. Predlažem da Skupština bez ikakvih izmena usvoji ove izveštaje i usvoji preporuke. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, danas su pred nama tri izveštaja o kojima možemo da polemišemo i mnogo duže i mnogo kraće, izveštaji su takvi kakvi jesu. Prošli su skupštinske odbore i predloženo je da budu usvojeni.
Izveštaj uvek može da se uradi mnogo bolje, a i mnogo slabije. Neću govoriti o tome, neću komentarisati posebno ono što je u izveštajima navedeno, osim nekoliko stavki. Mnogo toga su rekle kolege pre mene.
Međutim, činjenica je da su ovo tri nova tela, tri nove institucije države, koje treba da učvrste ili da povrate poverenje građana u institucije države. Kako smo uopšte došli do toga da država negde izgubi poverenje, to je drugo pitanje, na koje pre svega možemo tražiti odgovor u tranziciji. Mi smo država u tranziciji. Više puta sam u ovom Domu, kao dugogodišnji poslanik, govorila da tranzicija nije ništa drugo nego revolucija, a revolucija u ovom slučaju nije oružana, ali nije bez žrtava. Upravo zbog toga što postoje one nevidljive ili vidljive žrtve revolucije, imamo ova regulatorna tela koja pomažu da taj proces prođemo što bezbolnije. Građani su gladni pravde, a na nju imaju pravo i Ustav im garantuje da imaju pravo da ostvare pravdu koju traže.
Od svih izveštaja koji su se našli danas pred nama, posebno bih se zadržala na izveštaju Zaštitnika građana. Mi smo u ovom Domu izabrali svojevremeno jednoglasno gospodina Sašu Jankovića i ne govorim o njemu kao personalnom rešenju, nego govorim o toj instituciji, jer on ovde predstavlja pre svega instituciju Zaštitnika građana. Mislim da je u tom izveštaju sadržano sve ono na šta građani ukazuju i sve ono što jesu potrebe građana da se obrate Zaštitniku građana tražeći svoja prava u odnosu sa državom.
Vrlo često građani nisu svesni gde mogu ili nisu dovoljno informisani gde sve mogu da ostvare ili gde sve mogu da ukažu na to kada su im prava ugrožena. Mi smo zaduženi da omogućimo zakonsko funkcionisanje i države i institucija koje ova država bira.
Nekoliko stvari koje smo u izveštaju zapazili i zbog čega lično smatram da je izveštaj dobar i u Danu za glasanje ću ga podržati, jeste ono na šta je vrlo podrobno ukazao Zaštitnik građana, a mnogo toga je u jednom društvu slojevito, složeno i jedno na drugo deluje povlačeći jednu reakciju za drugom.
Mnogo toga u ovom trenutku u Srbiji može i mora da se popravlja. Svi smo na tom zadatku zajedno angažovani. Ono što je jedna od stvari na koju ću danas ukazati jeste ono što je Zaštitnik građana vrlo dobro uočio, prezentovao i posle čak i kroz neke primere u praksi dokazivao u svom izveštaju. To su mediji.
Pročitaću zbog građana samo nešto što je naveo u svom izveštaju o medijima. U Srbiji je medijima zagarantovana sloboda. Međutim, i građanima je Ustavom zagarantovano pravo na obaveštenost i to na način da imaju pravo da istinito, potpuno i blagovremeno budu obaveštavani o pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog obaveštavanja dužna su da to pravo poštuju. To pravo, sa onim elementima koji su propisani Ustavom, u Srbiji se ozbiljno krši, posebno u pogledu istinitosti i potpunosti.
U trci za tiražima i gledanošću, ali i pod neposrednim uticajem ili pritiskom različitih centara moći, građanima se uporedo sa istinitim informacijama plasiraju selektivne, nepotpune, poluinformacije, pa i potpuno lažne, činjenično netačne dezinformacije.
Naravno, kada imate jednu lažnu ili netačnu informaciju, vi je nemate, ali imate problem. Samo želim da govorim o jednoj situaciji koja se tiče svih kolega ovde, jer ovde je 250 ljudi imenom i prezimenom, predstavnika građana, o jednoj takvoj ružnoj i nepoštenoj dezinformaciji, zlonamerno plasiranoj od strane medija upravo protiv ovog visokog Doma, koji pre svega predstavlja građane i gde, potpisujem, svaki kolega koji je došao kao predstavnik građana, časno i posvećeno vrši svoju dužnost narodnog poslanika.
Srbija je u ovom trenutku u jednom teškom momentu. Osim ekonomske krize, pogodila nas je i jedna strašna prirodna katastrofa. Srbija je dokazala i pokazala kao država da je dorasla jednom tako teškom momentu. Svi, od Vlade do građana, smo bili u svakom momentu spremni da se sa tom teškom situacijom borimo, nosimo i da je prevaziđemo najbezbolnije moguće za sve građane Srbije, posebno one koji su pogođeni tom katastrofom.
Međutim, svi smo svedoci da jedan deo medija je vrlo ružno, netačno izneo i vrlo zlonamerno plasirao informaciju o pomoći koju su uplatili narodni poslanici. Svi smo bili revoltirani. Nismo reagovali u želji da ne iziritiramo te medije. Evo, ja reagujem i reskiram ponovo još jedan linč medija, ali ako se sećate, prvo, članak je bio potpuno netačan. Članci su, u nekoliko medija preneti, išli toliko daleko da je neko zaključivao o tome da li smo ili nismo sa ovoliko ili onoliko emocija dali neku pomoć. Članak je pozvao građane, izuzetno osetljivo u tom momentu, na linč ovog visokog Doma i nas. Ja sam to tako doživela. Pročitala sam silne, uglavnom negativne, s pravom iziritirane građane koji su ga komentarisali.
Odgovornost medija i sloboda medija moraju da idu ruku pod ruku. Situacija koju svakodnevno možemo da pratimo u medijima treba da bude zaista na visini zadatka, nikako tabloidna. Moramo da se nosimo kao jedno odgovorno društvo sa procesom u kom se nalazimo.
Nadam se da će Zaštitnik građana, koliko može, koliko su njegove ingerencije, više i češće reagovati i u tom slučaju, mada sam sa zadovoljstvom pročitala da je 399 usvojeno njegovih predloga ili sugestija kada su u pitanju ugrožavanja ljudskih prava.
Ovo je samo jedna opservacija koju sam imala potrebu da iznesem ovde u javnosti, jer do sada je nismo ovde izneli, a ljudski je da građani znaju da su predstavnici u ovom visokom Domu ljudi koji zaista svoj zadatak i posao rade i odgovorno i posvećeno. Neko sam ko je četvrti put u parlamentu, sa velikim zadovoljstvom mislim da mogu da kažem za svakog kolegu koji je prvi put i više puta od mene, da sam prepoznala iskreno zalaganje za interese građana.
Ono što u ovom trenutku mogu reći o izveštajima, mislim da se prepliću neke nadležnosti između ovih regulatornih tela, da možda postojanje tri regulatorna tela koja se bave pravima građana mogu malo ekonomičnije da se reše, možda i efikasnije, jer po malo će to zbunjivati građane. Imamo jednu ozbiljno uvećanu administraciju na svim poljima.
Govoriću jednom drugom prilikom o brojnim agencijama, o tom ogromnom trošku koji građani baš ne vide kao efekat u svom svakodnevnom životu, a znamo da je administracija nešto što ozbiljno opterećuje budžet građana. U ovom trenutku građani su izuzetno osetljivi na svaki poseban ili uvećan trošak koji se tiče svakog njihovog davanja. Zbog toga je možda gospodin Janković ovih dana bio tema i prozivan više puta zbog plate za koju je on vrlo jasno rekao kako je doneta u ovom domu i sa čime je ona upoređena, kako je proizišla tolika svota. Opet su to mediji i opet je to prozivanje koje treba proveriti, dokazati.
Činjenica je da je Srbija zemlja koja ima težak trenutak i sva nepotrebna, prevelika, opterećujuća davanja treba da se preispitaju. Ako je to nešto što je doneto u ovom domu, predlažem da ovaj dom preispita i ukine svaki mogući ili smanji svaki mogući trošak koji bi mogao da se uputi ili usmeri u nešto što je korisnije, neophodnije, potrebnije građanima Srbije. Budžet nisu sredstva Vlade. Budžet su sredstva građana Srbije. Budžet je vlasništvo građana Srbije i oni treba u svakom momentu da imaju uverenje da se on troši na najbolji mogući način i u najboljem interesu. To je jedan od načina da im to dokažemo. Zbog toga postoje nezavisna regulatorna tela, kako bi ona svojim delovanjem, svakim svojim zadatkom dokazala građanima da rade u najboljem interesu i da postoje zbog toga što je to najbolji interes građana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovanje, gospodine predsedavajući, poštovani izvestioci po tački dnevnog reda, žao mi je što današnju raspravu vodimo po hitnom postupku. Moram da priznam da nisam imao prilike da do kraja pročitam sve izveštaje o kojima se danas raspravlja, s obzirom da smo u poslednjih, čini mi se, 48 sati obavešteni da će biti ova tema na dnevnom redu, iako su ti izveštaji tu već nekoliko meseci. Šteta je zato što su ovi izveštaji dobri i pokazuju na probleme koji postoje u našoj državi, problemi koji nisu od juče ili od danas, problemi za koje nije odgovorna samo ova Vlada, problemi postoje već duže vremena i koji se, kao što možemo videti iz ovih izveštaja, a i iz usmenih izlaganja, rešavaju. Polako, ali se rešavaju.
Mogu da se prisetim rasprave o ovim izveštajima pre nekoliko godina kada su političke uloge bile promenjene, pa sam bio deo vladajuće većine. Nije uvek bilo prijatno slušati i čitati ove izveštaje i tada razumeti ih kao jednu vrstu kritike. Mislim da je ta kritika korisna i da doprinosi da stanje u našoj zemlji bude bolje, da svim građanima bude bolje.
U tom smislu, mislim da je ova rasprava danas dobra. Vidimo pohvale izveštaja od strane poslanika iz vladajuće većine. Naravno, nama iz opozicije je kud i kamo lakše da hvalimo ove izveštaje i da ih samo za neke stvari, koje u političkom životu mogu da se iskoriste, koristimo.
Želeo bih da izbegnem politizaciju ovih izveštaja i da stvarno probamo da izvučemo neke dobre stvari iz ovoga, da svi zajedno obavežemo Vladu, mi smo onaj organ u državi koji daje Vladi neke instrukcije i da kontroliše taj rad, da ispravi neke nedostatke koji se nalaze u ovim izveštajima, a možda i neke oko kojih možemo da se složimo u ovoj diskusiji, kao i u diskusiji koja je vođena na odborima, gde se daju određeni zadaci Vladi šta se od Vlade očekuje da u narednom periodu uradi, kao i neki rokovi. Bilo bi dobro da se, ono što do sada nije bio slučaj, Vlada o tim rokovima izjasni, odnosno odradi neke poslove. Na kraju svakog zaključka stoji da u roku od šest meseci da izveštaj šta je urađeno po tim zaključcima, da dobijemo taj izveštaj za šest meseci i da raspravljamo o tome šta je Vlada sve uradila.
Najviše pažnje sam posvetio izveštaju Zaštitnika građana, jer on obuhvata sve sfere društva. Tu je dat jedan rendgenski snimak stanja u mnogim oblastima u našem društvu. Teško je sada izdvojiti … Sama struktura izveštaja, pošto sumnjam da su građani imali prilike da pogledaju, govori o tome šta je dobro urađeno od strane države, a onda se uočavaju određeni problemi koji nisu, pa se kroz taj konkretan primer obrazlaže i na kraju se daje predlog mera od strane Zaštitnika građana za poboljšanje položaja građana u odnosu na neku situaciju.
Ovaj izveštaj je podnet 15. marta i privukla mi je pažnju jedna stvar gde je Zaštitnik građana konstatovao da ne postoji, nisu doneti propisi da se reguliše postupak sanacije štete i dodele sredstava građanima za izgradnju i popravku stambenih objekata oštećenih u elementarnim nepogodama i drugim nesrećama. To je ono što danas mnoge građane zanima, koji su u ovim poplavama ostali bez celokupne svoje imovine, bez krova nad glavom. Čuli smo prošle nedelje, kada su bila pitanja Vladi, da neki zakonski propisi, po kojima se to radi, datiraju iz prošlog veka. Da smo možda ranije obratili pažnju na ovaj nedostatak, koji je uočio ombudsman, mogli bi efikasnije i kvalitetnije da rešavamo probleme desetina hiljada građana.
U tom smislu treba gledati i ostale preporuke koje se nalaze u ovom i u drugim izveštajima. Mislim, čini mi se da se tu svi slažemo, da je naša administracija ne reformisana i da je ona izvor mnogobrojnih problema građana. Iako iz izveštaja čujemo da je stanje na najvišem nivou, na nivou ministarstava dobro, da se odgovori uvek šalju, da se radi po preporukama Zaštitnika građana i Poverenika za informacije, to znamo svi, ali smo još jednom konstatovali da javna preduzeća apsolutno ne reaguju i ponašaju se, kao što neko reče, kao država u državi. Nadam se da će se to u narednom periodu promeniti. Očekujem od ove Vlade, kroz najavu reforme državne uprave, javnih preduzeća, da ćemo vrlo brzo videti efekat kroz ponašanje prema ovim institucijama.
Ovaj izveštaj govori o lošem stanju u medijima, o tabloidizaciji koja je zahvatila srpsku medijsku scenu, o tome da se podaci iz istraga potpuno nezakonito i neovlašćeno pronalaze u medijima na naslovnim stranama, da se na taj način plasiraju dezinformacija i poluinformacije, kao i da se to često koristi u političkom obračunu sa političkim neistomišljenicima. Ovo je posebno važno zato što smo mi ovde imali prilike o tome da govorimo, kao i da čitamo u nekim prethodnim izveštajima, ali na žalost ništa nije urađeno od strane države, pa onda takve iste stavove možemo da pročitamo u izveštaju Evropske komisije, kao i da njihov predstavnik u Beogradu otvoreno ponavlja iste rečenice koje se nalaze u izveštaju Zaštitnika građana.
Onda usledi, ovih dana smo imali tu priliku, i od jedne druge međunarodne organizacije, od OEBS-a takođe slična zamerka za stanje u medijima u RS i to postane tema političke debate, rasprave gde padnemo u vatru i daju se razne izjave. Po meni neprimereno reagovanje predsednika Vlade koji je onda kroz razgovor sa predstavnikom OEBS-a došao do zajedničkog stavi i do toga šta država treba da radi kada se upute ovakve zamerke. Ni ova zamerka, koja se nalazi ovde, nije nikome konkretno nekome iz Vlade i politici Vlade, nego konstatacija na jednu pojavu u društvu i državi, a za menjanje i iskorenjivanje te loše stvari je zadužena Vlada koja jedina ima nadležnosti i mehanizme da neke stvari uradi. U tom smislu se očekuje reakcija Vlade, a niko nije Vladu optužio za bilo kakvo nezakonito delovanje.
Ono što je možda mene lično najviše zabrinulo to je ono što smo čuli danas i od Zaštitnika građana i čini mi se u izlaganju Poverenika, a to je konstatacija da je danas u Srbiji nažalost politička volja i snaga političke volje iznad institucija. Mislim da to sve treba da nas zabrine jer u nekim situacijama ta politička volja pomera društvo napred, tera nas da pravimo bolje i demokratsko društvo, ako je ta politička volja dobra i pozitivna, a ako je neka drugačija onda društvo se kreće nazad i imamo posledice negativne. Kako je to izgledalo svi se sećamo 90-ih godina i stvari koje su se tada dešavale, a koje se meni lično, čini mi se, i danas ponavljaju.
Želim da i ova diskusija bude uz učešće svih poslanika vladajuće većine i čini mi se da je danas manje prisustvo nego uobičajeno najveće poslaničke grupe, ali to ne mora ništa da znači. Želim da nas sve zabrine ono što smo čuli od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, po meni, tragičan podatak da je više od 40 žena u toku prethodne godine izgubilo živote kao žrtve porodičnog nasilja. Mislim da svi treba da se zamislimo nad tim brojem i da treba da uradimo sve što je u našoj moći da se to smanji. To su velike tragedije za čitave porodice, za decu, za roditelje i mislim da kao država treba da postavimo sebi cilj da u najkraćem roku se ova pojava, ona se nikada ne može iskoreniti, ali da se dramatično smanji ovaj broj, a mislim da je za državu Srbiju ovaj broj izgubljenih života prevelik i da nešto po tom pitanju mora dramatično da se uradi.
Ono što na kraju želim da kažem što nije bilo izlaganje i Zaštitnika građana i Poverenika za informacije i Poverenice za rodnu ravnopravnost jer nije njihovo da o tome na ovom plenumu danas govore, a to je pojava u prethodnih nekoliko dana gde je pod parolom da treba da se smanje troškovi države i budžeta izvršen jedan udar na ove institucije, da Zaštitniku građana nije omogućeno da produži ugovore sa 19 zaposlenih, da Povereniku za informacije i Zaštitniku se onemogućava ili se ograničava korišćenje vozila. Treba uvesti neke kriterijume na koji način se ti troškovi mogu smanjiti i sigurno da i tu postoji prostor jer svi moramo da štedimo i ovaj parlamenti i tu se svi slažemo i ove institucije, ali najviše Vlada, a čini mi se najviše javna preduzeća. Mislim da se to radilo na jedan loš način i da je poslata jedna loša poruka.
Ako vi za trećinu ili koliko Zaštitniku građana smanjite broj ljudi pod parolom štednje pa se onda daju i neke izjave kako on nema sluha da u vreme kada svi moramo da odreknemo nečega da bi pomogli najugroženijima izvrši jedna vrsta političkog ataka na tu instituciju, a onda u razgovoru sa premijerom se kaže da će sve biti u redu. Želim da verujem da ćemo ovaj problem prevazići, ali ne bih želeo da se svaki put kada ta tema dođe na dnevni red, a dolazi jednom godišnje po prirodi posla, ponavlja ovaj scenario i želim da verujem da nije ideja bila da se sada napravi pritisak na Zaštitnika građana kako bi se on možda drugačije ponašao u narednom periodu, da ne bi ponovo došao u nekom trenutku u ovu situaciju.
Naša poslanička grupa će podržati ove izveštaje. Smatramo da je rad na jačanju nezavisnih institucija dobar, potreban, da one, a bio sam svedok skoro od postojanja koliko je teško bilo prihvatiti njihovo postojanje, dati podršku i bio sam u poziciji da neke nalaze tih organa kao političaru u Vladi nisu uvek odgovarali, ali mislim da ne treba da gledamo kroz tu našu prizmu našeg političkog opredeljenja i da jedino cenimo rad na osnovu toga da li smo vlast ili opozicija nego da radimo na jačanju institucija jer nije slučajno da one postoje i, kao što su mnoge moje kolege rekle, u mnogo razvijenijim demokratijama i državama koje imaju mnogo dužu demokratsku tradiciju, jer uvek postoji ta tendencija države, da li su to neki organi ili pojedinci koji žele da zloupotrebe svoju poziciju i da umanje prava građana, a parlament kroz ove institucije, jačanjem njihove uloge i njihovih kapaciteta pomaže da se građani lakše izbore za svoja prava. Hvala.