Hvala predsedavajući.
Prvo da kažem hvala prisutnim poverenicima i Zaštitniku građana na onome što rade u ovoj Srbiji. Naravno da je to jedan težak posao. Za taj posao treba imati i jaku kičmu, i malo hrabrosti, dosta znanja i vere da nešto može da se promeni sa tih pozicija.
Ono što ste rekli u vašim uvodnim izlaganjima, po broju predmeta koji dobijate, po celoj atmosferi u kojoj radite, po tome šta se dešava sa vašim savetima, predlozima i nalazima, pre svega u javnim preduzećima, Vladi i nekim drugim institucijama vidim, a jasno je srpskoj javnosti, da je posao koji vi radite težak, a to je posledica toga što je Srbija još uvek daleko od jednog modernog, demokratskog, evropskog društva. Naravno da to nije vaša krivica, to je krivica onih koji drže vlast u ovoj državi i koji tu vlast predstavljaju danas i onih koji su tu vlast predstavljali u nekim godinama pre toga.
Mislim da je trenutno najveći problem u Srbiji to što aktuelna vlast ljudska prava, želju ljudi za informacijama i ravnopravnost smatraju nalogom spolja, nalogom sa zapada, jednom ucenom, jednim uslovom za neke stvari koje su nam potrebne, to se vidi svakodnevno. Pored svih lepih reči o tome da smo svi za vladavinu prava, za tržišnu ekonomiju, za dostupnost informacija, za društvo bez diskriminacije, realni život nam svaki dan pokazuje suprotno.
Evo, recimo, jedna informacija koja je potpuno beznačajna u odnosu na sve ono što se dešava u jednoj državi, pa i u Srbiji, to je jedan ugovor između nekog „Etihada“ i Vlade Srbije, a vezano za Er Srbiju. Koliko se sećam Poverenik za informacije je izdao nalog da se to objavi. Dan danas nemamo tu informaciju, bez obzira što su ljudi koji su na najvišim državnim funkcijama, pa i sam predsednik Vlade, rekli da će to da objave, pa će da objave to pre izbora, pa će da objave posle izbora, pa će da objave zajedno sa „Fijatom“, pa bez „Fijata“. Dan danas smo uskraćeni za tu informaciju i naravno da i ja, kao i srpska javnost, možemo da pretpostavimo da tu nešto nije dobro. Jer, da je dobro, sigurno bi bilo već objavljeno, makar na naslovnim stranama onoga što se prodaje na kioscima, a nisu novine.
Imamo još puno takvih primera. Imamo, recimo, pravo građana da budu lečeni, da se leče. Pre neku nedelju smo ovde imali izmene zakona u kome je prvo zaključeno da u srpskom zdravstvu postoji višak sredstava, pa da je taj višak oko 260 miliona evra na godišnjem nivou, a onda da taj višak treba da se uzme od srpskog zdravstva, ne bi li se krpila ogromna rupa u penzionom fondu. Time se direktno utiče na pravo ljudi da se leči, na osnovne uslove za njihovo lečenje. Juče, prekjuče, u novinama vidim da su samo apoteke u Srbiji, znači, deo srpskog zdravstva dužne dobavljačima 90 i nešto miliona evra, a ovamo smo doneli zaključak da je višak 260 miliona. Znači, netačno je i jedno i drugo. To nije pitanje knjigovodstva i finansija, to je pitanje mogućnosti ljudi da se leče, a to je jedno ozbiljno ljudsko pravo.
Partokratija za koju su svi obećavali da će biti ukinuta, naravno, tu se ništa nije desilo i ovde kada dete završava srednju školu pa pita roditelja šta da upiše da bi našao posao posle, onda mu obično roditelj kaže – upiši se u neku stranku, to je najbolja stvar za tvoju budućnost.
Imamo strah u Srbiji, strah od toga da postavite pitanje. Strah od toga da pitate da se proveri da li je plagijat neki doktorat ili nije, posebno ako taj doktorat nosi neko ko bi trebalo da vodi borbu protiv kriminala u ovoj Srbiji. Imamo manipulaciju medijima, svakodnevno. Imamo cenzuru najgore vrste. Naravno, to piše u izveštaju, a baš bih voleo da vidim ko me je to pitao, sumnjam da je čitao izveštaj…
(Predsedavajući: Vreme predviđeno za vaše izlaganje upravo ističe.)
Puno vam se zahvaljujem, ali time nismo rešili probleme u Srbiji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, slažem se da ljudska prava treba štititi posebno nas poljoprivrednika, bilo da živimo na Vračaru ili da živimo u Novim Karlovcima. Deklaracija o ljudskim pravima je univerzalna i ona mora da obuhvati prava nas zemljoradnika, pa i pravo kada nismo zadovoljni štampom da pocepamo novine.
Kada mi poljoprivrednici pocepamo novine, a pri tome se kandidujemo za premijera, onda se nijedno ovo nezavisno regulatorno telo ne oglasi, ali ako u „Peščaniku“ fali jedno zrnce peska, onda je to druga priča. Onda se prava zemljoradnika zaboravljaju, onda se prelazi direktno na odbranu prava građana, građana u smislu samo onih koji žive u gradu.
Prošle godine, nešto kasnije nego sada, ove izveštaje smo usvajali. Sećam se da je ovde moje izlaganje nazvano neistinom, da me je Zaštitnik građana upozorio da sam grubo oklevetao njegovu koleginicu, da sam iznosio podatke koje nisam našao u izveštaju i tražila da se u taj izveštaj ti podaci izvrše. Bio je jedan veliki aplauz iz jedne političke stranke i u znak podrške tom aplauzu, danas sam doneo žutu fasciklu, očekujući da će i ovoga puta biti jedan gromoglasni aplauz od strane časnih ljudi.
Naime, o čemu se radi? Prošle godine sam, a odmah ću reći da neću glasati za izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Prošle godine sam imao primedbu da neke stvari nisu bile unete u taj izveštaj. Nazvan sam, kako sam nazvan. Moje izlaganje je okvalifikovano kako je okvalifikovano, ali, gle čuda! Bila budžetska inspekcija tamo i u ovom današnjem izveštaju za 2013. godinu ne piše šta je 2013. godine našla budžetska inspekcija. Pa piše, a naravno imam i zapisnik, ne govorim napamet, bez obzira na moguće aplauze, piše – da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom izveštaju nije navela da je budžetska inspekcija od maja do novembra 2013. godine kontrolisala njen rad. Inspekciju je poslala Agencija za borbu protiv korupcije. Inspekcija je našla brojne nepravilnosti. Agencija je i podnela krivičnu prijavu protiv Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja je združena sa privatnom krivičnom prijavom koja je podneta prošle godine. Prijava još uvek negde stoji u fioci tužilaštva.
Takođe piše – budžetska inspekcija je naložila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti da vrati u budžet dva i po miliona dinara zato što ih je nenamenski potrošila za ugovore o delu. To je zaboravila da spomene u finansijskom delu svog izveštaja. Zaključila je ugovor sa Agencijom „Miros“, a da o tome nije sprovela javnu nabavku. Preko njih je platila putovanja u iznosu od 1,8 miliona dinara bez javne nabavke, prekršila zakon.
Takođe piše – naloženo da objasni zašto je, a to je bio smisao mog izveštaja prošle godine, primedbi na izveštaje, UNDP organizaciji prebacila 8,5 miliona dinara, to je tada bilo preko 100.000 dolara za gostovanje u Australiji, gde je posle toga održan projekat „Inkluzija aboridžina“ i tom prilikom je prebačeno 8,5 miliona dinara, što je prebačeno ne bi bio problem da je to stajalo u prošlogodišnjem izveštaju.
Budžetska inspekcija je našla ono što sam ja tvrdio i kaže da je prebačeno takođe, neosnovano 2.513.761 dinar i 32 pare.
Na osnovu toga budžetska inspekcija je naravno dala i mere šta treba da se uradi da se na račun Republike Srbije vrati 2.513.761 dinar, koji se odnose na nenamenski utrošena sredstva isplaćena po osnovu ugovora za projekat nekad „Progres“ , da se obezbedi da ostavi dokaz o nenamenskom i zakonitom korišćenju prenetih sredstava u korist predstavnika programa Ujedinjenih nacija u iznosu od 8,5 miliona dinara, čega nije bilo u prošlogodišnjem izveštaju.
Pošto toga nije bilo ni u prošlogodišnjem izveštaju, a nema ni u ovom izveštaju da je budžetska inspekcija to našla, s obzirom da sam prošle godine optužen da lažem uz gromoglasni aplauz, ja neću glasati ni za ovaj Izveštaj Poverenika, zato što, ako bi ja to uradio onda bi se to kosilo sa ovim što sam ovde imao kao saznanja koja sam dobio u zapisniku Ministarstva finansija – Odeljenja za budžetsku inspekciju od 3.12.2013. godine.
Dame i gospodo, drugi izveštaj za koga neću glasati je Izveštaj Zaštitnika građana.
Izveštaj se podnosi pismeno, a ne nepismeno. To je jedan važan Izveštaj, vrlo važan, to nije Izveštaj mesne zajednice Pržogrnci, i ja pažljivo čitam sve materijale drage moje kolege, nemojte se smejati, uopšte nije smešno. Ja čitam sve te materijale i bez obzira na prosečnu platu, koja se iz budžeta vidi na 75 zaposlenih a utrošen je 101 milion zarade, što negde mesečno iznosi 115.000 i 120.000 dinara.
Zaštitnik građana ima četiri pomoćnika, gde ima kabinet od sedam zaposlenih, gde ima i nekog generalnog sekretara, mi nismo zaslužili ovakav izveštaj.
Strana 192. stav 4. „u ovomprocesu“, umesto „u ovom procesu“, umesto dve reči, jedna reč.
Dva stava niže „debatamaodržanim“ umesto „debatama održanim“, piše kao što čitam.
Dalje 193. strana, drugi stav „kodzaštitnika“ umesto „kod zaštitnika“, bi bilo na srpskom.
Strana 196. kaže „socijalnihi“, ne znam koja je to reč, vrlo zanimljiva.
Idemo dalje, s obzirom da je Zaštitnik građana neke pritužbe odbio kao neuredne, sa istim argumentom, ja pozivam kolege da ovaj izveštaj odbacimo kao neuredan, s obzirom da je on odbacio 492 pritužbe kao neuredne.
Onda imate na strani 200. „pružiosavetodavno“ umesto „pružio savetodavno“, što bi bilo na srpskom.
Onda imate na strani 201. „organeji“, čudna reč, moraću da tražim po Vujakliji.
Onda imate na strani 203. „najveći procenata izvršenja“, a pravilno bi bilo „najveći procenat izvršenja“, ovo malo kao Srećko Šojić.
Idemo dalje, ovo je veoma ozbiljan izveštaj i došao je pred visoki dom u veoma ozbiljnoj formi koliko vidim, pošto nije došao pismeno, na strani 206. „Predlogzakona“ umesto „Predlog zakona“.
Na istoj strani imate „postupkusadrži“ umesto „postupku sadrži“. Onda imate na strani 207. Aneksa 1. vrlo mali dokument, ali dve greške, za te pare, za 101.000.000, ma ja bih vam to napisao za 101.000 dinara, ma i za 10.000 dinara, daleko pismenije. Kaže se u 3. stavu – na dan 31.1.2013. godine u stručnoj službi Zaštitnika građana „jebilo 75 zaposlenih“, a koja je to reč „jebilo“, jer doslovce piše tako.
U sledećem stavu piše vrlo kratko – u stručnoj službi je zaposleno 54 žena i „21 muškaraca“, umesto „21 muškarac“. Odmah u tom istom stavu „istekao28“, umesto „istekao 28“. I na kraju „Srbijabroj“ umesto „Srbije broj“.
Dakle, kako glasati za takav izveštaj?
Na strani 209. „Deligradskabroj“ umesto „Deligradska broj“.
Onda na sledećoj strani 209, „Jednikombi“, neverovatno, ali istinito, možete da se uverite, jer je pitanje da li je Zaštitnik građana uopšte pročitao svoj izveštaj ili mu je neko tako stavio.
Na strani 210. „Posleprivremenog“ umesto „Posle privremenog“, a onda u Aneksu broj 2. u budžetu na strani 212. zakup poslovnog prostora, nikako nisam umeo da razumem ovu cifru – 22.396,52,00 dinara. Ne znam da li je to dva miliona i 239 hiljada, da li su pogrešili u tački ili zarezu, uglavnom cifra ne može da ima dva zareza, ali gle slučaja, ima, tako da ne mogu nikako da znam koliko je izašao zakup poslovnog prostora. Dakle, piše 22.396,52,00 dinara, neke čudne cifre, verovatno je za neku drugu valutu da nije za ovde ni namenjeno.
Dame i gospodo vi možete kako hoćete, a ja pažljivo čitam sve, ne pada mi na pamet da glasam za ovakav izveštaj u ovakvoj formi, za taj novac, za Zaštitnika građana koji ima 75 zaposlenih, koji ukupno za primanja izdvaja 101 milion, to je 115.000.
Samo da vas podsetim da su primanja u Skupštini ispod 40.000 dinara. Dakle, nije sporno ni što su tamo visoka primanja, da se ona uravnoteže, ali je tamo raspon plata 1:10. Oni koji pišu, možda su se osvetili, možda imaju niske plate, pa ko vele, oni imaju deset puta veću platu od mene, šta me boli briga, koliko sam plaćena toliko ću i da kucam. Dakle, raspon plata u tim nezavisnim regulatornim telima je veoma čudan i kreće se, umesto da bude 1:2, 1:3 i 1:4, ali 1:10 i 1:11, to je mnogo, puno je i mnogo je kada imate sedam ljudi u kabinetu, kada imaš sekretara, četiri zamenika itd. Ovih dana smo čuli prepirku kada se tu nešto u te zaposlene dirnulo, to je kao da si dirnuo u „svetu kravu“.
Dakle, idemo dalje, sajt moje stranke je blokiran i niko oko toga nije pravio problem. Ne razumem, ako neko hoće da se bavi politikom, on treba da ode u političku stranku da se učlani ili da osnuje svoju, ali kada je neko Zaštitnik građana, pa kada kaže za komentare, pa i novinare, sve češće laži, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš, veoma opasna tendencija i ja onda pitam koji je novinar nestao?
Idemo dalje, država je dužna da kritiku štiti i ne suzbija. Cenzura je neustavna. Ja se slažem, ali tražim odgovor, koja cenzura?
Idemo dalje, i šta će Zaštitniku građana saradnici, kada je zgrada utvrđena za sedište institucije bespravno data i ja pitam ovde pravnike, dakle, šta je protivpravno, a šta je bespravno i ko to utvrđuje. Utvrđuje sud. Ukoliko to napiše Zaštitnik građana, ja to razumem kao njegov politički stav.
Kaže, danas je populizam izgubio bitku, iako nije imao aktivan otpor, a pucano je najjačim oružjem, pare i kriza, ljudi masovno prezreli, sjajno.
Ide dalje, Nada Kolundžija mi je rekla – pazite da zbog kritike na vlast ne dođu gori od nas.
Ovo nije jezik Zaštitnika građana, ovo je meni jezik političara. Vi možete iz nekih razloga, pošto neko misli da su to, kao beli medvedi, stvarno zaštićene institucije, da glasate za ovo. Ja ne želim da glasam za to iz sledećeg razloga: kad se dirne u „Peščanik“ ili zrno peska, onda smo u problemu.
Ja ću navesti druge slučajeve. Slučaj Ratko Škrbić, zabranjena promocija knjige o Srebrenici, iako su u njoj bila sabrana dokumenta Haškog tribunala. Niko se oko toga nije sekirao. Boris Malagurski, kome je zbog filma „Pretpostavka pravde“, koja se bavi kontraverzama slučaja Taton, na internetu se pozivalo na nasilje protiv Malagurskog i njegove saradnice. Jedan od internet huligana, osuđen, radi u „Peščaniku“. Tek toliko.
Na te pretnje Malagurskom visoki funkcioner jedne stranke i potpredsednik vojvođanske Vlade je napisao da potpisuje sve što su o Malagurskom napisali, uključujući pretnje. To je ostalo nekažnjeno. Nije niko reagovao.
Novinar jednih novina za patrijarha kaže: „Lider kleronacionalističke udruge koja širi mržnju“. Ja sam vernik. Ovo nije bila uvreda samo za patrijarha, već i za mene. Reči koje su sadržane u komentarima za patrijarha kažu: „Crkni, smradu, đubre jedno zatucano, fašističko“. Da li je neko reagovao? Patrijarh ima crnu odeću, ali izgleda da je problem što nije žena u crnom. Da jeste, onda bi se videlo kakve bi reakcije bile.
Dame i gospodo, treba štiti ljudska prava. Deklaracija o ljudskim pravima je univerzalna. Privid prava nisu prava. Privid slobode nije sloboda. Privid zaštite slobode i prava nije zaštita slobode i prava. Ne možete uživati sa jedne strane prava, a ta ista prava osporavati drugim. S tim u vezi, želim da mi kažu Poverenik i Zaštitnik građana ko je stvaralac Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i kog datuma je usvojena, s obzirom da sam se na to kladio pa bih voleo da mi odmah odgovorite. Hvala.

Reč ima Nevena Petrušić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Volela bih da se narodni poslanik informisao u potpunosti pre nego što je izneo ove informacije. Dakle, trebalo je da zna šta se događalo nakon što je ovaj zapisnik sa podacima, koje je izneo na ovakav jedan tendenciozni način, šta se u međuvremenu desilo.
Desilo se da u vreme kada je zapisnik sačinjen, da se radilo o isplatama koje su vršene iz budžeta radi realizacije projekta koji finansira Evropska komisija, nakon toga, na osnovu naše finansijske dokumentacije, Evropska komisija je priznala troškove, to je 55.000 evra i, po instrukcijama Ministarstva finansija, mi smo taj novac vratili u budžet. Dakle, ovo je trošak koji je morao, pre nego što je završen projekat, da se privremeno finansira iz budžeta kako bi se projekat završio.
Što se tiče novca koji je prebačen na račun UNDP, organizacije UN, Agencije UN za razvoj, radi se zapravo o zajedničkom projektu koji smo realizovali, radi se o prebacivanju novca uz saglasnost ministarstva.
Agencija UN za razvoj i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dali su Ministarstvu finansija svu potrebnu dokumentaciju, uključujući i osnov za prebacivanje ovih sredstava. To uopšte nisu sredstva kako se ovde navodi, za putovanje ne znam gde, nego su sredstva za realizaciju projekta koji je sproveden i za koji postoji izveštaj. Toliko. Hvala.

Gospodine Rističeviću, po kom osnovu tražite reč?     (Marijan Rističević, s mesta: Pogrešno sam protumačen.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Pa, da ne bi bilo spora, ja nisam govorio napamet. U rukama imam Zapisnik o kontroli materijalno-finansijskog poslovanja namenskog i zakonitog korišćenja sredstava, kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti iz Beograda, Ministarstvo finansija, Odeljenje za budžetsku inspekciju broj 40100-617/2013-37 od 03.12.2003. godine. U Zapisniku stoji sve ovo što sam naveo.
Predsedavajući, možete da se uverite i ukoliko ovo što sam ja govorio ne stoji u Zapisniku, ja ću podneti ostavku.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti mi nije dao odgovor na moje pitanje ko je stvaralac Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i kog datuma je usvojena i koje godine?
(Nevena Petrušić, s mesta: Treba da znate da je ovaj postupak u toku. Ne bi trebalo da unapred okrivljujete i osuđujete.)

Izvinjavam se, gospođo Petrušić, niste zatražili reč, odnosno niste još dobili reč.
Mi u Narodnoj skupštini imamo pravila koja su regulisana Poslovnikom i, bez obzira što niste narodni poslanik, u toku trajanja sednice dužni ste da se pridržavate odredbi Poslovnika. Ja vama nisam dao reč. Ako želite reč, zatražite.
Reč ima gospodin Saša Janković. Izvolite.

Narodni poslanici i građani Srbije treba da znaju da zaposleni u stručnoj službi Zaštitnika građana primaju platu državnih službenika i da je identična plata višeg savetnika u Narodnoj skupštini i u stručnoj službi Zaštitnika građana, da je identična plata mlađeg savetnika u Narodnoj skupštini i u bilo kom ministarstvu, sem tamo gde postoje dodaci na platu, i mlađeg savetnika u stručnoj službi Zaštitnika građana i da su potpuno netačne tvrdnje o njihovim platama koliko su iznete.
Gospodin Rističević bi trebao da zna da kada se iznosi podatak o budžetu, o ukupnom utrošku za plate, da su tu uračunati i doprinosi za zaposlene.
Na video snimku koji je sačinjen i koji je danas spominjan, rečeno je da je plata tih 19 ljudi koji su trebali da ostanu bez posla u proseku tri stotine hiljada dinara.
Ja sam rekao u jednoj emisiji 42.000 dinara da je prosek. Izvinjavam se, pogrešio sam. Danas sam dobio tačan podatak, 45.500 dinara je prosek.
Dakle, jedno je davati ocene i u to pravo se ne mešam nikome, ali drugo je iznositi pogrešne činjenice.
Pomenuo sam da zaposleni u stručnoj službi imaju platu jednaku plati koju imaju državni službenici sa istim zvanjem u drugim organima, izuzev organa čiji službenici obavljaju inspekcijske i slične poslove. Oni imaju dodatke.
Zaposleni kod Zaštitnika građana obavljaju inspekcijske, odnosno slične poslove, ali nemaju nikakve dodatke.
Zaposleni kod Zaštitnika građana nemaju beneficirani radni staž, iako svoje vreme provode u zatvorima gde čuvari imaju beneficirani radni staž.
Zaposleni kod Zaštitnika građana ne mogu se podičiti ni teniskim terenima u svom krugu. Ne mogu se podičiti ni fitnes salama u svom krugu. Zaposleni kod Zaštitnika građana rade upravo onako kao što priliči ovom momentu u našem društvu.
Molio bih još jednom da se činjenice kada se iznose, da se iznose tačno. U protivnom, nisu činjenice i nisu informacije, već dezinformacije i to doprinosi ne samo snižavanju autoriteta na netačnoj osnovi Zaštitnika građana, već upravo ovog doma u kome se takve stvari dešavaju.
Na vaše pitanje, gospodine Rističeviću, o tome kada je šta doneto, ko je šta doneo, koji su bili datumi, molim vas, to je veoma lako. Ako vas zanima, možete da pogledate na internetu, u knjigama. Moj posao nije da vas tome učim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.