Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos.
Postavljam pitanje ministru prosvete, odnosno tražim obaveštenje. Naime, radi se o pitanju na kome sam insistirao i u prošlom sazivu u radu ovoga parlamenta i dobio sam odgovor na koji nisam bio zadovoljan, pa sam hteo i dalje da insistiram na tu temu, a u tom su se desili izbori, tako da je ovo sada prilika da postavim pitanje. O čemu se radi.
Radi se o diplomiranim studentima koji su završili fakultete, većina njih vrlo uspešno sa visokim prosecima a ne postoje propisi u kom roku oni treba da dobiju to parče papira koji verifikuje njihov trud koji su uložili u toku svojih studija, dakle u diplomi.
Ima primera i mi kao poslanici i poslanički klub Nove Srbije je obavešten i zamoljen da pita gde diplomirani studenti i posle nekoliko godina ne dobijaju diplome. Ne znam kako funkcionišu fakulteti i univerzitet, ali mi nije jasno, po meni bi trebalo najduže za godinu dana dobiju diplomu, kada je sledeći dan fakulteta. Postoje fakulteti koji uzimaju novac studentima za ubrzano neko vreme u kome mogu da dobiju diplome.
Studenti dobijaju neku potvrdu, parče papira kojim se dokazuje da su oni završili taj i taj fakultet, ali ako žele u inostranstvu da konkurišu za neko radno mesto, naravno da taj papir ne postoji.
Dakle, pitam ministra prosvete, šta će Ministarstvo prosvete i on kao ministar da preduzme, da se taj rok u kome se dodeljuju diplome studentima posle završenog fakulteta, bude privremen, a evo ja predlažem da bude, kao što ima na mnogim fakultetima, tako se i dešava, najduže godinu dana od dana diplomiranja, odnosno za sledeći dan fakulteta.
Ne znam zašto je ministar prošli put odgovorio da on nije nadležan i da to ide kako ide. Možda je to neka esnafska solidarnost bila, pošto je i on, govorim o bivšem ministru prosvete, bio profesor univerziteta, a ja verujem u energiju i sposobnost novog ministra prosvete da će ovo razrešiti, problem koji naizgled nije tako važan, a verujte mi da je deci, mnogim studentima vrlo bitan.
Dakle, malo je ponižavajući da oni godinu ili više dana ne dobijaju diplome, čak i ako plate da ubrzano dobiju, kao što ima na nekim fakultetima na Beogradskom univerzitetu, kao što se dešava, tako da verujem da bi nekom koordinacijom, nekom uredbom, izmenama i dopunama nekih zakona to moglo da se reši i da studenti, ako baš nemaju neku svetlu perspektivu u pogledu zapošljavanja posle završenog fakulteta, mogu makar na vreme da dobiju diplome koje su sa mukom i zasluženo zaslužili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto više od nedelju dana u ovoj sali smo usvojili izmenu Zakona kojim se sa pozicije doprinosa za zdravstvo skida 2% i prebacuje penzionom Fondu sa obrazloženjem ministra finansija, da je Fond uspeo da napravi uštedu, da će ona biti na godišnjem nivou preko 30 milijardi ili 300 miliona evra i da su ta sredstva slobodna i da zbog trenutne finansijske situacije u budžetu Republike Srbije je potrebno da se prebaci na poziciju doprinosa za penziono, kako bi penzije mogle dalje redovno da se isplaćuju i da ne bi bilo problema sa nedostatkom para u tom fondu.
Prekjuče u medijima se objavila vest, da Apotekarske ustanove u Srbiji i zdravstvene ustanove duguju veledrogerijama i fabrikama lekova preko devet milijardi dinara, što je negde približno oko 90 miliona evra na ovom polugođu.
To su dva podatka koja nikako ne idu jedan sa drugim.
Sa jedne strane, imamo uveravanje ministra finansija da u Fondu zdravstva ima dovoljno para, čak i više nego što treba za normalno funkcionisanje zdravstva, a sa druge strane, imamo situaciju da apotekarske ustanove u Srbiji, mislim na državne apoteke, i zdravstvene ustanove duguju dobavljačima, veledrogerijama i fabrikama lekova i sanitetskog i ugradnog materijala.
Podsećanja radi, ovakva situacija sa dugom prema veledrogerijama i fabrikama lekova i dobavljačima ugradnog materijala u medicini se desila krajem 2012. godine, kada je Skupština Republike Srbije taj dug pretvorila u javni dug, kako bi moglo da se servisira.
Takođe, podsećanja radi, u tom trenutku je Republički budžet dugovao republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje, negde oko 13 milijardi, čak više nego što je bio dug apoteka prema dobavljačima i zdravstvenih ustanova za povučena sanitetska sredstva i lekove.
Moje pitanje Vladi Republike Srbije, kako je došlo do duga u prvih šest meseci 2014. godine apoteka i zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama i dobavljačima sanitetskog materijala i ugradnog materijala od preko devet milijardi, kako misli da reši taj problem, ako je namera, što ja mislim da ne bi trebalo da se desi, da i ovaj dug krajem 2014. godine, kada se uveća, pretvori u javni dug, i to će još više urušiti snabdevanje lekova i sanitetskog materijala u Republici Srbiji, jer će tim prebacivanjem u javni dug, Republika Srbija, nedostatak para u budžetu prebaciti na veledrogerije da oni to servisiraju, što mislim da neće biti u stanju.
Znači, moje pitanje je kako će se rešiti dug od preko devet milijardi zdravstvenih ustanova i udruženih apoteka, odnosno apotekarskih ustanova?
Drugo pitanje se odnosi na Ministarstvo zdravlja. Moje pitanje je, pošto po tvrdnji ministra finansija ima dovoljno para u RFZO, da li će doći u skorijoj budućnosti do izmene kadrovskih planova kojima će se omogućiti zapošljavanje više lekara, naročito u osnovnom zdravstvu, jer smo svedoci da u Republici Srbiji svi građani ne mogu da koriste svoja Ustavom zagarantovana prava o dostupnosti osnovne zdravstvene zaštite na isti način?
Naime, u malim sredinama zbog obračuna kadrova u Komisiji za racionalizaciju i sistematizaciju radnih mesta pri Ministarstvu zdravlja, u kojoj je aktivni učesnik i Institut za javno zdravlje „Batut“, je nemoguće zaposliti lekare ako naseljeno mesto ima manje od 1.200 osiguranika, tj. 1.200 pacijenata, te imamo situaciju da sela koja su udaljena od zdravstvenih sredstava, gde žive obično stari, bolesni i siromašni građani Republike Srbije, nemaju jednaku šansu, kao i oni koji žive u gradovima, da dođu do osnovne zdravstvene zaštite.
Izmenom kadrovski planova i povećanjem broja upošljenika u osnovnom zdravstvu ti problemi bi bili rešeni, tako da bi svi građani u Republici Srbiji imali ista prava, Ustavom zagarantovana prava i dostupnost osnovne zdravstvene zaštite.
Drugo pitanje koje upućujem Ministarstvu… (Isključen mikrofon.)

Pet minuta i devet sekundi. Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladeta Kostić, dr Miljana Nikolić, Aleksandar Jablanović i Branka Bošnjak.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici, pored dr Nevene Petrušić, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Saše Jankovića, Zaštitnika građana i Rodoljuba Šabića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka u ličnosti, prisustvuju i: Ljiljana Lončar, pomoćnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Antigona Andonov, šef Kabineta Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Gordana Stevanović, Vladana Jović i Robert Sepi, zamenici Zaštitnika građana, Mina Rolović Jočić, šef Kabineta Zaštitnika građana, Katarina Jokić, savetnik Zaštitnika građana i Marinko Rodić, savetnik Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Pre nego što nastavimo rad, želim da u ime Narodne skupštine, ali i u svoje lično ime kao predsednika parlamenta još jednom se izvinim poverenicima, ali i građanima Srbije, pošto smo mi, pre svega, predstavnici građana Srbije i zbog njih se ovde nalazimo i radimo.
Dakle, želim da se svima izvinim u svoje ime i u vaše ime zbog juče grubog previda predsedavanja sednicom i zbog nemogućnosti da poverenici mogu da se u završnoj reči obrate Narodnoj skupštini, iako su, po Poslovniku, imali na to pravo.
Ujedno izražavam nadu da će se, uprkos ovakvom razvoju događaja, ipak poverenici danas obratiti parlamentu i da ćemo moći na način kako zaslužuje i naša država i građani Srbije i ovaj cenjeni Dom da završimo sednicu.
Nastavljamo rad zajedničkim jedinstvenim pretresom o 1, 2. i 3. tački dnevnog reda.
Uvidom u stenogram, pošto juče nisam predsedavala sednicom kada je došlo do eventualne povrede Poslovnika, jer ja ne mogu o tome da sudim nego samo čitav parlament, reč je imao Ombudsman Saša Janković i za reč se javio gospodin Rodoljub Šabić.
Ja ću pitati gospodina Jankovića da li želi da se možda obrati?
SAŠA JANKOVIĆ, s mesta: Ne.