Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Tri minuta.

Zahvaljujem se gospođo predsednik.
Kolege narodni poslanici, najpre da se u ime poslaničke grupe SPS zahvalim na odgovorima koji su dati povodom dilema koje smo otvorili u današnjoj raspravi kada smo razmatrali Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije pri čemu su dve dileme ostale nerazjašnjene i čini mi se čak malo i produbljene.
Prva je vezana za zaštitu podataka o ličnosti gde je gospođa Tanja kao direktor Agencije za borbu protiv korupcije naglasila da postoji verovatnoća da u novom sistemskom rešenju Agencija za borbu protiv korupcije može prikupljati podatke od banaka i da taj ekskluzivitet u prikupljanju podataka Agencija trebala da ima i ranije. Samo izražavam oprez u ime poslaničke grupe SPS da se ne dođe u situaciju da se uđe u korpus podataka koji su zaštićeni podaci o ličnostima, a sa druge strane da ne izazovemo inicijativu ustavnosti i zakonitosti jedne takve norme.
Takođe je ostala dilema koju ste čak i dodatno afirmisali, a vezuje se za normiranje. Mi kao pravnici znamo da svaka norma mora da bude jako precizna, u praktičnoj primeni potpuno efikasna i ostalo je da imate inicijativu da formulacija - da izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije, treba da ostane kao sistemsko rešenje.
Moramo da priznamo da se na ovaj način čini ogromna dispozicija, da se na ovaj način izaziva veoma široko tumačenje. Ako bi se posmatralo komparativno, hajde da uzmemo za primer Krivični zakonik. Da li će norma u Krivičnom zakoniku biti formulisana – izgleda kao da je učinio krivično delo, izgleda da je preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela krađe. Izgleda kao da utiče na postupanje ne može biti norma, ne može biti sastavni deo norme i zato vas molim da ovo bude izbačeno, ne samo iz izveštaja, već i iz onoga što predlažete kao preporuku, odnosno kao sistemsko rešenje.
U svemu ostalom, naravno, ostajemo pri onome što smo i danas istakli. Poslanička grupa SPS će nesumnjivo u danu za glasanje podržati, odnosno glasati za zaključak, a samim tim i podržati vaš izveštaj u svemu onome što nije sporno za SPS. Hvala puno.

Pošto više nema prijavljenih govornika što se tiče poslanika, reč dajem Tatjani Babić, direktoru Agencije za borbu protiv korupcije. Izvolite.

Potrudiću se da budem što kraća, ali na neka vrlo važna pitanja prosto moram da odgovorim.
Opet da naglasim, mi nismo nezavisno regulatorno telo, mi nismo telo, mi smo državni organ. Mi smo nezavisan i samostalan državni organ koji je osnovan Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji ima svoja ovlašćenja koja izviru iz tog zakona i koji se u odnosu sa Narodnom skupštinom nalazi praktično u odnosu te interakcije koju je neko pomenuo. S jedne strane, mi podnosimo izveštaj o radu Narodnoj skupštini. S druge strane, sama Narodna skupština nama podnosi neke izveštaje, kao što je izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije, a podnosi nam i planove integriteta. Svaki narodni poslanik je dužan da, ne samo prijavi imovinu, nego i ima sve druge obaveze po Zakonu o Agenciji.
Kada su u pitanju krivične prijave, tu odmah hoću nešto da uradim što nije sada bilo među vašim pitanjima. Pratili smo raspravu, juče je u raspravi na sednici pomenuto da je Agencija za borbu protiv korupcije podnela krivičnu prijavu protiv Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Nevene Petrušić. Imam obavezu da ovde to demantujem. To nije tačno. Dakle, Agencija za borbu protiv korupcije nije podnela krivičnu prijavu protiv Nevene Petrušić nikada. To je prva stvar.
Druga stvar, opet se potenciralo pitanje curenja informacija. Znam zašto se to pitanje postavilo, a znamo mislim i svi. Dakle, u pojedinim medijima su se pojavili sadržaji krivičnih prijava koje je Agencija za borbu protiv korupcije podnela nadležnim tužilaštvima. Odgovorno tvrdim da sadržaj krivičnih prijava mediji nisu dobili iz Agencije. U Agenciji su preduzete sve mere da tajnost tih podataka bude zaštićena. To prosto nije pitanje za Agenciju. Mi smo, kada smo objavili imena lica protiv kojih je podneta krivična prijava, stavili napomenu da za sva lica navedena važi pretpostavka nevinosti u skladu sa Ustavom i zakonom, koju, naravno, niko nije preneo. Čim se to pojavilo u novinama, isti dan smo reagovali na način da se najoštrije protivimo takvoj praksi medija i da se na taj način na najgrublji način narušava pretpostavka nevinosti tih lica. Dakle, zaista krivica tek treba da bude dokazana ili nepostojanje krivice.
Ono što javnost ima pravo da zna, to je da li se protiv određenog funkcionera vodi postupak, da li je postupak okončan, odnosno šta je epilog postupaka pred Agencijom i da li je podneta krivična prijava ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ono što mi javnosti dajemo, to su samo oni podaci koji smeju da se saopšte. To odgovorno tvrdim kao direktor Agencije. Ako bi neko uspeo da dokaže suprotno, naravno da postoji odgovornost.
Jedan narodni poslanik je više puta pomenuo kako je Skupština Agenciji poverila ovlašćenja. Ne, mi ne vršimo poverena ovlašćenja, mi vršimo ovlašćenja koja izviru iz zakona kojim smo osnovani, koji jeste donela Narodna skupština, ali nije izvorno ovlašćenje Narodne skupštine da rešava sukob interesa ili da kontroliše imovinu funkcionera, da bi ona to ovlašćenja poverila Agenciji. Ne, svaki državni organ ovde ima svoju nadležnost.
Na samom početku sam rekla, kad smo kod prijave imovine povezanih lica, po sada važećem zakonu funkcioner je obavezan da prijavi svoju imovinu, supružnika i maloletnog deteta koje živi sa njim u porodičnom domaćinstvu. Standard je u drugim razvijenim zemljama da je taj krug povezanih lica širi, zato što upravo takvo sužavanje kruga povezanih lica otvara prostor za zloupotrebe, tako što se imovina prenese na punoletno dete ili roditelje i ta imovina ne mora da se prijavljuje. To ne znači da funkcioner ako nema saznanje o toj imovini, on može da kaže da odgovorno tvrdi da nema saznanje o toj imovini, ali Agencija u tom slučaju mora da ima pravo da se obrati povezanom licu.
Opet ponavljam, ako prosto Narodna skupština smatra da imovina funkcionera treba da bude kontrolisana. Ako vi smatrate da ne treba da bude kontrolisana, onda prosto treba tu nadležnost Agencije ukinuti, zato što nam s jedne strane dajete nadležnost da kontrolišemo imovinu, a s druge strane nam ne dajete skoro nikakve mehanizme. Osporavate nam pravo da predlažemo izmene zakona, da tražimo podatke od banaka, što inače imamo pravo po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Osporavate nam čak pravo da tražimo od drugih državnih organa. Sankcija postoji ako nam drugi državni organ u roku od 15 dana, a to je prekršajna sankcija koja je izuzetno niska. Onda nas, naravno, s punim pravom pitate – šta ste uradili, koji su rezultati vašeg rada?
Ovo što sada postižemo, to je maksimum koji možemo da postižemo sa onim ovlašćenima koje imamo. Dakle, uvek može bolje, ali može bolje onda kada budemo imali više kapaciteta ili kada budemo imali više novca u budžetu da unapredimo informacioni sistem.
Što se tiče ovog osporavanja našeg predloga da se iz ovlašćenih predlagača članova odbora Agencije izostave predsednik Republike i Vlada, ja se sa vama potpuno slažem da to što nekoga ne predlaže Vlada ne garantuje njegovu nezavisnost. Slažem se jer pre svega imam iskustvo, jer smo mi u prethodnom sazivu odbora imali članove odbora koji su bili predloženi upravo od predsednika Republike i Vlade i koji su bili, ne nezavisni, nego prosto ljudi od integriteta. Ali, ono što je važno, to je da zakonom bude garantovana nezavisnost, da se ta nezavisnost ne pretpostavlja da će biti, nego da je zakonom garantovana tako što će zakonom biti smanjen uticaj izvršne vlasti. Mi ćemo kod tog predloga da ostanemo. Pretpostavljam, to je sistemski zakon, biće javna rasprava. Neće to biti usvojeno po nekom hitnom postupku.
Najzad da odgovorim za zabranu bavljenja humanitarnim aktivnostima. Zaboravila sam koji poslanik je postavio to pitanje. Evo zašto to nije dozvoljeno. To zakonom nije izričito zabranjeno. To što nije izričito zabranjeno ne znači da je dozvoljeno. Dakle, naravno da je bavljenje humanitarnim aktivnostima i da je svaka humanitarna aktivnost nešto što će Agencija da podrži, ali prosto zakonom je propisano za šta se troši novac koji stranka dobija iz budžeta i drugih izvora. Troši se za promociju ideje političkog subjekta. Ako članovi stranke žele da budu humani, i to se podrazumeva, zakon ne brani da se oni organizuju neformalno i da kao članovi stranke uplate novac ili na bilo koji način pomognu, fizički ili na bilo koji način.
Ali, ono što ne smeju da rade je to da obavljajući humanitarnu aktivnost propagiraju svoju političku ideju. A posebno što ne smeju da rade jeste da obavljajući humanitarnu aktivnost parama obveznika, propagiraju svoju političku ideju.
Prema tome, ako smatrate da treba, i treba, da budu određena sredstva koja se inače strankama daju na raspolaganje, pošto ima stranaka koje se učestalo bave humanitarnim aktivnostima, očigledno je da smatraju da je za te potrebe potrebno izdvojiti više novca, prosto, nek strankama bude dato manje novca za njihov redovan rad i finansiranje, a neka više novca u budžetu bude odvojeno za humanitarne fondove. To je moj predlog.
Samo sam htela da kažem da je narodni poslanik pomenuo da su nadležnosti Agencije slabe. Naprotiv. One ne da nisu slabe, nego su one vrlo brojne i složene, ali mehanizmi za primenu tih nadležnosti su slabi. Hvala vam najlepše na pažnji.

Hvala.
Reč ima Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.
Pre nego što dam završnu reč u današnjoj raspravi povodom Izveštaja DRI, želim da odgovorim na nekoliko pitanja poslanika koji su upućeni, pre svega od poslanika Vladimira Đukanovića i gospodina Janka Veselinovića.
Gospodin Đukanović je konkretno pitao – koji su to subjekti i koja su to lica u dodeli kredita koji se odnose na Agenciju za osiguranje i finansiranje iznosa koji je bio predmet naše revizije tokom 2013. godine. Naime, ovde se radi o nekoliko osnova i preduzimanja odgovarajućih radnji od strane DRI, a u pitanju je 68 slučajeva. Ne bih ih sada sve nabrajao, imate detaljno podatke u našem izveštaju na sajtu o tim pravnim licima koja su na nedozvoljeni način preuzimala te kredite. Želim samo da kažem da se radi o nedozvoljenom produživanju rokova vraćanja kredita, i to u 17 slučajeva, a radi se o iznosu od preko pet miliona evra. Dalje imamo nepreduzimanje mera naplate dospelih kredita i nevršenje kontrole nenamenskog korišćenja kredita. To je takođe u 17 slučajeva, a radi se o iznosu od preko pet miliona i 200 evra. Dalje imamo odobravanje kredita suprotno svim važećim procedurama u Agenciji u iznosu od 28,6 miliona evra u 34 slučajeva. DRI je u vezi sa navedenim nepravilnostima podnela krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u Agenciji.
Na vaše drugo pitanje koje se odnosi na funkcionisanje finansijskog upravljanja, kratko bih rekao da predmet naše revizije, kod svakog subjekta revizije jeste da ocenimo kako funkcioniše sistem finansijskog upravljanja, da li je uspostavljen na najbolji način, odnosno, vršili smo testiranje tog sistema, da li je uspostavljena interna kontrola, da li je uspostavljena interna revizija, itd. Mogu da dam podatke da je od ovih 56 subjekata koje smo mi revidirali na osnovu ispitivanja funkcionisanja sistema internih kontrola kod 52 subjekta smo utvrdili, odnosno, nismo se uverili, da je sistem interne kontrole uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima.
Sličan je slučaj i kod funkcionisanja interne revizije, takođe kod 56 subjekata. U 17 slučajeva smo se uverili da je organizovan sistem interne revizije, a kod 90 subjekata nije. U tom smislu DRI radi na jačanju ovog sistema finansijskog upravljanja. Upravo smo formirali jednu radnu grupu, zajedno sa Centralnom jedinicom za harmonizaciju, u okviru Ministarstva finansija, i radimo na podizanju i jačanju ovog sistema i uvođenju kod svih subjekata revizije.
Treće vaše pitanje se odnosilo na postupke DRI u procesima prilikom podnošenja prijava. Do današnjeg dana DRI je podnela ukupno 741 prijavu. Od tog broja, 592 prijave se odnose na zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, 75 prijava za privredni prestup i 74 krivične prijave. Od ukupno podnetih 592 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, sudovi su protiv odgovornih lica doneli do sada, i to prvostepene presude, 94 osuđujuće, tri presude su oslobađajuće, jedan postupak je obustavljen, jedan zahtev odbačen. Što se tiče pravosnažnih presuda, postoje 89 pravosnažno osuđujuće presude, pet presuda je oslobađajućih a 14 postupaka je obustavljeno. Kada se radi o prijavama za privredni prestup, od ukupno 75 prijava tužilaštvu protiv odgovornih lica, doneto je sedam osuđujućih prvostepenih presuda, jedna prijava je odbačena. Takođe, donete su i pravosnažne presude – 11 osuđujućih presuda, dve oslobađajuće, jedan postupak je obustavljen i jedna prijava odbačena.
(Predsednik: Molim vas, malo tiše, ništa se ne čuje u sali.)
Za pravna lica, kada je u pitanju podnošenje krivičnih prijava, do sada smo dobili samo dve osuđujuće presude, jedan postupak je obustavljen a sve ostale krivične prijave su u toku.
Kada govorim o prijavama, da iskoristim priliku da odgovorim na pitanje koje je postavljeno od strane gospodina Veselinovića, da, dobili smo i odgovore sudija prekršajnih sudova, gde su nam odbačene prijave, odnosno donete presude, i to oslobađajuće presude zbog pitanja zastarelosti. Na sve prijave gde smo dobili takve presude, DRI je uložila zahtev Višem apelacionom prekršajnom sudu, a negde smo pokrenuli postupak pred Kasacionim sudom radi zaštite svojih prava.
U poslednje vreme dobijamo i prijave velikog broja prekršajnih sudova koji se oglašavaju nenadležnim po pitanju procesuiranja naših prekršajnih prijava koje se tiču Zakona o budžetskim sistemom, a u vezi su sa primenom Zakona o javnim nabavkama. Naime, do 1. aprila 2013. godine, kada je važio stari Zakon o javnim nabavkama, sve naše prijave i procesi trebali su da se obavljaju pred prekršajnim sudovima, a od 1. aprila za sve one prekršaje iz oblasti javnih nabavki nadležna je republička Komisija za zaštitu ponuđača. Upravo, dobili smo rešenja o obustavi postupaka iz razloga što su se sudovi oglasili nenadležnim.
U vezi sa navedenim sudovima, uputili smo informaciju i zahtev Višem apelacionom sudu i predsedniku da nam da informacije zašto je do toga došlo. Naime, u vezi sa navedenim rešenjima o nenadležnosti prekršajnih sudova, sada smo dobili i povratnu informaciju od strane republike Agencije za zaštitu ponuđača koja se takođe oglasila nenadležnom i nalazimo se u jednom vakuumu, gde Ustavni sud treba da oceni i da da saglasnost koji je sud sada nadležan. Zamislite koje će vreme da protekne i onda će takve prijave verovatno da zastare.
Naravno da nismo zadovoljni sa donošenjem presuda u postupcima koje prekršajni sudovi donose. Nije moje da ocenjujem rad nezavisnih sudova, ali, ima i prijava koje stoje i po tri, četiri i pet godina i nije rešen proces, a radi se o prijavama koje su procesuirane.
Gospodine Veselinoviću, vaše pitanje je bilo kakva je naša saradnja sa subjektima revizije? Mogu da kažem da smo do sada imali izuzetno korektnu saradnju. Bilo je par slučajeva male opstrukcije u početku, ali smo primenjivali zakon u svakom slučaju i takve anomalije su otklonjene.
Što se tiče odazivnih izveštaja, DRI je do sada od svih revidiranih korisnika dobila sve odazivne izveštaje. U postupcima revizije smo ocenjivali i davali ocenu odazivnog izveštaja, da li su preporuke izvršene, da li su preporuke u toku, da li su preporuke otklonjene ili nisu, itd.
U dva slučajeva smo dobili od dva subjekta revizije da nismo imali dokaze i nismo se uverili da su naše preporuke izvršene, zato smo izvršili i reviziju tih odazvanih izveštaja, ustanovili smo da je krivotvoren izveštaj i podneli krivične prijave protiv odgovornih lica za falsifikovanje ove službene isprave. Naravno, u međuvremenu organi kod tih subjekata koji su imenovali direktora na tim radnim mestima su i smenjeni.
(Predsednik: Molim vas samo da govorite u mikrofon, poslanici kažu da vas ne čuju. Hoću. Hvala.)
Što se tiče političkih pritisaka mogu da izjavim da DRI nije imala kako u prethodnom periodu tako i sadašnjem periodu, nikakav pritisak od bilo kog korisnika, od bilo kog odgovornog lica, bilo kog ministra.
Želim na kraju da se zahvalim svim poslanicima koji su danas diskutovali i svojim izlaganjima pokazali podršku, ali su i dali konstruktivne sugestije za unapređenje našeg daljeg rada i saradnje. Pored velikog stručnog, profesionalnog i nezavisnog rada DRI u ostvarivanju zakonom poverene funkcije, ne može biti dovoljna ni efikasna bez podrška parlamenta. Parlament svojim zaključcima treba da pomogne da izvršna vlast postupi po preporukama DRI. Mi smo tu da pomognemo u svakom slučaju u podnošenju preporuka, inicijativa za izmenu važećih zakona, na osnovu informacija do kojih smo došli u postupcima revizije, odnosno da smo utvrdili da u postupcima ima odgovarajućih negativnih posledica i neplaniranih rezultata.
Naravno da DRI preduzima sve aktivnosti u borbi protiv korupcije zajedno sa ostalim državnim organima i nezavisnim institucijama. U tom smislu jačamo sistem interne kontrole, interne revizije. Organizovali smo jedan veliki skup gde smo pozvali sve ministre, sve državne sekretare, predsednike velikih opština, sve gradonačelnike, načelnike za finansije, i hteli smo da kažemo kakva je to korist u uspostavljanju ovog sistema, kakve koristi imaju od interne kontrole, od interne revizije, od eksterne revizije, jer smatramo da jačanje ove funkcije sistema finansijskog upravljanja, pre svega, interne kontrole i interne revizije, jer je to prvi bedem u trošenju, nenamenskom trošenju budžetskih sredstava. Hvala najlepše.