Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, po amandmanu.

Mislim da je zaista dobro što je Vlada u ovom delu respektovala ono što postoji u svakodnevnom životu, jer trgovci koji se bave maloprodajom uslovljeni su često od trgovaca koji se bave veleprodajom da pored onoga što im je neophodno za njihovu trgovinsku radnju kupe i neku drugu robu…
(Predsedavajući: Gospodine Čikiriz, da li vi govorite o vašem amandmanu ili o ovom prethodnom koji je podneo narodni poslanik Marko Đurišić?)
Govorim po amandmanu koji je podneo narodni poslanik Marko Đurišić.
Često se u praksi sretala situacija, i to su nam se često žalili vlasnici benzinskih pumpi, da pored toga što treba da kupe gorivo uslovljava se kupovina goriva prodajom ulja koje njima apsolutno ne treba. Očekivao sam, i posle ću kod amandmana na član 26, kao što je u ovom delu prihvaćen jako dobar amandman, da se sve ono što ide u duhu zaštite potrošača prihvati.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Samo jedna uvodna napomena. Kao što je kod prihvatanja ovog dobrog amandmana, malopre sam tražio, dok je gospodin Bečić predsedavao, vezano za račun za struju, utrošen gas itd… mislim da zaista treba više respektovati ono što je život i ako je već na dnevnom redu Zakon o zaštiti potrošača, onda ne možemo uopšteno nekom odredbom, koja je i ranije bila jasna i neprecizna, a u praksi smo dolazili do toga da se zloupotrebljava jedna opšta odredba koja nije precizna. Znači, govorimo o računima za utrošenu električnu energiju i za utrošeni gas.
Sada prelazim na ovaj amandman. Mislim da je Vlada trebala da prihvati ovaj amandman, a evo o čemu se radi.
U članu 26. stav 2. Predloga zakona, nakon reči predloga Vlade, koji kažu: „Trgovac je dužan da potrošaču obezbedi robu u tačnoj meri, količini i da mu omogući da proveri tu tačnost.“ To je u redu. Predlažem da se dodaju reči koje glase: „Trgovac je dužan da potrošaču preda proizvod propisanog, odnosno ugovorenog kvaliteta. Ako kvalitet nije propisan, odnosno ugovoren, onda uobičajenog kvaliteta sa obaveštenjem o robi, odnosno uslugama, ispravama o usaglašenosti, drugom dokumentacijom, informacijama po ceni u skladu sa utvrđenim ili obračunatim kriterijumima, odnosno po ugovorenoj ceni na način i u rokovima utvrđenim zakonom, odnosno ugovorom“.
Odbijanjem ovog amandman Vlada kaže da je članom 46. to pitanje na neki način regulisano. Na neki način da, delimično da, ali u potpunosti ne, jer u članu 46. stoji da je prodavac dužan da potrošaču preda robu u količini i kvalitetu koji su ugovoreni. Ja ovo preciziram, a šta ako nije ugovoren kvalitet?
Znači, propisani kvalitet, odnosno uobičajeni kvalitet i plus, uz sve to, zbog stanja na našem tržištu, po mom mišljenju treba da idu obaveštenja o robi, uslugama, ispravama, o usaglašenosti sa drugom dokumentacijom i informacijama po ceni i u skladu sa utvrđenim ili obračunatim kriterijumima, odnosno po ugovorenoj ceni na način i u rokovima utvrđenim zakonom, odnosno ugovorom.
Zbog čega? Mislim da smo svi svesni apsolutno stanja na našem tržištu i toga šta se sve proizvodi na našem tržištu što ne odgovara standardima i kvalitetu, šta se sve uvozi na našem tržištu što ne odgovara standardima i kvalitetu. Ako prosečnog građanina pitate da li sumnja u kvalitet i sertifikat robe koja dolazi iz Nemačke, Britanije, Francuske, Švajcarske, Japana, Amerike, svi će reći – ne. Da li sumnjate u kvalitet naše robe i standard, reći će vam najčešće oni stariji građani nekada je postojao JUS kao dobar standard, a onda je sve to krenulo u drugom smeru.
Čini mi se da se građani svakodnevno prilikom kupovine različite vrste robe i prilikom plaćanja različite vrste usluga susreću se sa raznoraznim prevarama i obmanama. Desi se da kupite obuću koja vam posle prvi kiše jednostavno propušta vodu. Znači, nije propisan kvalitet. Desi se kupite kremu za sunčanje koja nema zaštitni faktor koji je propisan, da se kupi parfem koji izvetri posle pet ili 10 minuta, da kupite lek koji nema svojstva, mada je kod lekova čini mi se tu još i najbolja zaštita, da određeni proizvod ne odgovara ni geografskom poreklu, ni robnoj marki, itd.
Ja sam, naravno, pogledao član 46. zakona i video sam da se radi o kvalitetu koji je ugovoren, ali ne precizira se ovo što sam ja amandmanom uradio u najboljoj mogućoj nameri, da se ako nije ugovoren kvalitet, da bude propisano, odnosno uobičajenog kvaliteta, sa svim potrebnim obaveštenjima. Ja kao potrošač, kada kupim određenu robu, moram da imam sva obaveštenja o robi na etiketi – uvoznik, kvalitet, sastav, rok trajanja, itd. Toga, često kod naše robe i u našem tržištu nema.
Zato molim ministre da još jednom razmislite o prihvatanju ovog amandmana. Hvala.

Hvala.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Radenković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku podneo je amandman na član 30.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, danas smo na Odboru za privredu razmatrali tri amandmana koji su više jezičke prirode i prvi od amandmana je za član 30. stav 4. Posle reči „ili isporuka toplotne energije“ da se doda reč „započne“.
Predloženom izmenom se sprovodi praktično ispravka u pogledu određenih jezičkih preciziranja iz ovog člana, s toga je ovaj amandman Odbor usvojio i predložio. Zahvaljujem se.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodine Ljajiću, ovaj amandman proizilazi iz amandmana koji sam već predložio, a tiče se neophodnosti da prodajni objekti, a ovde sam dodao i ugostiteljski objekti ispunjavaju uslove higijenske, zdravstvene bezbednosti potrošača. Ministar Ljajić je u obrazloženju zbog čega nije Vlada prihvatila raniji amandman rekao da je to regulisano u nekim drugim zakonima. To je tačno, ali neke odredbe Zakona o zaštiti potrošača jesu inkorporisane u taj zakon i iz nekih drugih zakona, pa čak i neke norme koje su ustavna kategorija. Zbog toga smatram da je bilo neophodno i u ovom Zakonu o zaštiti potrošača da na celovit način uređuje zaštitu prava potrošača i još jednom, ako treba, ponoviti neophodnost da prodajni objekti i ugostiteljski ispunjavaju uslove higijenske i zdravstvene bezbednosti.
Znamo kakva je trenutno situacija u ugostiteljskim objektima u Srbiji. Nije sjajna situacija po pitanju zdravstvene bezbednosti korisnika tih usluga i ne dešava se tako retko da potrošači ili gosti budu ugroženi. Što je sredina nerazvijenija to su uslovi u tim ugostiteljskim objektima u lošijem stanju. Da ne govorim o stanju toaleta i pomoćnih prostorija, ali pre svega mislim i o stanju kuhinja u kojima se hrana priprema.
Tačno je da je ovo pitanje uređeno zakonima koji se tiču bezbednosti ispravnosti hrane i to nije sporno. Međutim, u ovom delu kada je u pitanju zaštita potrošača ovo su odredbe koje bi trebalo da budu inkorporisane i u ovaj zakon zbog toga što su ovo prava potrošača koja ukoliko budu ugrožena uticaće direktno na njihovo zdravlje.
Naravno, štetno je ako budete zakinuti na vazi. Štetno je ukoliko budete zakinuti u prodajnom objektu za neko drugo pitanje, ukoliko vam ne bude izdat fiskalni račun pa posle ne budete mogli da reklamirate vaš proizvod ako bude neispravan.
Ukoliko to bude uticalo na vaše zdravlje, onda su tu posledice mnogo drastičnije i zbog toga smatram da je ovaj segment u zakonu nedovoljno jak i da ne šalje dovoljnu poruku davaocima usluga, odnosno prodavcima kako bi bilo zaštićeno zdravlje, odnosno kako bi higijenska i bezbednost potrošača bila na većem nivou. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević, po amandmanu.

Ja ću jako kratko. Podržavam amandman gospodina Veselinovića i jedan primer ću dati koji ugrožava bezbednost građana Srbije, a u brojnim ugostiteljskim objektima imamo prilike svi mi da sretnemo takvu situaciju, a to je da osoba koja vam daje hranu, koja bukvalno rukom uzme deo vašeg doručka ili ručka ili bilo čega vam nakon toga naplati račun. Dođe u kontakt sa novcem, a kako lekar vam kažem da je novac najprljaviji.
Znači, ne može ista osoba da uzima hranu i da uzima novac. Ovaj put ovo javljanje koristim da kažem građanima Srbije da ukoliko budu u takvoj jednoj situaciji da opomenu osobu koja bukvalno potencijalno ugrožava njihovo zdravlje.
Ne sme ista osoba da naplaćuje i da vam daje prehrambeni proizvod, tako da ja podržavam ovaj amandman, a ujedno i skrećem pažnju, ovo je prvo jedna nekultura ljudi koji služe hranu i to je nešto što moramo da sankcionišemo, što vlasnici objekata trebaju svakako da vode računa, ali i da sanitarne inspekcije povedu računa i da takve osobe kažnjavaju. Hvala vam puno.