Reč ima prof. dr potpredsednik Zorana Mihajlović.

Vezan za to kašnjenje o čemu govorite i zašto idemo u hitan postupak, jer zašto bismo to radili kada ratifikaciju možemo da uradimo i do 27. novembra? Zbog toga da bismo u ovoj letnjoj sezoni koja je građevinska sezona, pokušali da uradimo neke stvari, a možemo da ih uradimo.
Na ova tri zakona radi se dve godine, dve godine se pripremaju stvari, a 23. ili sedmog decembra je potpisan Sporazum, prošle godine i pripremala se dokumentacija. Slažem se, i u Ministarstvu finansija i došlo je pripremljeno i prošlo je sednicu Vlade, prethodne Vlade i upućeno je bilo u Skupštinu, a onda kao što znate su bili parlamentarni izbori.
Prosto se zna da nakon parlamentarnih izbora, sve što je bilo ka Skupštini, mora da se vrati.
(Narodni poslanik Zoran Živković, s mesta: Ne mogu da se vrate.)
Moraju, ti sporazumi su bili i znam šta sam zatekla još jednom novu Vladu, prošlo je celu proceduru, celu Vladu, sve odbore i potom stavljeno parlamentu da o tome raspravlja.
Iskreno se nadam da ipak imamo dovoljno vremena da pričamo o svemu.
Što se tiče kamata, one su i u ovom materijalu koji ste dobili. Vi imate šestomesečni euribor plus tačka 45%, a kada pogledate sva tri kredita, to je onda 0.8 do 1,3% kamata.
Kada pogledate i otplatu i grejs period, u odnosu na mnoge kredite koje smo uzimali, rekla bih da jeste povoljan. Slažem se sa onima koji su do sada govorili da ni jedan kredit nije više za nas, jer smo zemlja koja zaista jeste prilično zadužena, ali budući da znamo šta je rezultat ovoga i šta hoćemo da uradimo, mislim da isplativost jednog, drugog ili trećeg sporazuma, odnosno kredita može samo da nam donese dobro.
Akcize ste pomenuli, slažem se sa vama, 2011. godine Cvetkovićeva Vlada je to ukinula i ne postoji drugi način da pričamo o održavanju puteva, finansiranju, o akcizama, mesec dana sam ovde, kada govorimo o ovom ministarstvu.
Dakle, mi ćemo se potruditi da se pripremimo i da tražimo da za akcize ide jedan deo.
Koliko će to da bude, nekada je bilo šest, 10, 20%, ja to ne znam, rade se analize pa ćemo videti.
Dakle, rekli ste da obnova ide sporo, ili nećete sada o tome? Drugi put, u redu, izvolite. Dogovoreno.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

Postavljena su neka zanimljiva pitanja na koje je teško odoleti, a da se ne poentira. Ne ulazim u stvari koje su stvar Poslovnika Narodne skupštine, kada, kako i zašto.
Znate, kada u ovoj sali postoji odgovornih i vrednih 208 ljudi koji podržavaju ovu Vladu Srbije, nije im problem da se okupe i da se saziv za sednicu uputi po hitnom postupku.
Međutim, ono što je znatno važnije i bitnije, to je da jedan običan primer, u 2013. godini je urađeno 58,1 kilometar novih puteva, gde je od tih 58 kilometara, 33,2 km je autoputa u punom profilu, 13,3 paralelnih puteva i to vam govori o K 10. K 11, 6,4 kilometara, a 2,4 kilometara paralelnih puteva i onda će neko reći, dobro, država je i dužna da izgrađuje puteve.
Ja imam 43 godine i od kada znam za sebe, govori se o koridorima u Srbiji i nikako da se završe.
Znate li zašto se ne završe? Obezbedi se kredit kao što je obezbeđen kredit od Svetske banke u iznosu od 275 miliona evra i taj kredit bude na raspolaganju 2009. godine, a od 2009. godine, od februara 2009. godine do oktobra 2012. godine se izvrši povlačenje sredstava i izvedu se radovi za samo 13,35%.
Onda, za nešto više od godinu i po dana, skoro dve godine bivše i sadašnje vlade Republike Srbije do jučerašnjeg dana se uradilo dodatnih 27,02%, što pokazuje da je ova Vlada Republike Srbije za duplo manje vremena uradila duplo više. Običnom računicom, ne znam koliko će kolega razumeti tu računicu, ova Vlada je četiri puta bolja od one bivše. To pokazuje matematika, a ne odokativno da li nam treba, da li nije i gde to piše u projektu koje su kamate.
(Predsednik: Vreme.)
Odgovorila je gospođa Mihajlović vrlo eksplicitno da su ove kamatne stope na ovim ugovorima znatno povoljnije, ali je još bitnije da ova država, da ova Vlada ima kapacitet da sad ta sredstva utroši na pravi način, izgradnjom koridora i sa onim planom koji jeste za 2014. godinu, gde ćemo dobiti novih 40 do 50 kilometara punog profila autoputa.

Zahvaljujem gospodinu Babiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 107, vezano za dostojanstvo.
Ovde smo nazvani da smo plaćenici Vlade Republike Srbije, što je nešto što je skandalozno i morali ste da reagujete. Plaćenik je onaj ko radi za nečije interese, prima novac od toga.
Ovde niko, ni ja niti moje kolege, nije dobio nikakv ni dinar od Vlade Republike Srbije, ali je zato od Vlade Republike Srbije neko dobijao svojevremeno subvencije za vinograde, pa je najverovatnije možda krenuo od samog sebe za tako nešto.
Ubuduće bih vas zaista zamolio da za ovako nešto opomenete. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako podržati ove predloge iz rešenosti da se unapredi bezbednost naših puteva, da se izvrši rehabilitacija.
Pravo je čudo da, pored ovoliko povučenih sredstava, pored ovoliko prodatog društvenog kapitala, pored ovoliko dignutih kredita i zajmova od 2000. do 2012. godine, mi danas moramo da razgovaramo još uvek o infrastrukturi.
Da su bivše vlade bile prave, da su bile produktivne, da su radile svoj posao, mi bi se danas bavili nekim drugim temama. Bavili bi se unapređenjem eventualno drugog i trećeg stepena infrastrukture seoskih mreža itd, međutim mi se još uvek bavimo glavnim komunikacijama, s obzirom da nijedna od prethodnih vlada nije našla za shodno da završi posao za koji je bila plaćena.
Svaka vlada treba da uredi život u svojoj zemlji. Tako su trebale da rade i prethodne, a uređenje života svakako podrazumeva i infrastrukturu koja je neophodna da bi se normalno odvijao privredni život, da bi se u okviru tog normalnog privrednog života mogli da prevoze ljudi i robe po putevima koji su dostojni puteva makar slabijih zemalja u EU.
Zapuštenost naše infrastrukture 2012. godine, kada je došlo do promene vlasti, nije trebalo uopšte opisivati i pravo je čudo kako su našli snage da tako skupe automobile, koje su posedovali, voze po takvim putevima koje nisu napravili i nisu sagradili.
Iz tog razloga ću ja podržati ove predloge, svestan toga da putevi utiču na bezbednost saobraćaja. To je jedno. Njih treba rehabilitovati, ali, s druge strane, oni su neophodni za razvoj naše privrede, uopšte za ekonomski razvoj ove zemlje.
Ono što bivše vlade nisu uradile, a što ja savetujem ovoj vladi da uradi paralelno sa ovim, moraju da se nauče na tuđim greškama. Na svojim ne treba da se uče. Greška prethodnih vlada je što nisu napravili privredni sistem i ekonomiju, pa čak ni puteve po kojima bi se taj ekonomski život odvijao i ova Vlada nema pravo da napravi tu grešku.
Proćerdana je 51 milijarda, po procenama stranih međunarodnih organizacija, proćerdana je preko 51 milijarda eura i izneta iz naše zemlje, surovo opljačkana od građana Republike Srbije. Potrošeni su i mnogi zajmovi i krediti, donacije, a da pri tome ništa veliko nije sređeno u našoj državi, pa time ni infrastruktura, putevi, železnice, itd.
Savetujem ovoj vladi da uradi ono što prethodna nije uradila, da podignemo ekonomiju koja će pratiti našu infrastrukturu i biti za korak ispred, da po tim putevima prevozimo svoje sirovine, prevozimo svoje robe, prevozimo robe koje ćemo napraviti za domaće i izvozno tržište, da po tim putevima svako jutro putuju radnici koji će se veseliti time što imaju svoj posao i što će taj dan imati nešto da rade i koji će se posle posla zadovoljni vraćati kući i svakog prvog narednog u mesecu zadovoljno tim putevima putovati iz svojih firmi svojim kućama, svojim porodicama sa ličnim dohocima koje će u tim firmama zaraditi. Taj život običnom narodu, radnicima i seljacima bivše vlade nisu omogućile.
Apelujem na Ministarstvo saobraćaja da posveti pažnju ne samo glavnim putevima, već da posveti pažnju i putevima koji se nalaze na selu, nekategorisanim putevima. U prvu ruku treba obnoviti mrežu koja je na selu i ovim manjim sredinama, koje su zahvaćene poplavama. Treba ih obnoviti, ne samo puteve do domova zdravlja, glavne ulice u gradovima, nego i puteve koji vode do njiva i polja.
S obzirom da je evropskim trend, odnosno da se farme više ne mogu graditi u naseljenim mestima, ja savetujem Ministarstvu za saobraćaj da u buduće obrati pažnju na izgradnju puteva između seoskih naselja i da na takav način napravimo puteve pored kojih će moći da se podižu farme svinja i goveda i da na takav način uvećamo naš stočni fond, a pri tome da poštujemo standarde EU da možemo da komotno meso takve stoke izvozimo, da zadovoljimo neke standarde.
Dakle, treba napraviti glavne puteve, treba omogućiti bezbednost saobraćaja, ali pre svega treba voditi računa da se, pored ovih komunikacija, podigne i neki standard građana, odnosno da ekonomija bude ta koja će nam omogućiti da naši građani mogu da imaju više novca i da bolje žive.
Takođe apelujem, a ja mislim da će se moj kolega poljoprivrednik vinogradar složiti, da se i putevi nekategorisani obnove na taj način da možemo bezbedno kao poljoprivrednici, kao vinogradari, kao seljaci da doputujemo do svojih njiva i da na poprilično bezbedan način dovezemo svoju robu do svojih skladišta, do svojih čardaka, do svojih vinarija da na poprilično bezbedan način to učinimo, s obzirom da je država pojedinim zemljoradnicima dodeljivala i subvencije od 525.000 evra, tako da bi prava šteta bila da tako jedan dobar prinos i jedan dobar prihod od vinograda i vinove loze, odnosno od grožđa propadne i da ne dođe do vinarija ukoliko one nisu prodate i ukoliko su u funkciji, ukoliko nisu poslužile samo da se novac od građana pretoči u privatne džepove, da se firma sa vinogradom proda, a da se za taj novac kupi stan. Po meni nije baš normalno dobiti subvenciju da se podigne jedan vinov zasad, a pri tome ga prodati i za novac kupiti stan na Vračaru i onda ovde držati predavanje. Toliko. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarka, kolege narodni poslanici, svedoci smo da drumski saobraćaj karakteriše izuzetno dinamičan razvoj, jer pre svega govorimo o privrednoj grani.
Iskustvo pokazuje da bez izgradnje kvalitetne mreže puteva praktično ne može biti ni značajnijeg razvoja pojedinih oblasti. Razvoj svake države i njene privrede zavisi od razvoja, a i od bezbednosti drumskog saobraćaja.
Problemom bezbednosti saobraćaja najveći broj zemalja se bavi ozbiljnije u poslednjih 25 godina, što je posledica intenzivnog razvoja putne mreže.
U savremenom konceptu osnovni faktor bezbednosti saobraćaja su put, čovek, okolina i vozilo. Put može biti direktan ili indirektan uzrok svake saobraćajne nezgode, jer praktično čitava lepeza elemenata puta utiče na bezbednost. Stalno unapređenje i revitalizacija putne mreže, odnosno putne infrastrukture obezbeđuje privredni i održivi razvoj svake zemlje. Zato svaki projekat koji doprinosi povećanju bezbednosti saobraćaja trebalo bi da podržimo.
Ovaj projekat, projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja, koji se finansira sredstvima Republike Srbije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke u ukupnom iznosu od 390 miliona evra spada u red onih projekata koje treba podržati.
Ovaj projekat predstavlja prvu fazu nacionalnog programa rehabilitacije putne mreže, koja pokriva 1.100 kilometara državne putne mreže od ukupno 5.000 kilometara koji su identifikovani kao visoko prioritetni za rehabilitaciju.
Od 1.100 kilometara rehabilitaciju pokriva 54 deonice, o tome smo slušali u diskusiji, prema listi prioriteta utvrđenoj na osnovu stanja kolovoza i puta i kriterijuma ekonomske opravdanosti ulaganja.
Projekat rehabilitacije puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja finansira se, kao što sam rekla, iz četiri izvora, a prema izvoru i načinu finansiranja sastoji se iz dva podprojekta. Podprojekat sufinansiran sredstvima Republike Srbije, Evropske investicione banke, Svetske banke, pored radova na rehabilitaciji puteva, obuhvata i sve ostale aktivnosti i usluge predviđene ovim projektom.
Predmetni krediti su nesumnjivo jedno od najpovoljnijih zaduženja Republike Srbije, po svom osnovu, imajući u vidu da je predviđeni grejs period tri, četiri, pet godina i da je rok vraćanja kredita 15 godina.
Obzirom da se od novčanih sredstava dobijenih po ovim kreditnim aranžmanima vrši revitalizacija 1.100 km putne mreže, u koju spadaju državni putevi prvog i drugog reda, možemo očekivati da će budžet Republike Srbije biti znatno brže popunjavan u odnosu na visinu i dinamiku izmirenja obaveza iz predmetnih kredita.
Dakle, korist koju država ostvaruje na ovaj način mora se posmatrati kao jedan od osnovnih argumenata kojima se opravdava zaključenje ova tri ugovora. Projekat je specifičan i prema načinu finansiranja komponenti projekta i obezbeđivanju uslova za trošenje sredstava.
Po prvi put će u Republici Srbiji biti realizovani tzv. programski pristup, koji podrazumeva da se finansiranje radova, usluga i dobara u okviru projekata vrši u tranšama, na osnovu planiranih i ostvarenih godišnjih ciljeva realizacije samog projekta, odnosno na osnovu tzv. indikatora za povlačenje tranša.
Ovaj programski pristup primeniće se na podkomponentu projekta koja se finansira udružena sredstvima Republike Srbije, Investicione banke i Svetske banke.
Ovaj sufinansiran podprojekat, pored radova rehabilitacije puteva, obuhvata i institucionalno jačanje, kao i projektovanje, nadzor, upravljanje i monitoring na projektu i reviziju.
Sve nabavke u vezi sa komponentama ovog podprojekta moraju biti u skladu sa dogovorom između banaka i Republike Srbije i sprovodiće se u skladu sa relevantnim procedurama nabavke Svetske banke i u skladu sa smernicama Svetske banke za nabavku dobara, radova i nekonsultantskih usluga.
Obaveza iz zaključenih sporazuma je formiranje jedinice za implementaciju projekta, u ovom slučaju to je JP „Putevi Srbije“, koje kao korisnik zajma sa izvesnim ograničenjima ima zadatak da oformi tim za implementaciju projekata koji će biti multisektorskog tipa. Nadzor nad čitavom imeplementacijom, o tome ste i vi, gospođo ministarko, govorili, vršiće upravljačko-nadzorni odbor koga će činiti predstavnici ministarstava saobraćaja, unutrašnjih poslova, zatim, finansija, Ministarstvo države uprave i lokalne samouprave, kao i predstavnici jedinica za implementaciju.
Podkomponenta koju finansira Evropska banka za obnovu i razvoj realizovaće se u skladu sa njenim standardnim načinom finansiranja projekata i podrazumevaće rehabilitaciju putne mreže i unapređenje bezbednosti na unapred utvrđenim deonicama što je 17od tih 54.
Još jedna specifičnost projekta, u poređenju sa prethodno implementiranim projektima u putnom sektoru Srbije, ogleda se na obezbeđenju projektno-tehničke dokumentacije po principima projektovanja bezbednosti puteva i sprovođenju nezavisne provere zahteva bezbednosti saobraćaja u fazi projektovanja. Ove aktivnosti predstavljaju samo deo mera koje će biti primenjene u okviru komponente unapređenja bezbednosti na putevima.
Iskoristiću ovu priliku da pomenem da je za ovaj projekat izuzetno važno unapređenje upravljanja održavanja putevima. Pored dva važna indikatora, a to su rehabilitacija bezbednosti saobraćaja i aktivnosti na unapređenju bezbednosti saobraćaja, za ovaj projekat je važna reforma upravljanja održavanjem puteva, koja zahteva usvajanje ažuriranih standarda za projektovanje, rehabilitaciju i održavanje puteva.
Ovo ističem zbog neophodnosti izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje se tiču upravljača puta. Naime, u godini 2009. kada je usvajan Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, u tom periodu su evropske direktive bile u izradi.
Za unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja i realizaciju samog projekta neophodno je da se u Zakon o bezbednosti saobraćaja unesu novine koje se tiču oblasti revizije i provere puta, kao i dubinskih analiza doprinosa puta u saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima.
Na kraju, iako nije u direktnoj vezi sa zajmovima o kojima danas govorimo, ali je svakako pominjano nekoliko puta od strane mojih kolega, želim da predložim da se ustanovi zakonska obaveza izdvajanja određenog procenta sredstava od maloprodajne cene goriva za održavanje putne infrastrukture.
Ovo podrazumeva preraspodelu sredstava u korist održavanja puteva i po ugledu na praksu evropskih država, čime bi se doprinelo efikasnijem i redovnijem održavanju puteva, što jeste razvojni cilj Srbije. Hvala.