Hvala uvaženi predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, inače i prošli put kada smo ovde razgovarali o pojedinim kreditima, tu reč inače ne podnosim, znači, reč kredit uopšte ne volim, jer dug nikome nije dobar drug, pa naravno ni fizičkom licu, a bogami ni državi. Međutim, šta je tu je, takva je nam je situacija, moramo prosto da se zadužimo.
Moram da pohvalim Vladu, posebno zbog ovog kredita od Međunarodne banke za obnovu i razvoj zato što je zaista nešto najpovoljnije, ali ne samo zbog toga nego zato što ovde kad se pročita sam sporazum, vidimo da je ovde postignuto apsolutno poverenje, jer oni nama ljudi daju da mi sve kontrolišemo kako ćemo to sprovoditi, što kod ova dva druga kredita nije slučaj, što je i normalno, jer svako želi da se obezbedi da se vidi zašta je dao novac. Ovde je zaista jedno maksimalno poverenje od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i tu se vidi koliko se uvažava kredibilitet i same Vlade i samog predsednika i opšte ove države, što je veliki uspeh.
Međutim ono što moram prosto da vas pitam, mi uzimamo naravno ove kredite, jesu povoljne kamate zaista, od 0,8% do 1,3%, biće čini mi se kamata, kako sam razumeo, što je sa ovim grejs periodima od pet godina zaista nešto što je povoljno. Interesuje me i da nam to kažete koliko će recimo domaća operativa biti uključena u ove rekonstrukcije puteva i ovo njihovo obezbeđivanje. Vidim da je u ovom kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj, da su „Putevi Srbiji“ glavni izvršioci radova, ali kod ova dva druga kredita se to ne vidi, pa me zanima koliko će domaći operativa uopšte uključena u kompletnu tu priču. Mislim da bi bilo dobro da se to prosto kaže javnosti.
Ono što još moram da istaknem, a to je, ono od čega se uvek kreće, a to je ono šta mi se nije dopalo, a to je recimo, kada sam gledao spisak puteva šta se sve rekonstruiše, inače slažem se sa kolegom Mukovićem, ko je prošao putem od Novog Pazara do Tutina zna šta znači katastrofa put. Potpuno je čovek u pravu, u Raškoj oblasti taj deo puta najhitniji je, ili da se zatvori ili da se to rekonstruiše, pošto je ono sve osim puta.
Recimo putevi u istočnoj Srbiji, konkretno, govorim o Negotinskoj krajini, ti ljudi su me tamo zamolili, pošto i majka mi je odande, a između ostalog dosta sam i obilazio taj kraj i tokom izbora. Znate, tamo su zaista putevi otprilike negde u rangu onog perioda Hajduk Veljka i Čučuk Stane. Mislim da nisu uopšte od tada ni malo rekonstruisani. Kad prilazite gradu Negotinu, vi imate jezivu situaciju, možete iz tri pravca. Možete iz Doljeg Milanovca, možete iz Majdanpeka, možete iz Zaječara. Ovaj put iz Zaječara do Negotina je i bože pomozi, ali ova dva su zaista katastrofalna puta. Ako dolazite iz Beograda, a grad inače je veoma važan zato što nam se tamo nalazi i Đerdap, zato što nam se tamo nalazi industrija hemijskog IHP „Prahovo“. Naravno, to je vinogradarski kraj i ko god želi da popije dobro vino tamo može uvek da dođe. Prosto, ne može nijedna investitor tamo da dođe, jer nemate nijedan normalna put. Lično, kada sam bio i tokom same kampanje, moram da priznam da sam imao dva defekta na automobilu. Vozim da kažem, Fijat Stilo automobil, koji je koliko toliko može da izdrži, ali zaista ima stravičnih rupa na putu, imao sam i sam dva defekta i putevi se puni krajputaša.
Nažalost, mnogo je omladine poginulo, voze dobre automobile i dolazi često do udesa što mi nije jasno, zbog čega se nije opredelilo da se tamo kakav-takav put napravi. Vidim da su samo uzeti od Kladova do Brze Palanke i od Negotina ka bugarskoj granici, što je zaista malo. Tamo su apsolutno potrebni svi putevi, da se poprave, jer nije nijedan apsolutno ne valja. Znači, potpuna je katastrofa što se tiče putne infrastrukture.
Samim tim, nadam se da će se ova sredstva na neki način malo preusmeriti ka tom kraju, jer čini mi se kao da je zaboravljen, kao da je slepo crevo. Imamo ogroman odliv stanovništva odande što je dodatno veliki problem i grad naprosto umire. Preti mu da izgubi status opštine zato što broj stanovnika očigledno neće zadovoljavati kriterijum da bude opština. Tako da bih vas zamolio da se o tome razmisli i da se tamo koliko-toliko pomogne.
Mene samo interesuje, sredstva koja je Republika Srbija dužna da obezbedi uz ovaj novac koji ćemo obezbediti iz inostranstva, interesuje me kako ćemo mi obezbediti ova sredstva koja smo mi dužni da obezbedimo, pošto smo u situaciji u kakvoj jesmo? Ono što je meni zasmetalo, mi stalno uzimamo neke kredite ili smo dobijali razne donacije za puteve, a putevi su nam sve gori i gori.
Interesuje me, ako možete kao ministarka saobraćaja da nam kažete, koliko je to para do sada od 2000. godine, na ovamo ušlo u Srbiju da bi se naši putevi rekonstruisali, da bi se oni napravili i zbog čega mi danas imamo putnu infrastrukturu ovakvu kakvu imamo, gde nas zaista svi zaobilaze u širokom luku, idu preko nekih drugih zemalja, neće da idu preko Srbije, zato što su nam putevi zaista ravni potpunoj katastrofi? Hvala vam puno.