Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministar, kolege poslanici, danas imamo predloge sporazuma o kojima do sada nije bio slučaj pre 2012. godine da prvo glasamo o kreditima, pa onda gradimo puteve, nego je bilo – prvo gradimo puteve, završimo posao, pa se onda zadužimo. Ovaj princip koji je usvojen radom Vlade od 2012. godine i novom Vladom koja je izglasana 2014. godine je u stvari pravi put sa kojim vas strane banke zaista ozbiljno shvataju kao državu i kao ministarstvo koje treba da radi jedan ozbiljan posao, a jedan od najozbiljnijih poslova su poslovi infrastrukture.
Čuli smo dosta o tome koliki je značaj ovih sporazuma, što se tiče bezbednosti saobraćaja. Biću vrlo kratka i koncizna da kažem koliki je ekonomski značaj početka ovog posla.
Pored toga što će se obezbediti protok roba i usluga i povećati u velikom procentu, kvalitet putne infrastrukture u našoj državi je meren u odnosu na globalne organizacije koje su se bavile, a ima ih 144 zemlje, pa je Srbiju svrstao na neko 122. mesto i pokazao da naša infrastruktura nije na zavidnom nivou, ali samim tim vi pokazujete da niste ni investiciono toliko interesantni, jer svaki investitor koji želi da se bavi određenim poslom, želi da ima obezbeđenu infrastrukturu od strane države.
Donesen je master plan koji se odnosi na transport roba u Srbiji, koji je podrazumevao neki period od 2012. do 2027. godine projekciju koja bi trebalo da uloži na održavanje tih puteva i uopšte izgradnju od 4,6 do pet milijardi evra. Ono što je interesantno, ovim sadašnjim sporazumima, odnosno Predlogom zakona o zaduživanju u vezi ovih projekata, koji će iznositi u ukupnom iznosu i od Evropske investicione banke i od IBRD i od Svetske banke iznosi 273,8 miliona evra.
Zašto je to bitno? Zato što investiranjem kroz određene kreditne linije mi ćemo dobiti konkurentniju privredu, u globalu. To je bio najbolji pokazatelj vam je „Fijat“. „Fijat“ je uslovio svoju proizvodnju i otvaranje svojih proizvodnih kapaciteta izgradnjom određenih puteva, koji se u prošlosti nisu desili jer su svedeni na nivo da su to regionalni putevi, pa će onda oni biti izgrađeni otprilike u nekom doglednom periodu. Država ne sme da bude neozbiljna kada investitorima obećava da će određenu infrastrukturu izgraditi, a to se ne desi. Kad-tad će doći na realizaciju ovakva vrsta ugovora.
Zbog toga je upravo ovo zaduživanje jedna razvojna šansa naše privrede. Znamo svi da je građevinska industrija praktično u prošloj godini 27% u padu od onoga što je bila do 2012. godine, a i onda je bila u jako teškoj situaciji. I danas imamo preduzeća koja su u restrukturiranju, koja su praktično u stečaju, a koja su mahom iz oblasti građevinske industrije.
Putna industrija je u nešto boljoj poziciji nego građevinska, ali kada vi pokrenete građevinske radove u putnoj infrastrukturi, onda one sve prateće kompanije se uključuju u ovakvu vrstu izvođenja radova, tako da će to zaista podstaći određeni ekonomski rast, pa makar i od 1%, ali za nas je vrlo značajno, jer time ćemo očuvati mnoga radna mesta koja su u ovoj branši praktično negde na izdisaju.
Ono što je još važno reći jeste da je naša obaveza prema različitim vrstama sporazuma, a i direktno prema konkretnim investitorima, da određenu putnu infrastrukturu prvo izgradimo, pa onda krenemo u izgradnju proizvodnih kapaciteta.
Pohvalila bih pripremu ovog predloga sporazuma zbog toga što je detaljno dato, ono što neke kolege nisu videle, a to su detalji oko kreditnih zaduživanja, pa i ono kada pričamo o kamatama, zbog čega su povoljne, zbog čega je jako važno kada vi počnete i uđete u izgradnju puteva, a za to vreme ubirate naknadu od istih takvih puteva, da će država imati višestruke koristi. Znači, ono sve što je predviđeno budžetom za 2013/2014. godinu zaista treba da se realizuje, a kasnijom otplatom rata i određenim grejs periodom i proračunom dobijate veći promet u smislu finansijskih kretanja.
Ono što je jako važno to je da je u ovom predlogu zakona dato kako će izgledati tim za realizaciju ovih projekata, da će finansijska sredstva koja povlačimo kroz kreditne linije ići povlačenjem određenih tranši, da će tim za realizaciju, koji je sastavljen od naših domaćih putara, biti taj koji će kontrolisati kava će biti realizacija ovog kredita. Tako da neće moći da se dešava kao u prošlosti da povlačimo određene kreditne linije, a da ne možemo da završimo puteve, tako da nam se putevi neće graditi 12 godina, i to male deonice, nego po ovom planu, koji je definisan, moraće doći do realizacije.
Rekla bih da je značaj višestruk. Uglavnom su svi pričali o bezbednosti saobraćaja, ali ovaj ekonomski deo koji se odnosi na samo otvaranje novih radnih mesta i otvaranje malih i srednjih preduzeća, koji su u ovoj oblasti, a koji predstavljaju onaj deo koji se odnosi na sektor usluga koje pomažu putnoj privredi, odnosno našim putarima, je jako bitan. Danas je svako radno mesto, svako preduzeće da ima posla, suština razvijanja ekonomije.
Ono što treba još reći jeste da je dobro napravljen strateški plan sa ovim sporazumom i pokazuje da je ovaj sektor saobraćaja do sada, u određenim delovima, bio neuređen, ali je počeo da dobija formu uređenosti i počinje da dobija na kvalitetu.
Ovaj sporazum bih još potkrepila nekim detaljima koji do sada nisu bili interesantni za neke moje kolege, a to je da sporazum koji se odnosi na 73.800.000 ima kamatnu stopu šestomesečni euribor plus 0,45%, a da prisutna naknada iznosi 0,25% od iznosa zajma. Udeo određenih rata je svega 5% i odnosi se na deo otplate do 15. juna 2018. godine. To pokazuje suštinski deo da je potpuna kontrola nad ovim finansijama. Znači, kako budu išle određene situacije, tako će se povlačiti određene tranše, tako da ove kamatne stope neće, ukoliko budemo vredni u realizaciji takvih projekata kao država, izazivati velike troškove.
Ono što je još važno, a to je da je u ugovoru koji se odnosi na Evropsku investicionu banku prvi datum otplate tranše 60 dana, znači od datuma povlačenja, i najkasnije nakon isteka četiri godine od povlačenja. Do sada smo imali slučaj da mnoge kreditne linije, za koje je država ugovarala i u određene namene davala, nismo povlačili kao država zbog nedostatka određene projektne dokumentacije, pa nam se dešavalo da plaćamo velike penale zbog toga. Ovakvim sporazumima i ovakvim projektima kao država smanjujemo troškove za koje je budžet opterećen za naš nerad.
Sporazum o zajmu od strane Evropske banke za obnovu i razvoj pokazuje da minimalni iznosi otkazivanja i prevremene otplate je 100.000 evra. Dakle, kamatna stopa je promenjiva, ali može da bude i fiksna po standardnim uslovima banke. Ovaj datum plaćanja kamate je 15. jun i 15 decembar i odnosi se na svaku godinu, a otplata je na 24 jednake polugodišnje rate i prvi datum ide tri godine nakon zaključenja sporazuma o zajmu.
Sve ovo su detalji koji pokazuju ozbiljnost ovakvog sporazuma, ozbiljnost posla koji predstoji Ministarstvu infrastrukture i pokazuje da je SNS, na čelu sa gospodinom Vučićem, pokazala ozbiljnost u ovom delu posla u kojem se država do 2012. godine neodgovorno odnosila. To govore svi izveštaji svetskih organizacija, pa čak i onih investitora koji treba da dođu ovde u Srbiju i da svoje kapacitete otvore. Ono zbog čega danas treba podržati, a i druge poslaničke grupe, koje nisu deo vladajuće koalicije, treba da pokažu svoju odgovornost prema zadacima koji predstoje Srbiji i da podrže ovakve sporazume. Hvala.