Zahvaljujem gospodinu Babiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 107, vezano za dostojanstvo.
Ovde smo nazvani da smo plaćenici Vlade Republike Srbije, što je nešto što je skandalozno i morali ste da reagujete. Plaćenik je onaj ko radi za nečije interese, prima novac od toga.
Ovde niko, ni ja niti moje kolege, nije dobio nikakv ni dinar od Vlade Republike Srbije, ali je zato od Vlade Republike Srbije neko dobijao svojevremeno subvencije za vinograde, pa je najverovatnije možda krenuo od samog sebe za tako nešto.
Ubuduće bih vas zaista zamolio da za ovako nešto opomenete. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako podržati ove predloge iz rešenosti da se unapredi bezbednost naših puteva, da se izvrši rehabilitacija.
Pravo je čudo da, pored ovoliko povučenih sredstava, pored ovoliko prodatog društvenog kapitala, pored ovoliko dignutih kredita i zajmova od 2000. do 2012. godine, mi danas moramo da razgovaramo još uvek o infrastrukturi.
Da su bivše vlade bile prave, da su bile produktivne, da su radile svoj posao, mi bi se danas bavili nekim drugim temama. Bavili bi se unapređenjem eventualno drugog i trećeg stepena infrastrukture seoskih mreža itd, međutim mi se još uvek bavimo glavnim komunikacijama, s obzirom da nijedna od prethodnih vlada nije našla za shodno da završi posao za koji je bila plaćena.
Svaka vlada treba da uredi život u svojoj zemlji. Tako su trebale da rade i prethodne, a uređenje života svakako podrazumeva i infrastrukturu koja je neophodna da bi se normalno odvijao privredni život, da bi se u okviru tog normalnog privrednog života mogli da prevoze ljudi i robe po putevima koji su dostojni puteva makar slabijih zemalja u EU.
Zapuštenost naše infrastrukture 2012. godine, kada je došlo do promene vlasti, nije trebalo uopšte opisivati i pravo je čudo kako su našli snage da tako skupe automobile, koje su posedovali, voze po takvim putevima koje nisu napravili i nisu sagradili.
Iz tog razloga ću ja podržati ove predloge, svestan toga da putevi utiču na bezbednost saobraćaja. To je jedno. Njih treba rehabilitovati, ali, s druge strane, oni su neophodni za razvoj naše privrede, uopšte za ekonomski razvoj ove zemlje.
Ono što bivše vlade nisu uradile, a što ja savetujem ovoj vladi da uradi paralelno sa ovim, moraju da se nauče na tuđim greškama. Na svojim ne treba da se uče. Greška prethodnih vlada je što nisu napravili privredni sistem i ekonomiju, pa čak ni puteve po kojima bi se taj ekonomski život odvijao i ova Vlada nema pravo da napravi tu grešku.
Proćerdana je 51 milijarda, po procenama stranih međunarodnih organizacija, proćerdana je preko 51 milijarda eura i izneta iz naše zemlje, surovo opljačkana od građana Republike Srbije. Potrošeni su i mnogi zajmovi i krediti, donacije, a da pri tome ništa veliko nije sređeno u našoj državi, pa time ni infrastruktura, putevi, železnice, itd.
Savetujem ovoj vladi da uradi ono što prethodna nije uradila, da podignemo ekonomiju koja će pratiti našu infrastrukturu i biti za korak ispred, da po tim putevima prevozimo svoje sirovine, prevozimo svoje robe, prevozimo robe koje ćemo napraviti za domaće i izvozno tržište, da po tim putevima svako jutro putuju radnici koji će se veseliti time što imaju svoj posao i što će taj dan imati nešto da rade i koji će se posle posla zadovoljni vraćati kući i svakog prvog narednog u mesecu zadovoljno tim putevima putovati iz svojih firmi svojim kućama, svojim porodicama sa ličnim dohocima koje će u tim firmama zaraditi. Taj život običnom narodu, radnicima i seljacima bivše vlade nisu omogućile.
Apelujem na Ministarstvo saobraćaja da posveti pažnju ne samo glavnim putevima, već da posveti pažnju i putevima koji se nalaze na selu, nekategorisanim putevima. U prvu ruku treba obnoviti mrežu koja je na selu i ovim manjim sredinama, koje su zahvaćene poplavama. Treba ih obnoviti, ne samo puteve do domova zdravlja, glavne ulice u gradovima, nego i puteve koji vode do njiva i polja.
S obzirom da je evropskim trend, odnosno da se farme više ne mogu graditi u naseljenim mestima, ja savetujem Ministarstvu za saobraćaj da u buduće obrati pažnju na izgradnju puteva između seoskih naselja i da na takav način napravimo puteve pored kojih će moći da se podižu farme svinja i goveda i da na takav način uvećamo naš stočni fond, a pri tome da poštujemo standarde EU da možemo da komotno meso takve stoke izvozimo, da zadovoljimo neke standarde.
Dakle, treba napraviti glavne puteve, treba omogućiti bezbednost saobraćaja, ali pre svega treba voditi računa da se, pored ovih komunikacija, podigne i neki standard građana, odnosno da ekonomija bude ta koja će nam omogućiti da naši građani mogu da imaju više novca i da bolje žive.
Takođe apelujem, a ja mislim da će se moj kolega poljoprivrednik vinogradar složiti, da se i putevi nekategorisani obnove na taj način da možemo bezbedno kao poljoprivrednici, kao vinogradari, kao seljaci da doputujemo do svojih njiva i da na poprilično bezbedan način dovezemo svoju robu do svojih skladišta, do svojih čardaka, do svojih vinarija da na poprilično bezbedan način to učinimo, s obzirom da je država pojedinim zemljoradnicima dodeljivala i subvencije od 525.000 evra, tako da bi prava šteta bila da tako jedan dobar prinos i jedan dobar prihod od vinograda i vinove loze, odnosno od grožđa propadne i da ne dođe do vinarija ukoliko one nisu prodate i ukoliko su u funkciji, ukoliko nisu poslužile samo da se novac od građana pretoči u privatne džepove, da se firma sa vinogradom proda, a da se za taj novac kupi stan. Po meni nije baš normalno dobiti subvenciju da se podigne jedan vinov zasad, a pri tome ga prodati i za novac kupiti stan na Vračaru i onda ovde držati predavanje. Toliko. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarka, kolege narodni poslanici, svedoci smo da drumski saobraćaj karakteriše izuzetno dinamičan razvoj, jer pre svega govorimo o privrednoj grani.
Iskustvo pokazuje da bez izgradnje kvalitetne mreže puteva praktično ne može biti ni značajnijeg razvoja pojedinih oblasti. Razvoj svake države i njene privrede zavisi od razvoja, a i od bezbednosti drumskog saobraćaja.
Problemom bezbednosti saobraćaja najveći broj zemalja se bavi ozbiljnije u poslednjih 25 godina, što je posledica intenzivnog razvoja putne mreže.
U savremenom konceptu osnovni faktor bezbednosti saobraćaja su put, čovek, okolina i vozilo. Put može biti direktan ili indirektan uzrok svake saobraćajne nezgode, jer praktično čitava lepeza elemenata puta utiče na bezbednost. Stalno unapređenje i revitalizacija putne mreže, odnosno putne infrastrukture obezbeđuje privredni i održivi razvoj svake zemlje. Zato svaki projekat koji doprinosi povećanju bezbednosti saobraćaja trebalo bi da podržimo.
Ovaj projekat, projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja, koji se finansira sredstvima Republike Srbije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke u ukupnom iznosu od 390 miliona evra spada u red onih projekata koje treba podržati.
Ovaj projekat predstavlja prvu fazu nacionalnog programa rehabilitacije putne mreže, koja pokriva 1.100 kilometara državne putne mreže od ukupno 5.000 kilometara koji su identifikovani kao visoko prioritetni za rehabilitaciju.
Od 1.100 kilometara rehabilitaciju pokriva 54 deonice, o tome smo slušali u diskusiji, prema listi prioriteta utvrđenoj na osnovu stanja kolovoza i puta i kriterijuma ekonomske opravdanosti ulaganja.
Projekat rehabilitacije puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja finansira se, kao što sam rekla, iz četiri izvora, a prema izvoru i načinu finansiranja sastoji se iz dva podprojekta. Podprojekat sufinansiran sredstvima Republike Srbije, Evropske investicione banke, Svetske banke, pored radova na rehabilitaciji puteva, obuhvata i sve ostale aktivnosti i usluge predviđene ovim projektom.
Predmetni krediti su nesumnjivo jedno od najpovoljnijih zaduženja Republike Srbije, po svom osnovu, imajući u vidu da je predviđeni grejs period tri, četiri, pet godina i da je rok vraćanja kredita 15 godina.
Obzirom da se od novčanih sredstava dobijenih po ovim kreditnim aranžmanima vrši revitalizacija 1.100 km putne mreže, u koju spadaju državni putevi prvog i drugog reda, možemo očekivati da će budžet Republike Srbije biti znatno brže popunjavan u odnosu na visinu i dinamiku izmirenja obaveza iz predmetnih kredita.
Dakle, korist koju država ostvaruje na ovaj način mora se posmatrati kao jedan od osnovnih argumenata kojima se opravdava zaključenje ova tri ugovora. Projekat je specifičan i prema načinu finansiranja komponenti projekta i obezbeđivanju uslova za trošenje sredstava.
Po prvi put će u Republici Srbiji biti realizovani tzv. programski pristup, koji podrazumeva da se finansiranje radova, usluga i dobara u okviru projekata vrši u tranšama, na osnovu planiranih i ostvarenih godišnjih ciljeva realizacije samog projekta, odnosno na osnovu tzv. indikatora za povlačenje tranša.
Ovaj programski pristup primeniće se na podkomponentu projekta koja se finansira udružena sredstvima Republike Srbije, Investicione banke i Svetske banke.
Ovaj sufinansiran podprojekat, pored radova rehabilitacije puteva, obuhvata i institucionalno jačanje, kao i projektovanje, nadzor, upravljanje i monitoring na projektu i reviziju.
Sve nabavke u vezi sa komponentama ovog podprojekta moraju biti u skladu sa dogovorom između banaka i Republike Srbije i sprovodiće se u skladu sa relevantnim procedurama nabavke Svetske banke i u skladu sa smernicama Svetske banke za nabavku dobara, radova i nekonsultantskih usluga.
Obaveza iz zaključenih sporazuma je formiranje jedinice za implementaciju projekta, u ovom slučaju to je JP „Putevi Srbije“, koje kao korisnik zajma sa izvesnim ograničenjima ima zadatak da oformi tim za implementaciju projekata koji će biti multisektorskog tipa. Nadzor nad čitavom imeplementacijom, o tome ste i vi, gospođo ministarko, govorili, vršiće upravljačko-nadzorni odbor koga će činiti predstavnici ministarstava saobraćaja, unutrašnjih poslova, zatim, finansija, Ministarstvo države uprave i lokalne samouprave, kao i predstavnici jedinica za implementaciju.
Podkomponenta koju finansira Evropska banka za obnovu i razvoj realizovaće se u skladu sa njenim standardnim načinom finansiranja projekata i podrazumevaće rehabilitaciju putne mreže i unapređenje bezbednosti na unapred utvrđenim deonicama što je 17od tih 54.
Još jedna specifičnost projekta, u poređenju sa prethodno implementiranim projektima u putnom sektoru Srbije, ogleda se na obezbeđenju projektno-tehničke dokumentacije po principima projektovanja bezbednosti puteva i sprovođenju nezavisne provere zahteva bezbednosti saobraćaja u fazi projektovanja. Ove aktivnosti predstavljaju samo deo mera koje će biti primenjene u okviru komponente unapređenja bezbednosti na putevima.
Iskoristiću ovu priliku da pomenem da je za ovaj projekat izuzetno važno unapređenje upravljanja održavanja putevima. Pored dva važna indikatora, a to su rehabilitacija bezbednosti saobraćaja i aktivnosti na unapređenju bezbednosti saobraćaja, za ovaj projekat je važna reforma upravljanja održavanjem puteva, koja zahteva usvajanje ažuriranih standarda za projektovanje, rehabilitaciju i održavanje puteva.
Ovo ističem zbog neophodnosti izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje se tiču upravljača puta. Naime, u godini 2009. kada je usvajan Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, u tom periodu su evropske direktive bile u izradi.
Za unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja i realizaciju samog projekta neophodno je da se u Zakon o bezbednosti saobraćaja unesu novine koje se tiču oblasti revizije i provere puta, kao i dubinskih analiza doprinosa puta u saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima.
Na kraju, iako nije u direktnoj vezi sa zajmovima o kojima danas govorimo, ali je svakako pominjano nekoliko puta od strane mojih kolega, želim da predložim da se ustanovi zakonska obaveza izdvajanja određenog procenta sredstava od maloprodajne cene goriva za održavanje putne infrastrukture.
Ovo podrazumeva preraspodelu sredstava u korist održavanja puteva i po ugledu na praksu evropskih država, čime bi se doprinelo efikasnijem i redovnijem održavanju puteva, što jeste razvojni cilj Srbije. Hvala.

Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministar, kolege poslanici, danas imamo predloge sporazuma o kojima do sada nije bio slučaj pre 2012. godine da prvo glasamo o kreditima, pa onda gradimo puteve, nego je bilo – prvo gradimo puteve, završimo posao, pa se onda zadužimo. Ovaj princip koji je usvojen radom Vlade od 2012. godine i novom Vladom koja je izglasana 2014. godine je u stvari pravi put sa kojim vas strane banke zaista ozbiljno shvataju kao državu i kao ministarstvo koje treba da radi jedan ozbiljan posao, a jedan od najozbiljnijih poslova su poslovi infrastrukture.
Čuli smo dosta o tome koliki je značaj ovih sporazuma, što se tiče bezbednosti saobraćaja. Biću vrlo kratka i koncizna da kažem koliki je ekonomski značaj početka ovog posla.
Pored toga što će se obezbediti protok roba i usluga i povećati u velikom procentu, kvalitet putne infrastrukture u našoj državi je meren u odnosu na globalne organizacije koje su se bavile, a ima ih 144 zemlje, pa je Srbiju svrstao na neko 122. mesto i pokazao da naša infrastruktura nije na zavidnom nivou, ali samim tim vi pokazujete da niste ni investiciono toliko interesantni, jer svaki investitor koji želi da se bavi određenim poslom, želi da ima obezbeđenu infrastrukturu od strane države.
Donesen je master plan koji se odnosi na transport roba u Srbiji, koji je podrazumevao neki period od 2012. do 2027. godine projekciju koja bi trebalo da uloži na održavanje tih puteva i uopšte izgradnju od 4,6 do pet milijardi evra. Ono što je interesantno, ovim sadašnjim sporazumima, odnosno Predlogom zakona o zaduživanju u vezi ovih projekata, koji će iznositi u ukupnom iznosu i od Evropske investicione banke i od IBRD i od Svetske banke iznosi 273,8 miliona evra.
Zašto je to bitno? Zato što investiranjem kroz određene kreditne linije mi ćemo dobiti konkurentniju privredu, u globalu. To je bio najbolji pokazatelj vam je „Fijat“. „Fijat“ je uslovio svoju proizvodnju i otvaranje svojih proizvodnih kapaciteta izgradnjom određenih puteva, koji se u prošlosti nisu desili jer su svedeni na nivo da su to regionalni putevi, pa će onda oni biti izgrađeni otprilike u nekom doglednom periodu. Država ne sme da bude neozbiljna kada investitorima obećava da će određenu infrastrukturu izgraditi, a to se ne desi. Kad-tad će doći na realizaciju ovakva vrsta ugovora.
Zbog toga je upravo ovo zaduživanje jedna razvojna šansa naše privrede. Znamo svi da je građevinska industrija praktično u prošloj godini 27% u padu od onoga što je bila do 2012. godine, a i onda je bila u jako teškoj situaciji. I danas imamo preduzeća koja su u restrukturiranju, koja su praktično u stečaju, a koja su mahom iz oblasti građevinske industrije.
Putna industrija je u nešto boljoj poziciji nego građevinska, ali kada vi pokrenete građevinske radove u putnoj infrastrukturi, onda one sve prateće kompanije se uključuju u ovakvu vrstu izvođenja radova, tako da će to zaista podstaći određeni ekonomski rast, pa makar i od 1%, ali za nas je vrlo značajno, jer time ćemo očuvati mnoga radna mesta koja su u ovoj branši praktično negde na izdisaju.
Ono što je još važno reći jeste da je naša obaveza prema različitim vrstama sporazuma, a i direktno prema konkretnim investitorima, da određenu putnu infrastrukturu prvo izgradimo, pa onda krenemo u izgradnju proizvodnih kapaciteta.
Pohvalila bih pripremu ovog predloga sporazuma zbog toga što je detaljno dato, ono što neke kolege nisu videle, a to su detalji oko kreditnih zaduživanja, pa i ono kada pričamo o kamatama, zbog čega su povoljne, zbog čega je jako važno kada vi počnete i uđete u izgradnju puteva, a za to vreme ubirate naknadu od istih takvih puteva, da će država imati višestruke koristi. Znači, ono sve što je predviđeno budžetom za 2013/2014. godinu zaista treba da se realizuje, a kasnijom otplatom rata i određenim grejs periodom i proračunom dobijate veći promet u smislu finansijskih kretanja.
Ono što je jako važno to je da je u ovom predlogu zakona dato kako će izgledati tim za realizaciju ovih projekata, da će finansijska sredstva koja povlačimo kroz kreditne linije ići povlačenjem određenih tranši, da će tim za realizaciju, koji je sastavljen od naših domaćih putara, biti taj koji će kontrolisati kava će biti realizacija ovog kredita. Tako da neće moći da se dešava kao u prošlosti da povlačimo određene kreditne linije, a da ne možemo da završimo puteve, tako da nam se putevi neće graditi 12 godina, i to male deonice, nego po ovom planu, koji je definisan, moraće doći do realizacije.
Rekla bih da je značaj višestruk. Uglavnom su svi pričali o bezbednosti saobraćaja, ali ovaj ekonomski deo koji se odnosi na samo otvaranje novih radnih mesta i otvaranje malih i srednjih preduzeća, koji su u ovoj oblasti, a koji predstavljaju onaj deo koji se odnosi na sektor usluga koje pomažu putnoj privredi, odnosno našim putarima, je jako bitan. Danas je svako radno mesto, svako preduzeće da ima posla, suština razvijanja ekonomije.
Ono što treba još reći jeste da je dobro napravljen strateški plan sa ovim sporazumom i pokazuje da je ovaj sektor saobraćaja do sada, u određenim delovima, bio neuređen, ali je počeo da dobija formu uređenosti i počinje da dobija na kvalitetu.
Ovaj sporazum bih još potkrepila nekim detaljima koji do sada nisu bili interesantni za neke moje kolege, a to je da sporazum koji se odnosi na 73.800.000 ima kamatnu stopu šestomesečni euribor plus 0,45%, a da prisutna naknada iznosi 0,25% od iznosa zajma. Udeo određenih rata je svega 5% i odnosi se na deo otplate do 15. juna 2018. godine. To pokazuje suštinski deo da je potpuna kontrola nad ovim finansijama. Znači, kako budu išle određene situacije, tako će se povlačiti određene tranše, tako da ove kamatne stope neće, ukoliko budemo vredni u realizaciji takvih projekata kao država, izazivati velike troškove.
Ono što je još važno, a to je da je u ugovoru koji se odnosi na Evropsku investicionu banku prvi datum otplate tranše 60 dana, znači od datuma povlačenja, i najkasnije nakon isteka četiri godine od povlačenja. Do sada smo imali slučaj da mnoge kreditne linije, za koje je država ugovarala i u određene namene davala, nismo povlačili kao država zbog nedostatka određene projektne dokumentacije, pa nam se dešavalo da plaćamo velike penale zbog toga. Ovakvim sporazumima i ovakvim projektima kao država smanjujemo troškove za koje je budžet opterećen za naš nerad.
Sporazum o zajmu od strane Evropske banke za obnovu i razvoj pokazuje da minimalni iznosi otkazivanja i prevremene otplate je 100.000 evra. Dakle, kamatna stopa je promenjiva, ali može da bude i fiksna po standardnim uslovima banke. Ovaj datum plaćanja kamate je 15. jun i 15 decembar i odnosi se na svaku godinu, a otplata je na 24 jednake polugodišnje rate i prvi datum ide tri godine nakon zaključenja sporazuma o zajmu.
Sve ovo su detalji koji pokazuju ozbiljnost ovakvog sporazuma, ozbiljnost posla koji predstoji Ministarstvu infrastrukture i pokazuje da je SNS, na čelu sa gospodinom Vučićem, pokazala ozbiljnost u ovom delu posla u kojem se država do 2012. godine neodgovorno odnosila. To govore svi izveštaji svetskih organizacija, pa čak i onih investitora koji treba da dođu ovde u Srbiju i da svoje kapacitete otvore. Ono zbog čega danas treba podržati, a i druge poslaničke grupe, koje nisu deo vladajuće koalicije, treba da pokažu svoju odgovornost prema zadacima koji predstoje Srbiji i da podrže ovakve sporazume. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Latković.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka Mihajlović, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu u okviru prvog zajedničkog jedinstvenog pretresa odnose se na projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja, a koji su nastali kao rezultat potpisanih ugovora i sporazuma sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom investicionom bankom i Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj 27. novembra 2013. godine.
Usvajanjem Predloga zakona omogući ćemo da se ostvari osnovni cilj za koji smatramo da je izuzetno važan, a to je rehabilitacija nacionalne putne mreže, olakšanje drumskog saobraćaja, povećanje bezbednosti, kao i efikasnije i ekonomičnije izvođenje radova i upravljanja putnom mrežom. Zbog toga ću odmah na početku naglasiti da će poslanička grupa SPS podržati predloge zakona u danu za glasanje.
Navedeni sporazumi su nastali kao rezultat potrebe da se unapredi i poboljša saobraćajna infrastruktura koje je Ministarstvo saobraćaja zajedno sa EU razvilo u generalni master plan transporta Srbije po kome je predviđeno da se u održavanje i rehabilitaciju puteva, u periodu od 2009. do 2027. godine, uloži 4,6 do 5 milijardi evra.
Naglasio bih da je značaj ovih sporazuma, pored Ministarstva saobraćaja, prepoznala i Vlada Republike Srbije koja je budžetom za 2014. godinu predvidela investicione kredite neophodne za realizaciju projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja.
U okviru svog obraćanja, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o konkretnim projektima koji su predviđeni ugovorom, odnosno sporazumima, a obuhvataju probleme kraja iz koga dolazim. Naime, u okviru deonice puta jedan predviđena je rehabilitacija puta i unapređenje bezbednosti saobraćaja na deonici auto puta Adaševci-Kuzmin, a u okviru deonice puta tri predviđena je rehabilitacija deonica Sremska Mitrovica-Ruma i Ruma-Pećinci.
Pored ovoga, rehabilitacija je predviđena i na deonici regionalnog puta Ruma-Iriški Venac, Irig-Vrdnik, Ruma-Šabac, Ruma-Putinci.
Verujem da je mnogima od nas poznato da je prilikom ulaska u Srbiju iz pravca Hrvatske, upravo na delu auto-puta Adaševci-Kuzmin, stanje na deonici veoma loše, uz prisustvo izraženih ulegnuća i kolotraga, što nakon vožnje po auto-putevima susednih država, priznaćete, ostavlja još jači utisak zaista nebezbedne i nesigurne deonice.
Zbog toga je za mene, a verujem i za druge poslanike koji dolaze iz sremskog kraja, ovo izuzetno važno. Rehabilitacijom i unapređenjem ovog dela, ali i regionalnih puteva, stvoriće se uslovi za brže, bezbednije i sigurnije saobraćanje ovim delom Srbije.
Podsetiću vas da je ova deonica deo Koridora 10, koja osim što povezuje Srbiju sa Hrvatskom, Slovenijom i dalje sa Austrijom i Evropom, sa druge strane povezuje Srbiju sa Mađarskom, auto-putem Beograd-Novi Sad, a ujedno i sa Makedonijom, Bugarskom i Grčkom. Dodao bih da se Srbija ovim delom puta i ovom deonicom povezuje i sa saobraćajnicama Republike Srpske i BiH.
Za nas koji živimo u Sremu, ovo će značiti bolju infrastrukturu, bolje putne veze, veći potencijal za privlačenje investicija, kako domaćih tako i stranih. Omogućiće i razvoj turizma i upoznavanje sa prirodnim lepotama Srema, na primer, rezervatom Bara Zasavica ili nacionalnog parka Fruške Gore, i to ne samo za domaće goste, već i za strane, pa i one u tranzitu.
Ovo je posebno važno i upravo zbog činjenice da drumski prevoz predstavlja dominantan vid prevoza u Republici Srbiji, sa učešćem od oko 80% u prevozu robe i 74% u prevozu putnika. Sada je, nadam se, svima jasno koliko je od velikog značaja da se predloži zakoni usvoje.
Na kraju, želeo bih još jednom da kažem da će poslanička grupa SPS podržati sve napore Vlade da se unapredi i poboljša saobraćajna infrastruktura u Srbiji i u skladu sa tim će u Danu za glasanje podržati predloge zakona. Hvala vam.