Meni se obraćate, a ja ne znam Branka Šutanovca.

Ako ja zatražim od Agencije zašto je prema meni primenjivana proširena mera, oni će mi reći - zato što ste u vezi sa gospodinom Šutanovcem. To znači da sam ja time već kao građanin, bez obzira što ću ja da čuvam u tajnosti, ja to mogu da provalim i služba, taj slučaj je završen.
Ovo rešenje je identično, koje se nudi u izmenama i dopunama zakona, rešenjima koja se primenjuju po Zakonu o službama bezbednosti Francuske.
U rešenjima pre 2009. godine, gospodine Šutanovac, direktor Agencije je bio u obavezi da u roku od 72 sata, pa vam to nije smetalo, obavesti nadležne…

Molim poslanika da se obraća isključivo meni.

… A sada kada se predlaže…

Poslaniče Stojanoviću, moram da vas prekinem. Obraćajte se meni. Znate da je po Poslovniku zabranjeno direktno obraćanje.

Imali smo rešenje u pređašnjem zakonu da u roku od 72 sata, pa nikom nije smetalo. Direktor Agencije je nadležan da obavesti nadležni sud o primeni mere i traži odobrenje. Sada imamo 48 sati, mnogo rigidniji stav, mnogo kraće vreme.
Ako bi ovaj amandman prihvatili, naprosto, mi onda ne verujemo sudskoj vlasti jer kažemo da će se materijal koji je pribavljen na takav način u uništiti u prisustvu nadležnog sudije. Znači, mi kao građani ne verujemo automatski sudskoj vlasti nego moramo i onoga na koga je proširena mera, a ne možemo ga pozvati iz razloga koji sam rekao da prisustvuje prilikom uništenja tako prikupljenog materijala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Pomenuli ste Francusku kao zemlju koja je vrlo represivna zemlja i u kojoj, koliko ja znam, ne postoji odbor za kontrolu tajnih službi.

Obraćajte se meni. Ja volim da slušam rasprave.

Proširenje mera može da bude čitanje mejlova koje ne znate ko vam piše ili poruka u inboksu na Fejsbuku. Nečija slika, taj neko se obraća vama, traži stan da iznajmi od vas, komunicirate sa njim, BIA dođe do saznanja, koja s druge strane vi ne znate, ne znaju ni oni 100%, kontrolišu to četiri dana i nakon četiri dana se utvrdi da nije s jedne strane bila osoba koja je na merama, a sa druge strane je građanin koji nema nikakve veze ni sa čim i zašto bi bilo sporno da čovek zna da je bio pod merama?
Sada po zakonu može da dođe u BIA-u i da kaže – izvinite, da li sam bio pod merama i moraju da mu kažu. Zašto ga mi onda ne bismo obavestili unapred i rekli – nemoj da dolazi niko? Nemoj više niko da dolazi u BIA-u, dobićete informaciju. Ako se desi greška, imate informaciju.
Adut koji sada pominjete kao ako dođe, pa sazna, pa ne, sada može da dođe i sazna. Tema je da ne dolazi. Tema je da mu se kaže – desilo se, greška, hvala, potpišite izjavu o čuvanju tajne, doviđenja, a ne da čekamo da svako u Srbiji sada ima saznanje da četiri dana može da bude pod merama, pa i de da proveri u BIA-u. To je suština.
S druge strane, ne biste vi ovaj zakon ni menjali da ga Ustavni sud nije osporio. Vi ste već dve pune godine na vlasti. Dobro, mi smo doneli loš zakon 2002. godine. U međuvremenu se država promenila, Ustav se promenio, sve se promenilo. Kada počinje odgovornost za vaš rad ili nerad?